Vesna V. Lalovic

38. Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, 39. Ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем.

Као што Распети и Васкрсли Господ у Светом Јеванђељу рече: ''А овај се род не изгони осим молитвом и постом''... Стога Сверадсно похитајмо у сусрет Великом Часном Посту... у коме да се уз голем труд и подвиг... трудимо снагом наших моћи, које су мале, а које ће потпомогнути Божија благодатна сила... да свака наша садашња и будућа мисао, реч и дело... буде најпре дело доброг понашања, а не само велике оштроумности... затим дело побожне моралности и врлине, а не само снага и моћ говора... и на крају дела чињења добра и доброте свакоме и свима, а запачећена хришћанском Љубављу нелицемерном и несебичном, а не само дела почета и завршена речима, празним и лажним обећанима... Бог да опости свима...

Сви Свети, молите Бога за нас!...

Хвала најпре Господу Богу Живом, а потом и свима онима који су омогућили да и до нас овде и сада допру речи овог живог сведочанства... facenew22222222...

''... Ништа без Бога. Ни један цветић у ливади. Ни један дах живога бића. Ни један догађај без Бога као учесника или као сведока. Без Бога ништа. Без Бога ни преко прага...''.

Hvala ocu Milicu za veoma poucnu pricu... Lako je cediti dobru pomorandzu... jer ce neizostavno iz dobre pomorandze i sok biti sladak i dobar... Na budjave i propale pomorandze niko nece obratiti paznju... jer ce iz takvih pomorandzi malo sta biti od koristi... a dobro je poznato da u isusenim pomorandzama i nema hranljivih vrednosti... takve se bacaju... da istrule tamo negde po strani...

Хвала ''ЖРУ'' на новопојављеној страни фебруарској календарској... Веома лепо искреирано... Као и увек... algabacaju...

Дај боже да срца... оних који читају, слушају и у добро дело творе... ове предивне живе речи које нам стижу из Ново-Тихвинске обитељи... вазда буду преиспуњена неисказаном радошћу сверадосног празника Божића... Радосни наступајући божићни празници... и ново лето Господње 2011-о... Христос се роди! ...

Хвала... Веома лепе фотографије... greengrin ...

HVALA... ... Veoma lepo idejno resenje... Prelepe ledene kockice i prozracne kao staklo... a unutar kockice plavog leda... prekrsni maleni cvetici... Sve cestitke... 0212_rolleyes se Hristos rodi!...

Благо нама, долази нам празник Светог Николаја, тог дивног дана, о радости наше српске - разигране; биће ситних колачића, много рибе и сармица; славиће се до три дана бела и три ноћце дуге; биће песме и весеља, јер пола Срба слави славу Светог оца Николаја, а друга половина хита им у госте; домаћине у здрављу госте дочекао, у радости са славе испратио. Срећна слава! Живели на много љета, и догодине да пијемо да се рујном вину веселимо, вазда радујемо...

Најтоплије препоручујем књигу ''Веронаука живота'', изашлу 2003-е у Шапцу, у издању ''Гласа Цркве''... и препуна је потресних животних сведочанстава... која су се ипак тамо негде догодила...

Из приче се ваистину да видети да је женина жртвена Љубав огромна... Ова прича јесте дивна и поучна и прави је бисер међу мноштвом сличних прича из наше Веронуке Живота... које се исписују и записују готово свакодневно... у различитим духовним читанкама... Има још једна лепа поучна прича... под називом ''Светитељ не блиста спољашњошћу'' ... И та прича гласи: ''Светитељ не блиста спољашношћу. Његово је све богатсво унутра, у души. Неки сељак дође из далека у манастир да види светог Сергија. Када упита монахе за игумана, они му рекоше да је светац на раду у башти. Оде сељак у башту и виде тамо човека у одећи бедној и искрпљеној где копа као и сваки други тежак. Сељак се врати у манастир незадовољан мислећи да му се монаси подсмевају и поново рече, да би јаснији био, да он жели видети прослављеног светог оца Сергија. Уто и Сергије дође у манастир и угости сељака служећи му сам око трпезе. Прозираше светац у срце свога госта и знађаше како он о њему има сасвим ниско мишљење, па га ублажаваше обећавајући му, да, ако мало почека видеће Сергија. Уто пристиже у манастир неки кнез са својим бољарима. И кнез и бољари дубоко се поклонише светом Сергију и потражише његов благослов. И сељак онај у чуду гледаше да види онога кога није хтео видети. И укореваше самога себе због свог незнања и стиђаше се веома''.

Јако потресна животна прича... 319.gif... Велико сведочанство Љубави... Жртва достојна сваке хвале и похвале... 4chsmu1... Велико и веома ретко... дело Доброте...

Hvala... takodje... isto zelim od srca...