Pieta

Hm, ovo je jako zanimljivo.. Obicno, ma sta obicno, obavezno, iz kreveta ne ustajem bez dobre doze kafe, koja podrazumeva bar 2dl miomirisnog napitka i ne zapocinjem dan bez nje. Medjutim, kada krecem na pricest, probudim se tako sveza, tako brzo se razbudim, da mi kafa cak i ne padne na pamet. To je jedino jutro kada mi kafa ne treba, samim tim sto mi je zabranjena, podsvest je to savrseno shvatila....bleh Isto se odnosi i na prvu jutarnju cigaretu... Pricestila se jesam, i priznajem, skoro se nisam tako dobro osecala kao ovog puta nakon pricesca....

Postovanje oce Ugrine, Sa posebnom paznjom sam procitala Vase tri poslednje price. Izuzetno su jake, teske, upecatljive i zaista pre bilo kakvog odgovora i komentara traze suocavanje sa samim sobom, teraju na stid prepoznati u nekom licnom delu u ovim redovima. Ja jos cujem krik starog i tuznog dalmatinca... Hvala za ovakve trenutke i radujem se Vasim narednim pricama...

@Zeljko, pises tako pitko. Slatko si me nasmejao poslednjim postom... Specijalni efekti,hahaha Zabavio se ti a sigurna sam da si zabavio i nas, mene jesi:)

Hvala na savetu, deda. Rado cu to uciniti, jer zaista iskreno trazim odgovor na to pitanje. Ovde na forumu se potegla tema o tome, ali je prerasla u raspravu i na zalost, bez konkretnog odgovora. A upravo je to moje najbitnije pitanje, da znam kako sebe da pokrenem u tom pravcu. Mene su pravoslavlju ucili baka i deka, mirjani, bas kao i ja, ali nisam zatvorena za nove ideje, samo trazim objasnjenja. Treba mi ziva rec i plasticni odgovori, ma koliko je tesko tako odgovoriti na ovo pitanje....Pozdrav!!!

Nedostojni smo ga svakako... Ali da li je ovo tvoj najjaci argument zasto se ljudi pricescuju svake nedelje?Tipa, nismo ga dostojni, postili, ne postili, pa onda da se posluzimo.....Mislim da ovo takodje spada u neke druge teme a ne u ovu...Pozdrav!!!

Koporin....Volim ga neizmerno... I oca Savu i mati Ninu..... I sve monahinje... Predeo oko manastira je tako zivopisan. Bunar cudesne, lekovite vode... Mesto gde su mnoge nerotkinje, vernice rodile decu nakon molitva monahinja....Toliko toga ima zanimljivog vezano za ovaj manastir... Drugi put cu napisati svoje impresije. Sada samo da pozdravim postavljanje teme:)

Ja sam imala susret sa nasim prosjacima na Kritu. NA ulici, pijaci videla sam jednog grmalja od coveka, u nekim kasnim 30-tim godinama, sedi na plocniku, pored njega njegova zena i dvoje male decice. Ispred sebe drzi karton na kome pise "Ja sam Srbin, izbeglica iz Bosne". Prolazim pored njih, ne verujem sta vidim i pri tom ih cujem kako izmedju sebe pricaju na cistom sumadijskom srpskom jeziku. Poludim i obratim im se sa recima da je to bruka za sve nas Srbe koji zivimo ovde, radimo po 15 sati dnevno, posteno zaradjujemo za hled a da pri tom i on i zena nisu ni sakati ni bolesni i da mogu i oni da se potrude da pronadju bilo kakav posao, sto bar tamo nije bio veliki problem. I da se jos lazno predstavljaju kao uboge izbeglice. A Grci zaista, nauceni da daruju prosjake, daju novac, gledaju onu decicu, vidno potreseni... Istog momenta su ustali i otisli i nisu mi ni rec rekli. Posle sam saznala da su ih jurili i drugi Srbi, da je obavesten i nas svestenik tamo, da su pokusavali da im pomognu, nadju posao, ali da se ikada nisu pojavljivali na tim poslovima... Lakse da se prosi nego da se radi.... Izvinite, ali za ovakve ne mogu imati samilosti i razumevanja....Niko ne zna sta svakog od nas ceka i zato ne treba ne pokazati samilosti prema starima, bolesnima koji su po ulici...ali mi ne mozemo nahraniti sve njih...

@ Milose Uopste nisam govorila o trenutnim subjektivnim psihickim stanjima pri pisanju recenice koju ste citirali. Niti su mi pali na pamet oni koji se "kriju po coskovima, kolutaju ocima" i ostalo. Nemam nista protiv njih, jer svakom od nas je data slobodna volja da se izrazimo i ponasamo kako god zelimo. Misli su bili onima koji jesu fizicki prisutni na Liturgijama, ali samo tako.... a da to nema bas neke veze sa trenutnim raspolozenjem. Moje nije da sudim, niti to radim, samo konstatujem... Ne treba idealizovati neke stvari. I naravno, cilj Liturgije jeste pricesce, ali i dalje cu ja licno biti u grupi onih koji se nece pricestiti svake nedelje, vec samo kada postom to zasluzi, i duhovnim i telesnim, a ici cu na Liturgije i moliti Gospoda da mi oprosti sve grehe...a ima ih i to mnogo... Ja sam ih barem svesna i plasim se Strasnog Suda. Da se ne udaljim mnogo od teme, samo sam htela da pojasnim i kazem da i oni koji ne mogu fizicki da prisustvuju Liturgijama, imaju pravo da ucestvuju u njima pa makar iz svoje fotelje ili bolesnicke postelje. Njihovim starim ili bolesnim dusama to bi mnogo znacilo. A prenosi kao cin misionarenja su takodje vrlo pozitivan vid ulaska Crkve u domove.

Malo mi je mucno da citam Medine postove. Ne mogu da razumem da neko ima takav stav prema zivotinjama... citirao je vise puta sta rece Gospod o tome, ali treba napomenuti da prosjaci u njegovo vreme nemaju veze sa ovim danasnjim prosjacima.... Dotakao me je pricom o bakici, ali nisu svi kao ta uboga bakica. Koliko je onih koji su procerdali imanja i kuce, rasturili porodice, unesrecili najrodjenije zbog alkohola, zbog licnog bezobrazluka i osionosti? Koliko dece vidimo po ulici koje su poslali roditelji da rade umesto njih? Uzasava me to licemerstvo. O kakvim mi to prosjacima pricamo....? U mom gradu znam svakog prosca i znam svaku njihovu pricu, a znam ih preko 20 godina, neki su na zalost i umrli, ali nikada nisam prosla a da im ne dam nesto, pa ako nemam novac kod sebe, makar topli pogled i osmeh.. To su uboge sirotinje... a ne ovi moderni prosjaci. I o njima treba da brine drzava... Sto vece vins oni imaju vise od mene i potpuno se slazem sa svima onima koji su stali u odbranu zivotinja A o zivotinjama ne brine niko, jos ako one stradaju od ljudske ruke, e onda ne mogu da razumem stav, bas me briga za nih.. To je zaista nehumano. Odrasla sam uz ljubimce, papagaje, pse, macke.. Ljubav koju mogu da vam pruze zivotinje je neponovljiv osecaj... Najcistija ljubav... I treba da se kazne oni koji cine zlostavljanje zivotinja, jer cine nasilje psihicko i fizicko nad necijom dusom, nad nekim zivim stvorom, a nasilje potpada pod krivicni prestup. Animal planet, odlican kanal, topao i tako zivopisan, stalno mi je ukljucen....

Moja baka ima 89 godina, zivi u selu u kojem ne postoji crkva, najbliza je udaljena par kilometara. Pri tom je skoro nepokretna... A ljubi Gospoda, jako.. I pati sto ne moze da ide na liturgije, bas pati. Praznik joj je kada dodje paroh da osvesta vodicu za slavu. A sigurna sam da ih je mnogo kao sto su moja baka. I njima bi to mnogo znacilo. Zivim u gradu gde se nikada nije sluzila Ponocna Liturgija, ni za Bozic, ni za Vaskrs. Znate li koliko meni znaci kada mogu te praznike docekati na Liturgiji pa makar i uz tv? Pravo svecano raspolozenje.... Smatram da prenosenje Liturgije preko tv ekrana nema nikakve veze sa nevernima, vec samo sa vernicima. Ko zna cemu ona sluzi, i sta ona znaci, ucestvovace u sabornosti, duhom i srcem. A zar to nije i odlika sabornosti, zajednicka molitva? Znaci li to da BAS SVI oni koji redovno idu na Liturgije, potpuno, svojim osecajima daju pravu sabornost? Opet ovde mogu postaviti pitanje sta je bitnije forma ili sadrzaj..... Srdacan pozdrav svima!!!

Da, sasvim se slazem....Potpuno svesni prolaznosti nase realnosti, u svom bestrascu prema njoj...

Imala sam tu cast da ga upoznam, bolje reci da ga vidim i dotaknem i uzivo slusam. U njegovom domu, u manastiru Vitovnica kod Petrovca na Mlavi. I danas pamtim njegov pogled, oci koje nas sve gledaju, ali nas ne vide.... Takav pogled sam jedino jos videla kod Patrijarha Pavla.

samo zbog toga ?kao shto rekoh radnja se deshava u Rusiji, koja je pravoslavna zemlja, da se deshava u Hrvatskoj bio bi katolichki film ?Ne sumnjam da se film sa ovakvom tematikom moze snimiti i prikazati ga iz ugla katolicanstva, ali ovaj film govori o pravoslavnom monahu, njegovoj borbi, najvise sa samim sobom, njegovom zivotu.... Smesten je u pravoslavnom ambijentu i pokazuje pravoslavlje. Da li bi u meni pobudio iste emocije da je uradjen u katolickom svetu, to vec ne znam. Ovu pravoslavnu dusu mogu da osetim i razumem. A pritom je, i duboko hriscanski film.

Благослови непријатеље моје Господе[/left] И ја их благосиљам и не кунем. Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу. Они су ме чинили странцем у земаљским царствима, и непотребним становником земље. Као што гоњена звер нађе сигурније склониште него ли негоњена, тако сам и ја, гоњен непријатељима нашао најсигурније склониште, сакривши се по Твој шатор, где ни непријатељи, ни пријатељи не могу погубити душу моју. Благослови непријатеље моје Господе. И ја их благосиљам и не кунем. Они су место мене исповедали грехе моје пред светом. Они су ме шибали, кад сам се ја устезао шибати самог себе. Они су ме мучили када сам ја бежао од мука. Они су ме ружили онда, кад сам ја сам себи ласкао. Они су ме пљували онда, када сам се ја гордио собом. Благослови непријатеље моје Господе. И ја их благосиљам и не кунем. Када сам се ја правио мудрим они су ме називали лудим. Када сам се ја правио моћним, они су ми се смејали као кепецу. Када сам хтео водити људе, они су ме гурали у позадину. Када сам журио да се обогатим, они су ме тукли гвозденом руком. Када сам мислио мирно спавати, они су ме из сна будили. Када сам зидао дом за дуг и миран живот, они су га рушили и изгонили ме ван. Заиста, непријатељи су ме одрешили од света и продужили руке моје до Твог скута. Благослови непријатеље моје Господе. И ја их благосиљам и не кунем. Благослови их и умножи их; умножи их и још више их огорчи против мене – да би моје бекство к Теби било бесповратно; да би се нада у људе искидала као паучина; да би се сирење потпуно зацарило у души мојој; да би срце моје постало гробом моја два зла близанца: гордости и гнева; да би све моје благо сабрао на небу; ах, да би се једном ослободио самообмане, која ме је заплела у страшну мрежу варљивог живота. Непријатељи су ме научили да знам – што мало ко зна – да човек нема непријатеља у свету изван себе. Само онај мрзи непријатеље, ко не зна, да непријатељи нису непријатељи но сурови пријатељи. Заиста тешко ми је рећи, ко ми је учинио више добра и ко више зла у овоме свету: пријатељи или непријатељи. Зато благослови Господе и пријатеље и непријатеље моје. Роб куне непријатеље јер не зна. А син их благосиља јер зна. Јер син зна, да му се непријатељи не могу дотаћи живота. Зато слободно корача између њих и моли се Богу за њих; Благослови непријатеље моје Господе. И ја их благосиљам и не кунем. Св. Владика Николај Велимировић ''Молитве на језеру''

???? ???. ???? ?? ?????? ??? ??? ?? ???? ?? ??????? ??? ?? ????????. Ima vremena, procitacemo sve. Trenutno sam na Dostojevskom i rastapam se od miline :)

Pozdrav svima!!! Napokon nadjoh temu gde se mogu predstaviti:) A toliko mi se dopao forum da tumaram po njemu vise od tri sata.... Zovem se Milena, imam 38 godina, bavim se entrijerom i kako vec pomenuh u nekom postu, duhovna muzika je moja velika ljubav... Ovo je jedno od retkih mesta vezanih za teme pravoslavlja gde je pocetna ideja sirenje LJUBAVI i RADOSTI. Otac Ivan Cvetkovic rece: "Више пута сам поновио да је идеја форума да ширимо радост. То је основно правило којем се владамо. Да људима који желе да осете дух и снагу заједнице, то овде и доживе, а онда када се упознају са Православљем на прави начин постану и чланови Свете литургијске заједнице која води у вечни живот. С тим у вези, као нормални а не затворени људи и хришћани, који су стали на врата Цркве, па нити улазе, нити другоме дају да уђу, дамо вама праве информације. Некад ће се до правих информација доћи и преко неких мало мање важних тема, али мислим да је то начин да људима покажемо ширину наше Свете Цркве која може да прими сва чеда, а најпре она заблудела, као наш небески Отац. А радост је тада веће него за 99 праведних." Prave reci, razlog zasto sam ovde....

Pre par godina, nekoliko meseci sam provela u inostranstvu kod rodjaka. Ziveli smo u delu grada gde su uglavnom bili doseljenici. Malo je reci da sam bila iznenadjena kada sam jednog dana na pragu ulaznih vratiju pronasla casopis "Kula strazara" i to na nasem jeziku. Pitala sam rodjake da slucajno nisu pristupili ovoj sekti a odgovorili su mi, da naravno nisu, ali da od kad su se doselili, redovno im se podvlaci ova literatura kao i svim ostalima i svi dobijaju na svojm maternjim jezicima. Znaci, o svakoj pridoslici se raspituju odakle su dosli i donose literaturu na jeziku koji govori kao maternji... Zaista sam bila zatecena takvom organizacijom. I jos jedna stvar, niko nikoga nije video da donosi te casopise, jer ih distribuiraju nocu, te tako izbegavaju konflikte... O daljnjim kontaktima sa onima koji zele da im pridju, vec, ne znam nista... Ovo je jedno od iskustava koje sam imala sa Jehovinim svedocima i mislim da je vazno pomena, jer govori o njihovoj nametljivosti ali i organizovanju.

Jos od ranije bili smo u mogucnosti da na nekom od zvanicnih kanala, i koliko me secanje sluzi mislim da je u pitanju bila emisija "Kvadratura kruga" se upoznamo sa ovim rehabilitacionim centrom i ocem Branislavom. On je tada upravo pricao o tim metodama i povremenom kaznjavanju sticenika. I jasno je rekao kada se one primenjuju. Nigde posle te emisije nisam videla da se bio ko pobunio i digao glas protiv Crne Reke. I mene su uznemirili oni snimci kao i svakog normalnog, medjutim posle ove emisije, mnoge stvari su jasnije i jedino mogu da kazem da se divim ovom coveku, koji je tako veliko i strasno breme stavio na svoja pleca. Neka svako ko se ne slaze sa tim, uzme samo jednog tako bolesnog coveka i neka se stara o njemu... Svaki daljnji komentar je suvisan. Lepo je receno kakav kucni red se mora postovati i kakve neposlusnosti za sobom povlace kazne, toga su bili svesni i sami sticenici. Kao sto ste i sami rekli, roditelji cija deca su u tom centru, su dali najbolji sud o radu i metodama oca Branislava. Dirnuo me je strah i zebnja tih ljudi da se Centar ne zatvori, te uplaseni pogledi i njihove ispovesti su bili najbolji odgovor.

Sestrinstvo ovog manastira je vrlo predano i vredno radi na vise bitnih polja. Prvo je skola ikonopisanja, jedan deo sestara svakodnevno slika ikone i salju ih u sve crkve i manastire sirom Srbije. Ja sam u Studenici kupila ikonu Sv. Nikole, koja je radjena bas u Celijama. Druga stvar koja me je jako obradovala je ta da su monahinje prepevale stihove Sv. Nikolaja Velimirovica, imaju aktivan hor kao i muzicki obrazovane monahinje te, sve to zvuci prosto savrseno... Ali ja sam sigurna da mnogi od vas imaju te prepeve. I treca stvar: Kada sam poslednji put bila tamo,a to je bilo negde krajem devedesetih godina, u manastiru je bilo nekih desetak devojaka, koje su takodje se bavile ikonopisanjem i receno nam je da su to sticenice nekog centra za odvikavanje od narkotika, te da im monahinje pomazu u teskim trenucima i rade sa njima na njihovoj rehabilitaciji.. To me je jako ganulo. Mi, naravno, nismo imali kontakta sa tim devojkama, njihova privatnost je zagarantovana, ali mene je dirnula paznja i ljubav monahinja, predanost tim mladim zivotima koji su im povereni. Naravno nikako ne treba zaboraviti da je u Porti manastira sahranjen Justin Popovic. Do manastira bas i nije lako doci, jer je put jako uzak i strm, pa se uglavnom nekih kilometar i po ide peske kroz prelepu prirodu... Na par kilometara od Celija nalazi se manastir Lelic u kome su mosti Sv. Nikolaja Velimirovica. A Lelic je, pak, prica sama za sebe....

Imala sam tu srecu i cast da nedelju dana, po blagoslovu Igumanije provedem u Manasiji. Izuzetan osecaj ziveti sa sestrinstvom, prisustvovati jutarnjim i vecernjim sluzbama kada je sama crkva osvetljena samo svecama... Visesatne vecernje sluzbe, hor monahinjai njihova molitva za sve nas... Obuzima sav blagost, osecaj sigurnosti i ljubavi. Dobila sam dnevna poslusanja kao i bilo ko ko zivi u manastiru. Najveca cast mi je bila kada smo cistili, sredjivali samu crkvu, osecaj neopisiv, tako sam se osecala posebno... Toliko toga se bitno desilo na tom mestu, toliko vekova je proslo, toliko istorije, toliko duhovnog bica sazeto na tom prostoru sa ogromnim zidinama koje cuvaju samo zdanje, i nekako brane od upliva zle misli i lose energije. Unutar manastirskih zgada nalazi se izuzetna biblioteka, sa nekoliko hiljada naslova medju kojima su i neke jako retke i vazne knjige. Pristup biblioteci nije svima dopusten, sto je i razumljivo. Sam ulazak u manastir, ogromna kamena kapija, ostavlja bez daha, a priroda oko samih zidina svedoci o ljubavi i lepoti koju samo Stvoritelj moze da osmisli... Kulturna manifestacija koja je vrlo znacajna je smotra duhovnih horova "Dani Preobrazenja" i desava se u avgustu. Od srca je svima preporucujem....

Koliko sam ja upoznata ovo je prepoznatljiv nacin rada adventista. Sve sto je pod pokroviteljstvom SPC, to je uvek jasno naglaseno, tako da nije tesko zakljuciti od koga sta potice. Pogledala sam site-ove linkova koje si postavio i defintivno mislim da se radi o adventistima, posebno sto nih jako puno ima u Vojvodini a koliko sam videla, kao centar distribucije ove literature je naveden Vrsac.

Mikelandjelo, Sikstinska kapela, deo svoda, "Postajanje"

Film sam gledala pre godinu i po dana... Jos uvek kada me pitaju za najomiljeniji film, kao iz topa kazem "Ostrvo"... Jos uvek nemam snage da ga ponovo pogledam... Nista nisam znala o filmu, samo mi je bio dat u ruke... Zatecena, omadjijana, prepuna nejasnih, prelepih, pretuznih, ma svakakvih osecanja. Danima sam razmisljala o njemu, razmisljam i dan danas...i spremam se da ga ponovo pogledam... I smatram ga duboko hriscanskim filmom, prava oda hriscanstvu.... Prava oda pravoslavlju, pre svega... Ovako nesto moze da napravi samo ruska, slovenska pravoslavna dusa, u to sam sigurna a da pri tom nisam izriciti fan Rusije, niti ima veze sa bilo kakvim subjektivnim osecanjem prema narodima.

@marija Hvala na uputstvima. Prikovala sam se za ovu temu, jer sam zaista prijatno iznenadjena nekim postovima, koji se po mnogo cemu pokalapaju sa mojim nacinom razmisljanja, pa sam brzopleto tu i ostavila post. S mirom i polako cu pregledati sve teme, a priznajem da ih ima puno i izuzetno su zanimljive. I da se zahvalim svim svestenim licima, koji su nasli vremena da nam i nasu veru a i sebe same jos vise priblize...

Srdacan pozdrav!!! Putem Fb i grupe "Pravoslavni put" upucena sam na ovaj forum, vidim da je tek krenuo sa radim, radujem se sto sam ga medju prvima otkrila... Naravno i u ovome vidim Boziju promisao... Sigurna sam da cu ovde puno toga nauciti, a i potraziti odgovore na mnoga pitanja. Nadam se da moj nick i avatar nece nikog naljutiti, jer milosrdje je milosrdje pa na bilo kom jeziku receno... Iz razloga sto Gospoda Isusa Hrista dozivljavam kao ljubav i nista drugo sem agape, nemam problem da se sa bilo kim molim i duhovno nadogradjujem. Svoj skromni, preskromni doprinos zajednistvu u okviru nase Crkve vec 15 godina dajem ucestvovanjem na Svetim Liturgijama pevajuci u crkvenom horu. Meni je Gospod dao taj talenat i ja ga koristim u Njegovu slavu... Osetila sam pozitivnu energiju i dobru volju Vas koji ostavljate postove, i opet ponavljam radujem se svemu onome sto cete ne nauciti.... Nisam znala na kojoj temi da ostavim svoj prvi post, potrebu da se svima javim i ohrabrim u nameri koju imate, pa mi ne zamerite ako ovo i nije pravo mesto.. Eto i jednog predloga, mozda bi se mogla otvoriti jedna tema na kojoj bi ljudi mogli da ostave neke svoje prve impresije o forumu, mesto gde bi mogli da se predstave i pozele uspesan pocetak svima nama.... idea idea