Претражи Живе Речи Утехе

Писмо Владике Атанасија Патријарху Српском: „Сазовите хитно Архи­је­рејски Сабор!“ Епископ умировљени Херцеговачки АТАНАСИЈЕ - сеп 20, 2017 Ваша Светости, пишем Вам поводом Ваших учесталих изјава да „верујете да Пред­сед­ник Вучић“… итд., до најновије изјаве: да „Верујете да и Вучић верује о Косову као и Срп­ски народ“… итд. Не схватам како не видите да тиме само хотимице-нехотице подржавате велеиздајника Вучића у његовој ужурбаности да што пре потпуно изручи Космет злочинцу Тачију и зликовцу Харадинају. (Нажалост, Ви и Еп. Теодосије сте подржали Вучића пре не­колико година да насилно спроведе изборе на Северу Косова и смени Председнике 4 Срп­ске Општине на Северу – са 70.000 становника чисто српске територије од 65 километара, у коју територију спада и сâм врх Копаоника: граница са окупаторима НАТО-а је само 30 метара испод Панчићевог врха на Копаонику, па зато двојица издајника Николић-Вучић отада нису смели да иду на Газиместан да обележе Спомен и Помен Славног Косовског Боја, него иду у Крушевац, који је северно, ван Копаоника). Тада је, уместо тих честитих људи, довео у 4 Општине своје мафијаше, преко којих спроводи свој издајнички посао! Та­ко је исто сада сменио и Ректора Универзитета у Митровици – са 12. 000 српских студента – да би преко неких полтрона могао Тачију да уручи и цео тај Универзитет! (Чује се да се он и Тачи спремају до добију „Нобелову награду за мир“!?!) Писао сам Вам, Ваша Светости, и слао мишљења и ставове, и стручне оцене и про­цене, млађих српских националних и патриотских мудрих глава (и сада Вас упућујем нпр. на НСПМ – сајт „Нова Српска Политичка Мисао“ – једини који јавно износи и објављује документоване текстове умних патриотских Срба, из Србије, Српског Патриотског удру­жења „Отџбина“ са Космета, и из Босне и Херцеговине, у којима доказују Вучићеву виле­издају и разноразне манипулације са тзв. „унутрашњим дијалогом“, док јадне Србе и даље прогоне и хапсе Шиптари широм окупиране Свете Српске Земље, и киње их на хитлеров­ске начине. (Знате ли да Сестрама у Пећској Патријаршији Шиптари не дају воду потребну за живот!? – Иако Бистрица протиче вековима кроз саму Патријаршију! А познато је да су у Недељу Православља 16. марта 1981.г спалили велики Конак у Пећској Патријаршији, замало да спале и све Монахиње и госте који су се тада нашли у Патријаршији. И нико за то није одговарао! Потом су спалили и уништили још 140 наших небоземних Светиња – Цркавâ и Манастирâ, нарочито у време страшног Погрома 2004.г.). Недавно су шиптарски лопови и ма­фи­јаши обили и ПОКРАЛИ МАГАЦИН ХРАНЕ у селу Прековце код Новог Брда, од којих ре­зерви сакупљене по Српским крајевима хране рáди 6 кухиња широм Ко­сова и Метохије и храни 2.000 гладних (међу којима и приличан број јадних Шиптара!). И све то, и низ других тиранисања Срба од окупатора Евро-американаца и Шиптарских теро­риста. На недавној Слави у Мушутишту, где су избегли и протерани Срби дошли аутобу­сом да на згаришту своје прелепе Цркве Богородичине из 1305.г., која је била лепа као Гра­чаница, обележе своју Славу, ухапсили су недужног старца Србина Богдана Митровића, по „умишљеној оптужби“ месног Шиптара, који је том Србину узурпирао и присвојио плодну земљу у том селу! (Изнад Мушутишта су још 12. маја 1999.г. спалили средњевековни Мана­стир Свете Тројице, од које паљевине је Свети НОВОМУЧЕНИК ХАРИТОН Монах једва успео да спасе Сестре Монахиње и довезе их у Призрен, да би сутрадан он сâм био кидна­пован од истих злочинаца, и тек фебруара 2000.г. нађено је његово раскомадано тело, без главе, на њиви ван Призрена према Врбици и албанској граници!). Пре 2 дана су претресли по Косову и привели на саслушање неколико радника Црвеног Крста – у присуству лицемерног Еулекса и окупаторског НАТО-а! Раднике Црвеног Крста у свету не хапсе ни у време самог рата! Ето колико Шиптарска џамахирија поштује светске стандарде права и демократије. А Срби на Косову и Метохији су сада бело робље нове светске „тоталне демократије“ (читај: демонократије!). Ви се питате, оправдано, зашто се протерани Срби не враћају на Косово? А не питате се зашто фамозни „спасилац Срба“ и „усрећитељ (=унесрећитељ) Србије“ Вучић, за коју ми­сли да је његова приватна прћија, ништа не предузима за заштиту преосталих Срба широм Космета? А и како би кад је то најординарнији лажов и манипулант! Претенциозно и нарцисоидно до болести је опседнут собом и својом најпримитивнијом „величином“! Србија под њим тоне све дубље и дубље, и све је отуђенија од свог Народа и Себе саме. Доказ тога су и фамозне тзв. „инвестиције“, којима само распродаје Српску земљу и природна блага по Србији (за пример узмимо распродају изворâ воде по Србији, а ускоро се спрема да распрода и српске бање, и то Турцима! Са тзв. „инве­сти­ци­јама“ Вучићева Србија је постала бедни просјак и колонијална земља немачких, арап­ских и других свет­ских кабадахија). Ви често говорите, на наша иступања: „То није став Цркве“! А једном приликом сам Вас у Писму питао: А да ли сте питали икога у Цркви, Синоду, Сабору, по народу и све­­штенству, који је стварно став о Косову Живе Цркве Светосавске и Светолаза­ревске? У време Вашег Светог Претходника сазиван је и држан Архијерејски Сабор више пута, и по мање важним питањима. Да ли Ви помишљате да у овој до сада нај­кри­тичнијој ситуацији САЗОВЕТЕ И ОДРЖИТЕ СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР: у Бео­градској или Пећској Патријаршији? Да видите на лицу места мишљење и став Српских Архијереја! и обратите се јадном, Вучићевом демагогијом обманутом Народу. Бојим се да Ваши блиски сарадници нису Вам добри саветници. И још једна реч: када смо недавно били у Грачаници и на Газиместану, знате ли шта су ми бројни људи на Косову рекли? – „Овај Преседник није мој Председник!!! Овај Патри­јарх није мој Патријарх!!! Иако немам чланство у Св. Арх. Сабору, молим Вас: Сазовите хитно Архи­је­рејски Сабор, да видите стварни став Отаца Архијереја и Свештенства и Народа? – да се не нађе­мо саучесници у Вучићевој велеиздаји, о којој се већ прича urbi et orbi код нас и око нас. Помињете Русију, али знате ли шта би Русија стварно хтела од тог немачко-евро-аме­ричког глумца и циркузанта? Он срља ко гуска у маглу у тзв. „Евроинтеграције“, а прозир­но је за сваког окатог и трезвеног човека: да га неће примити тамо док не призна Косово. Хор пајацâ и кловнова око њега само му аплау­ди­рају и хвале га, а он као пеливан игра дво­струку или и троструку игру на штету Свете Србије и Светог Косова. Ви кажете да „Вучић верује о Косову као што верује и наш народ“! – А он јавно гово­ри, и то с поругом и иронијом: да је Косово „МИТ“ и да је наше Косовско опреде­љења „МИТОЛОГИЈА“! Па зар то „верује“ наш Светосавски и Светолазаревски Народ? (Молим Вас, немојте као Патријарх Пећски и Свесрпски да подцењујете тај Божји Народ и да га вређате површним и неодговорним изјавама). (Ево шта Вучићеви полтрони, безкарактери и бескичмењаци поручују Српском народу, па и Вама Српском Патријарху: Mihajlovićeva: SPC da ne vrši pritisak na Vučića! Beograd – Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović saopštila je da očekuje da Srpska pravo­slav­na crkva bude dobar partner u unutrašnjem dijalogu o Kosovu. Osim toga, Mihajlovićeva je navela i da očekuje da SPC ne vrši pritisak na predsednika Aleksan­dra Vučića pre početka razgovora o Kosovu. „Srbiji je potrebna nova politika koja za cilj ima bolji život naših sunarodnika na Kosovu, poli­tiku zaštite naše kulturne i verske baštine, očuvanje ekonomskih interesa i pomirenja sa albanskim na­ro­dom“, navela je Mihajlović. Poglavar SPC patrijarh Irinije izjavio je da veruje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić o Kosovu i Metohiji misli što i crkva i narod. „Verujem da ono što misli crkva i na­rod, misli i naš predsednik“, rekao je patrijarh za „Večernje novosti“ od nedelje 17. septembra, odgo­va­­rajući na pitanje šta misli o unutrašnjem dijalogu o rešavanju kosovskog pitanja. (Izvor: Beta nedelja, 17.09.2017. đ 10:44 Foto: Tanjug) + Епископ умировљени Херцеговачки Атанасије Недеља, 17. септембра 2017.г. у Манастиру Тврдошу На празник Св. Свештеномученика Петра Херцеговачког и Дабробосанског Извор:http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/njegovoj-svetosti-arhiepiskopu-pecskom-i-patrijarhu-srpskom-gospodinu-irineju-patrijarsija-pec-beograd/

Милешева 2019. године обележава осам векова свога постојања. У Милешеви високопреподобни архимандрит Леонтије сваког дана чита акатист Светом Сави. У обновљеном ћивоту Светог Саве, пред којим се чита акатист, похрањена је честица моштију очуване шаке леве руке Светог Саве, српског небеског заступника. Поводом прославе 750-годишњице аутокефалности Српске Православне Цркве 15/2. септембра 1969. године, поред ћивота је постављена плоча са утиснутим речима којимa се верном народу казује да су овде почивале мошти српског светитеља Саве, спаљене на Врачару 1594. године. Милешеву је као своју гробну цркву подигао 1219. жупан Владислав, други син краља Срефана Првовенчаног и унук Стефана Немање. Црква је посвећена Вазнесењу Господњем, живописана је у 13. веку, а освежена новим фрескописом у 16. веку. Рушена, паљена и обновљена 1863. године, како у духовном, тако и у културно-историјском погледу Милешева представља средиште црквених збивања идуховног живота. А поводом њене архитектонске лепоте неко је дивно казао: Ако ниси видео Милешеву, ништа ниси видео! Манастир Милешева је коначно обновљен и заокружен у време службе Епископа милешевског Филарета. У манастиру Милешеви се налази и ћивот Светог краља Владислава, крунисаног у овој његовој задужбини. Свети кнез Владислав се одликовао милошћу према убогима, а о његовој вери према Христу довољно говори чињеница да се потписивао са "Раб Христов Владислав". Изнад ћивотом Светог краља Владислава, који се прославља 7. октобра, посматра нас Бели Анђео. То је онај Бели Анђео што је из Европе поздрављао Америку, и са земље космос, приликом првог сателитског преноса у двадесетом веку. Ћивот свештеномученика Нестора, игумана милешевског, кога су партизани стрељали у близини манастира током грађанског рата 1941. године, налази се на јужној страни цркве. У сусрет новом дану кад се сви у радости спремају да у суботу, 5. августа 2017. године, дочекају Његову Светост Патријарха српског Иринеја и архијереје Српске Цркве да у трон Епископа милешевских уведу новоизабраног Владику милешевског Атанасија, у. Милешеви је све спремно за свечани чин устоличења, у недељу, 6. августа лета Господњег 2017. године. З.Зец, фото: ђакон Драган Танасијевић View full Странице

Његово Преосвештенство г. Атанасије (Ракита), изабрани Епископ милешевски, рођен је 7. новембра 1957. године у Јању код Шипова. На крштењу је добио име Светко. Завршио је основну школу у Бабићима, затим Православну богословију у манастиру Крки. Замонашио се у истом манастиру као матурант Богословије 7. маја 1977. године. Рукоположен је за ђакона 9. маја, а за презвитера 18. децембра исте године у Крки. Првог јануара 1978. посетио оца Јустина Поповића у манастиру Ћелијама, а већ 2. јануара отпутоваоје за Америку, где је завршио два интензивна курса енглеског језика у „Катедрали знања“ у Питсбургу. У септембру исте године уписао се на Богословску академију Светог Владимира у Њујорку. Професори су му били свештеници Александар Шмеман и Јован Мајендорф, теолози светског гласа. Дипломирао је у року одличним успехом. У септембру 1981. године започео је наставничку каријеру у Богословији у манастиру Крки. После две године, 1983. године, премештен је од Синода Српске Православне Цркве у Богословију Светог Кирила и Методија у Призрену, где је предавао једанаест година, до 1994. године. Тамо се зближио са Епископом рашко-призренским Павлом, потоњим Патријархом српским, и био његов сарадник. Одлично је упознао Косово и Метохију, заволео тај део српске земље и богослужио на целој косовско-метохијској територији, а највише у мученичком манастиру Девичу. Уређивао је часопис Епархије рашко-призренске „Свети кнез Лазар“. На позив патријарха Павла у јесен 1994. године прешао је у Београд, где је радио као асистент код епископа Атанасија (Јевтића) на катедри за Патрологију на Православном богословском факултету. У исто време је, на Богословском факултету у Фочи, предавао предмет Историја религије и био уредник „Православља“, званичног гласила Српске Православне Цркве. Године 1999. изабран је и хиротонисан за викарног Епископа хвостанског. У току хиротоније 31. маја бомбардери НАТО-а су летели на београдском небу. Као викар патријарха Павла био је уредник Информативне службе Српске Православне - „Православље прес“, а највише је допринео у руковођењу радом православних вероучитеља у јавним школама као председник Одбора за веронауку Архиепископије београдско-карловачке, и у уређивању односа Цркве са просветним институцијама Војске Србије - Војном академијом и Војном гимназијом. Тада је покренуо и уређивао часопис „Православни катихета“. У мају 2013. изабран је за Епископа бихаћко-петровачког. Свети Архијерејски Синод му је поверио службу представника Српске Православне Цркве пред Министарством одбране и Оружаних снага Босне и Херцеговине. У мају 2017. године на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора изабран је за Епископа упражњене Епархије милешевске. Епископ Атанасије биће четврти Епископ милешевски од њеног оснивања 1992. године. Избор научних радова Епископа Атанасија: „Халкидонски сабор и његов догмат“; „Писци Цркве другог века“; „Живот по Јеванђељу“; „Битка над амбисом“; „Да нам буде све свето и честито“; „Духовни дародавци Призренске богословије“; „Црква Христова и свет религије“ (антологија); "Београд у молитви 2011.". Извор: Епархија милешевска View full Странице

Беседа Владике Атанасија на отварању изложбе копија фресака са Косова и Метохије и промоцији монографије "Старина Призрена" у крипти Храма Светог Саве, 17. марта 2017. године