Дејан-Марковић

Шта човек да каже на ову изјаву?

Манастир је требало преместити. Постоје примери где је тако нешто већ урађено. Власт и црква су својевремено тврдили како је то немогуће, јер "манастир није зидан од правилних камених блокова". Што је глупост. У манастиру нема сачуваних фресака, па не видим, разлог зашто не би био премештен, тј. саграђен од тог истог камена и материјала. Када се погледа начин градње (накнадно изведена фасада која имитира блокове и купола), премештање је са садашњом технологијом веома лако извести. Манастир би задржао свој првобитни изглед. Сви би били мирни.

Први случај: Рудар има плату 80 $ месечно. Други случај: Рудар има плату 2000 $ месечно. Да ли папа мисли да је само први рудар есксплоатисан?

Не разумем. По твом мишљењу, из ког разлога се врши највећи број чедоморстава? На прошлој литији били су монаси из манастира Сланци. Сигурно би добила благослов. Постоји писани благослов Патријарха. Ако би ту твоју логику доследно применили, тада би нпр. инфаркт са смртним исходом био - самоубиство. Не иде то баш тако. Једино што у животу имају је - слободан избор. Абортус су искористиле као крајњи метод контрацепције, тј. за спречавање рођења детета. Е то треба забранити. А тада би се и господа мужеви другачије понашали.

Не верујем да чедоморство доживљава као забавну контрацепцију, али чедоморство у највећем броју случајева користи као крајњи метод прекида трудноће. И то је најстрашније у свему.

Чедоморство је у 99,9% случајева, једна врста, ако може тако да се каже, крајњег контрацептивног средства. А, обично се у оваквим темама противници забране чедоморства, некако "ухвате" за онај један промил (случајеви силовања, угрожавање живота мајке и сл.).

Тешка демагогија. Сваки радник, боље рећи, свако ко је запослен је по дифолту експлоатисан. Не постоји неексплоатисани радник. Постоји мање или више плаћен радник. А ако већ хоће да демагогише, боље да је уместо: "Mолим вас, узмите назад своjе чекове и спалите их", рекао: "Mолим вас, узмите назад своjе чекове и поделите их радницима".

http://webtribune.rs/opasna-tajna-gabrijelovog-kovcega-ruski-patrijarh-odrzao-tajni-ritual-na-antarktiku-po-uputstvima-pape-franje/ OPASNA TAJNA GABRIJELOVOG KOVČEGA: Ruski patrijarh održao tajni ritual na Antarktiku po uputstvima pape Franje Prema izveštaju iz Kremlja, patrijarh Kiril je sproveo čudan ritual na Antarktiku ove nedelje kod misterioznog „Kovčega Gabrijela“, čitajući tajni tekst koji mu je dao papa Franja. „Kovčeg Gabrijela“ je prvi put otkriven u Meki 12. septembra 2011. godine, kada ga je građevinska ekipa pronašla ispod džamije Masid al Haram, pri čemu su svi članovi ekipe tragično stradali usled „plazmatske emisije“ kada su pokušali da ga iskopaju. Prilikom drugog pokušaja iskopavanja misterioznog „Kovčega Gabrijela“ 24. septembra 2015. godine, došlo je do druge „plazmatske emisije“ koja je usmrtila više od 4.000 ljudi, a što su saudijski zvaničnici zataškali izmislivši stampedo. Nakon drugog neuspelog pokušaja izvlačenja misterioznog objekta, izaslanici džamije su kontaktirali Njegovu svetost, patrijarha Kirila, u vezi prastarog islamskog rukopisa koji je ruska pravoslavna crkva sačuvala kada su rimokatolički krstaši napali Crkvu svete mudrosti (današnju Aju Sofiju) 1204. godine u Kontantinopolju (današnjem Istanbulu), a koji se zove „Gabrijelova uputstva Muhamedu“. Važno je napomenuti, iako to mnogi ne znaju, da su rimokatolički krstaši ratovali i protiv islama i protiv ruske pravoslavne vere, što je jedan od razloga zašto je ruska pravoslavna crkva sačuvala i svoje i muslimanske religijske zapise. U rukopisu su opisana uputstva koja je anđeo Gabrijel dao Muhamedu u pećini Hira, koja se nalazi na planini Džabal al Nur blizu Meke, a u kojoj se nalazi nekakva „kutija/kovčeg“ neverovatne moći koja se ne sme koristiti zato što pripada samo Bogu i koja treba da se zakopa u hramu koji su anđeli koristili za „obožavanje“ pre nego što je čovek kreiran sve do dana Javam al Kijamah, što u prevodu znači „Dan uskrsnuća“. U izveštajima se navodi da je pomorska istraživačka flotila na čelu sa admiralom Vladimirskim isplovila 6. decembra 2015. godine iz saudijske luke Džeda sa „Kovčegom Gabrijela“ prema Antarktiku. Nakon što je saznao za „ozbiljne i globalne implikacije“ povezane sa misterioznim „Kovčegom Gabrijela“, papa Franja je kontaktirao patrijarha Kirila zahtevajući „hitan“ sastanak i upozoravajući da se bliži kraj, nakon čega je patrijarh Kiril pristao da se sastane sa poglavarom rimokatoličke crkve na Kubi 12. februara, što je bio istorijski sastanak između lidera ove dve crkve koje se nisu sastajale u proteklih 1.000 godina. Iako tačna priroda pregovora između patrijarha Kirila i pape Franje nije poznata, analitičari smatraju da je papa Franja dao patrijarhu Kirilu određen „drevni rukopis“ koji se odnosi na „Kovčeg Gabrijela“, a za koji se smatra da su ga napisali direktno anđeli koji se spominju u Knjizi Enohovoj. Smatra se da je patrijarh Kiril zatim pomoću tog drevnog teksta sproveo „drevni ritual“ nad „Kovčegom Gabrijela“ u ruskoj pravoslavnoj crkvi Svetog trojstva (jedinoj crkvi na Antarktiku) i da je misteriozni predmet zatim prenet od strane specijalnih snaga na nepoznatu lokaciju.

http://gradjanski-zakonik.blogspot.rs/2012/12/pravne-prepreke-narodnoj-volji.html "....Posebno o referendumu fali mnogo detalja u zakonu. Najčešće postavljana pitanja od strane samih građana: a) Da li se plaća overa potpisa? Jedino piše da se ne plaćaju takse za sprovođenje referenduma od strane pokretača, ali ništa o tome da li je sudska overa potrebna da bi se potpisi prihvatili kao ispravni. Zakon o overi potpisa nigde ne pominje referendum, niti troškove. A kad pitate državne službenike, verovatno će vam reći ‘da’ – iako to nijednim zakonom ne mogu da potkrepe. b) Postoji li rok za prikupljanje 100.000 potpisa? U zakonu, za republički referendum o tome ne piše ništa, niti u drugim aktima. S toga treba to shvatiti kao: ROK NEOGRANIČEN. c) Koji podaci su potrebni za važeći potpis? Ni to ne piše u zakonu, ali zbog pravne snage referenduma, JMBG ili broj LK uz standardne podatke su verovatno neophodni. To bi i bilo razumno." Нико не говори о електронским потписима, а и поставља се питање како би се то исконтролисало, јер свака странка поседује комплетне бирачке спискове, па би могли сами да убацују имена и ЈМБГ. А да не причамо о следећем. Када се прикупља 100000 потписа, референдум се организује на целокупној територији Републике Србије !?

Електронски потписи које Поповић прикупља свакако не важе. Не знам да ли је довољно стручан, али онај пуковник Јевтовић тврди да "војна неутралност" не постоји у међународном праву.

Чему служи електронска форма прикупљања потписа-података на том сајту?

Приштина: Хашим Тачи изабран за "председника Косова"....

Српски парламент ратификовао је Споразум између Владе Србије и Организације НАТО за подршку и набавку, о сарадњи у области логистичке подршке, који ће, како тврди влада, обезбедити услове за успешно ангажовање наше војске у мултинационалним операцијама, а председник Србије Томислав Николић потписао је закон о потврђивању овог споразума. Овај најновији споразум и његова логистичка допуна омогућава НАТО-у коришћење територије, објеката и инфраструктуре у Србији и све то уз дипломатски имунитет и обавезу Србије да неће покретати судске поступке ни тражити одштету чак и ако коришћење НАТО наоружања и технике на територији Србије изазове и смрт њених грађана. Ипак, да није било ранијих споразума и активности, Вука Драшковића, Мирољуба Лабуса, Војислава Коштунице, Бориса Тадића, Првослава Давинића, Драгана Шутановца и бројних других српских политичара, Александар Вучић не би ни могао да потпише овај споразум. О разлозима и последицама дугогодишње монтаже НАТО-а у Србији, за Речено и прећутано данас говоре: пуковник у пензији Горан Јевтовић и политички аналитичар Драгомир Анђелковић. Аутор и водитељ: Дијана Ивановић http://www.radiobeograd.rs/download/Emisije/receno/receno2202.mp3

Европа ће бити демократизована. Или ће се дезинтегрисати! То је порука и мото новог европског покрета, ДиЕМ 25 (Democracy in Europe Movement 2025), инаугурисаног у уторак 9. фебруара у Берлину, у Volksbühne, на Тргу Роза Луксембург. Покрет је паневропски – окупио је бројне "леве" и "зелене" партије и странке... многе људе забринуте за судбину Европе и Света. Од Јаниса Варуфакиса и Џулијана Асанжа, до Брајана Ина и Славоја Жижека: "Наш циљ да демократизујемо Европу је реалистичан. Није ништа више утопијски него што је то био иницијални план о оснивању Европске уније и много је реалистичнији него покушај да се одржи у животу садашња, недемократска и подељена Европска унија." https://diem25.org/ https://www.youtube.com/watch?v=GkWwUG0p89Y https://www.facebook.com/DiEM25page/

22:43 Патриарх Кирилл и Папа Франциск будут общаться примерно два или три часа. На встрече находятся они, переводчики, кардиналы и митрополиты. Закрытая часть встречи Патриарха и Папы Римского не означает, что она окутана покровом тайны или секретности. Участники встречи поделятся своими впечатлениями о ней в ходе последующего общения с журналистами 22:39 "Мы встречаемся с вами в правильное время в правильном месте", - убежден Патриарх Кирилл. "Хочу подчеркнуть, что это произошло по воле Божией", - сказал глава РПЦ 22:35 Довольно быстро журналистов попросили удалиться, встреча продолжилась в закрытом формате 22:30 Встреча Патриарха Кирилла с Папой Римским Франциском на Кубе "Как вы долетели, Ваше Святейшество?", - с такого вопроса начал разговор Патриарх Кирилл. Беседа продолжилась в дружелюбной атмосфере 22:28 Патриарх Кирилл и Папа Римский Франциск встретились в специальной комнате для переговоров. Они трижды обменялись братским целованием и обнялись. Историческая встреча предстоятелей Русской Православной и Римско-Католической церквей началась

Поглавар Римокатиличке цркве папа Фрања и патријарх Руске православне цркве Kирил састаће се наредне недеље на Куби, саопштио је Ватикан. То ће бити први састанак поглавара двеју цркава у историји. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/2199752/%D0%A1%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA+%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0+%D0%B8+%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%B5+%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8+%D0%BF%D1%83%D1%82+%D1%83+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8.html

http://hazardermagazin.rs/oprostaj-iznad-kazne-i-zaborava/

Срби у долини Неретве од 1995. године суочени су са „националним инжењерингом“ Хрватске и континуираним „крсташким ратом“ Католичке цркве да у потпуности промени етнички састав становништва. Од најмање десетак етнички чистих или претежно српских села, данас су то још једино Пребиловци, а одлуком кантоналних и општинских власти да издаје у закуп земљиште око Храма Васкрсења у чијој костурници су посмртни остаци 4.000 невиних жртава усташа из 1941, шаље се јасна порука Србима да нису добродошли. Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.Ово, у интервјуу за „Вести“, истиче Миленко Јахура, председник Управног одбора Српског националног друштва Пребиловци. Његова изјава да је земљиште око цркве већ дато у закуп неким Хрватима изазвало је огромну пажњу јавности. Начелник општине Чапљина је ту информацију одмах демантовао, а Јахура каже да је реч о закулисним радњама које су могуће зато што у БиХ још нема правне сигурности по питању власништва непокретности. – Начелник је демантовао да је издато у закуп око 10 хектара земље Хрватима, већ пет хектара једном Србину. Међутим, потврдио је да се земља издаје у закуп без претходног обавештавања Пребиловчана. Проблем је што се и даље не зна чија је то земља. Према катастру, она правно припада држави, али према грунтовним књигама, то је земља која је вековима била у колективном власништву Срба из Пребиловаца. Они су ту напасали стоку и пре него што су дошли Турци. То су историјске чињенице. Дакле, због оваквог замешатељства, могуће је да неко и моју имовину прогласи државном или да је прода, а да ја то и не сазнам. Већ је у Пребиловцима на црквишту била велика дивља депонија, али од тога се одустало после повратка Срба у село. Ово је ваљда нов начин да се промени састав последњег етнички чистог српског села. *Шта хоћете да кажете? – Пребиловци су остали једино село у коме још није дошло до промене етничке структуре. „Колонизација“ је почела са престанком рата. Хрвати су у свим српским или мешовитим селима јужно од Мостара изградили насеља за своје избеглице од којих се нека зову Бобаново, Шушково… У Тасовчићима имамо три хрватска насеља, у Клецима исто три, исто толико код манастира Житомислић и свим селима дуж тока Неретве вештачки је постигнута огромна хрватска већина. Свако то насеље је добило и велики бетонски крст којим ваљда треба да се остали упозоре да се покаже да је то „католичка земља“. Ситуација није боља ни северно од Мостара где су углавном живели Срби, а сада су тамо углавном већина Хрвати, али и муслимани. *Да ли је било назнака да ће „колонизација“ стићи и у Пребиловце? – Новембра прошле године, генерални викар мостарског бискупа, дон Жељко Мајић одржао је говор незабележен за неког црквеног великодостојника. Он је, између осталог, казао да канонизоване жртве усташког злочина у Пребиловцима, а није ни употребио назив села већ га је назвао „сусједном узвисином“, нису невине, односно да су „чашћене“ и још много тога. После је скратио говор на интернету, али сачувао сам оригинал. *Како да о томе јавност не зна апсолутно ништа? – Није нико ни реаговао. Ни у БиХ, ни у Србији, мада сам на потребу реаговања указао представницима СПЦ. Можда су мислили да је то само инцидент и ништа више, али се показало да је то заправо била најава другачијег односа према Пребиловцима. *Недавно је и један хрватски водитељ у Загребу упозорио на српске свештенике „кољаче“. Има ли ту везе? – У питању је јединствен, дуготрајан однос Римокатоличке цркве према Србима без обзира да ли су у Загребу, Славонији или Херцеговини. Степен испољавања насиља зависи само од менталитета локалног становништва и менталитета тих свештеника, а у Херцеговини су увек били најекстремнији. *Значи ли то да се усташтво „повампирило“ и у Босни? – Код народа тај покрет никада није замро, већ је био притајен, а неговао се у породици, и у цркви. Наравно, држава се донекле борила против тога, али јасно је да није могла да га сузбије због масовности. „Није ти ово Бањалука“ Миленко Јахура кажа да екстремизам у долини Неретве није видљив као другде, мада је крајем 2014. и сам био жртва. – Затекао сам човека како бере нар на имању једног Србина. Када сам га упозорио да то не ради, пришао ми је и запретио: „Није ти ово Бањалука. Ово је Хрватска, истерао сам те 1991, истераћу те и сада“. Случај сам пријавио полицији, али до данас нема никаквог одговора – каже наш саговорник. Остварили сан о Херцег Босни *Срби су маштали о „Великој Србији“, а Хрвати о „Великој Хрватској“ са Херцег Босном? – Хрвати су током последњег рата остварили своју државу у БиХ – „Херцег Босну“. Додуше, не у изворној идеји да граница буде на Дрини. Онда су 1995. године морали да се одлуче: „Херцег Босна“ или „Крајина“ и одустали су од те државе, али само формално. У пракси, та држава и даље постоји. На рачунима за струју који стижу и Хрватима и Србима и муслиманима лепо пише „Електропривреда хрватске Херцег Босне“. ————- Срби у долини Неретве суочени са „националним инжењерингом“ Хрватске и континуираним „крсташким ратом“ Католичке цркве: Хрватима сметају и српске кости! http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/vesti/srbi-u-dolini-neretve-suoceni-sa-nacionalnim-inzenjeringom-hrvatske-i-kontinuiranim-krstaskim-ratom-katolicke-crkve-hrvatima-smetaju-i-srpske-kosti/

О КРУНИСАЊУ Великог жупана Стефана Немањића за Првовенчаног краља српског је написан велики број расправа јер су историјски извори подељени на две групе; западни, углавном из XVI века, говоре да је Стефан добио краљевску круну од папе Хонорија III 1217. године, а многобројни српски извори не спомињу папску круну и говоре да је крунисање било у Жичи око 1221. године. Нажалост, ниједна расправа није кренула од логичног питања: какву круну је носио Стефан док је био Велики жупан? А одговор нам пружа Стефанов портрет из манастира Милешеве, задужбине његовог средњег сина краља Владислава (слика 1). Стефан Првовенчани са стематогирионом и коластом аздијом, манастир Милешева 1219. На портрету, поред Стефанове главе, стоји данас тешко читљив натпис; „Стефан у Христа Бога благоверни краљ и севастократор Рашких и Диоклитијских земаља, син Светога Симеуна Немање, зет цара Греческога кир Алексија“. На глави се налазе трагови две круне; прво је био насликан златан венац, фреско-техником кад и сам портрет (слика 2), а касније преко њега је секо-техником досликана куполаста круна, тако да се данас виде само њене контуре (слика 3). Нешто боље су сачуване ниске од драгог камења и бисера са крстоликим крајевима, јер су прво биле исцртане шилом у малтеру, па тек онда обојене. Нова круна није могла да буде досликана без знања и одобрења Стефана Првовенчаног! Зашто се у натпису поред фреске нe спомиње титула великог жупана коју је Стефан носио пуних двадесетпет година, од 1196. до 1221.? На ова питања може да нам одговори само систематска упоредна анализа византијских и Стефанових владарских титула и инсигнија! Стефан Првовенчани са стематогирионом, 12193 - Стефан Првовенчани са накнадно досликаном стемом, 12213. Пре династије Комнина (1081-1185) највиша титула после царске била је кесар (од цезар, титуле Римских царева). У току борбе за престо, Алексије I Комнин (цар 1081-1118) је свом зету Нићифору Мелисину обећао титулу кесара. После ступања на престо, цар је желео да и свом старијем брату Исаку додели неку титулу. Пошто је брат ближи род од зета, који је постао кесар, за Исака је морала да се уведе нова, виша титула. Тако је Алексије од епитета „севаст“ (узвишен) и „аутократор“ (самодржац, независан заповедник) 1081. створио нову титулу севастократора (узвишени заповедник), одредио да буде изнад титуле кесара, и доделио је брату Исаку. Титула севастократора је била највише дворско достојанство све док цар Манојло I Комнин (цар 1143-1180) није увео титулу деспота. Пошто је по доласку на престо својој браћи Андронику и Исаку доделио титуле севастократора, а није имао мушке деце, цар Манојло је 1163. за престолонаследника узео свог зета, угарског принца Белу Алексија, и специјално за њега увео титулу деспота (господар), која је по рангу била између царске и севастократорске. Кад је цар Манојло 1169. добио сина, Бели је одузета титула деспота и дата му је титула кесара, као некад и Нићифору Мелисину. Према Псеудо-Кодиновом спису о византијском дворском церемонијалу, цар носи затворену куполасту круну која се зове СТЕМА. Стема има златан обруч и лук који иде од средине чела, преко темена, до потиљка. Они су богато украшени бисерима и драгим камењем, и служе као конструкција за куполу од кадифе, која је исто украшена бисерима и драгим камењем. Са страна су висиле по две ниске од бисера и драгог камења које се на старосрпском зову „обоци“. Деспоти и севастократори су носили скромније крунске венце - СТЕМАТОГИРИОНЕ (грчки, стема = круна; гирион = круг) без капе од кадифе и без обока. Стематогириони су се састојали од златног обруча, са једном (изнад чела) или четири унакрсно распоређене златне плочице које се зову камаре или камариони (грчки, камарион = свод). Псеудо-Кодин наводи да су стематогирионе са четири камаре носили деспоти, царски синови, а са једном камаром су носили деспоти, царски зетови, или севастократори који су у сродству са царем. После битке на Морави 1190., Стефан Немања и византијски цар Исак II Анђео (цар 1185-1195) су утврдили мир браком између две династије. Пошто цар Исак није имао деце, а његов млађи брат севастократор Алексије је имао три ћерке, средњи Немањин син Стефан се 1191. оженио најмлађом царевом братаницом Јевдокијом. Севастократор је убрзо постао цар Алексије III Анђео (цар 1195-1204) и својим зетовима је доделио одговарајуће титуле; Алексије Палеолог, супруг најстарије цареве ћерке Ирине, постао је престолонаследник са титулом деспота, а Теодор Ласкарис, супруг цареве средње ћерке Ане, и Стефан Немањић су добили титуле севастократора, следеће достојанство после деспотског. Тако је Стефан Немањић 1195. постао први српски севастократор и први странац са овом титулом у Византији. Кад се велики жупан Стефан Немања 1196. замонашио и повукао у Хиландар, престо је због међународно признатог високог ранга у византијској хијерархији наследио Стефан, а не старији брат Вукан, велики кнез у Зети. Деспот Алексије Палеолог је умро убрзо после 1200. и цар Алексије је за новог наследника престола узео Теодора Ласкариса и дао му титулу деспота, а Стефан је постао први севастократор Царства. После пада Цариграда 1204. Стефанов пашеног деспот Теодор Ласкарис је основао Никејску царевину (1204-1261), наследницу Византије, и постао цар (1204-1222). Године 1217. Свети Сава је од Стефана добио „велико мноштво злата“ и отишао на Свету Гору ради духовних и дипломатских припрема за уздизање Србије на степен Краљевине. После скоро две године, 1219., Свети Сава је отпутовао из Свете Горе у Никеју, да од цара Теодора Ласкариса и патријарха Манојла I Сарантина добије самосталност Српске православне цркве. То је извршено уз пуно поштовање црквених канона. Сава је прво рукоположен за епископа, а затим је добио достојанство независног архиепископа и црквену аутокефалност. Штавише, Свети Сава је из Никеје донео и део деснице Светог Јована Крститеља, којом су се у Византији посвећивали цареви за време крунисања. Следеће 1220. године, Архиепископ Сава је поделио земљу на епархије, рукоположио епископе и друго свештенство, довршио и осликао Жичу, саборну цркву у којој ће да се „... постављају сви будући краљеви ове државе, и архиепископи и епископи и игумани...“ Двадесетпет година владавине великог жупана Стефана Немањића је било крунисано краљевском круном у Жичи, на манастирску славу, на Спасовдан, који је 1221. године био 20. маја. Према Теодосију, Свети Сава прво се обратио окупљеним званицама: „... као што сам ја ради вас влашћу свештенства и као глава цркве у Бога постављен, потребно је да се и онај који вама влада у Богу миром украси К Р У Н О М Ц А Р С Т В А, а ово је и у вашу част и похвалу, славу и величанство“. После тога Свети Сава је „... узео к себи у свети олтар, у светињу над светињама, венцоименитога брата великог жупана Стефана, молитвама и мољењем Богу благословивши га, багреницом и бисером опасавши га и украсивши, и В Е Н Ц Е М Ц А Р С Т В А часну главу његову венчавши, и миром га помазавши, прогласи га за Богом самодржавна краља српског.“ Дакле, Стефан Немањић је добио доживотну титулу севастократора још док је био принц. Кад је ступио на престо, владарска титула великог жупана је дошла на прво место. У Хиландарској повељи из 1200-1202, он наводи своју пуну титулу: „Стефан, велики жупан и севастократор, зет боговенчаног кир Алексија, цара грчког.“ Уз севастократорску титулу Стефан је добио и стематогирион са једном камаром. У Милешеви је прво био насликан са стематогирионом, а стема је досликана касније. Али, када је насликан стематогирион? Године 1652. група калуђера из манастира Милешеве била је у Москви. Испричали су својим домаћинима како је Свети Сава саградио и створио манастир 6727. године. То по данашњем рачунању времена значи да је манастир Милешева подигнут између 1. септембра 1218. и 31. августа 1219. Овај податак су објавили Стеван Димитријевић 1922. године и Сретен Петковић 1987. године, али је у оба случаја у нашој научној јавности прошао углавном незапажено, и нико га није повезао са временом настанка милешевских фресака! А он показује да је портрет Стефана Немањића насликан 1218./1219., док је још био велики жупан, две године пре него што је постао Првовенчани краљ српски. Зато је Стефан приказан са стематогорионом који је добио од византијског цара Алексија III Анђела још 1195. године! Свети Сава је од цара и патријарха добио део деснице Светог Јована Крститеља, којом су се посвећивали византијски цареви за време крунисања. До сада није познато да су византијски цареви и патријарси још неком поклонили део деснице Светог Јована Крститеља, осим првом српском архиепископу Светом Сави. Непроцењива реликвија је била намењена за крунисање првог севастократора Никејског царства, великог жупана Стефана Немањића у Првовенчаног краља српског. Ако су цар и патријарх дали Светом Сави достојанство архиепископа аутокефалне Српске православне цркве и део деснице Светог Јована Крститеља, онда су свакако дали и осветили круну за будућег српског краља. На царско порекло круне Првовенчаног краља српског указује Теодосије кад говори о „круни царства“, односно о „венцу царства“ којим је Свети Сава венчао часну главу свог брата Стефана. Са милешевске фреске (слика 2) се види да је преко Стефановог стематогириона насликана затворена куполаста круна са двоструким обоцима - стема - какве су носили византијски цареви. То је она „круна царства“ о којој говори Теодосије. Крунисање у Жичи 20. маја 1221. године је извршено по свим прописима: Архиепископ (Свети) Сава је прво благословио великог жупана Стефана десницом Светог Јована Крститеља, и онда му је на часну главу ставио краљевску круну, дар никејског цара Теодора Ласкариса, и тако га прогласио за првог „Богом самодржавна краља српског“. После крунисања, Стефан Првовенчани је наредио да се у Жичи, Студеници, Милешеви и другим црквама преко његовог старог стематогириона наслика нова краљевска круна - стема, и да се у натпису поред главе, преко речи „велики жупан“ напише „краљ“. Портрет Првовенчаног краља српског је морао да буде веран у свим детаљима, да народ може да види како изгледа његов краљ са новом круном коју је добио од цара. Милешевска фреска доказује да је Стефан Немањић и као велики жупан и као Првовенчани краљ српски носио стематогирион и стему који су били византијског а не римског порекла. На византијско порекло Стефанових инсигнија из Милешеве је указао Светозар Радојчић још 1934. године у свом најпознатијем делу „Портрети српских владара у средњем веку“ али наши историчари нису на то обратили пажњу! * * * Подаци са фресака се код нас, нажалост, недовољно користе, мада веома често, можемо фрескама и ономе што оне приказују, веровати кудикамо више него писаним изворима, поготову ако ти извори не припадају времену о коме говоре. http://www.fakti.org/srpski-duh/istorija-ne-tubaj/stefan-prvovencani-nije-kraljevsku-krunu-dobio-iz-vatikana-nego-iz-vizantije

Тачно. Све те набројане "скандинавске протестантске вредности", имамо и у нпр. Јапану, па ме баш занима да ли би се премијер позвао и на јапанску религију.

1:10