Степекс

https://youtu.be/fVOocjS7mGM Обратите пажњу на текст. Оригинал: "Гледајући у ИКОНУ кнез одговара" "Клекну Милош пред ИКОНУ испред Лазара, он позива у молитви Светог Зосима." "За тебе ћу и КРСТ часни живот предати." Мирољуб продакшн: "Гледајући у НЕБЕСА кнез одговара" "Клекну Милош са ОРУЖЈЕМ испред Лазара, он позива у молитви Бога Исуса." "За тебе ћу и за Христа живот предати." Буквално пре него што сам ушао у песму очекивао са ће молитву Светитељу и икону избацити, али крст нисам очекивао. Оде Мирољуб и у jw.org

Шта кажете колико је нормално као верник слушати Бркове? Мислим да не буде забуне, нит' се курвам нит' дрогирам, али шта знам, јако ми одговарају овакве песме. Орасположе ме некако, јер колико год су болесни текстови, јако добра комбинација је панк-фолк, а они су јако позитивни. Кад тренирам поготово ми леже. Они су иначе, колико ми је познато, нормални породични људи. Чак ми се чини да је фронтмен и стидљив помало. Упозоравам вас да је доста експлицитно.

Што се тиче овог превода НРП, шта знам... У суштини је модеран, и доста тачан, иако ме нервирају те суботарске измене. Ако се не варам, Мирољуб је Јеховиним сведоцима "мазнуо" Библију са око 5000 грешака, и само убацио реч "крст", и прогласио је за своју. НРП је у суштини исто та Библија, али су исправљене све те грешке (и направљене нове, суботарске ). Ја читам у издању Синода, и купио сам је због девтероканонских књига, али када наиђе нека реченица да не могу да разумем, послужим се НРП-ом.

Нови ревидирани превод - Институт за религијска истраживања (неки црногорски следбеници Елен Вајт, на свим местима где се прича о "првом дану недеље" и ломљењу хлеба, спретно је убацио суботу, и дао фусноту да се ради о првој суботи након педесетнице, а не првом дану након суботе) Линк

Лепо речено! Све јасно! Баш сам наишао на једну беседу Светог Јована Златоустог против Аномејаца и Јудеја, где наводи да такве ствари нема смисла преиспитивати, већ једноставно веровати. Ако је Бог нешто рекао, или обећао, ту нема шта да се преиспитује, где наводи пример Захарије који чистом логиком разматра речи Анђела да ће да добије дете ("Ја сејач, онемоћао сам, а њива је неплодна"). "Кад Бог говори, не треба о томе размишљати логички, нити указивати на слабост природе, нити чинити било шта овоме слично, јер је сила Божанске одлуке, коју ниједна препрека не може осујетити, виша од овога света."

Хвала на одговору! Још нешто ме занима, и можда овим питањем доводим у питање Божију Премудрост, и нека ми Бог опрости, али интересује ме, да ли се хормонске предиспозиције узимају у обзир када се разматра питање греха? Мислим, много је већа шанса да ће неко са јаким либидом бити склон блуду него неко ко нема те хормонске предиспозиције. Колико је, да кажем "фер" стављати грех ове двојице у исти кош, ако ме разумете? Колико је контекст греха битан?

Помаже Бог свима! Нисам знао где да ставим ову тему, па ако сам промашио подфорум, молим администраторе да је преместе на право место. Пошто сам верник, искушења сам углавном приписивао демонима, личне и карактерне особине сам приписивао васпитању, али све чешће се према томе постављам сумњичаво. Шта ако су искушења (сексуална нпр. Најлакше за објаснити) само тренутно стање хормона? Не видим ту простора за демоне. Ево рецимо, када човек почне да вежба, ниво тестостерона расте, а самим тим нагон и сексуалне мисли су јаче и учесталије. Говорим из личног искуства. Неко генетски има јачи либидо, трпи много већа искушења него неко ко нема толико јак. Ово се може применити готово на све. Од мирне до немирне деце (деца васпитана на исти начин), па до неких лоших особина, што ме наводи на то да је генетика кључна. Наравно, ово се све приписује Премудрој Божијој промисли, али ја ту простора за демонска искушења не видим. Надам се да сам добро објаснио у чему је ствар. Много "уверљивије" објашњење за искушења и личне особине (па и хомосексуализам) видим у генетици и хормонима, него у демонима. Интересују ме ваша мишљења.

Kod nas u selu umro jedan čovek, i sad sahrana, tu su svi ljudi, sveštenik i pojac. Pojac je dečko student Bogoslovije, dobar momak, zove se Irinej. Sveštenik kad je počeo da čita opelo, pojac peva uz njega, i sad, mom komšiji prilazi jedan stariji čovek i pita ko je ovaj mali? Komšija krene da mu objašnjava - to ti je sin od tog i tog, mali Irinej. Ovaj ga začuđeno pita kako misliš Irinej? Kaže komšija pa taj dečko se zove Irinej. Ovaj sav u čudu - "auuuu tako mali a već Irinej..." Inače, ova priča je stigla i do Irineja Bulovića, koji se smejao na sav glas.

Izvinjavam se, nisam pročitao sve strane pa sam možda i propustio, ali me interesuje kakav je stav o Solomonu? On je bio pravednik, a imao je je 700 žena i 300 inoča. Znam da je Solomon deo starozavetne istorije, i da su se dolaskom Hristosa stvari promenile, ali ima li smisla toliku težinu stavljati na seks pre braka, dok je jedan Solomon bio sa njih 1000? Naravno, to ne znači da ne smatram da je devstvenost podvig, čak naprotiv, ali jednostavno, mislim da se prevelik značaj pridaje tome. Znam da je ovo vrlo liberalan stav, ali interesuju me mišljenja.

Etiopska crkva mislim da sve knjige drži za kanonske. Interesantno pitanje svakako. Devterokanon je istorijski tačan ako se ne varam, i deo je prevoda Septuaginte, koju Crkveni Oci priznaju. Potencijalno otkriva i ko je mali rog iz proroka Danila (Adventisti na aparatima). Mislim da su čak neke knjige Devterokanona pronađene među kumranskim spisima. Verujem da je glavni razlog to što je knjiga Enoha sumnjivog porekla, za razliku od Devterokanonskih knjiga čije je poreklo poznato, ali stvarno ne znam. Nagađam samo.

Crkva je živa zajednica, živo telo Hristovo. "Bog nije Bog mrtvih, nego živih. Svi su u Njemu živi". Svetitelji iako fizički mrtvi, živi su u Gospodu, i deo su žive crkve koja traje od pedesetnice. Mi Svete, kao našu braću u Hristosu, zamolimo za pomoć u molitvi, jer "gde su dvoje ili troje okupljeni u moje ime, tu sam i Ja među njima". Vladika Nikolaj je pričao o tome da je Protestantima to neshvatiljivo zbog njihovog previse individualnog odnosa prema Bogu. Telo Hristovo nije pojedinac, već crkva. Bez glave (Hristosa) i bez tela (crkve) pojedinac je samo ud. O tome se radi. Ako si to zaključila na osnovu proročanstva proroka Danila o malom rogu, znaj da je Antioh Epifan IV najverovatnije taj čuveni mali rog. Dolazi do zabune zbog toga što Protestanti devterokanonske knjige smatraju apokrifima, pa i dan danas traže malog roga i nalaze ga u papi. Subotari pre svega. Dve knjige Makavejske govore o tome. Preporučujem ti i to da proučiš. A što se tiče boldovanog, mnogi su to mislili i mnogi su se prevarili. Ta potreba za datiranjem dana Hristovog dolaska verovatno nalazi psihičku podlogu u tome što je čoveku teško da zamisli da ovaj svet može da nastavi normalno da teče i nakon njegove smrti. Ja verujem da će Hristos doći u slavi, da li ću biti živ ili mrtav ne znam, jer "O onom danu ili času niko ne zna, ni anđeli na nebu ni Sin, nego samo Otac".

Pozdrav pre svega! Rekao bih da nisi napadna, i da ne namećeš svoje shvatanje tako agresivno, i to je potpuno u redu. Pošto ja jako volim "teološke rasprave", želim samo da ti predstavim i drugu stranu. Prva stvar je Sveto Pismo. Kanon Novoga zaveta, formiran je u 4. veku. Nakon Vaznesenja, pojavilo se mnoštvo lažnih učenja, jevanđelja (po Tomi, Mariji Magdaleni, Jakovljevo...), poslanica, otkrivenja... Crkva, kao živa zajednica, do 4. veka nije posedovala Sveto Pismo. U delima Justina Filosofa (100-165), vidimo da su na Bogoduženjima uglavnom čitani Psalmi, i "sećanja apostola", što su najverovatnije neka jevanđelja. Sveto Pismo kao celina nije postojalo. Dakle puna 4. veka, rana crkva je živela bez Svetog Pisma Novog zaveta. Pisma o kojima Gospod priča jesu pisma Starog zaveta. Kanon Svetog Pisma, odredila je upravo ta crkva, koju smatraš za idolopokloničku. U Starom zavetu, na mnogo mesta možeš pronaći kako se ljudi poklanjaju caru Davidu, ili kako u dodiru sa moštima Božijih proroka (Jeliseja), čak i vaskrsavaju, što podseća na čuda koja se dešavaju nad moštima Svetitelja. Postoji razlika u idolskom poklanjanju, i u poklanjaju iz poštovanja, i mislim čak da se u jevrejskom jeziku za te stvari koriste i različite reči. Svetitelji nisu Sveti čisto jer se nama tako sviđa. Sveti su upravo zbog toga što su se životom u Gospodu posvetili, odnosno, Gospod ih je posvetio. Vidim da pominješ Vatikan i RKC, koji su na udaru Protestanata već vekovima. Razne laži iz protestantske kuhinje plasirane su na uštrb RKC. Verujem da si pročitala "Vatikanske ubice" od Alberta Rivere, koji tvrdi da u tunelima Vatikana jedu decu, i da je Kuran napisao papa što nikako nema smisla istorijski. Još mnogo raznih gadosti je pisao i preporučujem ti da se tih "Hrišćana" kloniš, kao i onih koji te knjige plasiraju na naše tržište (Petrović, Simović...). To su uglavnom bivši Adventisti, sledbenici samoproglašene proročice Elen Vajt i njene "teologije". Elen Vajt odbacuje Apostolski sabor iz 50. godine, i to dovoljno govori o njenoj "objektivnosti". Crkva je zajednica. Hristos uvek priča o zajednici a ne o pojedincu. Rekao je da će sagraditi crkvu koju vrata pakla neće nadvladati, pri čemu misli na zajednicu, a ne na pojedinca. Pojedinac je hram Duha Svetoga unutar zajednice - crkve. Unutar zajednice, učenici su "lomili hleb", kao što mi i dan danas činimo u Pravoslavnoj crkvi. Kameni hramovi u koje mi idemo na Bogosluženja su jednostavno mesta na kojima se mi kao crkva sabiramo i slavimo Gospoda. Tako da je crkva, kao živa zajednica, neophodna, što naravno, ne znači da ne treba da se moliš kod kod kuće ili tako nešto. Želim da ti kroz primer pokažem koliko je crkva bitna. Svakoga dana raste broj protestantskih sekti, i taj broj je davno prešao 40 hiljada. Ni jedna od tih sekti nema ono izvorno predanje. Kada pričamo o kovčegu zaveta, znamo da se u njemu nalazi mana, prvosveštenička palica, pločice sa zakonom, i sila Božija (Shekinah). Hristos je naš zakon, prvosveštenik, hleb života, i sila Božija na zemlji. To nam govori da je Bogorodica zapravo kovčeg novog zaveta. Svuda u Otkrivenju gde se priča o kovčegu zaveta, zapravo se misli na majku Božiju. Pravoslavna crkva je riznica takvih predanja i prelepih tumačenja, bez kojih Sveto Pismo gubi smisao i dolazi do zabluda (što vidimo po broju tih zajednica), i tako je od vaznesenja Hristovog do dan danas i u vek vekova. Veruj da je sve ovo skroz dobronamerno i verujem da većinu ovih stvari na koje sam ti ukazao u početku nećeš shvatiti, i to je potpuno normalno. Zbog toga, preporučujem ti da istražiš sve ovo i sama se uveriš. Ja sam dugo lutao po tim Sola Scriptura vodama, ali pravu Istinu i smirenje pronašao sam tek u Pravoslavnoj crkvi.

džordž soroš? Edit: E budale... Nije ni čudo što sam roknuo engleski...

Izračunah na prvu da je Q 18 slovo abecede. Reko to je to 6+6+6, kad ono 17. Zabrojao sam se malo ?

Ne postoji jedan tačno definisan način. Neko će devojci prići sa: "Đes' mala šta ima?", neko će prići mnogo "suptilnije", a neko neće prići ili jer se stidi, ili jer ne želi jednostavno. Što se mog mišljenja tiče, jednostavno, potrebno je otvoriti se ka toj opciji. Treba da preispitaš da li ti uopšte želiš, i da li si spreman na to da Bog postoji. Treba da razmisliš da li te višegodišnje razgovore sa vernicima pokrećeš sa ciljem da njima staviš do znanja da Bog ne postoji, ili da bi ti sam razmotrio neko od njihovih razmišljanja, jer očigledno je da te kopka to pitanje, a svi mi smo subjektivni kada pričamo o ovome. Nemoguće je biti objektivan i svi "zastupamo" jednu stranu, svesno ili ne. Vidiš, ti sada tražiš da ti neko da pouzdan način do istine. Pa nije Bog šraf, pa da ti tačno treba šrafciger ove ili one veličine da bi ga odvrnuo. Jednostavno potrebno je otvoriti se, i izgraditi sopstveni put ka Bogu. Ja sam recimo bio onako tradicionalni vernik. Čisto kao verujem u Boga ako me neko pita, a nisam razlikovao Isusa Hristosa i Svetog Savu. Bile su mi slične njihove ikone hahaha. Upravo u dodiru sa ateizmom, počeo sam da preispitujem moju "veru", i tako malo po malo, shvatio sam da je to to. Sada bez Boga ne mogu da zamislim svoj život. Verujem da je tebi sada isto kada vidiš muslimane kako kleče i mole se, ili nas na liturgiji, ili hinduse kako se mole, i pitaš se verovatno kako je moguće da svi oni veruju u Boga, a svima je pojam Boga drugačiji, što te navodi na to da je u pitanju samo osećaj. Imao sam isti problem, ali proučavanjem religija, shvatio sam da nije baš tako. U svakom slučaju, moj savet je da pokušaš iskreno da preispitaš motiv.