Претражи Живе Речи Утехе

Tačno pre 40 godina, 12. oktobra 1979. zgrebačka izdavačka kuća Suzy objavila je prvi singl grupe Azra s pesmama Branimira Štulića “A šta da radim” i “Balkan” i s ovim izdanjem, po mnogima, počeo je da se rađa takozvani novi talas u bivšoj Jugoslaviji. Svoje prve pesme Azra je snimila u junu ’79. u studiju MM u Zagrebu sa snimateljem Petkom Kantardžijevim i producentom Huseinom Hasanefendićem. Budući da bend, zapravo, još nije bio konačno uobličen i činili su ga samo gitarista/pevač Džoni Štulić i bubnjar Srđan Sacher, u studiju su im pomogli Zlatko Miksić Fuma, basista Parnog valjka, Mladen Jurčić kao prateći vokal i Hus koji je svirao gitaru. Pesmu “Balkan” Štulić je napisao godinama ranije, najverovatnije 1974. i u prvoj verziji je imala sevdah prizvuk. Posle zagrebačkog koncerta Pankrta dobila je novu energiju i promenjeni tekst, koji dokumentuje koliko je upravo taj nastup slovenačkih punkera bio inspirativan za Džonija: “Brijem bradu brkove, da ličim na Pankrte, još da imam Fendera vidio bi svirke, Balkane, Balkane, Balkane moj…”. Prema nekima pesma je bila tek sirovi nebrušeni dijamant, drugi su je – pogotovo s vremenskim odmakom – slavili kao ključno delo novoga talasa, ali publika je odmah reagovala i “Balkan” je postao hit. Nedugo posle snimanja Azra je dobila i basistu. Član grupe je postao Mišo Hrnjak i sada su već bili spremni da nekoliko meseci kasnije opet uđu u studio i počnu snimanje debiki albuma. Ako niste znali: Jedne večeri u jesen ’79. u jednom društvu je Jasenko Houra Jajo, koji je već bio zvezda jer je Prljavo kazalište objavilo prvi album, rekao Štuliću da će on trčati nag od Zvečke (čuvene birtije u centru Zagreba) do Zdenca ispred HNK ako “taj njegov Balkan ikad postigne bilo kakav uspeh”. Pesma je postala hit, ali Jajo se nije skinuo i trčao go. Tako, barem, kaže zagrebačka urbana legenda… A “Balkan” je i danas – Balkan:

Tokom proteklih nekoliko dana Armija Republike Makedonije znatno je povećala svoje kapacitete, sposobnosti i spremnost nakon što je vazduhoplovnim snagama stigao par desantno-jurišnih helikoptera Mi-24V ‘’Hind-E’’ (evidencijski brojevi 209 i 210) kao i par transportno-borbenih helikoptera Mi-8MT (evidencijski brojevi 307 i 308) nakon što su prošli generalni remont i produženje životnog veka u remontnom zavodu Aviakon iz Konotopa, Ukrajina. Pošto su vraćeni u Makedoniju kamionima krajem jula meseca, helikoptere Mi-24 su potom na aerodromu Petrovac kod Skoplja, sklopili ukrajinski stručnjaci i nakon uspešno izvršenih opitnih i prijemnih letova, nedavno su se pridružili Borbenoj helikopterskoj eskadrili. Ova eskadrila nije imala operativne Mi-24 još od jula 2015. godine kada je poslednji od 6 primeraka prizemljen zbog isteka međuremontnog roka. Remontovani Mi-24 dobili su novu tzv. “splinter“ šemu farbanja / Foto: Facebook profil Marina Dimovskog Za razliku od Mi-24, helikopteri Mi-8MT su u Makedoniju iz Ukrajine preleteli makedonski piloti. Oni su na Petrovac sleteli 3. septembra i odmah pojačali Transportnu helikoptersku eskadrilu koja predstavlja oslonac vazduhoplovnih snaga i koja koristi dva transportna Mi-17 (ev. brojevi 302 i 303) koji su remontovani 2016/2017. kao i 4 transportno-borbena Mi-8MT (ev. Brojevi 305 do 308). Sveže remontovani Mi-24V su najverovatnije poslednji helikopteri Mi-24 koje Makedonija obnavlja pošto je izgleda prvobitan plan za remont još 4 Mi-24V (ev. Brojevi 201, 202, 205 i 207) napušten. Promena plana remonta Mi-24 odslikava nedavno usvojeni Startegijski pregled odbrane koji je ključan dokument u razvoju nacionalne odbrane i armije, u kome jasno stoji da će ‘’nedavno remontovani jurišni helikopteri Mi-24 ostati u inventaru vojske sve do isteka njihovog životnog veka, ali u njih do povlačenja izz upotrebe neće biti uložena dodatna sredstva sem ona koja su potrebna za njihovo osnovno održavanje’’. Na to da će preostali makedonski Mi-24 doživeti nesrećnu sudbinu, ukazala je 18. avgusta makedonska ministarka odbrane Radmila Šekerinska koja je tada rekla da će ‘’do kraja sledećeg meseca biti završen remont svih helikoptera’’. Detalj sa tehničkog prijema helikoptera Mi-24V / Foto: Ministarstvo odbrane Makedonije Sa odobrenim svežim međuremontnim rokom, dva makedonska Mi-24V bi trebala da ostanu operativna najkasnije do sredine 2025. godine. Ukoliko se u međuvremenu ne nabavi njihova zamena, što je malo verovatno, potpuno je logično očekivanje da se vojno vazduhoplovstvo dodatno smanji i konsoliduje svoje kapacitete raspuštanjem Borbene helikopterske eskadrile ili njenim spajanjem s Transportnom helikopterskom eskadrilom. Sa još uvek nejasnom budućnošću, postojanje obe helikopterske eskadrile je za sada garantovano konceptom ‘’Budućnost oružanih snaga 2028’’ (deo Strategijskog pregleda odbrane) koji između ostalog podrazumeva da vojno vazduhoplovstvo promeni strukturu i zvanično ime, sadašnja Vazduhoplovna brigada postala bi Vazduhoplovni ving koji bi bio segment oružanih snaga namenjen za vazduhoplovnu podršku, protivvazduhoplovnu odbranu i vazdušno osmatranje a koji bi se oslanjao samo na helikoptere Mi-8 i 17 kao svoje jedine vazduhoplove. Interesantno je da je novi Strategijski pregled odbrane otkrio da se razmatra integracija helikopterske flote Ministarstva unutrašnjih poslova u vojno vazduhoplovstvo. Reč je o dva transportno-borbena helikoptera Mi-171 (registracije MAP-7710 i 7711) kao i jedan transportni Mi-17V-5 (registracije MAP-7714). Zbog potrebe generalnog remonta, obnavljanje ova tri helikoptera je započeto novembra 2017. godine kada su u srpski vojni Vazduhoplovni zavod ‘’Moma Stanojlović iz Batajnice poslata dva Mi-171. Jedan od dva helikoptera Mi-8MT odmah nakon sletanja na aerodrom Petrovac. Transfer sveže remontovanih policijskih Mi-17 u Armiju Republike Makedonije bi značajno povećala mogućnosti vojnog vazduhoplovstva kada je u pitanju transport, borba protiv požara, pomoć prilikom elementarnih nepogoda i borbenog dejstva a ujedno bi se i odložilo investiranje u nabavku novih helikoptera. Ako bi policijski helikopteri zaista prešli u armiju, RV Makedonije bi imalo 8 borbenih helikoptera koje je osavremenila izraelska kompanija Elbit. Bila bi to dva Mi-24V, dva Mi-171 i 4 Mi-8MT. Prebacivanje tri helikoptera vojnom vazduhoplovstvu bi ostavilo makedonsku policiju sa samo tri slabo opremljena helikoptera, to su laki višenamenski AB.206B-2 (MAP-7750), srednji višenamenski AB.212 (MAP-7751) i srednji višenamenski Bell 412EP (MAP-7752) koji je opremljen dizalicom za spasavanje. Neki ili svi ovi helikopteri trebali bi, prema Strategijskom planu 2018-2020. Ministarstva unutrašnjih poslova, biti zamenjeni sa dva ili tri moderna dvomotorna helikoptera opremljena za zadatke sprovođenja zakona kao i traganja i spasavanja. Podmlađivanje flote trebalo bi biti finansirano budžetom ministarstva za period 2018-2020. a plan je da se sklopi aranžman ‘’staro za novo’’ koji bi omogućio da se deo dogovorene cene novih helikoptera plati tako što će se isporučiocu predati dvomotorni višenamenski helikopter AB.212 proizveden 1978. godine koji je u izvrsnom stanju i koji ima veoma mali nalet. Živojin BANKOVIĆ

Svakog marta prisećamo se, obeležavamo i podsećamo detalja vezanih za NATO kampanju protiv SR Jugoslavije nazvanu „Allied Force“. Kako godine prolaze sve je manje novih informacija, otkrića i drugačijih perspektiva. Tango Six je uvek vodio računa da prenese one najinteresantnije i manje poznate. Do sada se o ovom ratu na Zapadu dosta pisalo, kod nas u mnogo manjoj meri, ipak mnogi događaji i dalje nisu razjašnjeni kao ni mnogi detalji koji su vezani pre svega za protivvazduhoplovna dejstva. Retka prilika da se o tome nešto više sazna svakako jesu odlikovanja vojnih pilota NATO-a na osnovu kojeg se može zaključiti da im je na nebu iznad SRJ bilo veoma neugodno i da su vrlo često bili u opasnosti da budu oboreni. Tango Six danas ekskluzivno donosi jedan takav nov i interesantan komad informacije. Tragom odlikovanja Vazdušni rat iznad Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine ostaće upamćen kao jedan od najneravnopravnijih u istoriji svetskog ratovanja, tehnička i tehnološka premoć jedne strane bila je u tom sukobu veoma izražena, verovatno kao nikada do tada. Generacijski jaz između oružanih sistema kojima su raspolagale snage napadača i branioca bio je još veći nego, na primer, iznad Kuvajta i Iraka 1991. godine jer je između ostalog za samo osam godina vazduhoplovna tehnika značajno napredovala. S jedne strane imali smo najjači svetski vojni savez NATO predvođen Sjedinjenim Državama koji je upotrebio najsavremeniju vazduhoplovnu tehniku, pojedine tipove i po prvi put, poput strategijskog bombardera B-2. Njima se suprotstavila skromno opremljena Protivvazduhoplovna odbrana Vojske Jugoslavije koja je raspolagala raketnim i radarskim sistemima koji potiču iz 60-tih, 70-tih i u manjoj meri iz 80-tih godina 20. veka. Najviše uspeha jugoslovenska PVO imala je u dejstvima raketnim sistemom S-125 “Neva“ (NATO oznaka SA-3 “Goa“) kojim je bila naoružana 250. raketna brigada (rbr) sa osam raketnih i dva raketno-tehnička diviziona koji su branili širi deo Beograda. Takođe, Nevu je posedovao i 450. raketni puk (rp) iz Kraljeva sa četiri raketna i jednim raketno-tehničkim divizionom. Tokom rata zvanično znamo da je 250. rbr imala 31 gađanje uz utrošak 54 rakete dok je 450. rp imao 19gađanja sa 39 raketa. Nevom su oborena jedina dva borbena aviona za koje postoje materijalni dokazi i koje je NATO zvanično priznao. Oba aviona, po jedan F-117A i F-16C pogodio je 3. raketni divizion 250. rbr i to prvi 27. marta a drugi 2. maja. Nekoliko aviona je sasvim sigurno oštećeno, u zapadnim izvorima mogu se naći podaci da su među njima bila i dva F-117A. Tango Six je pronašao odlikovanje kapetana RV SAD (USAF) Roberta Valdmana, pilota F-16 koji se tokom operacije “Saveznička snaga“ (Allied Force) nalazio u 78. ekspedicionoj lovačkoj eskadrili, 31. vazduhoplovnog ekspedicionog puka, vazduhoplovna baza Avijano, Italija. Vazduhoplovnu medalju (Air Medal, First Oak Leaf Cluster) kapetan Valdman dobio je zato što je, kako se navodi, 28. aprila 1999. dva puta izbegao da bude oboren, uspešno se odbranivši od čak četiri rakete RS S-125 “Neva“. Četvorostruka dobrodošlica za Valdmana iznad Srbije U obrazloženju odlikovanja navodi se da je Valdman toga dana u svom F-16 leteo kao broj 2 u formaciji od 4 aviona koji su u tzv. SEAD (Supression of Enemy Air Defence) misiji štitili bombardere B-2 kao i druge američke avione koji su napadali kritične ciljeve u centralnim i severnim delovima SR Jugoslavije. Po ulasku u vazdušni prostor SRJ na njegov F-16 su ispaljene dve rakete sistema Neva nakon čega je pilot preduzeo odgovarajuće protivmere odnosno lansirao mamce manevrišući avionom kako bi izbegao rakete. Ubrzo zatim, ka avionu kapetana Valdmana su ponovo poletele dve rakete zemlja-vazduh koje je ovaj put lansirao drugi raketni divizion PVO Vojske Jugoslavije. I ovoga puta se američki pilot uspešno odbranio a time nije spasao samo sebe već i svoje kolege iz formacije. Još dokaza posredstvom odlikovanja Britanski časopis Air Forces Monthly preneo je 2001. godine informaciju da je, tada major Džerald Gudfelou, koji je u to vreme bio izvršni oficir komandanta 28. bombarderkog puka iz baze Ellsworth, Južna Dakota, za učešće u operaciji “Allied Force“ odlikovan ordenom DFC – Distinguished Flying Cross. Gudfelou je dobio medalju kao član posade strategijskog bombardera B-1B iz sastava 77. ekspedicione bombarderske eskadrile, 2. vazduhoplovne ekspedicione grupe, i to na prvom borbenom zadatku ovih bombardera iznad SRJ koji je izvršen aprila 1999. Major Gudfelou je bio oficir zadužen za ofanzivne sisteme aviona a nevolje posade B-1B u kome se nalazio (drugi avion u formaciji) počele su kada je, posle prvog napada na zemaljske ciljeve, nakon izbacivanja 32 bombe Mk-82 od po 207 kg, došlo do zaglavljivanja vrata unutrašnjeg spremišta ubojnih sredstava čime je onemogućeno dejstvo bombama. Gudfelou je uspeo da popravi kvar, bombe su mogle biti odbačene ali se vrata bomboluka ipak nisu zatvorila. Posada je i pored toga odlučila da nastavi let ka sledećoj meti i nakon što su dejstvovali, ovoga puta s 40 Mk-82, ubrzo su ka njima poletele dve rakete zemlja-vazduh. Koristeći mamce (vučeni mamac AN/ALE-50) sistem za protivelektronska dejstva i manevrišući avionom, prva raketa je uspešno izbegnuta ali je u toku manevrisanja na bombarder krenula i druga raketa koja je takođe zbog preduzetih protivmera promašila. Vojska Jugoslavije „potrošila“ je zvanično 93 PVO rakete sistema S-125 “Neva“ / Foto: Dragan Trifunović Agresivno manevrisanje i otvorena vrada spremišta naoružanja uticale su na to da je avionu hitno bio potreban susret sa letećom cisternom. Ova misija trajala je 14 sati a na povratku u bazu posada je imala još jedan peh, u avion je udarila munja kojom prilikom je otpao deo horizontalnog stabilizatora a na sletanju u englesku bazu vidljivost je bila izuzetno slaba. Pored majora Gudfeloua koji je dobio DFC, ostatak posade B-1B je zbog ovog zadatka dobio godišnju nagradu General Ira C. Eaker Award. Na kraju da dodamo i da se u toku operacije “Allied Force“ B-1B pokazao kao veoma koristan, ovi bombarderi imali su manje od dva procenta naleta savezničkih aviona ali je njihov udeo u dejstvima ubojnim sredstvima iznosio više od 20 posto. Živojin BANKOVIĆ

Newtonovo stablo jabuke četiri stoljeća prkosi vremenu Čuvena sorta “Flower of Kent” (cvijet Kenta), najpoznatija jabuka u svijetu nauke koja se nalazi u engleskom gradu Granthamu, vijekovima stoji uspravno i prkosi vremenu, javlja Anadolu Agency (AA). Stablo je slavu steklo nakon priče o jabuci koja je pala na zemlju i inspirisala britanskog naučnika Isaaca Newtona da formuliše teoriju gravitacije. Ovu rijetko drvo britanska kraljica Elizabeth II je 2002. godine proglasila je među 50 zaštićenih stabala i dio je engleskog naslijeđa. Voćnjak u kojem se drvo nalazi u posljednjih 400 godina posjetio je veliki broj turista i poštovalaca Newtonovog djela. Prema nekim podacima, drvo je ponovo poraslo nakon oluje koja ga je 1820. godine uništila. Manastir Woolsthorpe gdje se stablo nalazi pretvoren je u muzej gdje posjetioci mogu vidjeti Newtonovu studiju, sobu gdje je 1642. godine rođen i njegov salon. Neke od najranijih kopija Newtonovih knjiga, poput ” Matematički principi prirodne filozofije” iz 1678. i “Optika” iz 1704. godine, izložene su u muzeju. Newton je bio engleski fizičar, matematičar, astronom, alhemičar i filozof prirode, koji je danas za većinu jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke. Rođen je 25. decembra 1642. godine u Lincolnshireu i o njemu su brinuli djed i baka, nakon što ga je majka napustila zbog udaje. Osnovno obrazovanje stekao je u Kraljevskoj školi “Gratham”, a studirao je na koledžu “Cambridge Trinity”. Nakon diplomiranja 1666. godine vratio se kući kako bi se sklonio od kuge koja je te godine harala Engleskom. Tamo je u naredne dvije godine došao do svojih najvećih otkrića, među kojima i teorije o gravitaciji. Jedan je od najutjecajnijih naučnika u istoriji čovječanstva. Njegovi najpoznatiji naučni radovi uključuju teoriju o tri zakona mehanike koja objašnjavaju zašto se neko tijelo kreće i teoriju gravitacije. Svojim čuvenim eksperimentom s prelamanjem svjetlosti kroz prizmu objasnio je kako se svjetlost sastoji samo od sedam boja. Newton je postao i prvi naučnik kome je 1705. godine dodijeljen status viteza. Također je bio i član engleskog parlamenta od 1689. do 1690. godine. Preminuo je 31. marta 1727. godine i sahranjen je u crkvi Westminster u Londonu. Akos.ba

"Žene da imaju manju platu, da rade samo četiri sata dnevno, da bi duže bile sa decom". "Žene jednostavno nisu za neke poslove, ne treba da rade u vojsci, policiji, da se bave politikom...", "Preuveličavaju se brojke o seksualnom uznemiravanju žena da bi se stvorila antimuška psihoza"... ovakve skandalazne stavove izneo je sinoć istoričar, i očigledno ženomrzac, na skandaloznom skupu u Beogradu "Feminizam kao razarajući faktor nacije u vojsci i ostalim državnim institucijama". "Opadanje broja brakova, sve manje rođene dece i sve više razvoda uzrokovani su mnogim činiocima radikalnog feminizma koji sprovodi Vlada Republike Srbije", poručio je Đorđević (49). - Politika rodne ravnopravnosti je, u stvari, politika radikalnog feminizma koju sprovodi naša vlada. Na predavanju ćemo ispitivati da li je ta politika ispravna ili ne. Podaci koje, primera radi, iznosi Incest trauma centar o broju žena koje su doživele seksualno uznemiravanje je preuveličan što stvara antimuške psihoze. Mi smo za ravnopravnost, ali smo protiv "politike grupnog identiteta", odnosno mi smo za činjenični feminizam koji se može nazvati i liberalnim i individualističkim - rekao je sinoć Vladislav Đorđević, istoričar i publicista iz Novog Sada, koji je, između ostalih, pisao i za portale na kojima se zastupaju i ekstremno desničarski stavovi. Muški skup, nekolicina žena ćutke slušala Oko 50 posetilaca, mahom muškaraca, okupilo se u nevelikom prostoru kluba na "rodoljubivom muškom druženju". Među njima je bilo i nekoliko žena, koje se, u skladu sa stavovima na predavanju, uopšte nisu oglašavale, ali i jedan sveštenik. "Postoje razlike u mozgovima muškaraca i žena" Kontroverzni istoričar je, čitajući određene tekstove iz časopisa "Odbrana", sarkastično komentarisao stavove o ženama u vojsci, policiji, politici i na sličnim pozicijama. Nije nudio rešenja, već se uglavnom bazirao na "kritici rodne ravnopravnosti i radikalnog feminizma" jer, prema njegovim rečima, "postoje razlike u mozgovima muškaraca i žena". Govorio je da žene ne mogu da budu u vojsci, navodeći da im je "potrebna pomoć kolega da ponesu opremu", ali i da je problem jer tu ne mogu da se zadrže, odnosno da same napuštaju vojsku čim rode dete. Da rade samo četiri sata dnevno Čitajući deo teksta u kojem je pisalo da žene ne mogu da usklade porodični i poslovni život, naveo je da bi bio još radikalniji. - Uveo bih meru da žene rade svega četiri sata dnevno. Imale bi manju platu, ali bi bile duže kod kuće sa decom, što nije potcenjivanje, već izlaženje u susret - rekao je Đorđević na predavanju. On je govorio da žene jednostavno "nisu za neke poslove", poput onih terenskih, zbog biološke razlike, da bi Evropska unija i NATO pakt, koje je označio kao tvorce rezolucija o rodnoj ravnopravnosti, trebalo da se ugledaju na Srbiju, odnosno "da EU može da uđe u Srbiju, ali ne mi u nju", te da ima i previše nevladinih feminističkih organizacija koje "finansiraju i strani faktori, ali i mi sami"... Zabrinjavajuće je što su reakcije publike bile su još ekstremnije od predavanja ovog istoričara. Jedan od posetilaca je, recimo, umesto pitanja konstatovao da je predavač bio suviše odmeren, dodajući da "žene imaju i previše prava". Retke žene u publici su na to ćutale. Seksualnost kao sredstvo manipulacije U intervjuu za jedan portal Đorđević je rekao kako je radikalni feminizam danas najrasprostranjenija forma feminizma, a u njenoj srži je "lezbijska ideologija". Savremeni feminizam podstiče žensku seksualnost, što Đorđević i njegovi istomišljenici očigledno smatraju nečim što ih ugrožava. - Taj podsticaj je doveo do pojave koju je Arijel Levi nazvala ženska "razvratnička kultura". Te visokoobrazovane i visokopozicionirane žene ostvarile su se poslovno, pa mogu da se posvete hedonističkom životnom stilu. Taj sloj žena rukovodi i medijima, ženskim časopisima, pa svoj pogled na svet propagira ostatku ženske populacije - piše. S druge strane, lezbijski feminizam se očituje u nepoverenju, čak i mržnji prema muškarcima, dodaje on. Najotužniji deo predavanja se, očekivano, sveo na pravdanje silovatelja i nasilnika u porodici. - Otuda sva ta paranoja o "silovanjima", "nasilju u porodici", "nasilju u partnerskim odnosima", "seksualnom uznemiravanju" i tome slično. Sve ide ka tome da se muškarac prikaže kao silovatelj, napasnik i grubijan. Implikcija je jasna: najbolje je da žene ostvaruju veze samo sa ženama, jer su one fine i nežne, a ne sa muškarcima koji su grubi i neotesani. Naravno da ne odobravam muška nepočinstva, ali ne odobravam ni tu antimušku histeriju. Ima muškaraca nasilnika, ali većina nije takva - kaže on.

Deca iz OŠ “Marija Bursać” iz Beograda svaku subotu provode u školi, gde sa svoje tri nastavnice rade na projektu “Ceo svet je pozornica”. Foto: Privatna arhivaNastavnice Gorica (prva sleva), Aleksandra i Dragana (skroz desno) sa koleginicom koja im pomaže na projektu Iako je škola za ovaj projekat dobila svetska priznanja, međunarodnu nagradu za univerzalno obrazovanje i inovacije u obrazovanju neće moći da primi, jer put ovih vrednih žena u Dubai niko u Srbiji ne želi da finansira. - Ovaj inkluzivni projekat sam osmislila 2012. kako bi sva deca osetila da pripadaju školi. Deca sa posebnim potrebama i ona na marginama su, uz svoje drugare, bila osnažena da progovore na engleskom, dok su ona druga naučila da poštuju različitosti – kaže Gorica Kostić, nastavnica engleskog. Njene koleginice Dragana Cukić i Aleksandra Ikomov ubrzo su joj se pridružile.