Pieta

?????? ????, ?????????? ?? ???????? ??????????? ?? ?? ?? ?????? ??? ? ??? ? ?? ?? ?? ??? ??????. ???? ??? ?????? ????? ???? ?? ???????? ?????, ?????????, ??????????... ???? ???? ?????? ?? ??? ?? ??? ??? ?? ?? ???????? ?????? (????? ????? ? ??? ? ?????) ?? ??????? ?????, ?????????? ??????? ?????, ?? ?? ?????? ???? ?? ?????? ??????. ???????? ? ????? ??????? ???????, ???????? ? ????? ????? ? ?? ?? ?????? ?????. ? ?? ?? ?? ?????????? ????? ???? ??????, ??????? ??? ?????. ?? ? ????? ????, ??? ?? ?????? ? ?????? ??????, ??? ?????? ???? ???? ? ????? ???? ???? ?? ??? ??????... ???? ???????? ? ??????, ????????? ?? ? ?? ????????? ?? ?? ????? ????? ???, ??????? ? ??????? ?? ?????? ???????????, ?????? ? ??????? ????? ????? ?????, ????? ?????? ??????. ?????? ? ?????? ?? ??????????, ???? ??? ?????. ?????? ? ???? ??????? ???? ?? ????? ?? ?????? ?? ??????? ???... ???? ?? ???? ??????....

????? ?? ??? ???? ??????, ??? ?? ? ???. ????? ?? ??? ???? ??? ?????? ??????? ? ????? ???? ???? ???????, ?????? ? ???? ?? ??????? ??????,? ????? ???? ? ?? ? ?????.... ?? ????? ?? ?? ??? ??? ????? ?? ??????? ? ????? ? ???????... ????, ??? ???? ???? ??? ?????? ?????? ?? ??, ??? ???? ???? ?? ???? ???? ????????? ?? ????????. ????? ???? ? ???? ????? ?????? ? ??????? ????, ??? ?????? ?????????? ??????? ????.

Имала сам шест година, када су нас из забавишта извели на улице да машемо Титу... Каква је то била манипулација са свима а посебно са децом... Најстрашније је да и дан данас неки нису свесни његове погибељне политике, посебно по српки народ, те га још увек величају. Не схватају да смо тада лепо живели на уштрб протекле деценије. Све нас је стигло - ратови, немаштина, подељена земља, неко ко ју је имао, изгубио део (ми наравно), неко ко никада није имао, добио је... Како је све лоше испало.... Земља братства и јединства (макар и привидног) постала стварна оаза мржње и смрти... А највише ми је жао свих оних душа које су отишле са овог света одрекнувши се вере, зарад идеологије, били су заведени и нису имали прилике да се врате на пут истине...

????????? ?? ?? ????? ?????! ????? ??? ????? ?? ????? ??? ???? ? ???????? ???? ?????, ?? ????? ?? ?? ??? ????????? ??????? stadaradim klapklap

????????? ?? ???. ??? ?? ??????? ???????.... ? ????? ? ??????, ???? ?????, ?? ??? ??? ????????.... stadaradim 0104_cheesy

Мени је изглед овог форума, један од најбољих, најчиткији, колорит је одличан, није нападан, те да се од пратеће декорације постови и не виде. А таквих има много.... Све је у мирним тоновима, смајлићи су слатки и баш освежавају постове klapklap (кад смо већ код њих,хехе) Измене су ок, оловчица ми не смета, само што бих волела да их поред мог ника много више буде подебљано stadaradim

Два пута сам покушала да уђем на њихов форум (данас трећи пут) и увек ми се појави порука: Бановани сте са овог форума. Контактирај те администратора за више информација. Појма немам ни зашто ни како када никада нисам ни имала прилике да видим њихов форум. Како да уђем тамо? Заиста бих волела да прочитам понешто од написаног... Не брините, нећу залутати да бих своја убеђења и веровање променила, већ чисто из знатижеље....

@Александре, признајем да су ме ови крици потресли, али баш. То тако страшно звучи, просто нестварно... Ужас......

А када ће овај филм доћи у биоскопе? :smiley: Делује да су визуелни ефекти одлични, а и музика ми се допада, напето скроз 0110_hahaha Волим овакве филмове и никако их не повезујем са стварношћу. Што се тиче тог фамозног 21.12.2012. подудариле су се две чињенице - Тог датума се завршава календар по Мајима, и десиће се нека астрономска појава (читала сам детаље али сам заборавила тачно о чему се ради, а нешто ме мрзи да гуглам...). Ето одличног шлагворта свима онима који заступају идеје катаклизми и чега све не... ''Zapravo se radi o tome da će na zimski solsticij 2012. Sunce biti poravnato sa središtem naše galaksije'' - ипак сам мало гуглала crvenilo 0104_cheesy Мислим да ова тема више спада у пдф филмска уметност или нека се отвори тема - ускоро у биоскопима...

Ако имате тај текст, поставите га. Сигурно нисам једина коју то интересује. @Срећко, није проблем имати свој став о било чему, али поучена искуством са разних форума, обично иде - пост на пост и ето недоличне расправе и оштрих речи.... Ваљда може да се искаже своје мишљење а да се при том не вређа неко ко мисли другачије? Није битно ко се суочавао са ким, већ шта је речено и који аргументи су коришћени у преписци...

@????, ??????? ?? ? ?????. ?????? ??? ????? ?? ??????? ???? ?? ??? ????????, ??? ?????. ?????? ?? ???? ??? ?? ?? ???? ???? ? ???? ??? ????????, ??? ?? ?? ???? ?????? ???? ?? ?? ?????????????? ????? ? ????? ???? ?? ???? ??????. ?????? ?? ?? ????????... :smiley:

Наставак ПРАКСА Иако ће о овоме бити ријечи касније, само да упитам: зар љепоту и хармонију учествовања вјерника у богослужењу кроз појање не нарушавају они који читају наглас молитве? Лијепо и дуго његовано српско народно појање се игнорише, изопштавају се они који би се пјесмом укључивали у активни ток литургије. Уосталом, Свети Симеон Солунски свједочи "да молитве које говори Архијереј, говори тајно, чак и ону заамвону" (Литургијске недоумице, тр. 38 и 39). На крају, зар је мало оних који могу пратити и сасвим разумјети молитве док их свештеник, окренут леђима чита? (За професора црквеног појања на Богословском факултету не може бити биран онај ко нема квалификације, докторску титулу из музике, а бивши декан тог истог факултета нијe имао ни богословију ни теолошки факултет!) Но, вратимо се теми. Вјернику је, дакле, љепше да присуствује богослужењу ако понешто пјева; учешћем, он доживљава литургију као да је дио ње. Уводећи новине, искључујемо народ из благољепија, премда се за њега молимо ријечима: "Благослови оне који воле љепоту дома Твојега" (молитва другог антифона и заамвона молитва). А шта да кажемо за молитву, у јектенији: "...за оне који се труде, поју, и за присутни народ, који очекује од Тебе велику и богату милост." Ваљда су стога неки и заамвону молитву замијенили, и читају друге молитве. (Протестанти су, како би остварили свој циљ, оспоравали аутентичност свега онога што им није одговарало, чак и посланице Апостола Јакова. Замислимо се над собом!) Протојереј Сергије Булгаков, бивши професор на Светосергејевској Академији, сматрао је: "зарад екуменских контаката, православна богослужења се морају прерадити." У свом чланку "На бунару Јакова" (1933. године), Булгаков пише да се, "зарад молитвеног зближавања с протестантима, у заједничкој молитви треба одрећи помињања Богородице и светих." Ето данас су он, Булгаков, Митрополит (титуларно) Пергамски, и литургичар Јоанис Фундулис, постали највећи умови и правило које треба поштовати? Свети Јован Златоусти, у раздобљу од само тридесет година, скратио је Литургију Светог Василија Великог, да народ не би предуго стајао на молитви. Да ли је безобзирност разлог што ми сада продужавамо литургију, уводећи у њу крштење или вјенчање? Шта ћемо са народом који је дошао у цркву због Литургије, а не због нечијег крштења, вјенчања, или чак парастоса? Овако разнообразни, не можемо да служимо заједно. А срамота је, то сам већ једном рекао, да – или не знам поредак дотичног брата, или остајем уз традиционални поредак, упркос скорашњој новини домаћина. Зато, вратимо се старој, Црквом освештаној и у типику записаној, Српској пракси, и сви ћемо скупа Богу да се молимо, попут оних који су својом вјером себе и друге Христу привели. Неријетко се чује да одступање од раније традиције не значи јерес, јер Црква живи, није статична. Одлика нас Православних, који постојано стојимо у вјери предака од којих смо примили предање, и за шта смо, уосталом, и Заклетву положили, јесте да се држимо тог Предања, а на то нас обавезује и Заклетва (види Архијерејско исповедање). Што нам је потребна нова литургичка пракса, када смо имали ону којој није било замјерке? Зашто да нам неки, који нису завршили богословију, или наш Богословски факултет, буду узори? Не треба дозволити да они стварају нове "хибриде" у нашим богословским установама. Зар ми немамо своје узоре, попут протојереја Лазара Мирковића, од кога смо готово сви научили служење? Данас литургику предају неки који никада нису богослужили, цивили, или пак они који љуљају и кандила на полијелеју, и уводе свој богослужбени "поредак", нарочито у освештани чин свете Литургије! Некада је била пракса и Саборска одлука да богословске предмете предају, литургику нарочито свештена лица како би и примјером могли показати оно о чем предају. (Данас на Световладимирској академији литургику предаје син чувеног професора Џона Мајендорфа, Пол. Он је био ђакон, и зарад другог брака напустио ђаконски чин, а ли не и катедру). Новотарија би било и на другим богослужењима и молитвословљима, да Литургија за неке није једина света! Зар да ти и такви (као што су професори Крстић и Милошевић, Пол Мајендорф), који уздижу др Зизјуласа изнад аве Јустина, рецимо, треба да нам буду узори, а да одбацимо оне који су своју вјеру свједочили и онда када се за то гинуло, или без чина и достојанства остајало?! Оцу Јустину и Светом Владики Николају диви се и признање одаје цијели свијет, и не само православни, па зар нам требају бољи узори!? Светост Патријарха нашег Павла је ваљда најбољи примјер свештенослужитеља и ревнитеља у литургији и богословском поретку, и не треба нам бољих узора. . . . Цвети, 2007 Епископ канадски Георгије Манастир Милтон, Канада У наставку текста подробније се обрађује сам ток Литургије, па ко жели нека прочита сам да не би пост био преопширан, мада и овако је ..... http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE_%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B5

Сигурно знате за овај текст, али чини ми се да га на форуму нисам видела, па није лоше да се објави. Уколико је већ постављен, нека га модератор обрише. Пошто је дугачак поделићу га у два дела, па ако осетите потребу, прокоментаришите.... 18. априла, 2007. Манастир Светог Преображења Господњег, Милтон, Канада СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ Београд, Србија - ЗА СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР - ТРАДИЦИОНАЛНО И САВРЕМЕНО БОГОСЛУЖЕЊЕ "Много ме жалости то што су запостављена правила Отаца и што је избачен сваки ред из цркава. Бојим се да, мало по мало, ако небрига буде напредовала овим путем, не дођу црквене ствари до потпуног краха". (Св. Василије Велики, Канон 90) На основу акта САС бр. 1898/зап. 1224, од 9. октобра 2006. године, достављамо наш одговор и наша размишљања и проучавања на задату тему, са молбом да их уврстите у рад редовног засиједања Светог архијерејског сабора, ове године. Прије свега, желим да се захвалим Светом архијерејском сабору на повјерењу с којим ме је именовао у "Комисију за проучавање литургијских питања". Поздрављам идеју Високопреосвећеног Митрополита Г. Јована да покрене ову важну тему. Крајње је вријеме да се о овоме озбиљно позабавимо ради јединства у богослужењу, и смиривања страсти које су се узбуркале због увођења неких новина у литургијску праксу. Нека питања из акта Митрополита Јована нисам обрађивао, препуштајући их пажњи осталих чланова Комисије. (Отварање и затварање Царских двери; изостављање Јектенија за оглашене; облачењe свештеничких униформи и одежди и ношење митри, нарочито). Са упориштем у догматичком увјерењу да је закон заједнице важан дио Цркве, ниједан се епископ не усамљује, не постаје искључиви видљиви замјеник једине Главе, Христа. Зато је Христос оставио видљиво управљање Црквом сабору Апостола, а иза њих сабору епископа, као наследницима сабора Апостола (Улога служећег свештенства у очувању јединства Цркве, др Димитрије Станилое, Догматика 2, страна 165). Догматика Архимандрита о. Јустина Поповића обилује сличним примјерима, па ријечима ап. Павла упозорава: "Чувајте се да вас ко не зароби философијом и празном преваром, по казивању људском, по науци света, а не по Христу." (Догматика 3, стр. 65) Није ми намјера да држим лекције Оцима, него да, као свештенослужитељ, искажем оно што знам и осјећам. Како би се правилно схватила и вредновала моја запажања, напомињем да сам у манастирима од давне 1962, а свештенослужитељ од 1971. године. Многи заговорници новог поретка се нису били ни родили када сам ја почео да служим, тамо гдје се чувала традиција, љепота српског богослужења. Традиционалном поретку сам се учио у Карловачкој богословији и у манастирима: Студеници, Преображењу, Савини, Острогу, Тавни - поред искусног Владике Лонгина, али и кроз студије, проучавајући типик, и остале богослужбене списе... Они који настоје да "поправљање" богослужбеног поретка поткрепе "научним" разлозима, оптужујући друге за незнање, нису у праву. Разложност свог настојања неки виде у "временима смутним (турско ропство и комунистички период), у којима се мислило о преживљавању, а сад је час да се вратимо Старом поретку". Да ово не може бити никакав разлог, говоре нам примјери у историји. Док је Црква била гоњена, чувала је своје предање, догмате и поредак. Онога момента када је Црква (Миланским едиктом, 313) добила слободу, настале су јереси и нереди у Цркви, те су сазивани Васељенски и Помјесни сабори, и установљена су правила Светих отаца, којих се морамо строго придржавати. Сматрамо за праведно да се морају сачувати до сада, од Светих отаца, на саборима изложена правила (канони) (4. Васељенски Сабор, Канон 1). А Св. Апостол Павле каже: "Гдје престаје љубав, почиње закон." Овај нови покрет "враћању" на старо, ја бих прије назвао старом, никад завршеном борбом између схоластика и мистика, у којој истрајавају и сва наша национална трвења. Томе, свакако, треба додати гордост (мати свих гријехова); жељу да се поставимо изнад оних светих који су служили по том стародревном, слободно рецимо аутентичном српском поретку, и који су довели себе, кроз света богослужења, до циља – опроштаја гријехова и Царства небеског. Имам на уму и најновије светитеље: Светог Николаја (жичког и охридског) Српског, Петра Сарајевског, Платона Бањалучког, Саву Горњокарловачког, Аву Јустина Поповића и Светог исповедника Варнаву Хвостанског. Ако њима није сметао тај и такав литургијски поредак, који је све доскора био званичан, и општеобавезан, типиком прописан, зашто да га ми данас "исправљамо"? Заговорници промјена ће рећи како управо желе повратак старом поретку. То је незнатно тачно. Ево зашто: Црква је живо биће, и ми знамо да је на почетку било ломљење хљеба, без чина и поретка какав примјењујемо данас (Дап 2,42–46). Хоћемо ли се сада вратити и на тај, најстарији поредак? Уосталом, све до осмог вијека ми немамо литургијске рукописе – тврди проф. др Јован Фундулис (Литургичке недоумице, стр. 44). Многи су превише брзи и оштри у осуди литургијске праксе, претходних вијекова и литургијског живота тога времена, као да у њему Православље није било довољно – каже протојереј–ставрофор Др Недељко Гргуревић. (Евхаристија као жртва, стр. 12). Све до 4. вијека је било уобичајено да се Епископи жене, а и ђакони, после рукоположења (види Анкирски 10. канон), па хоће ли се неко и на то сада позивати? Многима се, изгледа, "знање" примило тако што су прочитали поједина мишљења, углавном страних литургичара, нарочито под утицајем "Зои" покрета у Грчкој, а заправо нису заживјели у богослужењу. Има свештеника, нажалост и владика, који не знају да служе бденије, вечерње, јутрење; мало ко од њих, почев од студената теологије па до заговорника "враћања стародревној пракси", присуствује богослужењима. Они, махом, нису завршили богословију, нису јели, како се каже, "богословски пасуљ", па се нису уходали у богослужбеном циклусу. Потпуно су несклони да признају сопствено незнање, а склони да за незнање друге оптужују. Бојим се да је то главни разлог толике шароликости у богослужењу. Бацајући у презир наше учитеље и духовнике, професоре и велике игумане – протојереја др Лазара Мирковића, игумана студеничког Јулијана, троношког Антонија, или жичког Доситеја, те старца Дамаскина, нашег Свјатјејшег Патријарха Павла, блаженопочивег епископа Саву, великог познавалаца типика и богослужбеног поретка, и све претходне патријархе, потом Светогорце редом – стварају разорну могућност да једнога дана и нас и њих неко презре и одбаци. Докле све то води? До бесконачног рушења ауторитета? Не заборавимо ни историјски разлог. Док је Православна црква била јединствена, са једним календаром, није било ни раскола ни разногласја у богослужењу, само је свака помјесна Црква имала понешто специфично - на пр. Крсна слава, Божић... Узмимо, на примјер, Евхологионе, служебнике и чиновнике тога времена, и увјерићемо се да је тако. Ето како, на очиглед мале ствари, могу довести до великих проблема. Иако се "нови теолози" (условно речено, јер многи од њих имају оскудно практично знање, или су то знање стекли изван српске традиције) позивају на враћање старој традицији, немају за то никакво оправдање. Зар Јерусалимска Патријаршија, Света Гора, Руска Патријаршија, и готово сви наши манастири српски, не чувају ту традицију? Зар се данас не признаје и ниподаштава то предање, на чијим изворима смо се сви ми учили? У богослужење су увели новине само они којима је и календар неважан, а ти су, мање–више, и заговорници безусловног екуменизма. Колико год приговарали нама да смо од Петра Могиле (1646) попримили неке неправославне ствари, очигледно је да се ови нови "реформатори" све више примичу западној, римокатоличкој традицији. Превиђа се да смо ми, Срби, и пре Петра Могиле имали штампана издања требника (Ђорђа Црнојевића, 1495. и 1523, и Божидара Вуковића, у Млецима, 1519, и у Горажду, 1540). Они су користили грчке изворе и старе словенске требнике и приручнике, и очували богослужбени поредак онакав какав смо ми наслиједили. Па коме се то данас жели дати предност, без провјере? Некима који нам хипотетички представљају богослужбени поредак (види: Литургичке недоумице, стр. 28 и 35), или онима који су то кроз светотајински живот проживјели? Уосталом, те новине стварају неред, а међу служитељима – људске горчине и неспоразуме. Наш народ неће попустити пред најездом савремених реформатора. Иако је наш напаћени српски народ био поробљен много пута, погажен, срамоћен, убијан, растјериван, духовно и морално сатиран, економски и политички уништаван, он се никада није одрекао своје вјере и свог српског идентитета. Он је остао вјеран својим обичајима и православној традицији. Вијековима је наш народ одолијевао и притисцима грчких владика, фанариота. Такав народ неће лако прихватити примјесе страних богослужења ни данас. Знао је и Свети Сава колико је значајно бити самосвој; написао је (Законоправило) Крмчију, дао типике: Студенички, Карејски и Хилендарски – да би се по њима сви једнообразно управљали. Користио је Јерусалимски типик из манастира Св. Саве Освештаног које је као узор св. Архиепископ српски Никодим увео као литургијско правило у СПЦ; исто тако и Синајски узор. Вјерујем да је Свети Сава знао и све друге типике, а надасве праксу! Нови покушај разнообразија није ништа друго до нова шизма, која за нас православне Србе, нарочито, може бити погубнија него она римска за цијело хришћанство. Примјер нам је раскол у Америци, од чега и данас носимо последице. Уосталом, већ смо направили раздор, и већ је Србију преплавио такозвани "покрет старокалендараца", који стварају подјеле и свађе по нашим манастирима. Старокалендарцима, ми дајемо материјал за дјеловање. Понављају се, дакле, разлози самовоље, самољубља и прелести, исти они који су довели до анатеме 1054. године. То је била само кулминација нечег што је почело много раније, ставом о папској превласти – непогрешивости. А код нас као да се сада заговара правило да је сваки епископ Христос, односно да је сваки епископ папа, "без кога нема спасења"! Усредсредимо се само на сопствено понашање. Погледајмо наступе нас, браће једног Сабора: колико је ту међусобног ниподаштавања и омаловажавања, игноранције! Сутра треба да будемо једно срце и једна душа, што од нас Христос захтијева (Дап 4,32). Здружени у једно тело (1 Кор 12,13). Јесмо ли заиста у стању да то будемо? Овакво наше држање доприноси расулу и расколу у Цркви.

Стварно карађорђе, хвала за ове сугестије. Многима ће добро доћи. Баш те нахвалих данас,хехехе 1405_love

Заиста о. Иване, из срца изговорено, осећа се то. Морам признати да сам и ја сама била, до доласка на овај форум, прилично збуњена свим овим дешавањима, јер на жалост, управо те ствари се дешавају у мом граду, јако очигледно. Захваљујем свима вама који сте своје мисли поделили са нама и мени лично помогли да без тежине у срцу присуствујем Литургијама. И схватила сам да ме је баш брига да ли су Двери отворене или не, да ли се неки део изоставља или не, битно ми је да сам у Заједници са народом и Христом. На четири последње Литургије, две су биле служене по новом, а две по старом, имала сам увек исти осећај, и одлично сам се осећала, била насмејана и испуњена након Службе. Једино сам по свештенику који је служи знала да ли је ''нова'' или ''стара''... Још увек у себи нисам преумила по питању причести. Знам да је то циљ, крајњи циљ, сједињавање, али ја лично, још увек нисам спремна за причешћивање на свакој Литургији. Одлично сам разумела разлоге зашто треба и слажем се да је лицемерство само једне недеље бити узоран и живети у Христу, само ради причести, већ да такав живот треба бити наш свакодневни, наш начин битисања. Не мењам свој живот за време поста, живим га као и сваки дан, али ипак још нисам спремна за то. Временом ће и то доћи.. Ја не журим, само желим да буде бескрајно чисто и из срца.... Али сам осетила нешто на последњих пар Литургија: стид јер нисам пришла Чаши, а била сам позвана. Други јесу пришли, али не и ја. Надам се да ћу својим делима и мислима сама себи дозволити и то...

Читам све ово што сте написали, истовремено и тужна и срећна.... Разлог среће не треба објашњавати, из свих ових ваших постова излази оно што и треба, љубав и брига за друге, а тужна због једног личног разлога, прочитајте, па ме посаветујте.... Имам три сестре од тетке, које нису крштене, свака од њих има по двоје деце, која такође нису крштена. Годинама, молим, преклињем, убеђујем, објашњавам да се морају крстити сви, а највише то причам због мојих предивних сестричина и сестрића. Њихов одговор је увек исти: ''Сада немамо новца за славље, немамо пара да правимо гозбу...'' И тако већ годинама. Упорно им објашњавам да сврха крштења није гозба и чашћење гостију, већ сам смисао крштења. Не вреди... Оно што је још страшније, сви славе славе, својих супруга, као и њихови родитељи (течину), сви смо заједно за славском трпезом, а скоро нико није крштен. Замислите само како се ја осећам. А одлазим само из поштовања према њима и према светињи, пре свега. При том, традиција вере и православља у нашој фамилији траје од увек, те ствари се никада нису доводиле у питање, нити је било ко други у целој фамилији остао некрштен, сви смо крштени још као бебе, ја лично са непуна два месеца. Посебно ми је тешко због једне сестричине која има 16 година и видим потребу у њој да се крсти, само о томе са мном и прича, носи бројаницу, крстић око врата, стално ми поставља питања о вери, силом прилика иде на грађанско а не веронауку а тако жели... Како да ове младе људе убедим у оно што је насушна потреба и њих и њихове деце? Како им помоћи и објаснити да се славље може правити кад год пожеле а крстити мора што пре??

У тренуцима животних прекретница, осетила сам Господа тако јако, допустила да ме сам води, предала му се и испало је добро, јер ме је чвршће привукао себи и Цркви. Спојио ме је са дивним људима са којима сам Га славила кроз заједничку Литургију, наше пријатељство, међусобну бригу једних за друге, Господ је заиста био посреди нас. Разумели смо се скроз, само погледима. А разлог нашег спајања је био сам Господ.... Једном приликом, мајка ми је рекла: ''Својом вером унела си Господа у кућу''. Била сам тако срећна што је и она то осетила, и ако сам била свесна да је моја вера тако мала, тако безначајно мала наспрам Бога великога. Од када сам Га свесно осетила у себи, постала свесна својих осећања према њему, пре свега, тако ми се сваки проблем, свака тегоба чини много лакшом. Кроз шта год да пролазим, на крају увек видим светлост. Ма како да ми је тешко и да патим, сигурна сам да то Господ осећа и да зна разлог зашто то допушта. Да се све дешава Његовом промисли а на мени је да пробам да је разумем, или бар запамтим и постане део мојих преживљених искустава. Са друге стране, видим Га око себе, у веселој игри срећне дечице, у јату птица које тачно знају кад и где треба ићи када стигне зима, и циклусима природе која се зими примири а у пролеће буја и наговештава живот будући, у лењом протицању Дувана поред мог прозора, који носи све са собом и подсећа на пролазност живота, у савршеним сликама на небу које облаци праве, у дуги као завету Господа... у пријатним поподневним кафицама које испијам са драгим особама, у ничим изазваним осмесима пролазника....... Осећам Га и овде јер са таквим миром долазим да вас читам јер знам да ћу сваког дана прочитати нешто ново, искрено написано из ваших душа... И како рече Моцарт, осећам Га у слободи коју ми даје, то је заиста тако тачно... јер знам да ће ме разумети...

?? ?? ??? ????? ?? ?? ??????? ???????? ? ???????? ? ???? ??????? ??? ?? ?????? ?? ?? ???? ?????? ????? ??????? ?????? ???? ? ?? ???? ????????? ?? ????? (?? ?? ?? ?? ???????????? ????? ??? ??????)? ?? ???????? ?????? ??? ?? ??? ??? ????? ??????????! I dan danas je prica nedorecena. Fakat je samo da se to desilo i da je novac nestao... Toliko o tome. Iskreno ne zelim da ulazim dublje u ovu pricu, a zvanicne informacije su odavno bile dostupne javnosti. Malo smo se udaljili od teme, rekla bih....

???? ???? ?? ?????, ??? ??? ???? ????? ???????? ?? ????? ???? ??????. ???? ?? ?? ???????? ?? ?? ??? ???????? ???? ? ???? ??? ?????? ? ???? ?? ??????? ???????? ?? ????, ???? ??? ?? ?????. ?????, ?? ??? ? ????? ???? ?? ???? ?? ???? ????? ????, ? ?? ?? ??? ?? ???????? ????? ????? ???? ?? ???? ?????. ?? ????? ?? ?? ?????? ??????, ?? ?? ???????? ? ????? ????? ?????? ? ???????, ?? ?? ???? ??. ???????? ????? ???????. ????? ????? ????? ? ?????? ???? ????? ??? ??? ?????????, ? ?? ???? ???? ????? ?? ????, ?????? ?? ?? ???? ????... ???? ?? ????.... ?????? ???? ?????? ????????? ??????? ???? ????? ? ???? ???????. ? ?????? ?? ???? ???? ?? 150. 000 ??????, ??? ? ?? ????? ???? ???? ?????????. ??? ????? ?? ??? ???????? ?? ???????? ????? ?????. ?????, ?? ???? ?? ?? ?? ?? ?????? ??? ??, ???? ?? ?? ??? ??? ?????, ??????? ?? ????, ?????? ??????.... ?? ???? ?? ???????? ???? ??????????, ? ??? ?? ??? ??? ? ?????? ???? ?? 20 ??????, ??? ?? ?? ????? ??????, ?? ?? ??????????? ??????.

Заиста је јако битно да ако се већ зна која је вероисповест детета, оно даје на старање породици која је исте вероисповести. Ово се односи на све вере. И страшно је то да је Јеховиним сведоцима дато да одхрањују и васпитавају децу која су већ крштена у православној или било којој другој Цркви и како им веровати на реч (чак и да је написмено дају) да то дете неће полако, временом, увући у под окриље своје секте, па оне су гладне такве деце. Не могу да разумем било кога, па чак и атеисту да толико нема осећаја за духовне потребе тог детета. Није ни битно да ли је то дете свесно тога или не, али нико нема права да крши оно што му је традицијом породице самим рођењем дато. Међутим, мени смета једна друга ствар - смета ми и понашање само мајке. Да јој је толико стало до тог њеног детеа, све би урадила да њена ћерка буде са њом. Зар она није свесна да то дете може бити и у најбогатијој породици, православној и да има све а опет не би било срећно јер није са својом мајком. Да ли је учинила баш све да то дете остане уз њу? То што је и сама из хранитељске породице није јој, по мени, толико јак аргумент. Где је ту одговорност планирања породице саме мајке. А посебно државе. Зар није постојала ни једна једина институција која би тој жени обезбедила било какав посао, било какав смештај, зар је једино решење било дати дете у хранитељску породицу а мајку пустити да се сналази како зна и уме.... Зар ни једна врата на која је покуцала јој се нису отворила? Или можда није довољно кајо лупала на њих.... Можда ћете ме осудити, можда ћете ме доживети као сурову особу, али ја сматрам да је и сама мајка крива за судбину својег детета, морала је много више да се потруди од рађања детета. Ни једној самохраној мајци није лако, па ипак, није свака таква мајка дала своје дете да други брину о њему. Знам да то није тема овог пдф-а, али мени је и то запало за око...

''Живорад Павловић, Србин из Смедерева, био је свештеник СПЦ док није рашчињен због крађе смедеревске црквене општине (150.000 евра и 80.000 динара)'' Moj бивши парох....

Upravo tako!

@djomla, ????? ?? ???? ?????.... ????? ????? ??????. ??????, ???? ???? ??????? ?? ?????? ???????, ?? ?????? ?? ??? ??????????... ??? ???? ?? ???? ??? ?? ??????... ???? ?????? ?? ?????? ?? ??? ? ?? ?? ????? ??????, ??????, ????? ?? ?????..... ??? ???? ???? ? ??????????? ?????? ?? ???? ???????? ???? ?????? ???????? ????? ????? ???? ? ? ???????. ????? ?? ???????? ?? ?????, ? ????????? ?? ?? ?????? ????? ?????... ??? ?? ????? ? ????? ??? ? ?????? ???? ???????? ????? ???.. ???? ??? ?? ?? ?????? ? ?? ?? ?????? ????? :cheesy2:

????? ?????... ???? ?? ?????????? ?? ? ???????, ??? ???????? ????? ?? ???, ?? ??????? ?? ?? ???? ?? ??????????? ?? ???? ???? ?????... ???? ? ??????, ? ??? ?? ???????? ??? ??????, ? ??? ???? ??? ?? ?? ????????? ? ??????... ?? ??? ?? ?????? ??? ????????? ???...??????? ?? ???????? ?????? ????? ?? ????? ?? ?? ???? ?????...? ?????? ?? ?????? ?? ???, ??????, ???????? ? ????????

???????, ?????, ???? ?? ????? ? ?? ?? ???????? ????, ???? ?? ????. ??????? ?? ???, ????? ??? ?? ?? ??????? ????, ??? ???? ??? ???? ????? ??? ??? ?????? ??? ??, ?? ??? ????? ?? ???? ????????? ? ??????? ???????? ???? ? ?? ???? ''????? ????? ????????'', ????? ?? ?? ??????? ?????? ????????? ???? ???? ??? ? ?????, ???? ????.... ???, ???? ???? ??????????? ??????? ?? ??? ??????? ??? ????? :cheesy2: