andrej

Веома јасно објашњено у чему леже сви бивши и будући коријени неуспјеха сваког екуменског дијалога. Да је ватикан те идиоте што су благосиљали кољаче рашчинио, а монструме који су клали дјецу јавно анатемисао, сад би могли као људи разговарати о теологији. Сваки другачији сценарио је голо лицемјерје. Слажем се. Ове историјске (па и савремене) аберације Ватикан ће морати да превазиђе и психолошки и практично, а нарочито суштински - да бисмо уопште дошли до дијалога. На жалост, много је лакше уништавати него градити. Генерализације нас, међутим, такође не воде нигде. Имамо међу нама и оне који би да све римокатолике изједначе са усташама - и таквима, управо ради свега онога што православље јесте, морамо да кажемо НЕ!

Извини брале,али ово је глупо речено и није истина. Ето,ја знам сигурно парове који су девствено ушли у брак,и супер су! И не само то,то су убедљиво најбољи бракови, и рецимо уопште није случајно што је будућем свештенству,то био један од услова,који се уопште више не поштује! Поред тога има гомилу психолошких,социолошких,физиолошких, разлога и предности у само једном партнеру,за врло успешан брак. И та фама,како данас уопште нема невиних,јер се клинци данас "#$#"#$$%),није тачна, и поготово их у Цркви има ! Уосталом,као што рече,све вам је на слободи,а ја ово рекох ,истине ради. Нагласио сам да је ово из мог личног увида и оставио могућност да има и "успешнијих" примера. Овај "катарски трип" је био доста популаран у мојој генерацији студија на ПБФ-у (`94) и којих 2-3 године раније. Знам за више примера да су се људи узимали без међусобног упознавања, у неофитском заносу, након мање од месец дана "везе" - слепо убеђени у Божију милост. И онда се ствар, код мојих пријатеља и мени блиских људи, полако претварала у пакао. Хвала Богу да има и другачијих примера и сигуран сам да их има. Али, истине ради, треба упозорити и на ове друге - мада је ово само форум, мислим да сви имамо одговорност за све што овде пишемо. Решења по овом питању никако не могу бити формалистича и универсална, него напротив - лична и пажљиво промишљена. Познајем људе који су, због оваквих схватања, потпуно отпали и од вере и од Цркве.

greengrinЈа бих се сложио с овим Вашим тумачењем Викторе. greengrin Верујем да би се сложио и отац Павле Флоренски? 4chsmu1

Као што је више пута правилно примећено, савезништво није емотивна него интересна категорија. Руси по први пут постају империја у правом смислу те речи, управо зато што су из своје политике искључили фактор емоција. Нити им аплаудирам, нити их се гнушам - ово само констатујем као чињеницу. Када би ми у Србији (и српским земљама уопште) имали праву политичку елиту која брине о дугорочним националним интересима, не би смо онда осећали толику потребу да сви и свугде о овим стварима расправљамо. На жалост, овде је на власти већ готово читав век, једна политичка "класа" безобзирних, размажених и саможивих снобова и непотиста, која ће служити било ком интересу који ће омогућити њихов паразитски опстанак. Владајући принцип негативне селекције узима свој данак у друштву и то је непорецива чињеница. Ми се данас вртимо у круг, ни ту ни тамо, зато што немамо политичку елиту у правом смислу те речи. Слаба нам је вајда од демократије када немамо кога да бирамо.

0102_laugh dizzy999 4chsmu1

Много је видим овде било написано. Могу да изнесем пар чињеница које су ми лично познате по овом питању. Знам неколико таквих, "канонски исправних" бракова у које су супружници (или макар један од њих) улазили девствени (под претпоставком да им верујем када ми то кажу - а има их којима имам разлога да верујем). Куриозитет је да су сви ти бракови (за које ја знам као такве) испали потпуно катастрофални и по супружнике и по децу. Наравно, никако не бих тврдио да се то десило због канонски исправног ступања у брак. Заправо, не бих тврдио ништа, али ово је чињеница коју сам лично осведочио. Свакако, сви ми учинимо мноштво греха и пре и након ступања у брак. Не треба да их ниподаштавамо и тривијализујемо, али не треба да будемо ни попут фарисеја и да било коме по овом питању судимо. Моје схватање овог питања је у складу са речима светог апостола Павла: "Све ми је слободно, али ми није све на корист." А свако од нас, за себе, мора да процени шта му јесте или није на корист.

Ово је одлична анализа и у великој мери бих се сложио с Вама Жељко. 1312_womens :229229229: stadaradim

Као што је предњачила у секуларизацији, Британија данас заиста предњачи и у постсекуларном развоју. Стога, не треба да нас изненаде чињенице да издавачи попут Оксфорда, Макмилана или Лонгмана издају књиге митрополита Илариона Алфејева и сада патријарха Кирила. Код Британаца (слично као и код Јапанаца - да ли су ово карактеристике острвских народа?) важи начело да се непријатељ мора упознати по сваку цену и да се све његове очигледне предности морају интегрисати а мане искористити. Не треба олако схватати овакве вести - Британци желе да упознају дух пробуђене Русије, која им је и духовно и геополитички и стратешки главна претња у њиховим сопственим (у суштини мегаломанским) империјалним аспирацијама. Оно што се мени овде такође чини као изузетно значајно јесте способност коју је раније показао папа Бенедикт XVI, а сада и патријарх Кирил да парира у оквиру савремених доминантних, постсекуларних дискурса, онима који су у томе до недавно доминирали. Чини ми се да Руси никада раније нису исказали толику способност инкорпорације туђег дискурса, која им даје основа и за њихове, сада већ нескривено империјалне, тежње.

Бог помогао брате. Хвала на похвали и на коментару. greengrin На жалост, када немамо политичку класу спремну да преузме ту врсту одговорности о којој говориш, боље је онда ићи и ка прелазном (компромисном) решењу, него преко колена преломити погрешно. Мој став по овом питању је крајње једноставан: на страну емоције, симпатије и антипатије - не желим да руски ракетни штит буде усмерен ка Београду и не желим да данас-сутра мој син буде у позицији да постане NATO "топовско месо" за "извоз." Ово би били једноставни и довољни аргументи, да овде немамо доминацију лоби-група, које немају никакав додир са народним интересима. И да могу, садашњи владајући "фактори" би нас одавно увели у NATO - али знају да то не могу без референдума (ту би већ дошло до неконтролисане побуне неизвесних последица) - а исто тако, имају и врло реалистичне процене како би прошли на референдуму. У суштини, све ово лоше што се дешавало после Петог октобра (а у великој мери и пре), вероватно је управо последица нашег неприступања Северноатлантском савезу. За одлуку, тј. избор о ком ти говориш, време је (на жалост или на срећу, ко би то знао) одавно прошло. И Србија је, на жалост, на унутрашњем плану, подељена по овом питању. Зато, треба ипак играти на ту карту неутралности док се геополитичка слика евроазије још мало не искристалише. Већ смо исувише много жртвовали у тој игри компромиса, да бисмо сада било шта олако преламали преко колена. Узгред, ова прича око "несврстаних" је пре свега на пољу економске сарадње (нпр. извоз хране произведене по ХАЛАЛ стандарду, за муслимански свет) - од војне сарадње ионако нема ништа, пошто Србија више и нема војску (у правом смислу те речи). А ова економска сарадња Србији може да донесе само корист и право ће чудо бити ако је владајући еу-лобисти искористе на такав начин (уместо да то, преко нас, и даље раде словеначке и хрватске фирме, које користе српске извозне бенефиције за своје производе, а нас третирају као колонијалну сировинску базу - уз допуштење наших корумпираних политичара).

Мислим да ће грчко-руски Црквени односи имати пресудан значај за покушаје организовања неког евентуалног будућег "свеправославног сабора.". Мислим да ове две Цркве обавезно морају да се у потпуности усагласе у жељама и ставовима, пре него што се било шта у данашњем православљу саборно одлучи.

Додао бих, у нади да не будем погрешно схваћен, да заиста постоје историјски критеријуми који неки Сабор чине Васеленским. Тачно је да су све Васеленске саборе сазвали цареви: али не било који, него "римски" (тј. ромејски, које ми данас познајемо као византијске). Тачно је и да је сваки од Васеленских сабора ОБАВЕЗНО морао да буде потврђен од (тада православног) Рима, да би стекао статус "Икуменског" (тј. Васеленског). Даље, тачно је и да су многи јеретички сабори (рецимо, "разбојнички" у Ефесу 449 г.) желели да себе наметну као "васеленске." Тек када је одлука неког Сабора заживела као таква у читавој Васеленској Цркви, тј. прошла период тзв. "рецепције" што имамо у горенаведеном цитату Милаша, могло је да се тврди да је и тај Сабор Васеленски. Па ипак, чак ни многи појединачни канони Васеленских Сабора НИКАДА нису "заживели" у рецепцији Цркве (нпр. Никејски Сабор из 325 је донео одлуку да епископи не смеју да мењају епархију - овај канон је један од првих и многих који се никада, из практичних и пастирских разлога, није одржао). Православна еклисиологија се гради сотириолошким принципом - Црква је, пре и изнад свега, Заједница спасења, Евхаристијски Брод - и све је у њој томе подређено: па и догмати, правила, канони... Сви они који иоле познају историју Васеленске Цркве, ово ће и сами лако да препознају. Данас имамо велики проблем с терминима: дилема око "свеправославног" или "васеленског" Сабора. Уз ризик да будем оптужен да сам консервативан, ипак мислим да ми данас немамо критеријуме за одржавање Васеленског Сабора. Наиме, немамо православни Рим и немамо православно царство. Ипак, треба приметити и жељу Рима да се врати православљу (да по хиљадити пут поновимо како су избацили filioque из обавезујуће употребе - тј. вратили га на статус какав је имао у шестом веку, док је Рим још увек био стуб православља), као и жељу Русије да постане "Трећи Рим" у смислу земаљског царства. Сада је ред на православним нацијама (у смислу Помесних Цркви) да се по питању ових тенденција одреде - и лично и саборно. У том смислу, неки свеправославни Сабор (значи, без учешћа дохалкидонаца и римокатолика) био би данас и користан и потребан како би се оно што тренутно Православна Црква и јесте (заједница канонских помесних православних Цркви) и САБОРНО могло одредити по питањима Русије и Рима, тј. њихових аспирација да "обнове" слику Цркве из првог миленијума Хришћанства. На свима нама је да формирамо своје ставове по овим питањима и да допринесемо ставу наших помесних Цркви у мери у којој то буде потребно и могуће.

Додао бих да је овај доста добро одглумео "Сведока," уз ограду да они никада у "интернет мисију" не би пустили неког ко није довољно утемељен. Ако они буду дошли овде, биће их неколико окупљених око истог налога - и то ће бити урађено ЗВАНИЧНОМ ОДЛУКОМ ЊИХОВЕ СКУПШТИНЕ. Зато ме је зачудило када сам чуо да је ЈС дошао на форум, пошто то ни један не би смео "без благослова," а тренутно им није клима да "дижу прашину," пошто је већ ионако прекршен Устав републике Србије њиховом "регистрацијом." О томе сам већ раније писао на овој теми, где (иначе) већ имамо толико података, да не верујем да би "сведоци" имали храбрости да се на њој огласе. Овде смо већ прикупили и више него довољно материјала у прилог ФОРМАЛНОЈ ЗАБРАНИ ЊИХОВЕ ДЕЛАТНОСТИ У СРБИЈИ и то не по основу њихових веровања (неотуђиво право сваког човека је да верује у шта год хоће, ако то веровање испољава на друштвено прихватљив и законски начин), него по основу њихових отворено и јавно декларисаних противуставних и незаконитих пракси. Као што рекох, о томе сам већ писао и на овој теми: https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,218.msg185936.html#msg185936

Имам част да познајем оца Ћулибрка и ово је потпуно тачно. Војсци заиста не треба свештеник који ће да уноси било какав вид дефетизма, него управо онај који је и сам прошао читаву ту обуку и разуме смисао и сврху места на ком се по служби налази. Колико год улепшавали ствари и говорили о одбрани, када се подвуче линија, сврха војника је да пуца у другог човека - и да га можда и убије. И војник у том смислу не сме да има било какву дилему - а посебно не сме да му је потхрањује неки војни свештеник који не би имао одговорности према својој мисији. Сврха војних свештеника је да, пре свега, помогну тим војницима око њихових духовних дилема - никако не сме да се догоди да дођу неки који би на било који начин погоршавали ствари. Зато је и добро и важно да ти свештеници (који ће, уосталом, бити и официри), имају одслужен војни рок.

Нико није рекао ко је платио, али мој утисак је да је била иницијатива Индонежана и да су они све организовали и платили. Поента је, ако сам добро разумео: за њих у културолошком зближавању, а за нас да их испоштујемо што нису признали независност Космета и што нуде одређене пословне погодности. Осим тога, и стратешки интерес Србије је да обнови линију "несврстаности" - ако може.

Тако је... Пунота људске природе, лишена греха. А смех, наравно, упркос пројекцијама средњовековне схоластике, није грех (нарочито ако је исказивање радости а не подсмеха). Осим тога, тешко је и замислити да је Господ благословио свадбу у Кани претворивши воду у вино, само да би "намргођено" посматрао људе како се веселе. crvenilo

На њеном ФБ профилу има и хербалајф производа - заиста, занимљив конгломерат комерцијално-синкретистичког секташтва. До сада смо имали: Нумерологију, окултизам, факирску аскезу, психо-култне семинаре, мулти-левел маркетинг, шамане... Полако почињем да мислим да се са овим фејсбук профилом игра нека маркетиншка агенција (оне фотографије су исувише професионално обрађене), која можда врши истраживање пријемчивости Срба на секташке доктрине. Ако се ово, случајно, испостави као тачно, онда би Митрополија црногорско-приморска требала да поднесе тужбу против ових ликова, у име оца Јоила. crvenilo

Ne vjerujem da si tužan zbog te činjenice, reisu Zilkiću oko nije plaho zasuzilo po tom pitanju, neće ni tebi crvenilo Дакле, ово је за Моцартов плакат, свега ми! crvenilo

А па ево, сада смо дакле и сазнали која је била сврха овог "рекламног пошћења" - начин да се медијски испромовише овај семинар, чија је "цијена = права ситница," што би рекао Бинг Сир Оливеру у Алану Форду

Заиста ме је пријатно изненадила количина духовитих коментара на овој теми, која показује ону стару добру и оштроумну димензију нашег народног духа, који се не да олако завести "за Голеш планину." Наш драги брат Јустинијан, такође је дао хвалевредну анализу овог, рекао бих, пре свега жалосног, случаја једне релативно младе девојке, која је већ почела да гради храм сопствене гордости. Дакле заиста, изјавити да "телесну храну више и неће уносити, доживотно" већ представља и индикацију за обавезно психијатријско посматрање. Наравно, праве кривце треба тражити у онима који су је на ово подстакли, а како нас је већина овде добро констатовала, то вероватно није био отац Јоил (упркос свему што је понекада у стању да каже). @Mozzart Брате, заболе ме стомак од смеха 1000000001010 :cmizdrenje:

Имао сам задовољство да и сам присуствујем овом несвакидашњем догађају данас, па бих пренео и пар личних утисака и запажања, којих, за сада, нема у званичним саопштењима. Пре свега, уколико некога интересује (а на жалост, увек има и таквих), није било никакве "заједничке молитве," а наравно, није било ни изгреда или инцидената. Министар Срећковић је истакао чињеницу да нам је Индонезија пријатељска земља, која није признала једнострано проглашену сецесију АП Косово и Метохија. Нагласио је и да је овај састанак, осим верске димензије, такође и значајна припремна активност за будуће планове Србије да појача свој ангажман у Покрету Несврстаних. Водеће личности традиционалних верских заједница у Србији, нису пропустиле прилику да истакну како одавно наступају јединствено, бранећи заједничке интересе верника, којих (према њиховим проценама) има 95%. Нарочито је била занимљива изјава Председника Савеза јеврејских општина Србије, који је рекао да су традиционалне заједнице одавно у међусобним односима "превазишле степен толеранције" и достигле јединство у делању по питању заједничких интереса својих верника. Можда је и "најнезгодније" питање амбасадору Индонезије поставио београдски муфтија Исламске заједнице Србије, о проблему Источног Тимора. Његова Екселенција, Амбасадор Индонезије г. Самјуел Самсон, истакао је да сада постоји блиска сарадња између његове државе и званичника Источног Тимора, те да овај проблем није упоредив са нашом ситуацијом на косову и Метохији. Такође, Амбасадор Самсон је, шаљиво, додао за себе да је "полусрбин" тако да су његови одговори, у том смислу пристрасни. Иначе, присутнима се са доста интересантним коментаром обратио и Немања Милиновић, кога ће се неки можда сетити по иннтересантном тексту на тему Геј-параде и запаженом гостовању у емисији Инсајдер В92: "Насиље уз благослов."

Тродневна конференција “Први међуверски дијалог Србије и Индонезије", на којој ће о верским темама разговарати представници вероисповести заступљених у свету - православци, римокатолици, протестанти, муслимани, хиндуисти и јудаисти, почела је данас у Палати Србије. Поглавар Српске православне цркве Његова светост Патријарх српски господин Иринеј је изразио наду да ће конференција донети корисне закључке и да ће од њих користи имати и вера и наука и да ће приближити два народа. Министар вера и дијаспоре Србије Срђан Срећковић је оценио да је међуверски дијалог Србије и Индонезије сусрет цивилизација и удаљених култура, блиских по ставу да разменом знања продубе разумевање. Срећковић је најавио потписивање споразума о сарадњи Исламског универзитета у Џакарти са Богословским факултетом Београдског универзитета и Факултетом исламских наука Исламске заједнице Србије. "Чињенице указују на велико интересовање за верско-научну и верско просветну сарадњу, којом би грађани православне и муслиманске вере из наше земље добили прилику да се упознају са индонежанском религијом и културом на тамошњим универзитетима, а студенти из Индонезије стичу знања о православној вери, српској култури и историји Балкана на нашим универзитетиме", рекао је Срећковић. Он је изјавио да су Београд и Џакарта строго привржени поштовању међународног права. Индонезија је велики партнер у очувању територијалног интегритета и суверенитета Србије на Косову и ми смо им на томе веома захвални, рекао је Срећковић. Генерални директор у Министарству спољних послова Индонезије Андри Хади је изјавио да је верски дијалог две земље неопходан, а један од разлога је што две земље и два народа деле заједничке вредности и узајамно пријатељство још из времена постојања бивше Југославије. Циљ међуверског дијалога је и унапређење вредности које заједнички делимо, а то су вредности толеранције, узајамног поштовања и различитости, изјавио је Хади. ИЗВОР

На званичном пријему у Српској патријаршији 4. априла 2011, најављене су последње припреме за ПРВУ МЕЂУРЕЛИГИЈСКУ КОНФЕРЕНЦИЈУ ИНДОНЕЗИЈЕ И СРБИЈЕ, која је почела данас, 7. априла и трајаће до 9. априла 2011 у Београду. Преносимо саопштење са веб-странице српског Министарства за вере и дијаспору: Конференција «Први Међуверски дијалог Србије и Индонезије» Конференција «Први Међуверски дијалог Србије и Индонезије» у организацији Министарства вера и дијаспоре, Министарства спољних послова и Амбасаде Индонезије одржаће се од 7. до 9. априла 2011. године у Палати Србија. На конференцији ће присуствовати министар вера и дијаспоре Срђан Срећковић, државни секретар Министарства спољних послова Мирко Стефановић, генерални директор Министарства спољних послова Индонезије Андри Хадија, генерални секретар у Министарству вера Индонезије Бахрула Хајата и амбасадор Индонезије Самјуел Самсон. Првог дана конференције у 13 сати, учесницима Конференције и медијима обратиће се Његова светост Патријарх српски г. Иринеј. Теме које ће отворити дијалог тичу се продубљавања односа ове две земље, по питањима мултикултуралности и толеранције. Такође, очекује се да ће овај верски дијалог допринети интензивирању политичких и економских односа Србије и Индонезије, тим пре што је Индонезија велики партнер у очувању територијалног интегритета и суверенитета Србије на Косову и Метохији и земља која спада у двадесет највећих привреда света. На конференцији ће први пут у Србији о верским темама разговарати представници вероисповести заступљених у читавом свету: православци, римокатолици, протестанти, муслимани, хиндуисти и јудаисти. ИЗВОР

Скренута ми је пажња на "вест," која је типична "сензација" Новога Доба: Živi od ljubavi i molitve Цитирао бих значајан део овог текста: "Mari Maćešić, iz Podgorice, poziva sve „neverne Tome“, lekare i medicinske ustanove da je stave pod celodnevnu prismotru i uvere se da ona zaista ne jede apsolutno ništa već 50 dana. Ova tridesetogodišnja devojka, koja više liči na devojčicu, za to vreme smršala je svega nekoliko kilograma i ne oseća glad. Osim što ne jede, kaže da nije ni pila 21 dan. - Sa postom sam počela 15. februara na Sretenje i svoj rođendan, uz blagoslov oca Joila iz manastira Ćirilovac - priča nam Mari." Oduvek bila drugačija Ова млада особа, према подацима које је о себи оставила на Фејсбук профилу наводи да је рођена 15. фебруара 1982 и да је НУМЕРОЛОГ. У наведеном тексту у Новостима, ова (релативно млада) девојка, поред осталог, саветује читалаштво: "Trebale su godine da shvati da je, kako kaže, predodređena za misiju širenja ljubavi i pomaganja drugima da se vrate svojoj „suštinskoj prirodi“. - Čovek mora da prihvati sebe i druge onakvima kakvi jesu, da prihvati sadašnji trenutak i dozvoli bezuslovnoj ljubavi da uđe u njegov život. To se može postići na mnogo načina, kroz meditacije, pravilno disanje, telesne vežbe koje su slične jogi. Sve je u nama i svaki čovek ima svoju sretnu zvezdu. Kada je prepozna i pronađe u sebi, ona će se manifestovati spolja - kaže Mari." Како су нека браћа из администрације већ умесно приметила, прича коју нам саопштава "Мари" личи на "учење" организације сектног карактера која би се могла иденификовати у области између "психокулта" и "псеудохришћанства" NEW AGE типа. Реч је, дакле, о Поретку љубави. Ова организација је већ држала разноразне "мировне семинаре" по Србији и проповедала своје учење: спој NEW AGE синкретизма и поп-психологије. Треба нагласити да је реч о врло озбиљној организацији, која има значајну подршку из иностранства а на њеним семинарима су учествовали и неки угледни православни Срби, попут професора др. Владете Јеротића (као што видимо у њиховој фотогалерији): Интересантан је и критеријум за пријем чланова у ову организацију: "Rad u polju Poretka ljubavi zahteva visoku stručnu postdiplomsku nadogradnju i kvalifikovanost i podrazumeva dobro poznavanje priznatih psihoterapeutskih metoda ali i sposobnost praktičara Poreka ljubavi da se odrekne predstave o kontroli nad situacijom i kako Bert Hellinger kaže, da "radi bez namere i straha". Сада бих се вратио "подвигу" младе Мари, за коју ми се, барем према подацима са њеног Facebook профила, не чини да испуњава наведене критеријуме. Што се, пак, самог "подвига" тиче, уз сво дужно поштовање и допуштање могућности да чак говори и истину (а не још једну у низу новинских сензација), мислим да је основно питање, које са становишта православне духовност морамо да поставимо јесте "зашто"? Чему служи овакав "подухват"? Овако нешто можда можемо упоредити с индијским факирима, који овакве и сличне ствари, раде пред публиком и да би потхранивали своју личну човекобожанску гордост (многи индијски гурууи су имали и фантастичне изјаве да је "гуруу и већи од бога"). Први пример оваквог посног подвига за који сам чуо у православљу, било је сведочанство монаха Калиста о светом владици Николају, који је постио управо на овакав начин - без хране и воде, данима. Није то свети Николај радио да би га људи за живота прослављали, већ д би оним ретким монасима, достојним таквог аскетско-молитвеног подвига, био путоказ и подршка у тешким искушењима. Али, ова наша сестра Мари, овом причом, испада далеко "већа" од светих отаца и подвижника православља, који су се тек након више деценија молитвено-монашког живота одважили на овакав подвиг. А ова 29-тогодишња девојка, млађа чак и од самог Господа Христа у време када је почео своју мисију (свадбом у Кани - првим чудом у ком се пројавио људима), нема потребе ни заманастиром, ни за молитвом - довољне су јој њена "љубав" (по њеном сопственом опису крајње безлична) и вештина у Нумерологији (као и очигледна интересовања за окултизам). Да, ту је, јавно доступан, и број њеног мобилног телефона. Да ли је у питању жеља да се постане познат и без одласка на фарму или муцавог цитирања политичких лидера клатећи се на штиклама, остаје прилична непознаница. Али, мало је места сумњи да је у питау безочни сензационализам и вид самопромоције. Ово са православном духовношћу нема и не може ни имати никакве везе. Откуд онда присуство професора Јеротића на семинарима ове организације? Откуд онда позивање на некакав "благослов оца Јоила"? Лично, сматрам да су у питању злоупотребе. Што се тиче проф. Јеротића, из разговора које сам имао с њим сам сазнао да се он у начелу одазива на догађаје који се, у већој или мањој мери, тичу његове неуропсихијатријске струке. Дакле, он се одазове на низ позива колега који дођу из иностранства, без проверавања њихове "позадине" - а за неке од њих се, накнадно, испостави да су секташи, који безочно злоупотребљавају огроман углед академика Јеротића у својим сталним покушајима да синкретистички паразитирају на православљу. Слично је, мислим, и са сиротим оцем Јоилом. Прво, ми не знамо да ли је он уопште дао било какав "благослов." Даље, не знамо ни каква је то врста благослова била (можда је само благословио младу особу која му се представила као православна верница, да пости "по први пут" - наравно, нормалан и канонски пост, а не Христов пост из пустиње). У сваком случају, врло је мало вероватно да би отац Јоило, познат по својој великој аскетској ревности (и по некој неопрезној изјави која му се "омакне" и која не би била страшна да је неко злонамерно не сними и не постави на интернет), дао било какав благослов за овакву секташко-сензационалистичку ујдурму једне младе особе, која читавим својим наступом одаје неблагодатан вид духовности - по ко зна који пут скривен иза благослова свештеника, икона, молитава и бројаница. "Светлост с тамом" нема ништа, нема заједницу - као ни нумерологија, окултистички синкретизми и гностичке аскезе факирског типа са православним хришћанством и духовношћу. Дакле, тачно да је и свака реч из текста истинита (а рецимо да себи по том питању допуштам и grano sali), све је ово не само далеко, него умногоме и супротно православној аскези и светоотачком и светотајинском путу, који не тражи инхерентно обожење мутанта ког је свети авва Јустин назвао "човекобогом," већ за обожењем трага кроз саборну благодат евхаристијске заједнице оних који "једу тело и пију крв Христову" и онога Крста који је "Јелинима лудост а Јудејцима саблазан," како је то рекао још и свети апостол Павле Боговидац.

Врло тешко питање које би захтевало да најпре дефинишемо шта сматрамо под православном христологијом. У неком смислу, њој могу да припадају и размишљања Оригена и Розанова - у другом, то су само Васеленски Сабори Цркве. Између ова два, налазе се мишљења светих отаца и православних теолога. Зато Ваше питање није ни најмање једноставно, али вреди размислити и формулисати и неки потпунији одговор.

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=20.msg403874#msg403874 date=1301870473] кхм, немој да ме вучеш за језик crvenilo Ово је први форум на ком сам активан, тако да ја немам појма о чему се ради. Ево, ја те брате Медо вучем за језик? 0409_feel