Пивопија

Драго ми је да има још људи који познају његов рад и који га цене!
 
Искрено, Паскал ме је задивио својим размишљањима и зато сам и решио да објавим овај текст да му се на неки начин одужим и да ако могу сачувам од заборава његова дела. Зато бих и волео да се у овој теми скупи што више његових размишљања, јер их има засита пуно,
 
Паскал, поред Хегела и Аугустина, оставио најјачи утисак на мене од филозофа, али само ссе са Паскалом десило да буквално осетим тај дух док читам његова дела, да буквално осетим као да је он присутан, као да то што читам из офуцане књиге из библиотеке прича управо он, да стоји испред мене! То је поента, тај дух који његове мисли шире, нешто необјашњиво и мистично, увек између песимизма и оптимизма, а опет изнад и једног и другог!
 
Он дакле има те делове (највише у ''Мислима'') где ће се појединац загледати у своју душу, у своје постојање у човека као човека и његову немоћ и свемоћ. А опет има и део у коме се отворено бави горућим питањима уређења Цркве, као што сам рекао у тексту, да ли Цркву треба прилагођавати људима или људе Цркви. Његов став је ту безкомпромисан, Паскал је против сваког компромиса са Истином, раскринкавајући намеру водећих људи католиче цркве да помоћу људских слабости овладају људима (што се касније помиње и код Достојевског, на предиван начин у делу о Инквизитору из Карамазових). 
 
Паскал је за 39 година живота оставио много за човечанство и требало би да сви ми загледамо у своје животе, на шта их трошимо!

Краљевски Ред Витезова је нестраначко, невладино и непрофитно удружење грађана чији је циљ неговање и развијање традиционалних витешких вештина и вредности, кроз спорт, културу,
духовност, уметност и хуманитарни рад. Ради остваривања својих циљева удружење организује, само или у заједници са другим организацијама стручне, спортске, културне, уметничке скупове, саветовања (трибине, дебате, спортске турнире, промоције, концерте).
  Краљевски Ред Витезова је под покровитељством Кнегиње Линде и њених синова Краљевића Михајла и Ђорђа. Председник Удружења је Хаџи Зоран Душанов Мрђеновић, сликар и глумац који је рођен и провео цео свој живот у Паризу до бомбардовања. Он је дугогодишњи
старешина витешког друштва „СВЕБОР” и само наставља у сарадњи са Краљевском породицом и другим ученим елитним људима француског и нашег друштва, своју племениту потребу да подучава и сведочи најлепше вредности деци-бисерима овог света. У том оквиру, је међу главним организаторима Богојављенског Вађења Леденог Крста, глумац у разним домаћим и страним филмским остварењима који често тумачи витезове и царску лозу, и аутор „Богољубљења”.
  Краљевски Ред Витезова, у свом деловању, оживљава оно најузвишеније из сербског задремалог духа. Поред витешког мачевања и борења, византијске (моде) текстилне уметности, откривања и потврђивања сликарских, вајарских, музичких, певачких талената, издаваштва, и филм заузима велико место у нашем уметничком стварању.
  Краљевски Ред Витезова је вера, љубав и нада да ће се међу нама јављати кроз наше потомке, Стефан, Лазар, Милош, Сава... и да ће нам свет опет лепо одговорити... Чекамо вас, ако још увек имате тајну жељу да вас Деспот Стефан произведе у витеза уметности, културе, науке, спорта... љубави. Амин!
http://kraljevskiredvitezova.org
http://www.youtube.com/user/KraljevskiRedVitezov

Ма дааааај...
Идоли су им Кнеле и Кристијан Голубовић и остали из Видимо се у читуљи. Девојкама су идоли углавном певачице, Карлеуша најчешће, а и остала елита са Фарме...
Какви бре тенисери!
Има свакако деце којима су идоли спортисти, и одлично је што је тако, али ниишта то не значи да им у телефону осим слика Ђоковића нису и песме Секе Алексић!
А да је 28% навело научнике? Е у то нећу да поверујем никад!
А ја вам идаље тврдим да је више деце плакало кад је убијена Ксенија Пајчин него кад је умро Патријарх Павле!
Имамо вероватно најнижи могући систем вредности!
Ево, овде сам писао о србској омладини данас:
https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,10245.msg316621.html#msg316621

Србски полицајац нуди старцу Албанцу воде 13.08.1998 у месту Глођани.
 

 
 
Србска деца поздрављају војнике код Клине, 14.03.1999.
 

Србски полицајац нуди старцу Албанцу воде 13.08.1998 у месту Глођани.
 

 
 
Србска деца поздрављају војнике код Клине, 14.03.1999.
 

Србски полицајац нуди старцу Албанцу воде 13.08.1998 у месту Глођани.
 

 
 
Србска деца поздрављају војнике код Клине, 14.03.1999.
 

Свети новомученик Евгениј Родионов

O овом хероју нису снимани вискобуџетни филмови, о њему нису написани бестселери, његово име се не спомиње нигде у нашим мизерним образовним институцијама: Чак и многе ''патриоте'' не знају причу о њему, његов лик не тетовирају као Аркана, његово име није претворено у урбану легенду, клинци не причају приче о њему. Ипак, његово херојство не може се мерити ни са једним од измишљених филмских хероја, нити глорификованих хероја разних ратова. Ово је прича о човеку који је трпео мучење само зато што није желео да скине дрвени крст са свога врата...

http://smrt-svetu.blogspot.com/2015/02/blog-post_13.html

На данашњи дан, пре 16 година, отпочело је још једно страдање србског народа. НАТО алијанса започела је своју операцију ''Милосрдни Анђео'' против тадашње СР Југославије. У овом бомбардовању страдао је готово сваки град, порушено много зграда, болница, мостова, убијено око 2500 људи... 
Данас нас исти тај свет бомбардује својом културом, системом вредности, безбожништвом, које је и проузроковало наше страдање. Та њихова похлепа и данас сеје смрт по остатку света коме желе да донесу своју културу.
Ово је текст посвећен Милици Ракић, најмлађој жртви бомбардовања, као и осталим жртвама. Њихово страдање не смемо да заборавимо!
 
http://smrt-svetu.blogspot.com/2015/03/blog-post_24.html

На данашњи дан, пре 16 година, отпочело је још једно страдање србског народа. НАТО алијанса започела је своју операцију ''Милосрдни Анђео'' против тадашње СР Југославије. У овом бомбардовању страдао је готово сваки град, порушено много зграда, болница, мостова, убијено око 2500 људи... 
Данас нас исти тај свет бомбардује својом културом, системом вредности, безбожништвом, које је и проузроковало наше страдање. Та њихова похлепа и данас сеје смрт по остатку света коме желе да донесу своју културу.
Ово је текст посвећен Милици Ракић, најмлађој жртви бомбардовања, као и осталим жртвама. Њихово страдање не смемо да заборавимо!
 
http://smrt-svetu.blogspot.com/2015/03/blog-post_24.html

Отац Серафим Роуз о Либерализму, Реализму, интелектуализму модерног света

Одломак из књиге Серафима Роуза (о чијем је животу овде већ било речи) ''Нихилизам - Корен Револуције модерног доба'' у којој говори о Нихилизму као основи модерног света и духу времена који иза себе оставља празнину и ништавило. У овом делу он разобличава Либерализам (као и остале њему сличне политичке правце), Реализам, интелектуализам данашњег света као маске иза којих се крије пошаст Нихилизма. Нихилизам не делује на људе директно, али му се они приклањају кроз разне врсте политичких и идеолошких, песудорелигијских и философских праваца, које човек данашњице прихвата како би употпунио празнину и добио одговор на егзистенцијална питања. Иза тих опција које се модерни свет данас нуди крије се Нихилизам, и његова погубна теорија да '''нема истине''. Зато Серафим Роуз, који је кроз таква искушења и сам прошао, доказује да нема компромиса, и да Хришћанин не може прихватати такве идеје.

http://smrt-svetu.blogspot.com/2015/03/blog-post_5.html

Ово је блог на коме ћемо ускоро почети да избацујемо текстове о овој теми, тако да можете да пратите рад ту, и на фб страници. 
 
http://smrt-svetu.blogspot.com/

Божић – истинска Радост или комерцијализација Христа?

Куповина, распродаје, поклони, честитке, обичаји... Све ово данас су синоними за Божић. Пошто су протекли ''новогодишњи празници'', завршила се ''најлуђа ноћ'', реприза исте и све остало, повода за куповине, трошење, опијање и преједање идаље има. Ту је Божић, најрадоснији хришћански празник. Да ли и Божић треба да буде повод за све ово? Да ли је пред Божић најважније како ће нам изгледати трпеза, како треба направити погачу, које воће купити за Бадње вече, или је ипак суштина Божића нешто друго?

http://smrt-svetu.blogspot.com/2015/01/blog-post.html

Срб је Христов, радује се смрти
 
http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/12/blog-post_30.html

Доста људи нам је ппомињало то око имена, има истине у томе, али ми пре свега радимо по узору на званични ''Смрт Свету'' тако да није било сврхе мењати име...

Срб је Христов, радује се смрти
 
http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/12/blog-post_30.html

Божић – истинска Радост или комерцијализација Христа?

Куповина, распродаје, поклони, честитке, обичаји... Све ово данас су синоними за Божић. Пошто су протекли ''новогодишњи празници'', завршила се ''најлуђа ноћ'', реприза исте и све остало, повода за куповине, трошење, опијање и преједање идаље има. Ту је Божић, најрадоснији хришћански празник. Да ли и Божић треба да буде повод за све ово? Да ли је пред Божић најважније како ће нам изгледати трпеза, како треба направити погачу, које воће купити за Бадње вече, или је ипак суштина Божића нешто друго?

http://smrt-svetu.blogspot.com/2015/01/blog-post.html

Онда ћеш о овоме вероватно имати шта да кажеш  :
 
Текст посвећен бенду ЕКВ
 
''Желесмо слободу, постадосмо робови''
http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/12/blog-post_28.html

Срб је Христов, радује се смрти
 
http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/12/blog-post_30.html

Преседан у Православљу: Рокенрол на прослави устоличења Епископа

Као и све у животу, и рокенрол има своје тамне стране али такође и ону светлу. Упоредо са његовим развијањем, развијала се и свест о бунту против света- његових изопачених вредности и трендова; више него у било ком другом музичком правцу. Често у текстовима многих бендова можете чути антиматеријалне, текстове о верности, борби против система, неправде. Тиме су и слушаоци такве музике неретко истих ставова, изражавајући то својим облачењем, гестом или нечим другим што би се разликовало од света и што би свет осуђивао. Управо када би се из свега тога одстранила дрога, алкохолизам, насиље, и сви остали пороци који незаобилазно прате многе рокенрол бунтовнике, дошли би до праве побуне- Последње Истинске Побуне која је и мото изворног часописа. До Истинске Побуне која бунту даје прави смисао, јер борба без смисла и циља је само пусто лутање. Тако би претходно само одбацивање света често праћено деструктивизмом замењено правом борбом против истог- испуњено љубављу, молитвом, смирењем, и на послетку, надом да цео наш бунт, свакодневне патње и страдања нису бесмислена, већ да нас на крају трновитог пута чека Живот, Вечни живот којег су нам Христос и Сви Свети после Њега посведочили својим животом и својим подвигом.
 
http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/12/blog-post_19.html

Интервју са званичним Death to the World 
http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/10/death-to-world.html?spref=fb

Онда ћеш о овоме вероватно имати шта да кажеш  :
 
Текст посвећен бенду ЕКВ
 
''Желесмо слободу, постадосмо робови''
http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/12/blog-post_28.html

''Кроз њиве глади до хлеба живота'' - прича једног боготражитеља 

Пут до праве вере често је тежак, поплочан мукама, патњама и трагањима. Човек је по природи трагалац. У свакој својој духовној делатности човек тражи нешто више од самог себе. У уметности, философији, религији... Нажалост, често се скрене са Пута, оде у наркоманију, окултизам, нихилизам... Постоје људи којима је трагалачка способност велика и необуздана. Када се такви људи роде у нормалном окружењу, које им само показује Пут, постају Светитељи. Али када се нађете у друштву које вам уместо духовних нуди само материјалне вредности, уместо Љубави даје казну и законе, уместо Пута хаос, уместо Слободе ропство, онда вас ваше трагање води у велике патње, и ретки су они који су се не крају изборили и нашли прави Пут. Превише је философа, песника, музичара који су тражили Љубав, али у хладној религији Запада налазили само корупцију, казне, претње паклом, и формализам. Људе сиромашне душе то може да задовољи, али оне чија душа чезне за нечим вишим, тешко. Тако су многи од њих своје трагање завршили трагично. Неки су попут Кјеркегора дочекали смрт у патњи за божанским, неки попут немачких философа стварали велике системе у којима је било логике, али не и Љубави, неки се у недостатку Љубави у овом свету одали алкохолу или наркотицима, попут француских песника или многих музичара са краја прошлог века. Сви су они били жртве убијања Бога у срцима људи са Запада. Ипак, постоје они који су пронашли Пут и који су се, после много трагања, бола и патњи, нашли у јединој истинској - Православној Цркви Христовој. Такав животни пут имао је немачки философ Клаус Кенет.

http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/12/blog-post_26.html

Преседан у Православљу: Рокенрол на прослави устоличења Епископа

Као и све у животу, и рокенрол има своје тамне стране али такође и ону светлу. Упоредо са његовим развијањем, развијала се и свест о бунту против света- његових изопачених вредности и трендова; више него у било ком другом музичком правцу. Често у текстовима многих бендова можете чути антиматеријалне, текстове о верности, борби против система, неправде. Тиме су и слушаоци такве музике неретко истих ставова, изражавајући то својим облачењем, гестом или нечим другим што би се разликовало од света и што би свет осуђивао. Управо када би се из свега тога одстранила дрога, алкохолизам, насиље, и сви остали пороци који незаобилазно прате многе рокенрол бунтовнике, дошли би до праве побуне- Последње Истинске Побуне која је и мото изворног часописа. До Истинске Побуне која бунту даје прави смисао, јер борба без смисла и циља је само пусто лутање. Тако би претходно само одбацивање света често праћено деструктивизмом замењено правом борбом против истог- испуњено љубављу, молитвом, смирењем, и на послетку, надом да цео наш бунт, свакодневне патње и страдања нису бесмислена, већ да нас на крају трновитог пута чека Живот, Вечни живот којег су нам Христос и Сви Свети после Њега посведочили својим животом и својим подвигом.
 
http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/12/blog-post_19.html

Преседан у Православљу: Рокенрол на прослави устоличења Епископа

Као и све у животу, и рокенрол има своје тамне стране али такође и ону светлу. Упоредо са његовим развијањем, развијала се и свест о бунту против света- његових изопачених вредности и трендова; више него у било ком другом музичком правцу. Често у текстовима многих бендова можете чути антиматеријалне, текстове о верности, борби против система, неправде. Тиме су и слушаоци такве музике неретко истих ставова, изражавајући то својим облачењем, гестом или нечим другим што би се разликовало од света и што би свет осуђивао. Управо када би се из свега тога одстранила дрога, алкохолизам, насиље, и сви остали пороци који незаобилазно прате многе рокенрол бунтовнике, дошли би до праве побуне- Последње Истинске Побуне која је и мото изворног часописа. До Истинске Побуне која бунту даје прави смисао, јер борба без смисла и циља је само пусто лутање. Тако би претходно само одбацивање света често праћено деструктивизмом замењено правом борбом против истог- испуњено љубављу, молитвом, смирењем, и на послетку, надом да цео наш бунт, свакодневне патње и страдања нису бесмислена, већ да нас на крају трновитог пута чека Живот, Вечни живот којег су нам Христос и Сви Свети после Њега посведочили својим животом и својим подвигом.
 
http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/12/blog-post_19.html

Први борци против света у Срба - Свети Немањићи
http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/10/blog-post_26.html?spref=fb