Претражи Живе Речи Утехе

Tačno pre 40 godina, 12. oktobra 1979. zgrebačka izdavačka kuća Suzy objavila je prvi singl grupe Azra s pesmama Branimira Štulića “A šta da radim” i “Balkan” i s ovim izdanjem, po mnogima, počeo je da se rađa takozvani novi talas u bivšoj Jugoslaviji. Svoje prve pesme Azra je snimila u junu ’79. u studiju MM u Zagrebu sa snimateljem Petkom Kantardžijevim i producentom Huseinom Hasanefendićem. Budući da bend, zapravo, još nije bio konačno uobličen i činili su ga samo gitarista/pevač Džoni Štulić i bubnjar Srđan Sacher, u studiju su im pomogli Zlatko Miksić Fuma, basista Parnog valjka, Mladen Jurčić kao prateći vokal i Hus koji je svirao gitaru. Pesmu “Balkan” Štulić je napisao godinama ranije, najverovatnije 1974. i u prvoj verziji je imala sevdah prizvuk. Posle zagrebačkog koncerta Pankrta dobila je novu energiju i promenjeni tekst, koji dokumentuje koliko je upravo taj nastup slovenačkih punkera bio inspirativan za Džonija: “Brijem bradu brkove, da ličim na Pankrte, još da imam Fendera vidio bi svirke, Balkane, Balkane, Balkane moj…”. Prema nekima pesma je bila tek sirovi nebrušeni dijamant, drugi su je – pogotovo s vremenskim odmakom – slavili kao ključno delo novoga talasa, ali publika je odmah reagovala i “Balkan” je postao hit. Nedugo posle snimanja Azra je dobila i basistu. Član grupe je postao Mišo Hrnjak i sada su već bili spremni da nekoliko meseci kasnije opet uđu u studio i počnu snimanje debiki albuma. Ako niste znali: Jedne večeri u jesen ’79. u jednom društvu je Jasenko Houra Jajo, koji je već bio zvezda jer je Prljavo kazalište objavilo prvi album, rekao Štuliću da će on trčati nag od Zvečke (čuvene birtije u centru Zagreba) do Zdenca ispred HNK ako “taj njegov Balkan ikad postigne bilo kakav uspeh”. Pesma je postala hit, ali Jajo se nije skinuo i trčao go. Tako, barem, kaže zagrebačka urbana legenda… A “Balkan” je i danas – Balkan:

Dragan Šuković je bio odgovoran za svaki potpis, logo ili grafiku koje su gledaoci RTS-u mogli da vide u proleće 1999. godine. Večernju smenu tog 23. aprila pre dve decenije provodio je sa timom za elektronsku grafiku u zgradi Radio-televizije Srbije u Aberdarevoj ulici u Beogradu. „Ponosan sam što sam bio sa tim ljudima u zgradi. Bilo bi mi teže da nisam bio tu“, kaže Šuković dvadeset godina kasnije. Za razliku od šesnaestoro kolega koji su te noći izgubili život, Šuković je izašao iz zgrade nakon što je NATO u dva sata i šest minuta nakon ponoći pogodio cilj. O tome zašto je bombardovana centrala RTS-a, Šuković kaže da danas zna isto koliko je znao i pre dvadeset godina. „Dobiti odgovor nećemo nikad – ko je taj koji se složio i precrtao nas sa mape. I ako budem živ za dvadeset godina, znam da se neću znati više nego danas“. BBC Odgovornost dve decenije kasnije Šesnaestoro zaposlenih Radio-televizije Srbije je stradalo, a isto toliko je povređeno te noći. Bombardovanje RTS-a bio je deo vojne akcije NATO alijanse koja je počela 24. marta 1999. godine i trajala 78 dana. Prvi NATO avioni poleteli su ka SR Jugoslaviji kako bi se zaustavila humanitarna katastrofa i progon Albanaca na Kosovu, saopštili su tada zvaničnici Alijanse. Bila je to prva međunarodna vojna akcija pokrenuta bez podrške Ujedinjenih nacija. Dvadeset godina kasnije, jedina osoba koja je odgovarala za smrt radnika televizije je bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović. Milanović je pred sudom u Srbiji 2002. osuđen na deset godina zatvora zbog toga što nije naredio evakuaciju zgrade. BBC Jedina osoba koja je odgovarala za smrt radnika je bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović Godinu dana nakon bombardovanja, Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju saopštio je da nema osnova za pokretanje istrage o mogućim ratnim zločinima koje je NATO počinio za vreme bombardovanja SR Jugoslavije. „Iako je NATO činio greške, zadovoljna sam zbog toga što nije bilo namernog gađanja civila ili nelegalnih vojnih ciljanja za vreme NATO kampanje“, saopštila je glavna tužiteljka Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Karla Del Ponte 2000. godine. Time je stavljena tačka na žalbu SR Jugoslavije protiv države članica NATO-a u Hagu, ali i na apele međunarodnih organizacija za ljudska prava i zaštitu novinara koji su zahtevali da se ispita da li je NATO povredio međunarodno humanitarno pravo gađanjem RTS-a. „Bombardovanje RTS-a postavilo je kulise za ispitivanje odgovornosti međunarodne zajednice, a ta šansa je propuštena“, smatra Sian Džouns, bivša istraživačica organizacije Amnesti Internešnala (Amnesty International). Presedan za kasnije napade na medije Reporteri bez granica su 2002. godine objavili izveštaj u kome su saopštili da postoji bojazan da bi „napad na Radio-televiziju Srbije mogao da posluži kao opasan presedan i otvori put za slične napade na medije u budućim sukobima“. Godinu i po nakon napada na RTS, američke snage pogodile su prostorije Al Džazire, katarske državne televizije i najveće mreže na arapskom jeziku u glavnom gradu Avganistana. Zgrada je uništena, ali nije bilo povređenih. Dve godine kasnije, kada su Sjedinjene Države pogodile Al Džazirine kancelarije u Bagdadu, u Iraku, poginuo je reporter Tarek Ajub. Džouns smatra da se bombardovanje RTS-a i Al Džazire ipak ne mogu porediti. „Napad na Al Džaziru u Iraku izveden je zbog toga što je ova mreža prikazala fotografije civila za koje su tvrdili da su ubijeni u napadima američkih snaga na Bagdad“, objašnjava ona. Za razliku od RTS-a, koja je program emitovala kao državna televizija zemlje u kojoj se sukob odvijao, Al Džazira je u Iraku imala status nezavisne medijske kuće. „Al Džazira time nije mogla biti deo sukoba o kome je izveštavala“, kaže Džouns. Šta jeste, a šta nije učešće medija u vojnim operacijama – učešćem mediji postaju legitimna meta: Radio stanica koja objavljuje vojna naređenja jeste legitimna meta Stanica koja emituje saopštenja kojima se diže moral ili se podržavaju napadi na neprijateljske snage ne smatra se direktnim učesnikom sukoba Izvor: Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) Međunarodno humanitarno pravo smatra da su novinari u ratu jednaki civilima i kao takvi, moraju ostati izopšteni iz napada, osim u slučajevima kada direktno učestvuju u sukobima. Televizijske i radio stanice su civilni objekti koji ne smeju biti izloženi napadima osim kada „efektivno doprinose vojnim akcijama“. Miloševićeva propaganda i tužna realnost Getty Images „RTS je služio propagandnoj mašini vlade Miloševića“ „Moramo biti jasni – RTS je služio propagandnoj mašini Miloševićeve vlade“, kaže za BBC na srpskom Fred Abrahams iz organizacije Hjuman Rajts Voč (Human Rights Watch). Ipak, učešće u propagandi vlasti nije isto što i učešće u sukobu. „Mediji u ratu mogu služiti kao mete ukoliko se mediji koriste da se trupe upute na specifičnu metu ili ukoliko se koriste kako bi se mobilizovao narod za napad“. Takav je primer radio stanice u Ruandi, koja je odavala položaj i identifikovala neprijatelje – slučaj koji je Hjuman Rajts Voč opisao kao učešće u sukobu. U slučaju RTS-a, nema dokaza da su televizija i radio služili toj svrsi. „Prenošenje vladinih saopštenja, loše izveštavanje ili širenje lažnih vesti – čak ni to ne prilaze granicu“. Abrahams ističe da u slučaju RTS-a, NATO nikada nije obezbedio dokaze o legitimnosti napada. „RTS je doprineo degradaciji međunarodnih zakona, naročito zbog toga što je opravdanje koje je NATO iskoristio bilo to da je napad izveden kako bi se zaštiti civili“, kaže. Ni prvi, ni poslednji napad na medije Civili i zaposleni u medijima stradaju i dvadeset godina kasnije. „Tužna realnost je da je udar na RTS nije bio ni prvi ni poslednji nezakoniti napad na medije“, kaže. Iako se ne radi uvek o državnim medijima, a okolnosti su u svakom sukobu različite, Abrahams ističe nekoliko stradanja medijskih radnika u sukobima nakon bombardovanja RTS-a. Osim napada na Al Džaziru u Iraku, 2012. godine, dvojica kamermana Palestinaca poginulo je kada je Izrael bombardovao Pojas Gaze. Iako je izraelska vlada tvrdila da je meta bila legitimna, istraživanje Hjuman rajts voča pokazalo je da nema dokaza da su dvojica kamermana na bilo koji način učestvovali u vojnim operacijama. Pre četiri godine, četvorica medijskih radnika poginulo je u Sani, glavnom gradu Jemena, iako njihovo izveštavanje ni na koji način nisu predstavljale učešće u vojnoj operaciji. Pokloniti se žrtvama BBC „Svima kojima je zaista stalo do žrtava, dovoljno je da se poklone“ „Napad na RTS bio je napad na civilni objekat. Dvadeset godina kasnije ostaje da se setimo žrtava i porodica stradalih“, kaže Džouns. Sećanje na poginule zaposlene RTS na dvadesetogodišnjicu stradanja obeležava konferencijom i komemoracijom „Nekažnjivost zločina“. U bombardovanju zgrade RTS-a poginuli su: Jelica Munitlak (27), šminker Ksenija Banković(27), video-mikser Darko Stoimenovski (25), tehničar u razmeni Nebojša Stojanović (26), tehničar u masteru Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja Dragan Tasić (29), električar Aleksandar Deletić (30), kamerman Slaviša Stevanović (32), tehničar Siniša Medić (32), dizajner programa Ivan Stukalo (33), tehničar Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru Milovan Janković (59), precizni mehaničar Tomislav Mitrović (61), režiser programa Slobodan Jontić (54), monter „Mene je sramota što se 23. aprila u dva sata i šest minuta posle ponoći ne okupi ceo RTS, nekadašnji i sadašnji, i pokloni žrtvama i porodicama“, kaže Šuković. On će to, kao i svake godine, uraditi na svoj način. „Jedino što je potrebno tim ljudima je poklon. Svi oni kojima je zaista stalo do žrtava, trebalo bi samo da im se poklone“.

Aarohi Pandit (22) i Keithair Misquitta (23) započele su misiju svojih života. Planiraju da oblete oko sveta za manje od 90 dana, preko 21 države, leteći na zapad u ultralakom avionu Pipistrel Sinus 912. Za misiju promocije ravnopravnog učešća žena u vazduhoplovnoj industriji u Indiji izabrane su od strane Navy Blue fondacije u svojoj školi letenja gde su se obučavale za pilote putničkih aviona. Sa samo 200 sati nakon završene osnovne obuke i tek stečenog CPL-a Pipistrel im je preporučio da preobuku za ultralako letenje, na njihov Sinus urade u Srbiji. Iako je za Aarohi i Keihair prekjučerašnje sletanje u našu zemlju deo planetarnog plana leta nakon Pakistana, Irana i Turske, one su na aerodromu u Vojki već bile. Centar za obuku ultralakih letača Pipistrel Srbija bio je prva preporuka za preobuku od strane slovenačkog proizvođača mladim Indijkama. One su upravo u Vojki pre četiri meseca dobile svoja „krila“ (kada je ultralako letenje u pitanju) i to ne samo na Alpha Traineru, Sinusu i Virusu, već kako nam je njihov instruktor letenja Dragan Vrencev ispričao i u Pioniru 300 ali i motornom zmaju. Na taj način dobile su najbolju moguću obuku i pripremu za vrstu avijacije koja ne trpi loše vreme i koja nije toliko jednostavna kako se čini na prvi pogled. Preleteće 21 državu za manje od 90 dana / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Kada VT-NBF bude preletao okean u njemu će smeti da se nalazi samo jedna devojka / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Oko sveta za 90, možda 80 dana Mlade pilotkinje izabrane su u jakoj konkurenciji u svojoj civilnoj školi letenja nakon završetka CPL obuke. Obe poseduju Instrument Rating i ukupno 200 sati TT sa nešto multi-engine letenja. U ime Navy Blue fondacije leteće preko pomenute 21 države radi ostvarenja plementih ciljeva. Primarni cilj je podizanje svesti i osnaživanje neprivilegovanih žena u Indiji u pogledu mogućnosti njihovog zaposlenja u vazduhoplovnoj industriji. Ovim činom postaće prve Indijke u istoriji koje su obletele planetu. – Želimo da prikupimo sredstva u cilju direktnog obrazovanja u oblasti avijacije za 100 devojaka i da inspirišemo njih 1000. – rekle su za Tango Six. Sa Alpha Trainera na Sinusa pa potom na Virusa / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Saradnja srpskog i indijskog vazduhoplovstva na najinteresantniji mogući način / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six Za put ih je pripremio Rahul Monga, bivši pilot indijskog ratnog vazduhoplovstva koji je identičnu misiju izveo 2007. godine ali leteći istočnom rutom oko planete. Devojke imaju brojne sponzore i slojevitu logističku podršku za svaku zemlju preko koje lete i u koju sleću. Najizazovniji deo će im svakako biti prelet dva okeana prilikom kojeg će samo jedna od njih smeti da se nalazi u letelici zbog bezbednosti – da bi se u Sinusu našlo mesta za deblju odeću za slučaj ditchinga kao i čamac za spasavanje. Nakon Srbije lete za Sloveniju gde će u Pipistrelovoj bazi imati prvi ozbiljniji tehnički pregled letelice. Kako im je tekla priprema, kako su odabrane za svoju jedinstvenu misiju i kako je iz ugla Srpskih instruktora tekla njihova obuka za ultra-lako letenje pogledajte u video reportaži ispod: Petar VOJINOVIĆ

FOTO: YOUTUBE, SCREENSHOT / SCREENSHOT Devojčica Džulijet Vejts (2) rođena je sa ozbiljnim deformitetom leve noge, zbog kojeg nije mogla da se kreće. Zbog njenog zdravstvenog stanja stanja, morala je na amputaciju pre nego što je prohodala, ali to je nije zaustavilo.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su, po nalogu Višeg javnog tužilaštva, uhapsili F.J. (42) i B.C. (39) zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo izazivanje panike i nereda. Oni se sumnjiče da su na društvenim mrežama širili lažnu informaciju da "u naredna dva dana vodu u Beogradskom vodovodu ne treba koristiti za piće, jer se u vodu greškom prosuo metan, pun kancerogenih čestica" i na taj način izazvali uznemirenost i paniku među građanima, saopštio je večeras MUP. Osumnjičenima F. J. i B. C. određeno je zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu. Kako se navodi, uhapšeni B.C. je zaposlen u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Takođe, po nalogu Višeg javnog tužilaštva, protiv još šest osoba, zbog sumnje da su počinili isto krivično delo, biće podnete krivične prijave u redovnom postupku, piše u saopštenju. izvor

"Roko voli kad mu mame čitaju priču za laku noć" ili "Ana je srećna jer ima najbolje tate na svetu", samo su delovi slikovnice o istopolnim roditeljima, prve ovog tipa u regionu. Slikovnica je namenjena deci predškolskog uzrasta, njeno štampano izdanje već se podelilo u Hrvatskoj, a besplatno je svima u regionu dostupna u onlajn formi. Svoje predstavljanje imala je nedavno i u Beogradu, a planovi autora su da uskoro izađu i sa srpskom verzijom. Život sa dve mame i dvojicom tata Slikovnicu čine priče Roka i Ane, četvorogodišnjaka koji idu u vrtić, putuju sa porodicom... Jedino po čemu se razlikuju je to što Ana ima dvojicu tata, a Roko dve mame. Tako je svakodnevica Roka, koji živi sa mamom Lucijom i mamom Ines, kao i Ane, koja ima tatu Tomislava i tatu Darka, predstavljena na po desetak strana. FOTO: MOJA DUGINA OBITELJ / PROMO Kako se navodi u slikovnici, ove dve porodice nekome umeju biti neobične. Ali, "Roku to ne smeta jer obe mame vole da peku palačinke s bananama koje on obožava", a "Ani to nikada nije smetalo jer ima dvostruko više ramena za nošenje kad se umori od hodanja". Takođe, oba junaka primećuju da puno dece u vrtiću ima mamu i tatu, dok oni imaju "duginu obitelj", mada još ne razumeju zašto. U Hrvatskoj burno, u Srbiji skoro neprimetno Ova, prva hrvatska slikovnica o istopolnim roditeljima predstavljena je nedavno u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, a za razliku od bure koju je to izdanje izazvalo u hrvatskoj javnosti, u Srbiji je njena prezentacija protekla prilično mirno, gotovo nezapaženo. Tom prilikom, jedan od autora, Ivo Šegota, kao i koordinator udruženja "Dugine obitelji" Daniel Martinović, naglasili su da je cilj slikovnice jačanje socijalne integracije dece koja imaju istopolne roditelje, te promovisanje tolerancije i poštovanja različitosti. FOTO: MOJA DUGINA OBITELJ / PROMO Ilustracija iz slikovnice Ona se u Srbiji neće naći u slobodnoj prodaji, već će svim zainteresovanima biti dostupno njeno elektronsko izdanje, a slična situacija je i u Hrvatskoj. Deljenje školama i vrtićima Prema rečima Martinovića, prvih 500 slikovnica u Hrvatskoj podeljeno je za svega mesec dana. One su uglavnom dodeljene školama i vrtićima, koji su pokazali interes i zatražili je. Ipak, sama najava ovakvog poteza na noge je podigla članove udruženja Vigilare koji su pisali ministarki obrazovanja Blaženki Divjak, piše hrvatski "Večernji" portal. – Udruženje "Dugine obitelji" javno je istaknulo da neće samoinicijativno slati slikovnice, već da će slikovnica biti dostupna svima koji je žele nabaviti tako da nemam nameru mešati se u lične odluke roditelja i njihove dece – poručila je ministarka Divjak za "Večernji" i naglasila da će roditelji imati pravo da odluče da li žele da ta slikovnica bude čitana i u onim vrtićima ili školama koji su dosad pokazali interes za nju. FOTO: MOJA DUGINA OBITELJ / PROMO U planu je i priprema nastavka, ali i izdanja na srpskom Koordinator udruženja "Dugine obitelji" Daniel Martinović za "Blic" je otkrio buduće planove, ali i istakao nadu da će slikovnica ostati besplatna. - Ako budemo morali da je naplaćujemo, nadamo se da će to biti simbolična cena koja će pokriti samo troškove štampe i distribucije. Planiramo i nastavke, voleli bi da Roko i Ana, likovi iz prve slikovnice, dožive još mnoge avanture - kaže Martinović. FOTO: MOJA DUGINA OBITELJ / PROMO Ilustracije su, dodaje, dostupne na njihovoj veb stranici, a nada se da će u budućnosti osigurati sredstva za štampu i širu distribuciji izvan Hrvatske. Uskoro i na srpskom - Pripremili smo i prevod na srpski, te želimo da barem digitalna verzija slikovnice, bude dostupna na vebu svima koji žele da je preuzmu i čitaju na tabletima i računarima - ističe Martinović. On kaže da su zadovoljni kako je proteklo predstavljanje slikovnice u Hrvatskim gradovima, ali i u srpskoj prestonici. FOTO: MOJA DUGINA OBITELJ / PROMO "Ana ima najbolje tate na svetu" Rekacije pozitivne - Reakcije su većinom pozitivne, a posebno nas vesele povratne informacije od duginih porodica iz manjih mesta, kao i pitanja istopolnih parova o mogućnostima roditeljstva i našim iskustvima što se tiče porodičnog života. U planu su nam predstavljanja i u drugim gradovima u Hrvatskoj, poput Splita, ali idemo uskoro i u Sarajevo. Primili smo upite i iz drugih gradova u regionu - kaže on. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/roko-ima-dve-mame-a-ana-dvojicu-tata-prva-gej-slikovnica-osvaja-region-u-planu-i/tb2v8sw

Dve žene pilota iz Indije ove godine biće nosioci „WE!“ ekspedicije i obaviti čuveni let oko sveta u Pipisterlovom Sinusu 912, saopšteno je iz slovenačke kompanije. Let oko sveta Pipistrelovim Sinusom 912 / Foto: Pipistrel Kako navode, to će biti prvi put da žene iz Indije upravljaju motornom jedrilicom na letačkoj misiji oko sveta, a plan je da ekspedicija prevaziđe globalne, kulturne i rodne barijere. Kapetan Odri Dipika Maben (Audrey Deepika Maben), prva žena pilot u Indiji koja leti motorne jedrilice, kao i prvi ženski intruktor letenja ultralakih letelica, zajedno sa svojom devetnaestogodišnjom ćerkom Ejmi Metawill (Amy Methawill) ekspediciju će započeti 5. aprila, kažu iz Pipistrela i dodaju: – Misija počinje u Nju Delhiju, a trajaće 90 dana sa 54 planirana sletanja u 21 državu. Ekspedicija je nazvana „WE!“ (Women Empower), a pored leta oko sveta, njen fokus je i na podizanju svesti o jednakosti žena. Kapetan Maben i njena ćerka biće prve dve žene iz Indije koje su u ultralakoj letelici obišle svet. Cilj je da se pošalje jasna poruka – za žene spremne da lete, samo je nebo granica, a sa Pipistrelovom letelicom, čak ni to. – Fondacija „WE!“ nastojaće da prikupi sredstva za obuku mladih žena pilota / Foto: Pipistrel Kako kažu iz te kompanije, letelica Sinus 912 za misiju je odabrana kako zbog njenih „nature-friendly“ karakteristika, tako i zbog odličnih karakteristika letenja. Ona je predstavljena 8. marta na međunarodnoj konferenciji „Wings India“, a ovogodišnja ekspedicija će za tu letelicu biti druga letačka misija oko sveta. Podsetimo, prvi Sinusov let oko sveta uspešno je obavljen 2004. godine kada se na pilotskom mestu našao Matevž Lenarčić. Pipistrel snabdeva indijske vojne snage Pored budućeg učešća u ekspediciji, Pipistrel je ostvario uspeh i na drugim poljima. Naime, sa Indijskim oružanim snagama nedavno je potpisao do sada najveći ugovor na svetu o isporuci ultralakih letelica. 194 letelice „GARUD“ za indijske vojne snage / Foto: Pipistrel Pipistrel će Indijske vazduhoplovne snage, Indijsku mornaricu i indijski Nacionalni kadetski korpus snabdeti sa 194 letelice tipa Virus SW 80 „GARUD“, kažu iz kompanije i dodaju: – Letelica će imati dva sedišta, a moći će da sleće kako na pripremljene, tako i na polupripremljene površine. Izrađena je od naprednih kompozitnih materijala, te je u mogućnosti da nosi dve osobe zajedno sa njihovom opremom. Takođe, letelica je opremljena sa jednim 80 HP certifikovanim motorom i dostiže maksimalnu brzinu od 220 km/h, a može da leti duže od tri sata i dostigne visinu preko 6.000 metara. U prilog bezbednosti, Sinus je opremljen posebnim balističkim padobranskim sistemom za spašavanje, kao i sa nekoliko drugih sigurnosnih funkcija – sedištima za redukciju energije i očajanom kokpitskom kabinom KevlarTM. – Pipistrel za osam meseci počinje sa isporukom letelica na preko 100 lokacija u Indiji / Foto: Pipistrel Prema rečima vlasnika kompanije Iva Boskarola (Ivo Bocarol), Pipistrel će za indijske vojne snage mesečno proizvoditi šest ili sedam takvih letelica, što znači da će u naredne dve i po godine polovina proizvodnih kapaciteta kompanije biti prodata. Pipistrel će za osam meseci početi sa isporukom letelica na preko 100 lokacija u Indiji, a svih 194 aviona moraju biti isporučeni u periodu od 30 meseci nakon prve isporuke. Takođe, ugovor obavezuje slovenačku kompaniju da isporuči još 100 letelica nakon treće godine, ukoliko to kupac želi. To znači da će Pipistrel ukupno proizvesti približno 300 aviona, kažu iz te kompanije i dodaju: – Kako bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje „GARUD“ letelica, mi ćemo indijske vojne snage opremiti rezervnim motorima, opremom za zemaljsko opsluživanje i podršku, paketima sa rezrevnim delovima, desetogodišnjom podrškom za proizvode, kao i obukom za veliki broj instruktora, letačkog i tehničkog osoblja, koju će obavljati „Pipistrel Akademija“. – Marta LUTOVAC

Iako se mislilo da su istopolni brakovi stvar modernog doba, jedan gej par uspeo je da se venča pre više od 100 godina i to u španskoj katoličkoj crkvi. Istina, nije kao da je sveštenik koji ih je venčao znao da su u pitanju dve žene. Marselu Graciju Ibeas i Elisu Sančez Lorigu venčao je sveštenik u Galiciji, ne posumnjavši da je jedna od njih prerušena u muškarca. Elisa je u tom činu glumila muškarca, predstavivši se kao Mario. Ipak, ubrzo su razotkrivene i ceo život provele su u bekstvu, piše Dejli mejl. Par se upoznao u Korunji, gradu na severozapadu Španije, a kada je Marselina majka posumnjala da se nešto događa između njih dve, poslala ju je u Madrid. Uprkos inicijalnom razdvajanju, Marsela i Elisa su se ponovo srele u Madridu i počele da rade u školama nedaleko jedna od druge, rekao je istoričar Narcisio de Gabrijel. Deo njihovog plana bilo je da Marsela objavi da će se udati za svog rođaka Maria iz Londona (kojeg će da glumi Elisa). Maria su krstili, a onda je i venčao Marselu. Njih dve su živele srećno sve dok ih nije otkrio novinar novina Galicija, koji je uz sliku objavio njihovu prevaru. Dve žene su bile primorane da se presele u Porto, odakle su prebegle u Buenos Ajres, pošto su se plašile da će biti uhapšene u Portoriku i izručene Španiji. Marsela je već bila trudna sa nepoznatim muškarcem kada se udala za Elisu i rodila je ćerku neposredno pre nego što su napustile Porto. Priču o ovom intrigantnom paru BBC-ju je ispričala rediteljka Izabela Koikset, koja je rekla: - Kada pomislim na ove dve žene i smelost koja je bila potrebna jednoj od njih da se pretvara da je muškarac... To je neverovatno hrabro. Bila sam fascinirana pričom kada sam je prvi put čula i više sam imala pitanja nego što sam dobila odgovora. Ne znamo na kraju šta se dogodilo s njima i kako su mislile da se izvuku sa ovom prevarom? - zaključila je Koikset.

Kako je za Tango Six rekao pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse dr. Nenad Miloradović, pregovori o trećoj fazi, odnosno modernizaciji 10 letelica MiG-29 Vojske Srbije traju, ali nikakav ugovor još nije potpisan. Potvrdio nam je da će precizniji detalji o obimu modernizacije biti poznati tek nakon okončanja prve dve faze osnovnih tehničkih radova, kao i da će realizacija treće faze doći tek posle prve dve. Na današnjoj konferenciji za medije ministra odbrane i njegovog vojnog kolegijuma načelnika vojnih uprava i agencija povodom predstavljanja rezultata rada Ministarstva odbrane u prvih 100 dana rade Vlade Srbije, Tango Six je iskoristio priliku da postavi pitanja o modernizaciji MiG-ova kao i novim dešavanjima u Muzeju vazduhoplovstva. Treće faze će biti ali ne još Odgovarajući na naše pitanje o konkretnijim detaljima vezanim za treću fazu, Miloradović je potvrdio naša izveštavanja u prethodnim danima uz ponavljanje plana, odnosno želja, o obimu i dubini modernizacije. Plan modernizacije i dalje nepromenjen / Foto: Ministarstvo odbrane Treća faza dakle postoji kao definicija želja srpske strane, razgovori o njenoj relizaciji jesu počeli ali će ona doći tek nakon višemesečnog (možda i višegodišnjeg) procesa rada na prvoj i drugoj fazi. Nikakav konkretan ugovor trenutno nije potpisan jer se čekaju iskustva i zaključci iz prve dve faze: – Kao što smo više puta rekli, radiće se u tri faze. Prve dve faze odnose se na procese donošenja aviona u vlasništvo republike Srbije, remont i prevođenje na održavanje po tehničkom stanju uz obezbeđivanje logističkog paketa za dugotrajnu, rekli smo od 10 do 14 godina upotrebu, što šest aviona koji su došli iz Rusije, što četiri koje već imamo. Treća faza tehnološki i u svakom drugom pogledu dolazi posle prve dve faze koje su već u toku. Treća faza je u najvećem obimu dogovorena, svi tehnički razgovori i pripreme su završene, odgovarajuće ponude su pred nama i predstoje završni pregovori i potpisivanje ugovora. Zašto to do sada nije završeno? Prosto iz razloga jer treća faza tehnološki dolazi posle prve dve faze. Postoji takođe i mogućnost da se tokom radova na prvoj i drugoj fazi dođe do zaključaka šta i kako treba promeniti u okviru treće faze koja se odnosi na, da tako kažem, drugi deo modernizacije aviona i opremanje najsavremenijim ubojnim sredstvima. – rekao je Miloradović i ponovio željenu dubinu modernizacije. Nešto što je već izjavljivao u prvim danima objavljivanja projekta ruske donacije ali i neke nove detalje: – Grubo govoreći bez navođenja baš svih detalja, a da maksimalno izađemo u susret želji javnosti, pogotovo stručne da sazna šta je to, pre svega će biti izvršena modernizacija radarskog sistema na svim avionima. Biće izvršena modernizacija napadno-navigacijskog sistema, zatim modernizacija sistema upravljanja naoružanjem, dakle biće integrisani blokovi elektronike i instalacije koji će omogućiti upotrebu nove generacije vođenog vazduhoplovnog naoružanja, biće urađen novi digitalni „data logger“ odnosno uređaj za registrovanje parametara i podataka leta i tako dalje. Što se tiče vazduhoplovnog naoružanja kojim je planirano da letelice tokom treće faze budu opreljene, radi se o najsavremenijoj, da kažem sledećoj generaciji vazduhoplovnih raketa vazduh – vazduh u odnosu na one kojima smo mi već opremljeni, znači kako o raketama sa poluaktivnim radarskim samonavođenjem sa većim dometom od postojećih, tako i raketama sa aktivnim glavama za radarsko samonavođenje, zatim je predviđeno opremanje raznim vrstama vođenog vazduhoplovnog naoružanja vazduh – zemlja. Osim toga, kao što znate, pored novog naoružanja ići će i zemaljska oprema za održavanje i dijagnostiku tih raketa, proveravanje novih sistema na avionu, obuka, dokumentacija i tako dalje. – rekao je Miloradović za Tango Six. Petar VOJINOVIĆ