after_silence

zar je toliko ocigledno?! klapklap bleh Salu na stranu, ta molitva mi je nekako posebna, prelepa, nekako "potpuna"... Ma... uzivajte i molite se! 0442_feel Hehe, sad videh, nisam sama u utisku, fala Lave :smiley:

Mozda ne u tom kontekstu "posebno drag", jer ne mogu odvojiti nista, ali definitivno zaamvona molitva https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/icon_blushing.gif dada Dakle ja sam je susrela prvi put u molitveniku i naucila napamet i od tada sile nema da ja ne ponavljam u sebi tiho za svestenikom toliko mi je lepa ta molitva, kao i jos neke vecernje molitve npr, da ne mogu da ocutim. jos kad sam dobila "potvrdu" tj blagoslov da ne moram da cutim, ali da ne govorim glasno ( mene su bakice ucile da je greh ista ponavljati za popom ) ma divota! Zaista mi je velicanstvena...

Ova vasa diskusija je bas bila pokretacka za mene... Da li zaista ponekad nemamo zelja ili nemamo zelje ni snage ni hrabrosti da zelimo, da li smo jednostavno ubedjeni u to da tako mora, makar to zvali Bozijom voljom. Setim se nekog vica, koliko se samo "javlja" Bogorodica raznim ljudima poslednjih godina, njen "radni dan" je bas naporan tako i mi. Slazem se sa Lazaricom ili sam pocela da razmisljam o ovoj temi slozivsi se sa njom. Ali onda sam mislila, kako je postavljeno pitanje? Pa naravno da ne bih, kada pogledam iza sebe, kada pogledam sve patnje mog zivota i sve radosti, nista ne bih menjala, sve ima neko svoje mesto, neki smisao. Ne znaci da skacem od srece na svako svoje iskustvo, daleko od toga, mnoga su mi iskustva za ne pozeleti nikome, ali vidim poentu, vidim zasto su tu bila gde jesu, imaju svoje mesto i svoju svrhu. Dok su trajala ne da sam zelela zlatnu ribicu, nego sam kukala na sav glas, kao u onoj prici o kovacu i gvozdju, ma koliko zeleli da od gvozdja postanemo mac, sam proces kovanja ne da je bolan nego samo tako... Ali ma koliko bila zadovoljna u tom smislu i gde god me stavio Gospod Njemu hvala, nisam prestala da zelim. I da pustam Gospoda da mi ostvaruje te zelje, samoposmatranja, samosaznavanja, promene, mojih bliznjih... Toliko je zelja, ali za razliku od onih mladih dana, ispunjenje ili ne ispunjenje zelja me ne dovodi u ekstremna stanja. U tom smislu se menjamo, nema tih mladalackih oscilacija, te energije, tog poleta, da, tu je on, ali sada u drugacijem vidu, sada svesna da ne trcim 50m nego maraton zivota i da je bitno da taj put prodjem kako treba, da uzivam i u prirodi i u drugim trkacima i da svi zajedno prodjemo kroz cilj, a ne samo "na snagu" da istrcim put slepa i gluva. U tom smislu se i zelje preobrazavaju i ma koliko ih zelela da, ne drzim ih se grcevito. A upravo zbog toga, jace se "borim" za njih, razvija se ta "snaga" tj smelost da pred Bogom zaistem to sto zelim, svesna da je sve u Njegovim rukama. Ako se ne ispuni, opet, s Njim cu to da vidim i moja reakcija iako mozda jako burna u trenutku u sustini nece biti. Ne znam kako da to objasnim, nekada nisam imala tu smelost da trazim od Boga tako direktno i ostro, sada imam, ali te zelje mi nisu sve i svja nego upravo moj odnos sa Njim

Slozicu se sa Zeljkom 0104_cheesy Ma koliko delovalo ne znam ti kakvo, godine na forumima raznih, od nekadasnjeg bsn-a (smrc smrc bas mi nedostaje) do svih ovih sada ucinise svoje. Stariji smo, mozda gluplji, mozda iskusniji, ali zelim da verujem makar za mrvicu mudriji. Kad se setim kako mi je nekad to bilo "normalno", uopste nisam razlikovala virtuelni svet od realnog, bila sam otvorena prema svemu, a sada, ne vise. Dok oci ne vidim, jok vala, ne verujem ic. Ima nas raznih nazalost i sve samo ne dobronamernih. Sto je opet ok, svako ima pravo da bude ono sto jeste, ali mnogi od vas koji su tu prvi put i koji su na neki nacin naivni i lakoverni mogu biti jako povredjeni u svemu tome. Inace sto se sudjene tice, neko rece cini mi se da sa svakim mozemo biti ako smo spremni na zrtvu, ljudi se samo razlikuju pa nam je za nekog potrebna veca za nekog manja zrtva, ali moje neko misljenje je da nema Braka bez zrtve i "muke", radosne muke pobijanja sebe zarad drugog. A svi mi nekako zamisljamo pticice i cvece 0409_feel

:cheesy2: Prelepa tema, o kojoj zaista nikada ne trebamo zacutati. Da li je zaista oprostaj "puj pike ne vazi", da li smo svi odjednom postali sveti i na tom duhovnom nivou, da iako nam je sa jedne strane duhovni zivot nepoznat i pravimo pocetnicke greske, sa druge oprastamo ko od sale. Nesto za sta je podviznicima trebalo mnogo godina truda, kod nas to od sale "ma ja oprastam". Moj duhovnik nikada me nije pitao niti ispitivao sta sam gresila posebno, ali dva pitanja su mu bila jako bitna: da li se kajemo i da li prastamo. I nikad nisam mogla da mu prosto odgovorim da, svaki put su me ta pitanja toliko potresla da su izazvala lavinu greha kojeg sam zelela da podelim sa Gospodom i njim na ispovesti. Ne kazu za dzabe, sveta tajna je pokajanje, a vala i prastanje. Koliko rada na sebi, koliko borbe sa sobom, najlakse je pausalno svima oprostiti. Ali ko kao otac iz ponizenih i uvredjenih ne zna za tu borbu sa samim sobom, mislim da oprastanju nije ni blizu. Ovo nase "oprastanje" je vise ono "ne talasaj", "ne ispituj", jer mi se cini da malo zagrebemo svega bismo tu nasli. Ovo oprastanje mi se cini odrzavanje statusa quo, nekog kvazi mira po svaku cenu. Ja oprastam tebi, ti meni, svako samom sebi navodno, ali niko ne ulazi u dubinu, sve ostaje na povrsini i bitno da sve spolja izgleda divno i krasno... Eto malo misli za dizanje teme 0202_238

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,1373.0.html Jedan lep tekst na ovu temu... Smirenje, stid, sram, strah od javnih nastupa recimo, sve ponekad mozemo koristiti kao sinonime ali nisu identicni pojmovi. Kaliopa, stidljivost je gordost u svom obrnutom vidu "ja za sebe podsvesno mislim da sam posebna, ali zbog drustvenih normi, vec izgradjenih odnosa sa ljudima, vaspitanja, pravoslavnog nazovi morala, il cega sve ne ne smem da priznam ni sebi ni drugima da se tako dozivljavam, pa izigravajuci stidljivost i smirenje trazim u stvari potvrdu sopstvene posebnosti". Ima jedan vic na tu temu. Manastir, mnostvo bratije i jedan "smireni" monah koji je za sebe uvek govorio da je gresan, pregresan, mnogogresan i ostale trice i kucine 1406_love Elem, jednog dana igumanu bi dosta tog teatralisanja i kad je poceo rucak, taman da sedne ovaj "gresni" monah iguman ce njemu: "oprosti brate, za tebe nema rucka, ovde jedu samo sveti", a taj monah ce brze bolje uplasivsi se da ce ostati bez jela "pa ja sam svet"... Ljudi nazalost podsvesno uzivaju i u patnji, i ona im daje osecaj posebnosti, osecaj toga kako su eto ne znam kakvi cim tako trpe i cim im je zivot takav kakav jeste. Gordost se moze projaviti na mnogo nacina i nema coveka koji se ne bori sa njom pre ili kasnije. upravo ta nasa pogresna teznja za savrsenstvom koje navodno mi treba da postignemo dovodi do raznih pogresnih i psiholoskih i duhovnih i dusevnih problema. uvek ce biti straha, da, ali konstruktivnog, onog koji nas "pokrece", da, moze nas i paralisati na momenat, mada ni to nije dobro, ali on nas ne obuzima, slobodni smo od njega. Strah koji menja nase ponasanje i u cijoj smo mi "vlasti", nije dobar, ma kako se predstavljao. Tu ubrajam i strah od otvaranja i od spoznaje samog sebe, od ogoljavanja pred sobom, Bogom i drugim.

1406_love Hristos se rodi 0442_feel Ja ovaj bila na odmoru, eto me jopet 8084.gif Bas mi se svidelo kako si opisala sve, eh, tu je negde i Lazarica, ona ume mnogo bolje od mene. Sada je pomalo kasno, a sutra po mnogo treba raniti, nego da nastavim tvoje misli. Slazem se, Maslov je sve to lepo uopstio i kao pri svakom uopstavanju dosta toga se izgubilo, dosta toga se valjda podrazumeva, ali nazalost ne podrazumevamo svi isto. Skala potreba nam se menja i sa godinama i sa raznim okolnostima jednog istog coveka. Upravo to preobrazavanje potreba o kojem govoris je valjda ono cemu svi mi tezimo. Nekada to ide nesvesno, "u zanosu" zaboravimo jesti, "opijeni" nekim radom, koliko puta u nekom stvaranju docekamo jutro i ne primetimo da smo prebdeli, kao sto majka bdi nad detetom i ne oseti umor... Ali mene bi eto zanimalo da li mi mozemo "svesno" sto bi rekli slovesno raditi na tome da jednostavno preobrazimo u Bogu svoje potrebe. Da, da damo telu ono sto zeli, ne da ocekujemo da se te potrebe uniste, nestanu ili da ignorisemo ono ko mi jesmo, a to je covek, nego da te potrebe preobrazimo. Kao sto mozemo da zloupotrebimo potrebu, da li mozemo i da je preobrazimo da ne vlada ona nama nego mi sobom? Slozicu se, pitalica sta bi bilo kad bi bilo ima puno. Moje neko iskustvo je da je sve moguce, ali bukvalno sve. Desavalo mi se da gladujem, desavalo mi se da budem u krajnjem odricanju, ali i u onoj drugoj krajnosti zloupotreba potreba. U tim momentima ekstrema uvek sam otkrivala mnogo toga o sebi, a pre svega da je coveku u Bogu sve moguce, da "ponisti" sve zakone fizike i hemije, medicine, koje li vec sve ne nauke, a i suprotno, da se unisti, a da potpuno toga nije svestan.

I cin 0203_cool crvenilo 0203_cool II cin https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='1314_womens' /> 11222 8084.gif s.o.s. II cin 0442_feel 8084.gif 0705_read :( 8084.gif https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='dada' /> 0442_feel i konacno 0304_smile4 0911_sport brokoli kolo2 0442_feel 0409_feel Predivan je dozivljaj slobode 0409_feel 0913_sport dada Ako me pitate kako? Lepo, pomogao je Njemu se molih i 0442_feel 0442_feel 0442_feel

Koliko je takvih divnih Bozijih ugodnica "skrivenih" od pogleda... Bogu hvala! Prelepo je procitati ovako nesto!

Ja ne bih isla u toliko duboku analizu, niti toliko daleko kao vi... Vratila bih se jednostavnim stvarima, slobodi i onom divnom Velikom inkvizitoru koji je to sjajno objasnio. Nazalost, vecina nas ne zna sta je prava sloboda, sloboda u Bogu i spram koje krila koja daje red bull nisu nista 0110_hahaha 0409_feel Naravno da smo umorni i da nam je sve tesko, deci je postalo sve teze da zive, to mene licno zastrasuje. Kada vidim dete od 5-6-7god koje se ponasa kao odrastao covek, koje nema detinjstvo, kome je sve tesko i sve mucno i puno je briga i najcrnje sto ga roditelji tome uce Pa kako ce kada odrastu?! Sami sebi smo teski, u okovima koje ne vidimo, sopstvenih ocekivanja, sopstvenih projekcija, zelja, kalkulacija. Vecito kalkulisemo u svakom odnosu, koliko cemo dati da nas ne povrede, koliko cemo dati emotivno, fizicki, materijalno, u odnosu sa Bogom kalkulisemo, sa roditeljima, prijateljima... Svuda je nesloboda i naravno da smo umorni, nasa dusa je umorna nezivota koga smo mi proglasili zivotom i progresom 0110_hahaha

nisam rekla da je smesno?! mislim da je Zeljku smesno, ali ne mail nego poljski, pretpostavljam barem, ne mogu govoriti u njegovo ime Mail je sjajan! Svaka mu cast!

Ovo je sjajno, ali staro, ja ga imam odavno, mislim da ima i po forumima...

Danas dobih na mail jos jedan u nizu onih cirkularnih ovog puta sa coroskopima 0205_whistling 0409_feel kolo2 Dakle pala sam sa stolice, ovo je kao neki "surovi" coroskop, ali tako su ga "uboli" bas sam se sita ismejala... Zakljucak je da meni ne preti kriza, uvek imam posla u CIA-i bleh dada Ovo nije moj "resor" nisam nikada ulazila u coroskope niti razumem tu problematiku, mozda sam zato previse opustena sto se toga tice, al ne mogu da ne vidim kako se eto "bezazleno" ali horoskopi, natalne karte i sta li vec sve ne tako "provlace" svuda. To "cek da procitam danasnji horoskop" mi je tako jezivo, toliko sujeverja ima, to verujem da i nema veze sa astrologijom nego sa onim "valja se".

U sustini nema, u formi itekako ima, bar po meni. Da, svestenik je svestenik, a da li je skoro neko od svestenika citao sta prica recimo Zlatousti i kako on vidi svestenicku sluzbu? Uh, pa mnogi bi se zagrcnuli kada bi razumeli i doziveli sta se ocekuje ne samo od svestenika nego i od citave njegove porodice i koja to iskusenja nosi... Bogu hvala, za to itekako Gospod daje snage i radosti, ali mislim da olako ne mozemo shvatati nista ponajmanje pastirski rad. Ja sam bliza "selu" i seoskom sluzitelju jer sam prosto umorena od intelekta, paraliza od analize, sigurno na pogresni nacin i u pogresnom smeru, ali prijaju mi ljudi koji su "nogama na zemlji", koji govore prostim i razumljivim jezikom, koje ne moram da tumacim, a opet njihove reci imaju toliko slojeva da svaki put kada ih procitate, cujete, prisetite se otkrijete neki novi smisao i novi sloj. Nemam snage jednostavno niti zelje vise za ovom bukom, zurbom, za stalnim "usavrsavanjem" iako sam recimo beogradsko dete to jednostavno nisam ja. Volim jednostavnost u svakom smislu, da li to bilo oblacenje, da li bio razgovor, da li sam tok zivota... Mogu ja naravno da kada se to od mene trazi budem aktivna biznis zena, naravno, sa sve kompletom i sakoom, da pricam na nekoliko jezika i sta sve ne, ali sama sam sebi smesna tada ako cete najiskrenije i pomislim uvek "lele budalo jedna, ajde koga ti sad tu mazes" 0110_hahaha Odatle moj komentar oko svestenika, da, smisao svestenicke pastirske sluzbe je isti sada i kao u vreme Zlatoustog, slazem se i kao sto rekoste nacin je itekako drugaciji, ali dozvolicete mi misljenje da nije sve u sustini, da ima nesto i u formi. Kao sto forma ne moze bez sustine, sustina bez forme takodje nije kompletna. Nisu oni monasi svih prethodnih vekova otkrivali toplu vodu u prostom radu sa dosta ponavljanja, prostom fizickom radu, kao ni vojnici, kao sto se i sada taj isti prost rad koristi u lecenju zavisnosti, sta mislite zasto? Ja iz te perspektive gledam, da itekako ima koristi pogotovo za svestenika da provede vreme na selu, medju obicnim ljudima, da se nauci poslusanju, da se nauci smirenju, molitvi uz rad, makar kopao zemlju... Sto bi rekla jedna monahinja sa dva zavrsena fakulteta "ali cvece u basti je tako divno saditi". Mislim da smo mi po gradovima "prinudjeni" da zivimo zivotom koji ima svoje prednosti i mane, dobre i lose strane i koji nije los sam po sebi ali je prilicno izvitoperen i lako se da "skliznuti" i mislim da pastir mora biti dobro utvrdjen u veri i u zivotu da bi to podneo i izneo i svoju porodicu i svu duhovnu decu koja su mu poverena i da je zato selo "velika skola" koja mu moze samo pomoci. Ne gledam na selo kao na kaznu ili na prokletstvo, ali se izvinjavam. Kasno je, a ja razvezala, davim vas ovom pricom. Nije mi bila namera polemika, samo kratko da iznesem svoje misljenje, al taj naglasak na kratko mi nije posao za rukom 0110_hahaha

0409_feel Ne bi oni iz svoje fotelje pa da ih puskom teras 0110_hahaha Eh, ja bih ih rado sve videla posle "skole" bar desetak godina na selu, pri manastiru il ne, onako da se posteno "namuce" i steknu zivotno iskustvo. Mnogo ima mladih svestenika Bogu hvala, ali iskustva im fali pre svega zivotnog, optinog... Kod njih je vera ili brilijantan intelekt ili psiholoski momenat, ponekad se pitam veruju li u Boga uopste... Ali dobro, ja vise volim seoske svestenike iako sam "gradsko" dete. To mi je u "krvi", valjda se ona bogoslovska i mucenicka krv tako prolila da vise volim zemlju no asfalt 0110_hahaha

Citam vas ja :drugarstvo: Da li treba da "pustimo" sve kao da prolazi pored nas zaista ili da prozivimo sve i iz svega izvucemo pouku? Da li mozemo ziveti zivot, a da nas ne dotakne?! Tako i radost tako i tuga?! Za sve vas crvenilo Победа с ближњим! истинита прича Пре неколико година, у Сијетлу на Специјалним Олимпијским играма, девет такмичара, сви физички или ментално оболели, постављени су на стартну линију за почетак трке на 100 јарди. На звук пиштоља, све и један потрчаше – истина, не баш са црте – али са уживањем и жељом да истрче трку до краја и победе. Сви, такорећи, изузев једног дечака који се спотакнуо на стази, преврнувши се неколико пута, и који је почео да плаче. Његов плач дође до ушију осталих осам такмичара. Они успорише и осврнуше се. И сви се окренуше и пођоше ка њему. Све и један! Једна девојчица, која је боловала од Дауновог синдрома, саже се к њему, пољуби га и рече: - Ово ће помоћи да буде боље. И њих деветоро, испреплетених руку, прођоше заједно кроз циљ. Сви на стадиону усташе и навијачка радост потраја неколико дугих минута. Људи који су томе присуствовали још увек препричавају ову причу. Зашто? Зато што сви ми, дубоко у себи, знамо једну ствар. Оно најважније у нашем животу није да будемо победници. Далеко важније је да будемо ти који ће другима помоћи да победе, чак и ако ће то нас саме успорити или изменити наш смер кретања.

i ja bih...

0110_hahaha s.o.s. https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/sad.gif

I Bozije dete i Miljanina mama i supruga i prijatelj i sestra... klapklap PS: nemojte spamovati temu plizzzz klapklap

:smiley: Na to sam mislila.. Ma gospodine Jakove, ne, ono sam samo postavila kao "slagvort", ne morate imati "drugacije" vidjenje sebe da biste pisali... Prosto ko ste vi? Kako je lepo pitao admiral, ima li nas bez odnosa sa drugima i ko smo to mi, a ko nauceno ponasanje, pokupljeni obrasci, nase profesije, obrazovanje, kultura, moral... Dakle kad ogolimo sebe, sta ostaje, Ko nas pokrece, kuda idemo, sta zelimo, cemu tezimo... Ko smo recju?

E sad malo drugacije?! klapklap klapklap Salim se naravno, bas me onako interesira kako biste odgovorili na ovo pitanje "ko sam ja"? Htedoh da pisem o depersonalizaciji i derealizaciji kao poremecajima dozivljavanja "sebstva" ali da kacim tekstove nije ceif... Ovo neka bude samo uvod u to kako vi dozivljavate sebe?! Derealizacija i depersonalizacija Ovi simptomi se odnose na način na koji doživljavate sebe. Derealizacija je osećaj da ste vi sami i sve oko vas nestvarni, poput sna, kao da sve vidite kroz maglu ili nekakav filter. Ovi simptomi mogu biti vrlo uznemirijući. Depersonalizacija je osećaj kao da ste izvan tela i da ga gledate iz drugog ugla. Primićeno je da u paničnim napadima ljudi doživljavaju i depersonalizaciju i derealizaciju. Neki najpre dožive depersonalizaciju koja onda izazove paniku i derealizaciju.

Hijerarhija potreba Ljudska potreba je stanje koje se javlja uskraćivanjem nekih osnovnih zadovoljenja. Ljudi imaju brojne i raznovrsne potrebe: fizičke potrebe za hranom, vazduhom, vodom, odećom i stanom, društvene potrebe za pripadanjem i lične potrebe za znanjem i samoizražavanjem. Ljudske želje su žudnja za zadovoljenjem ljudskih potreba i oblikuju se pod uticajem kulture i ličnosti pojedinca. Dok je ljudskih potreba malo, njihovih želja je mnogo. Ljudske želje se stalno oblikuju i menjaju pod uticajem društvenih snaga i institucija kao što su porodica, prijatelji, škola, crkva i druge organizacije. Ljudi imaju ograničene osnovne potrebe (naprimer, hrana, stan) i uglavnom neograničene, brojne želje. Abraham Maslov je nastojao da objasni zašto ljude podstiču određene potrebe u određeno vreme. Zašto jedna osoba ulaže dosta vremena i energije u ličnu sigurnost, a druga na stvaranje poštovanja kod drugih ljudi. Odgovor Maslova je da su ljudske potrebe hijerarhijski rangirane od najneodložnijih do najmanje bitnih. Potrebe razvrstane po važnosti su: 1. fiziološke potrebe, 2. potrebe za sigurnošću, 3. društvene potrebe (za pripadnošću), 4. potrebe za poštovanjem i 5. potrebe za samopotvrđivanjem Ljudi nastoje da prvo zadovolje svoje najvažnije potrebe. Kada osoba uspe da zadovolji važnu potrebu, ta potreba prestaje da bude aktuelni motivator i osoba nastoji da zadovolji sledeću potrebu po važnosti. Naprimer, gladan čovek (potreba 1) neće biti zainteresovan za poslednja događanja u svetu umetnosti (potreba 5), niti kako ga drugi vide (potreba 3 ili 4), niti da li udiše čist vazduh (potreba 2). Ali, kada ima dovoljno hrane i vode, sledeće potrebe postaju aktuelne. Maslovljeva teorija izdvaja pet osnovnih ljudskih potreba, koje se rangiraju po važnosti od najnižeg (biogenih) do najvišeg nivoa (psihogenih) potreba. Pojedinci nastoje da zadovolje potrebe na nižem nivou pre nego što se pojave potrebe na višem nivou. Kada se zadovolji potreba na nižem nivou, nastaje nova (i na višem nivou) potreba. Po Maslovljevoj teoriji hijerarhije ljudskih potreba (Schiffman i Kanuk, 2000), prvi i osnovni nivo su fiziološke potrebe (za hranom, vodom, vazduhom, stanom i sl.). Prema Maslovu, fiziološke potrebe su dominantne dok se ne zadovolje. Tako, naprimer, za veoma gladnog čoveka ništa nije bitno kao hrana. Gladan čovek sanja hranu, seća se hrane, misli o hrani, percipira samo hranu i želi samo hranu. Građani u razvijenim zemljama su obično zadovoljili fiziološke potrebe i dominiraju potrebe na višim nivoima. U manje razvijenim i nerazvijenim zemljama, dominiraju fiziološke potrebe stanovništva za hranom, odećom, stanom. Posle zadovoljenja potreba na prvom nivou, potrebe za sigurnošću i bezbednošću postaju pokretačka snaga ponašanja pojedinca. One obuhvataju red, stabilnost, sigurnost, zaštitu i kontrolu sopstvenog života i okruženja. Tako, naprimer, sigurnost znači da će pojedinac zadovoljavati potrebu za hranom, ne samo danas i sutra, već svakog dana. Štedni računi, polise osiguranja i obrazovanje su sredstva kojima pojedinci zadovoljavaju potrebu za bezbednošću. Ironično je da su, kao odgovor na potrebu za fizičkom sigurnošću, podstaknutu rastućom stopom kriminala devedesetih godina, kompanije za zaštitu osoba promovisale niz samoodbrambenih proizvoda (kao što su pištolji, telohranitelji i sl.). Treći nivo Maslovljeve hijerarhije obuhvata društvene potrebe, kao što su ljubav, privrženost, prijateljstvo i pripadnost. S obzirom na važnost društvenih motiva, oglašivači proizvoda za ličnu negu često naglašavaju ovaj apel u svojim oglasima. Značaj pripadnosti grupi i uticaja grupa na ponašanje potrošača detaljnije se razmatra u sledećoj glavi (u okviru socioloških faktora). Kada se zadovolje društvene potrebe, dolaze do izražaja egoističke potrebe (na četvrtom nivou Maslovljeve hijerarhije). One mogu da budu inicirane unutrašnjim ili spoljašnjim podsticajima. Egoističke potrebe inicirane unutrašnjim podsticajima odražavaju potrebe pojedinaca za samopoštovanjem, uspehom, nezavisnošću i ličnim zadovoljstvom dobro obavljenim poslom. Egoističke potrebe inicirane spoljašnjim podsticajima obuhvataju potrebe za ugledom, reputacijom, statusom, priznavanjem od drugih i sl. Želja za "držanjem koraka sa Petrovićima" odraz je egoističke potrebe inicirane spoljašnjim podsticajima. Peti nivo Maslovljeve hijerarhije odnosi se na potrebe za samopotvrđivanjem (sopstveni razvoj i ostvarivanje). Ova potreba odražava želju pojedinca da ostvari maksimum na osnovu sopstvenih sposobnosti, ili izraženo Maslovljevim rečima: "Ono što čovek može da bude, on mora da bude" ("What a man can be, he must be"). Dakle, teorija hijerarhije potreba predstavlja hijerarhiju ljudskih potreba rangiranih na pet nivoa. Potreba višeg nivoa postaje pokretačka snaga ljudskog ponašanja kada se zadovolje potrebe nižeg nivoa. Prema ovoj teoriji, nezadovoljstvo (a ne zadovoljstvo) motiviše ponašanje. Hijerarhija potreba je široko prihvaćena u brojnim društvenim disciplinama jer predstavlja motivacije brojnih ljudi u društvu. Pet nivoa hijerarhijski rangiranih potreba dovoljno je uopšteno da obuhvati brojne individualne potrebe. Međutim, neki kritičari ističu da je Maslovljev koncept suviše uopšten. Glavni problem je što ta teorija ne može da se empirijski testira; ne postoji način za precizno merenje koliko jedna potreba treba da bude zadovoljena da bi druga potreba postala aktuelna. Uprkos kritikama, Maslovljeva hijerarhija je korisno sredstvo za shvatanje motivacija... Koje su vase potrebe i kako ih vi rangirate?Sta vam u ovom trenutku nedostaje i da li mislite da je nacin zadovoljenja potreba nesto sto se podrazumeva, sto svi znamo?! Da li postoje potrebe tj zelje, ali da niste sigurni kako da ostvarite tu potrebu, na koji nacin, da li je ona u skladu sa Bogom?! Kako se ova teorija motivacije "uklapa" u Boziji promisao i Boziju volju, u nas zivot u Hristu? Da li su po vama to odvojene stvari ili ne?

1405_love Srne, mislim da ne citate lepo sta nam Tavi pise, a mila i ti bi trebalo da "obnovis gradivo" 1405_love :cheesy2: Prelepa je prica, setila me na tebe... :cheesy2: РИЧА О ПТИЦИ КОЈА НИЈЕ ИМАЛА КРИЛА Зажели Бог да створи птицу најпосебнију од свих. Тако да једног дана, очаран песмом њеном, као својим јединственим делом, овај свет промени у нешто невиђено и чудесно. Да се разумемо, сва Божја дела су јединствена, прави уникати, али ова птица одскакала је од свих. Била је птица без крила. Није она сањала о бог-зна-каквом лету, жудела за планинским масивима и небеским пространствима, као остале птице. Али негде у дубини свога срца, стидљиво је чувала жељу да полети међу трешњине крошње, баш у пролеће кад она процвета. Али Божја воља за њу је била другачија. Па пошто никада неће полетети, дотерала је свој глас скоро до савршенства. Знала је да Бог неће остати равнодушан, да ће у заносу једног трена поклонити јој малу врећицу радости. А онда је сазнала нови Божји план, који је гласио:" ТИ МОРАШ ДА ПОЛЕТИШ! ТИ СИ ПТИЦА!" Она га је запрепаштено упитала:" Али како, Боже?! Ја немам крила!!!" Рече Бог:" Што затражих од тебе, то ћу и добити!". " Па, како је то могуће,Оче?!", упитала је птица. Тада јој Бог рече, уверен у њену способност и снагу:" Видиш, створио сам много створења, дао сам им многе могућности, за узврат тражим само онолико, колико сам им дао. Ни трунку више, ни мање. Али ти си посебан створ и од тебе тражим посебан задатак! Знам да ни једна птица не уме да лети без крила, али ти можеш, ти си посебна. Лако је човеку који има очи гледати преда се, и заобићи препреку на путу. Лако је птици која има крила умаћи ловцу у заседи. Али тек кад ти узлетиш, спознаћеш праву цену живота. Само они који немају крила, могу више и брже да полете! Ореоли се стичу тако! И бесмртност исто! Зато лети...У томе је твоја величина! Ти можеш и оно што другима није дано. Једнога пролећа, тек процвала трешња ширише опојан мирис, зачу се лепет невидљивих крила...

Ova tema se ponavlja od foruma do foruma godinama vec... Ja imam neko svoje osecanje i svoje "favorite", ali na svaku sabornu odluku cu reci amin! Ako mozemo da ucimo "Strane" jezike od malih nogu ja zaista ne vidim problem u Csl samo u nasoj lenjosti da ga naucimo i da ga razumemo. On mi je mnogo siri, izrazajniji i lepsi od srpskog jezika i sasvim mi je lepa citava sluzba na csl ali zbog naroda volim kada je "pola pola", kada su neke jektenije na srpskom, a neke na Csl... Meni vecernje, jutarnje, nekako nisu "lepe" na sprskom, psalme volim na crkvenoslovenskom, pa kako "Gospodi vozvah tebje" na srpskom mi nekako zvuci sturo... Sto bi rekao jedan svestenik, ":cheesy2: iz mrtvih, smrcu smrt unisti..." zvuci tako rogobatno i puno suglasnika i tvrdo i grubo, kao da nije Hristos Vaskrsao nekako i tesko se peva... Ali dobro to je moje neko misljenje, nesto volim i na srpskom sve zavisi... Bogu hvala pa se ja tu nista ne pitam, samo znam da se protiv csl bune oni "uceni", nikad nisam videla nekog neucenog da dize svoj glas, niti jednu bakicu kojoj crkvenoslovenski smeta niti jednog mladog.Sta vise to je mladima izazov. Pa jos ako svestenik okupi ljude da ih uci crkvenoslovenskom kroz citanje Svetog pisma, recimo jevandjelja, pa usput i objasnjava i poucava i tesi, ma milina jedna. Umesto da csl posmatramo kao divni izazov i priliku za misionarenje ponekad sticem utisak da je to vise "e sve cemo da preslovimo na srpski pa vise necemo morati da se zamlacujemo objasnjavanjima i pricom" jer sam od mnogih svestenika cula da su i propovedi za vreme Liturgije glupost i gubljenje vremena i sve im je tesko... Dakle sto nemamo nista protiv surfovanja, cetovanja, i ostalih stranih reci i izraza kada csl uopste nije toliko nerazumljiv i ima mozda desetak reci koje su "problem" i koje treba nauciti. Kakvu poruku saljemo svojoj deci? "uci ti sine engleski i ostalo, ali taj crkvenoslovenski, ma on je zatucan stari jezik" i onda se posle cudimo sto ne postujemo ni svoj narod ni svoju istoriju ni svoje poreklo pa se to siri i na roditelje i na autoritete i ucitelje i sve druge i eto problema. Postuj sebe da bi te drugi postovali, naravno jezik nije idol, ali relativizovanjem, mi se gubimo, potpuno...