Нифада

Саопштење Заједничког одбора за православно-католички дијалог
 
 
Петнаеста пленарна седница Заједничке међународне комисије за теолошки дијалог Римокатоличке и Православне Цркве одржана је од 1. до 7. јуна 2023. године у Александрији у Египту. Састанак је на авраамски и патријархални начин водио Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и целе Африке г. Теодор ИИ.
Присутно је било осамнаест чланова римокатолика, од којих неки нису могли да присуствују. Представљено је десет православних цркава и то Васељенска патријаршија, Александријска патријаршија, Јерусалимска патријаршија, румунска патријаршија, грузијска, кипарска, грчка, пољска, албанска црква и црква Чешке и Словачке.
Одбор је радио под вођством своја два копредседавајућег, влч. Митрополит Писидијски Господин Јов (Васељенска Патријаршија) и преп. кардинала Курта Коха (Папска комисија за унапређење хришћанског јединства) и уз помоћ косекретара, протојереја Алексиса Торанса и монсињора Андреа Палмијерија.
 
Током отварања пленарне седнице, која је одржана у четвртак, 1. јуна, у Александријској Патријаршији, Одбор је срдачно примљен од стране домаћина Његовог Блаженства Папе и Патријарха г. Теодор ИИ, који је истакао да се „теолошки дијалог мора неговати, напредовати, доносити плодове на свим нивоима, уз искреност, достојанство и узајамно поштовање“.
У одговору, двојица копредседника су изразила захвалност на гостопримству Александријске Патријаршије и пренели Његовом Блаженство поздраве Његове Светости папе Фрање и Његове Светости Васељенског Патријарха Вартоломеја, истичући значај конференције у земљи таквих велики Оци и Просветитељи Цркве.
Првог дана састанка, по обичају, римокатолички и православни чланови састали су се одвојено да усагласе свој рад.
Комитет се затим састао на пленарној седници у Светој катедрали Благовести Пресвете Богородице како би размотрио нацрт текста који је припремио Координациони одбор на састанцима у Босе (Италија 2018. и 2019.) и Ретимну (Крит 2022.).
Прво читање текста током неколико дана донело је много предложених амандмана и ревизија, које је затим спровела комисија за израду нацрта, састављена од три православна и три римокатоличка члана.
Током дискусије размењена су различита мишљења. Пречишћени текст је потом достављен пленарној седници, која је о њему детаљно расправљала и постигла сагласност о документу под називом „Конзидијарност и примат у другом миленијуму и данас“. Делегација Патријаршије Грузије изразила је неслагање са појединим параграфима документа.
Дискусија је била усредсређена на синодалност и првенство на Истоку и Западу током другог миленијума, дајући што је могуће више заједничког читања ове историје и дајући једни другима прилику да разговарају са широким духом како би „промовисали међусобно разумевање и поверење који су битни услови за помирење на почетку трећег миленијума'.
 
У свом закључку, документ који је одобрила Комисија наводи да је „међузависност синодалности и првенства основно начело у животу Цркве“ и да се на то начело „мора позивати да би се задовољиле потребе и захтеви Цркве у нашем времену“. ».
Поред тога, Комисија је констатовала да је евидентан одређени неспоразум у пријему реда „Жалбе о дисциплинским стварима такође су упућене истанбулском седишту и другим седиштима“ у документу Цхиети (2016), став 19. Комисија је одлучила да је претходно наведено ред треба читати у светлу 9. канона Четвртог васељенског сабора (Халкидон 451): „Ако епископ или клирик има спор са митрополитом провинције, нека се обрати егзарху митрополије, или престолу. царског града Цариграда и тамо нека му се суди“ .
У суботу, 3. јуна, римокатолици су служили Свету Евхаристију у Катедрали Свете Катарине под руководством кардинала Курта Коха, у присуству Његовог Блаженства Папе и Патријарха Александријског. Теодор ИИ и православни чланови. Апостолски нунције у Египту Његово Високопреосвештенство архиепископ Никола Тевенин и апостолски викар Александрије влч. Бискуп Клаудио Лурати.
Након богослужења уприличен је пријем у Фрањевачкој заједници из Александрије.
У недељу, 4. јуна, православци су служили Свету Литургију за Педесетницу у Светом Патријаршијском манастиру Светог Саве Александријског. Прославом је началствовао Његово Блаженство Папа и Патријарх Теодор ИИ, уз присуство римокатоличких чланова. Касније је приређен пријем од стране грчке заједнице из Александрије.
У поподневним часовима чланови су посетили чувену Александријску библиотеку.
На богослужењима одржаним у суботу 3. јуна и недељу 4. јуна, молили су се за мир у Украјини и за покој чланова Комисије који су недавно преминули.
У уторак, 6. јуна, чланове Комисије је дочекао и угостио генерални конзул Републике Грчке у Александрији, господин Атанасиос В. Коционис, у присуству Његовог Блаженства Папе и Патријарха.
У среду, 7. јуна, делегати су посетили Библиотеку и Архив Александријске Патријаршије.
Током завршног састанка, Заједнички комитет је изразио жељу да се следеће године одржи састанак Координационог одбора како би се наставио рад Комитета.
Састанак Заједничке комисије карактерисао је дух пријатељства и сарадње засноване на поверењу.
Чланови су посебно ценили великодушно гостопримство Другопрестолне цркве и захвалност за све успешне напоре исказали су главном секретару Светог Синода Александријске Патријаршије, Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Навкратију Господину Пантелејмону и Патријаршијском комесару Александријском. , Његово Високопреосвештенство Митрополит Пилузију Господин Наркис.
Чланови топло препоручују континуирани рад дијалога у молитвама верника.
                                                                                                                                                                         romfea.gr

Borhes je govorio da je tkanje snova njegov posao.
Mašta je često krčila put kuda razum nije smeo  ni da priviri,da ne bio bio ismejan sopstvenim razlozima.
Mašta je bliska lucidnosti.Mašta je san o beskrajnim mogućnostima,
Mašta posmatra molitvu iz prikrajka pitajući se kome li se obraćaš,da li to ideš dalje od mene ,ili nadilaziš čak i moje predele?
 

Код нас се у свести људи за недељу везује култ нерада,можда је и сам назив за седми дан допринео томе,недеља,од не делати,не радити,без удубљивањa у смисао те речи.
Код Руса недеља се каже воскресенье.
На грчком реч за недељу је Κυριακή (дан Господњи).
Хришћани живе,раде,у свету који има своја правила.И може се наћи нека мера у свему томе.
Занимљиво објашњење свештеника .

Мислим да су овакви текстови корисни,јер износе теолошку перспективу неких догађаја где постоји опасност да нешто што је мање важно или чак суштински неважно,потисне оно што је смисао самог догађаја,поготово у времену медијске презентације  и перцепције великих црквених празника,какви су Божић,Богојављење,Васкрс,који управо слављење празника своде на етнолошку,фолклорну,обичајну и томе сл.перспективу.Пошто је неко помињао терминологију која се користи у тексту,"Мистагошко учешће у тајни Оваплоћења" и др.,питање је коме је првенствено намењен текст,вероватно није писан са намером да буде овјављен у неким дневним листовима,па чак и таблоидима,који медијски прате црквене празнике на нивоу "Ваља се...Не ваља се",сходно одређеном празнику,односно његове медијске актуелизације за широк круг пратилаца што је медијима увек на првом месту.
 
 

Мислим да су овакви текстови корисни,јер износе теолошку перспективу неких догађаја где постоји опасност да нешто што је мање важно или чак суштински неважно,потисне оно што је смисао самог догађаја,поготово у времену медијске презентације  и перцепције великих црквених празника,какви су Божић,Богојављење,Васкрс,који управо слављење празника своде на етнолошку,фолклорну,обичајну и томе сл.перспективу.Пошто је неко помињао терминологију која се користи у тексту,"Мистагошко учешће у тајни Оваплоћења" и др.,питање је коме је првенствено намењен текст,вероватно није писан са намером да буде овјављен у неким дневним листовима,па чак и таблоидима,који медијски прате црквене празнике на нивоу "Ваља се...Не ваља се",сходно одређеном празнику,односно његове медијске актуелизације за широк круг пратилаца што је медијима увек на првом месту.
 
 

Мислим да то више није присутно као раније.И мало је депласирано бавити се овом темом.Не би тај материјални моменат требало да утиче на односе међу браћом и сестрама,и то обострано.Зашто би се подразумевало да неко некоме нешто поклања,мислим у смислу неке обавезе.Но,треба мењати свакако те статусе,односно примат мушког детета у породици,дете је дете,без обзира да ли је дечк или девојчица.
Људи су често склони да од других очекују оно што сами ни у сну не би спунили према том истом.Ако сестра не препусти брату очекивани део,то се можда третира као феминизам  
 

Неки су чак протумачили из горе написаног да је моја покојна бака припадник буржоазије,а она  имала 4 хектара земље осредњег квалитета и без неке тржишне вредности.Но,моја покојна бака  је по ставу била припадник аристократије,не по богатству,она је по свом материјалном стању реално припадала пролетеријату.И због става ,а не богатства је морала да даје "обавезе",међу којима и 300 кг пасуља.Када се дође на личне историје,неке теме из опште историје постану веома упитне.ИА припадност моје покојне баке аристократији огледала се и у томе,што није продала веру за вечеру,него је увек била исто,и пре једног рата и поле другог,јер став не зависи од околности,него од тебе,а има и оноих који мењају став како ветар задува

Ово је икона ученице VI разреда,зове се Ања.
Св.Стефан
 

Архангел Михаило,икона Андреја Рубљова

А.Рубљов-Света Тројица

Ово је икона ученице VI разреда,зове се Ања.
Св.Стефан
 

Архангел Михаило,икона Андреја Рубљова

А.Рубљов-Света Тројица

Hvala ti puno! 

Pečena cvekla sa susamom
5 cvekli,3 kašike maslinovog ulja,so ,sirće,4 čena belog luka,2 kašike susama.
Zagrejati rernu na 220 stepeni,a peći na 200.
Ispeći cveklu u pećnici,koju prethodno treba oljuštiti,pleh prekriti folijom,poprskati maslinovim uljem i posoliti,a potom uviti u foliju.Peći oko 1 sat .Može i kuvana cvekla,ali je lepša pečena.Kada se ispeče,iseći na trake,posuti iseckanim belim lukom,susamomom i malo poprskati limunovmi sokom ili sirćetom.

Морам да кажем да ми је жао што неки нису са мном у светилишту да би видели шта се дешава. Уредно долазе особе које преплаве осећања и плачу на чудима која су им се десила. То је за нас тактилно, пипамо ствари, чуда. - Наравно да имамо и смрти, што је нормално. Јер нема човека да се родио а да није умро. Чуда су пак знамења, указатељи да и поред закона смрти има оно што нам гарантује живот. Што рече Исус: Ако неко и умре, неће видети смрти ако верује у мене. 
Молите се за људе. И кад се молите знате шта ће бити. Ако се молите. Тако ми би жао за једног Јакова, али нисам рекао његовој ћерки ништа. Јер је плакала. Тек после сам јој рекао нешто што би је утешило. И она је прихватила да се и поред смрти моли Господу Богу.  И то је једнако чудо као и оно које бива када плачу и захваљују за исцељења. Сретнем особу у пошти која благодари. То је живот. Срели смо се тамо, а она ме препознала и захвалила. То је живот, да поновим. 
Имате "По вери твојој ти бива", и то је тачно. Ја бих се први тога одрекао, јер не верујем у своју веру. Нажалост, немам тај луксуз да се одрекнем своје вере. Као ни они који долазе код мене. Али сасвим јасно видим да свакоме по вери бива. Ко отврори своје срце. Али сваку ту особу загрлим. И тада се дешава и потврђује чудо.   

Печена цвекла са сусамом

U bogoslužbenoj praksi crkve prepoznavala su se dva tipika-monaški i azmatski (parohijski),u tom duhu može se posmatrati i način oblačenja,monaški način oblacenja nije obavezujući za laike.Imala sam priliku da cujem komentare kako je svaka suknja koja je iznad članka diskutabilna.Mislim da se nacinu oblacenja pridaje veci značaj nego što realno ima.
Imala sam priliku na jednom putovanju da vidim devojke sa tim monaškim stilom,ispletena kosa u kike,duge suknje i sl.koje su se u nekim situacijama pokazale vrlo netolerantne,dok su druge,od kojih je cak jedna i za moju fleksibilnost koja nije mala po tom pitanju,bila slobodnije obucena,bila veoma strpljiva,sjajno se ponašala i sl.Meni je ta tema oblacenja toliko deplasirana u odnosu na sustinske stvari da ne razumem uporno forsiranje te price.

Мислим да се однос према причешћу мења,да се повећава број оних који се причешћују чешће,не само у току поста.Међутим,причешће увек некако треба да буде израз заједнице и потврда заједнице.Неретко имам осећај да је то више индивидуална ствар,па имамо негде да се дефинише број оних који су се причестили,па се коментарише зашто се неко није причестио,а ето неко се причестио.Свакако чланови Цркве треба да причешћују и у време поста,и ван поста,али и да се причешћују добрим делима,да пројаве себе овом свету као заједницу љубави,јер то некако иде једно с другим.Читам ових дана једну књигу где пише да се хришћани некада нису разликовали по спољашњим манифестацијама своје побожности,у смислу неког посебног изгледа,гардеробе и сл.него по наглашеној пројави практичне љубави,милосрђа,бриге за другог.Мислим да нам то недостаје.Имамо неке етикетиране хришћане,па имамо и оне који су  се карактеришу као литургијски хришћани,који се дакле причешћују,али у неком другом контексту не пројављују себе по својим делима као хришћане,али  веома наглашавају  да се ПРИЧЕШЋУЈУ,при том не мислим на то неко погреши у нечему,свако ће да погреши,него по стилу живота.
Ја носим нека лепа искуства из Грчке, па из капеле на ПБФ ,из времена када је нпр.о.Макарије из Јерусалимске цркве служио ,и где сам имала снажан осећај да сам део заједнице,да ми је све некако било природн,,и када искусиш то,после чезнеш за таквим богослужбеним амбијентом и  контекстом.Неки имају само лепу причу,понеко и лепа дела.
 

Ovako je počelo.

Nekako kao da postoje neki opšteprihvaćeni obrasci ponašanja i u Crkvi,,pa čim neko odudara od očekivanog,onda dolazi pod lupu,i nekome se zamera ono što se drugima i ne primecuje.
Cela tema o o.Zoranu. Treba to izdržati.