Batman

Ženama je novac simbol materijalne sigurnosti koja im je potrebna da bi podigle potomstvo, znači ne radi se o novcu kao takvom. Ako neko ima novac i rasipa ga ili ga je stekao brzo i sumnjivo, većina žena će ga zaobilaziti jer ne uliva poverenje i sigurnost.
 
Ne radi se o puno para već o stalnim i normalnom prihodima kao i o odgovornosti muškarca prema korišćenju novca, to je važno ne ženama zbog njih samih već zbog brige o porodici.
 
A muškarci koji ovo ne razumeju su kreteni i kao izgovor koriste bolestan odnos vrlo malog broja žena prema velikom novcu i bogatstvu, da bi opravdali svoju nesposobnost da bilo kome osim sebi pruže zadovoljstvo i još važnije - sigurnost, zbog čega i nemogu da uspostave normalan ljubavni odnos sa ženom.
 
Problem muško - ženskih odnosa je kompleksan, a ako moram da se izjasnim koja strana je krivlja za to, bez dvoumljenja - muškarci...
 
 
P.S. ...za šta su krive, naravno, njihove majke :-)))

Ma manastir je zajednica jednodusne brace, to treba graditi - medju ljudske odnose, a ne zidove, zidova je vec i previse.

Magija

"Cuj sine, reci cu ti jedno, a to su dvije stvari: red, rad i disciplina"- Sancti Numero Uno

Prvo - ne možemo 100% znati da li su Ga već poznali kao Sina božijeg ili nisu:
 
to je pod 1.)
 
pod 2.) ako je tačno to da Ga nisu poznali, ne znači da Ga neće poznati u budućnosti, ali i da Ga se ja neću odreći (ne daj Bože)
 
pod 3.) tek će se na Sudu božijem otkriti "i pomisli srdaca" tako da će tek tada u Onaj Dan postati poznato to u čemu ti pričaš - ko je Koga poznao.
 
Sve ovo samo ukazuje  da je poznanje Boga u Hristu Isusu proces i da je kraj tog procesa važan kao i početak, a na neki način i važniji - tj.presudan,
 
Dakle odgovor bi bio: To što će (buduće vreme) Ga jedni poznati kao Boga i Sina božijeg, a drugi neće zavisi isključivo od njih samih, tj od njihove slobode.
 
Oni koji Ga budu poznali poznaće Ga zato što tako hoće (budu hteli), a drugi koji Ga neće poznati - neće Ga poznati zato što neće (što tako ne budu hteli).

Brate došo si na pijacu, što je jedno od značenja reči "forum", gde svaka šuša može da napiše šta joj pada na pamet, da tražiš stav Crkve.
 
Pa čak i Patrijarha da pitaš, to ne bi bio zvanični stav već pojedinačni. Važniji od mog koji sam niko, al ipak pojedinačni.
 
Teško da ćeš ikad čuti "zvanićan" stav o rock muzici, za Crkvu je to ipak efemeno pitanje, a ako bi i postojao ne vidim kako bi odudarao od opšteg stava o umetnosti.
 
Evo nekih pojedinih, a zvaničnijih stavova:
 

http://www.vestinet.rs/drustvo/rok-kriticar-koji-je-postao-vladika

 
a evo i jednog ne tako dobrog katolika gringrin
 

https://www.pouke.org/forum/topic/23418-pravoslavna-rock-muzika/
https://www.pouke.org/forum/topic/8941-hard-and-heavy-guitar-sound-lets-roll/
https://www.pouke.org/forum/topic/14312-rockmetal-i-pravoslavljemogu-li-zajedno/page-12

Ne mrsi čiča Dražo, drž se ti pluga i motike.
 
P.S.glupo je počinjati temu koja je milion puta do sada žvakana, evo naći ću teme...

Драги мој, Тадеј је мени рекао да је 2 Ват. концил био 8 Васељенски сабор. Ја сам се тада саблазнио. Данас се не саблажњавам. То је ствар која нама предстоји. Дух Свети је тада проговорио. Одлуке које су тада донешене нису биле декларативне (нема никаквог смисла), али су после биле гушене. То је исправна перспектива. Победила је једна напредна опција, али ти имаш машинерију коју сачињавају ретроградни. Зато проблеми. И сам Јован Павле 2 је гушио концил, иако декларативно за њега. Око тога сам цитирао Кинга.
Видиш, код нас се сада дижу ови "отечествени", и лају о предстојећем свеправославном сабору без икаквих реалних карата у руци. То су наши старокатолици. Људи који не знају шта значи црква.
Опет, римски модел власти и равнања црквом је донекле сачуван. Само око тога се ми православни са њима препуцавамо. Мада и9 ми у кући имамо исти проблем (Москва-Цариград). Латини чекају док се ми договоримо. Ја се искрено надам, мада имам зебње, да се Путин и Франциско договоре око тога.  

Odavno me nije obradovao ovakav jedan naslov teme svojom duhovitošću dubinom i kontraverznošću, kad ono iz Biblije.
 
Oooo Siraše zaista  si premudar.
 
Još jedan dokaz da je Pismo bogonadahnuto greengrin
 
P.S. nešto slično sam čuo od samih žena, čak i gore u smislu samokritike, a propo tezi da je ovo muško šovinistički patrijarhalni stav.
 Ovo je 100 posto napisala neka (mudra) žena, a Sirah je samo zapiso

Биографија протојереј-ставрофор проф. др Радована Биговића (1956–2012)
Професор др Радован Биговић рођен је 17. јануара 1956. у Никшићу (Црна Гора) од оца Борише и мајке Милеве. Средњу теолошку школу (богословију) завршио је у Манастиру Кркa. На Богословском факултету Српске православне цркве у Београду дипломирао је 1980, а на Филозофском факултету Универзитета у Београду (одељење за филозофију) 1982. године. На Православном богословском факултету у Београду докторирао је 1993. године на тему: Основи богословско-философске мисли епископа Николаја Велимировића. На истом факултету је изабран за асистента (1986), доцента (1993), ванредног професора (2000) и за редовног професора (2011). На Православном богословском факултету професор Радован Биговић је предавао следеће предмете: Увод у богословље, Основи римокатоличке теологије, Основи протестантске теологије, Хришћанска комуникологија; на мастер студијама предавао је предмет: Екуменско богословље, а на докторским студијама предавао је предмет: Свето предање и предања. Два пута је био члан Комисије за преглед, оцену и одбрану докторске дисертације; седам пута је био члан Комисије за преглед, оцену и одбрану магистарског рада, два пута ментор магистарске тезе, а једанпут ментор завршног мастер рада; током последњих пет година рада на факултету (у периоду 2007–2012) био је више од 50 пута ментор дипломских и завршних радова. Професор Радован Биговић је у два мандата био декан односно продекан Православног богословског факултета у Београду. Учествовао је у многим научним семинарима, симпосионима, конференцијама и округлим столовима у земљи и иностранству. Држао је бројна предавања у црквеним и световним установама; учествовао је у многобројним радио и телевизијским емисијама, а дао је и велики број интервјуа домаћим и страним листовима и часописима. Уређивао је часопис Теолошки погледи. У својству стручног рецензента подржао је публикацију више књига, а такође је био уредник угледних едицијâ књига код истакнутих издавача. Нарочито треба истаћи његов уреднички рад на философско-теолошкој библиотеци Симбол у Службеном Гласнику Републике Србије. Био је члан Управног одбора РТС, Савета Војномедицинске академије, Етичког савета Института Мајка и дете и Комисије за истину и помирење. Такође је био активан члан следећих организација и установа: Удружење књижевника Србије, Управни одбор Алумни Универзитета у Београду, Уређивачки одбор Српског биографског речника Матице српске и Културно-просветне заједнице Београда, Комисија за помиловање Председника Републике, Комисија Републике Србије за сарадњу са УНЕСКО. Један је од оснивача и председник Хришћанског културног центра и иницијатор оснивања Фонда Кирило и Методије. Објавио је више студија, чланака и есеја. Неки његови радови преведени су на енглески, италијански, бугарски и мађарски језик. У теоријском смислу посебно је истраживао проблеме односа Цркве и друштва. За свој неуморни црквени, друштвени и теоријско-научни рад одликован је следећим признањима: Златна значка Културно-просветне заједнице Србије, Златни беочуг Културно-просветне заједнице Београда, Плакета заслужног грађанина општине Земун. Током 25 година ангажованог рада са студентима професор Радован Биговић је пројавио врстан педагошки дар и приљежност у унапређивању знања и способности студената у деликатним богословским дисциплинама. Уз његово стручно педагошко руковођење, студенти су лакше улазили у области познавања, разумевања и прихватања других и другачијих теолошких мисли и система. Ове чињенице су и сâми његови слушаоци потврдили, вреднујући његов рад највишим оценама. Радован Биговић је био ожењен и отац двоје деце. У свештеничкој служби стекао је највише звање – протојереј-ставрофор. Смрт га је затекла у статусу старешине манастира Светог Архангела Гаврила у Земуну и продекана Православног богословског факултета Универзитета у Београду.
 
http://www.hkc.rs/sr/page/bigovic--biografija

Манастир св.арх.Гаврила у Земуну и „Хришћански културни центар - др Радован Биговић“ са пријатељима, поводом трогодишњице од упокојења, а у спомен блажене успомене оца Радована (Биговића), организује 30.маја, у суботу уочи Духова, са почетком у 20ч, у позоришту Мадленијанум у Земуну, представу "Stand down са Небојшом Миловановићем" у којој наступа сам аутор уз подршку: Бранислава Зеремског, Бојана Жировића и Небојше Илића.
                 О представи:
(„Stand Down са Небојшом Миловановићем“ представља нетипичну форму позоришта, у којој глумац прича своје личне животне приче кроз песме, користећи се врстом израза која комбинује поезију познатих српских песника: Бране Петровића, Добрице Ерића, Љубивоја Ршумовића, Мирослава Антића, Љубомира Симовића, Бранка Миљковића, Владислава Петковића Диса, Матије Бећковића, Вита Николића и др.; и аутоироничне исповести и све то у форми монодраме.)
Карте се могу купити у Манастиру св.арх.Гаврила као и на билетарници Мадленијанума.
Цена улазнице је 500 динара.
Сав приход од продатих намењен је обнови Манастира св.арх.Гаврила у Земуну.
 
Добро дошли

Биографија протојереј-ставрофор проф. др Радована Биговића (1956–2012)
Професор др Радован Биговић рођен је 17. јануара 1956. у Никшићу (Црна Гора) од оца Борише и мајке Милеве. Средњу теолошку школу (богословију) завршио је у Манастиру Кркa. На Богословском факултету Српске православне цркве у Београду дипломирао је 1980, а на Филозофском факултету Универзитета у Београду (одељење за филозофију) 1982. године. На Православном богословском факултету у Београду докторирао је 1993. године на тему: Основи богословско-философске мисли епископа Николаја Велимировића. На истом факултету је изабран за асистента (1986), доцента (1993), ванредног професора (2000) и за редовног професора (2011). На Православном богословском факултету професор Радован Биговић је предавао следеће предмете: Увод у богословље, Основи римокатоличке теологије, Основи протестантске теологије, Хришћанска комуникологија; на мастер студијама предавао је предмет: Екуменско богословље, а на докторским студијама предавао је предмет: Свето предање и предања. Два пута је био члан Комисије за преглед, оцену и одбрану докторске дисертације; седам пута је био члан Комисије за преглед, оцену и одбрану магистарског рада, два пута ментор магистарске тезе, а једанпут ментор завршног мастер рада; током последњих пет година рада на факултету (у периоду 2007–2012) био је више од 50 пута ментор дипломских и завршних радова. Професор Радован Биговић је у два мандата био декан односно продекан Православног богословског факултета у Београду. Учествовао је у многим научним семинарима, симпосионима, конференцијама и округлим столовима у земљи и иностранству. Држао је бројна предавања у црквеним и световним установама; учествовао је у многобројним радио и телевизијским емисијама, а дао је и велики број интервјуа домаћим и страним листовима и часописима. Уређивао је часопис Теолошки погледи. У својству стручног рецензента подржао је публикацију више књига, а такође је био уредник угледних едицијâ књига код истакнутих издавача. Нарочито треба истаћи његов уреднички рад на философско-теолошкој библиотеци Симбол у Службеном Гласнику Републике Србије. Био је члан Управног одбора РТС, Савета Војномедицинске академије, Етичког савета Института Мајка и дете и Комисије за истину и помирење. Такође је био активан члан следећих организација и установа: Удружење књижевника Србије, Управни одбор Алумни Универзитета у Београду, Уређивачки одбор Српског биографског речника Матице српске и Културно-просветне заједнице Београда, Комисија за помиловање Председника Републике, Комисија Републике Србије за сарадњу са УНЕСКО. Један је од оснивача и председник Хришћанског културног центра и иницијатор оснивања Фонда Кирило и Методије. Објавио је више студија, чланака и есеја. Неки његови радови преведени су на енглески, италијански, бугарски и мађарски језик. У теоријском смислу посебно је истраживао проблеме односа Цркве и друштва. За свој неуморни црквени, друштвени и теоријско-научни рад одликован је следећим признањима: Златна значка Културно-просветне заједнице Србије, Златни беочуг Културно-просветне заједнице Београда, Плакета заслужног грађанина општине Земун. Током 25 година ангажованог рада са студентима професор Радован Биговић је пројавио врстан педагошки дар и приљежност у унапређивању знања и способности студената у деликатним богословским дисциплинама. Уз његово стручно педагошко руковођење, студенти су лакше улазили у области познавања, разумевања и прихватања других и другачијих теолошких мисли и система. Ове чињенице су и сâми његови слушаоци потврдили, вреднујући његов рад највишим оценама. Радован Биговић је био ожењен и отац двоје деце. У свештеничкој служби стекао је највише звање – протојереј-ставрофор. Смрт га је затекла у статусу старешине манастира Светог Архангела Гаврила у Земуну и продекана Православног богословског факултета Универзитета у Београду.
 
http://www.hkc.rs/sr/page/bigovic--biografija

Манастир св.арх.Гаврила у Земуну и „Хришћански културни центар - др Радован Биговић“ са пријатељима, поводом трогодишњице од упокојења, а у спомен блажене успомене оца Радована (Биговића), организује 30.маја, у суботу уочи Духова, са почетком у 20ч, у позоришту Мадленијанум у Земуну, представу "Stand down са Небојшом Миловановићем" у којој наступа сам аутор уз подршку: Бранислава Зеремског, Бојана Жировића и Небојше Илића.
                 О представи:
(„Stand Down са Небојшом Миловановићем“ представља нетипичну форму позоришта, у којој глумац прича своје личне животне приче кроз песме, користећи се врстом израза која комбинује поезију познатих српских песника: Бране Петровића, Добрице Ерића, Љубивоја Ршумовића, Мирослава Антића, Љубомира Симовића, Бранка Миљковића, Владислава Петковића Диса, Матије Бећковића, Вита Николића и др.; и аутоироничне исповести и све то у форми монодраме.)
Карте се могу купити у Манастиру св.арх.Гаврила као и на билетарници Мадленијанума.
Цена улазнице је 500 динара.
Сав приход од продатих намењен је обнови Манастира св.арх.Гаврила у Земуну.
 
Добро дошли

Биографија протојереј-ставрофор проф. др Радована Биговића (1956–2012)
Професор др Радован Биговић рођен је 17. јануара 1956. у Никшићу (Црна Гора) од оца Борише и мајке Милеве. Средњу теолошку школу (богословију) завршио је у Манастиру Кркa. На Богословском факултету Српске православне цркве у Београду дипломирао је 1980, а на Филозофском факултету Универзитета у Београду (одељење за филозофију) 1982. године. На Православном богословском факултету у Београду докторирао је 1993. године на тему: Основи богословско-философске мисли епископа Николаја Велимировића. На истом факултету је изабран за асистента (1986), доцента (1993), ванредног професора (2000) и за редовног професора (2011). На Православном богословском факултету професор Радован Биговић је предавао следеће предмете: Увод у богословље, Основи римокатоличке теологије, Основи протестантске теологије, Хришћанска комуникологија; на мастер студијама предавао је предмет: Екуменско богословље, а на докторским студијама предавао је предмет: Свето предање и предања. Два пута је био члан Комисије за преглед, оцену и одбрану докторске дисертације; седам пута је био члан Комисије за преглед, оцену и одбрану магистарског рада, два пута ментор магистарске тезе, а једанпут ментор завршног мастер рада; током последњих пет година рада на факултету (у периоду 2007–2012) био је више од 50 пута ментор дипломских и завршних радова. Професор Радован Биговић је у два мандата био декан односно продекан Православног богословског факултета у Београду. Учествовао је у многим научним семинарима, симпосионима, конференцијама и округлим столовима у земљи и иностранству. Држао је бројна предавања у црквеним и световним установама; учествовао је у многобројним радио и телевизијским емисијама, а дао је и велики број интервјуа домаћим и страним листовима и часописима. Уређивао је часопис Теолошки погледи. У својству стручног рецензента подржао је публикацију више књига, а такође је био уредник угледних едицијâ књига код истакнутих издавача. Нарочито треба истаћи његов уреднички рад на философско-теолошкој библиотеци Симбол у Службеном Гласнику Републике Србије. Био је члан Управног одбора РТС, Савета Војномедицинске академије, Етичког савета Института Мајка и дете и Комисије за истину и помирење. Такође је био активан члан следећих организација и установа: Удружење књижевника Србије, Управни одбор Алумни Универзитета у Београду, Уређивачки одбор Српског биографског речника Матице српске и Културно-просветне заједнице Београда, Комисија за помиловање Председника Републике, Комисија Републике Србије за сарадњу са УНЕСКО. Један је од оснивача и председник Хришћанског културног центра и иницијатор оснивања Фонда Кирило и Методије. Објавио је више студија, чланака и есеја. Неки његови радови преведени су на енглески, италијански, бугарски и мађарски језик. У теоријском смислу посебно је истраживао проблеме односа Цркве и друштва. За свој неуморни црквени, друштвени и теоријско-научни рад одликован је следећим признањима: Златна значка Културно-просветне заједнице Србије, Златни беочуг Културно-просветне заједнице Београда, Плакета заслужног грађанина општине Земун. Током 25 година ангажованог рада са студентима професор Радован Биговић је пројавио врстан педагошки дар и приљежност у унапређивању знања и способности студената у деликатним богословским дисциплинама. Уз његово стручно педагошко руковођење, студенти су лакше улазили у области познавања, разумевања и прихватања других и другачијих теолошких мисли и система. Ове чињенице су и сâми његови слушаоци потврдили, вреднујући његов рад највишим оценама. Радован Биговић је био ожењен и отац двоје деце. У свештеничкој служби стекао је највише звање – протојереј-ставрофор. Смрт га је затекла у статусу старешине манастира Светог Архангела Гаврила у Земуну и продекана Православног богословског факултета Универзитета у Београду.
 
http://www.hkc.rs/sr/page/bigovic--biografija

Манастир св.арх.Гаврила у Земуну и „Хришћански културни центар - др Радован Биговић“ са пријатељима, поводом трогодишњице од упокојења, а у спомен блажене успомене оца Радована (Биговића), организује 30.маја, у суботу уочи Духова, са почетком у 20ч, у позоришту Мадленијанум у Земуну, представу "Stand down са Небојшом Миловановићем" у којој наступа сам аутор уз подршку: Бранислава Зеремског, Бојана Жировића и Небојше Илића.
                 О представи:
(„Stand Down са Небојшом Миловановићем“ представља нетипичну форму позоришта, у којој глумац прича своје личне животне приче кроз песме, користећи се врстом израза која комбинује поезију познатих српских песника: Бране Петровића, Добрице Ерића, Љубивоја Ршумовића, Мирослава Антића, Љубомира Симовића, Бранка Миљковића, Владислава Петковића Диса, Матије Бећковића, Вита Николића и др.; и аутоироничне исповести и све то у форми монодраме.)
Карте се могу купити у Манастиру св.арх.Гаврила као и на билетарници Мадленијанума.
Цена улазнице је 500 динара.
Сав приход од продатих намењен је обнови Манастира св.арх.Гаврила у Земуну.
 
Добро дошли

Iz mnogo razloga ovo ne moze biti ikona (a nisam siguran da je autor na to i pretendovao)... sto ne znači da je ova slika losa i da nema snaznu poruku.
Meni lično iz raznih razloga ovo predstavlja jednu ikonu pakla.....ne samo zbog krstova tj."krstenih duša" koji je autor smestio u ad.
U svakom slucaju ovo je autorsko delo savremene umetnosti, a ono što zbunjuje laike je neo-vizantijski stil sa pripadajućim jezikom koji se izvorno vezuje za ikonografiju, kao i sama "religiozna" tematika.

Iz mnogo razloga ovo ne moze biti ikona (a nisam siguran da je autor na to i pretendovao)... sto ne znači da je ova slika losa i da nema snaznu poruku.
Meni lično iz raznih razloga ovo predstavlja jednu ikonu pakla.....ne samo zbog krstova tj."krstenih duša" koji je autor smestio u ad.
U svakom slucaju ovo je autorsko delo savremene umetnosti, a ono što zbunjuje laike je neo-vizantijski stil sa pripadajućim jezikom koji se izvorno vezuje za ikonografiju, kao i sama "religiozna" tematika.

"Cuj sine, reci cu ti jedno, a to su dvije stvari: red, rad i disciplina"- Sancti Numero Uno

Duhovnost je ustvari Crkvenost a ne nešto što mi činimo sami za sebe - kao jedinke, u svojim "dušama",
 
Crkvenost je zajedništvo u Tajnama najpre pa onda i u svemu drugom, a time se u samom korenu leči gordost koja je po definiciji odbijanje zajednice sa drugim, dok je crkvenost ono suprotno - sama zajednica.
 
Crkvenim zajedništvom se leči sve.
 
Nasuprot grehu gordosti ne stoji smirenje kao neka individualna vrlina koju neko može steći samo svojim trudom i silama, već zajedništvo u Svetim Tajnama ( a to je sa Bogom i braćom), i to je Crkvenost.
 
Nije teško "pobediti" gordost. Uđi u Crkvu i ostani u njoj.
 
Kao što je najjednostavniji lek protiv depresije (uninija) -  društvo i druženje.

Lepa tema, mozda malo iznad nasih mogucnosti i talenata, ali ipak lepo. Mada je sam pojam mistike u Crkvi vrlo problematican.
 
Tacno je: imamo Tajne, imamo mistagogiju, to je sve vezano za zajednicu, za liturgiju. Ali mistika je nesto drugo, nesto individualno, klizavo, opasno.
 
Pitanje je takodje da li је i koliko to stvar izbora, da li ce neko biti "mistik" ili ne. To je pitanje i darova, i naravski rada na njima itd. Ko se malo bavio time kao fenomenom, nije mogao da se otme utisku da van Crkve ima cak vecih "mistika" negoli u samoj Crkvi. I to svuda: kod katolika, protestanata, cak opasnih jeretika, u Indiji i na Istoku ohoho.
 
Sa druge strane, sad kao crkveni ljudi, kada znamo sta je to svetost, odakle ona izvire, to nam i nije tako cudno.
 
Naprotiv, logicno je da se tamo gde nema "blagodati" da se tako izrazim, tj, gde nema Crkve, ulazu toliki napori da se covek izdigne, da se probrazi i pobedi prirodu, smrt ... sta god.
 
Elem, ne mogu da ne podelim sa vama jedno opasku o mistici:
 
Kada su Al Kaida i Bin Laden srusili kule bliznakinje u Njujorku, izmedju ostalih, intervjuisali su, naravno ovde kod nas, i tadasnjeg muftiju beogradskog Hamdiju Jusufspahica i pitali ga sta on misli o svemu tome, o Bin Ladenu i sl., a on je odgovorio:
 
"A neee, neee, nije Bhen Lhaden nikako to mogao uciniti. Pa, jeste li mu videli (blago i milo) lice, jeste li videli kako on (smireno) prica. Aaaa, ne, ne. On to nije uradio.(i evo sad ide taj najbolji deo). On vam je više takoreći... (mala pauza, bira reči)  jedan sufi, mistik."

Pa šta, evo ja sam SrbIN i volim Anu Oksu, Bekima Fehmijua...kladim se na Fljamurtari i slušam Tiranski sindikat

Ja razumem da si ti musko ali to je traka sasvijena na relativno prepoznatljiv nacin a zove se MAŠNA
   

Код нас су такви шпијуни угледни људи, учествују у приватизацији, отварају своје фирме, а у државама које воде рачуна о својим интересима су олош, да не кажем персона нон грата.  

Nije problem da neko ne razume nesto sto nije video cuo ili doziveo, sta vise to je normalno.
Cudno bi bilo, cak nemoguce da razumevanje neke stvari dodje pre ili bez samog opazanje te iste stvari.
Tako je isto i sa ovim nevidljivim realnostima. Nije dakle problem da neko kaze: to je meni cudno, neobjasnjivo, izgleda kao nemoguce.
Tvrditi pak da ono sto nismo videli, opipali i doziveli ne postoji, svedoci o tvrdiocu dve stvari:
1. Tvrdioc je gord, jer je zadovoljan verom da ne postoji nista sem onog sto on opaza. Zadovoljan je sobom
2. Tvrdioc je glup, jer ne moze ili nece da shvati da buduci da ono sto sada zna, a nekada nije to znao (znanje se menja i prosiruje sa iskustvom) svedoci o tome da postoje znanja izvan naseg dosadasnjeg iskustva.
P.S. Ovo naravno nema veze sa temom, ali ne moze da skodi