Јелена М.

У Чачку данас

Потребна ми је помоћ! Да ли неко зна где могу да пронађем овај акатист?

Nikad se nisam dovoljno navozala. Uvek bi me neko zabio u ćošak i meni bi trebalo pola sata da se izvučem i taman kada bih se izvukla, bio bi kraj kruga.

Ђурђевдан код пријатељице:

Ђурђевдан код пријатељице:

Ђурђевдан код пријатељице:

Ђурђевдан код пријатељице:

Ђурђевдан код пријатељице:

Ђурђевдан код пријатељице:

Ђурђевдан код пријатељице:

Ђурђевдан код пријатељице:

У отпуности се слажем. Додала бих још нешто, т.ј. дајем предлог за нову тему. Парафразираћу један савет:
 
КАКО ЛЕГАЛНО ОДБИТИ ВАКЦИНАЦИЈУ?
1.   Немојте на силу одбити вакцинацију. Проучите претходно своја права.
2.   Питајте лекара да ли се у вакцини налазе "MRC-5" или "WI-38", ћелије из абортираних фетуса; у колико је тако, имате право да одбијете.
3.   Питајте да ли постоји могућност споредних дејстава на Ваш организам. Ако је одговор потврдан, не морате прихватити.
МИ СМО ЉУДСКА БИЋА КОЈА ИМАЈУ СВОЈА ПРАВА И СЛОБОДУ ИЗБОРА.
 
 

У спомен на жртве рата у Западној Славонији 1991-1995. године, у Окучанима је данас, 1. маја 2020. године Господње, након одслужене свете Литургије служен и молитвени помен.
Централно молитвено сећање на страдање у Западној Славонији обележиће се у суботу 2. маја ове године светом Архијерејском Литургијуом у храму Светог великомученика Димитрија у Окучанима.

1. маја 1995.
Хрватске војно-полицијске снаге врше агресију на Западну Славонију која је била у саставу РС Крајине.
За 36 сати прогнано је скоро 20.000 Срба, док се око 500 води као убијено и(ли) нестало.
Ово је друго велико етничко чишћење подручја Западне Славоније током грађанског рата у бившој Југославији девесетих година 20. вијека.
Прво је било етничко чишћење Билогоре, познатије под именом "Оркан 91", када је велики број срба протеран са својих огњишта.
НЕМАМО ПРАВО НА ЗАБОРАВ!

ПОВОД ДИВЉАЊА
Ујутро, 1. маја 1991. године на брду Штиковача у близини места Полача, које је већински насељено Србима, погинуо је припадник специјалне полицијске јединице "Поскоци" Франко Ласица (23). Према службеној везрији у Хрватској, Ласицу су убили побуњени Срби из Книна.
Иако, постоји велика сумња у ову информацију, из разлога што је хрватској пропаганди "требала жртва", као и разлог за уништавање и пљачку српске имовине и прогон Срба са задарског подручија.  Исти тај дан 1. маја 1991. године, касно увече код Полаче убијен је српски младић Васо Пећер.

РУШИЛАЧКИ ПОХОД
Дана 2. маја 1991. око 10 сати, почеле су се формирати колоне аутомобила у Задру у којима су били хрватски цивили наоружани палицама, гвозденим штанглама и чарапама преко главе. Узвикивали су усташке пароле и претње Србима да ће их клати.
Тог дана полицајци су били "на одмору“. Око 15 часова у Задар стиже више од 10 аутобуса у којима су били младићи старости 18-25 година такође наоружани моткама и шипкама. И они су певали усташке песме и претили Србима.
Док су ишли до железничке станице већ су поломили неке локале. Иза њих је била једна група деце старости 5-15 година који су пљачкала српску имовину. А након њиховог проласка, ишли су старији људи који су поливали бензином локале и палили их.
У после подневним часовима, око 17 сати, тог 2. маја 1991. године, са места које се зове Гаженица, кренула је разјарена и наоружана маса ка центру града. У том рушилачком походу страдали су искључиво локали и куће чији су власници Срби.
Међу том разјареном масом било је пуно припадника МУП-а Хрватске, који су подстрекивали младиће да уништавају, пљачкају и ломе српску имовину. Крајњи циљ је био да се задарски Срби иселе.

Употребљена је и велика количина експлозива, а и полиција је тог 2. маја 1991. била повучена из града. Све то само потврђује да је овај поход био организован и недељама раније планиран. Јер већу количину експлозива поседује само МУП Хрватске.
Према изјавама Љубимира Барешића, српска имовина је била минирана од стране организованих група хрватских полицајаца, и хрватских паравојника. 

УНИШТЕНИ ЛОКАЛИ У ЗАДРУ

Приватни локали Срба
1. Штрбац Недељко, бријачка радња,
2. Штрбац Владимир, кафић ДМД, потпуно уништен,
3. Милосављевић Мирослав, кројачка радња, демолирана,
4. Букарица Мирко, гостиона "Стари град", потпуно уништена,
5. Корлат Ђуро, продавница лутака уништена и проваљено у стан који је демолиран,
6. Поповић Петар, кошаркаш "Задра", кафић "Тајмаут", уништен,
7. Ковачевић Стево, обућарска радња, разлупана,
8. Опачић Миодраг, видео-клуб "Бис", однето 1.200 касета, 1 камера, 2 видео-рикордера, 5 рефлектора,
9. Матић Петар, салон обуће, опљачкан и уништен,
10. Кричка Божо, салон рубља, опљачкан и уништен,
11. Кнежевић Перо, кафић "Перо", потпуно уништен,
12. Кнежевић Перо, кафић "Пен", потпуно уништен,
13. Дукић Зорица, ташнерска радња, опљачкана и уништена,
14. Рајчевић Мирослав, локал конфекције на пијаци, потпуно уништен,
15. Бабац Сенака и Драган, пицерија "Пет бунара", демолирана,
16. Миланковић Марија, гостионица "Мирни кутић", демолирана,
17. Војводић Урош, кафић "Рава", потпуно уништен (налази се на 100м од полицијске станице),
18. Ратковић Веселин, кафић "Гоги", демолиран,
19. Гњидић Војо, кафић "Јелена", демолиран и уништен,
20. Кожул Глишо, кафић "Аквариј", уништен,
21. Комазец Јово, кафић "Југа", демолиран,
22. Ласковић Бранко, кафић "Булевар", демолиран,
23. Арчаба Мирко, кафић "Амбасадор", демолиран,
24. Остојић Марко, бутик "Либертас", опљачкан и демолиран,
25. Богдановић Милан, кафић "Пејтон", демолиран,
26. Кресовић Бранко, ауто-школа "Задар - инокс", демолирана,
27. Алавања Миро, предузеће и самопослуга прехране, све уништено,
28. Голијанин Анђелко, предузеће за месне производе и прехрану, уништено,
29. Комазец Лепа, кројачка радња, уништена,
30. Продаја аутомобила "Весна", демолиран,
31. Лакић Славко, фризерски салон, уништен,
32. Трговачка радња на "Билом бригу", уништена,
33. Кафе бар "Кактус", демолиран,
34. Пуповац Бошко, ресторан "бамби", демолиран,
35. Гладовић Ђуро, кућица "Тибо" - продаја обуће, опљачкана и уништена,
36. Гладовић Љубо, кућица "Тибо" - продаја обуће, опљачкана и уништена,
37. Варећак Марија, дућан стакла, полупан,
38. Кнежевић Владо, кућица типа "Тибо" - продавница текстила, опљачкана и демолирана,
39. Вукојевић Бранко, кућица типа "Тибо" - продавница текстила, опљачкана и демолирана,
40. Вукић Урош, кућица типа "Тибо" - продавница ручне радиности, опљачкана и демолирана,
41. Димовски Зоран, киоск типа "Тибо", опљачкан и демолиран,
42. Живановић Жика, киоск типа "Тибо", опљачкан и демолиран,
43-48. Беговић, пет киоска типа "Тибо", разна роба, уништени,
49. Цвијановић Милан, штанд за продају керамике,
50. Бабић Душан, киоск типа "Тибо", продаја обуће, опљачкан и демолиран,
51. Ћук Љубомир, штанд за продају разне робе, опљачкан и демолиран,
52. Калуђеровић Мишо, кафић "Гурман", демолиран,
53. Штрбац Стево, бријачки салон уништен, испред салона му запаљен аутомобил,
54. Шарић Живко, гостионица "Путник", демолирана и запаљена,
55. Маричић Петар, постоларска радња, демолирана,
56. Пуповац Јованка, фризерски салон "Аријана", демолиран,
57. Гладовић Љубомир, киоск продаје обуће, демолиран,
58. Корлат Никола, продавница слика, опљачкана и демолирана,
59. Маричић божо, продавница ауто делова "Плимекс", демолирана,
60. Павић Живко, сајџијска радња "Зенит", демолирана,
61-75. 15 киоска, разних приватних власника на пијаци, роба опљачкана, киосци уништени,
76. Маричић Вељко и његов брат, киосци, уништени,
77. Приватни хотел, полупана стакла,
78. Пуповац Софија, педикирски салон, демолиран,
79. Савић Никола, месара, уништена,
80. Лакић Живко, бифе "Пролетер", демолиран,
81. Гњидић Илија, радња за сувенире, демолирана.
82. Бјелановић Зоран, локал на пијаци уништен,
83. Кута Ђуро, кафић код банке демолиран,
84. Жужа Душко, пекара запаљена,
85. Гајић Винко, предузеће "Вијак" уништено,
86. Драча Слободан, комисион уништен,
87. Лежајић Невен, предузеће уништено,
88. Гаица Јово, гостиона "Козара" оштећена,
89. Гаица Дринко, предузеће оштећено.

Приватне куће Срба
90. Сладаковић Марко, из задра, кућа демолирана са намештајем,
91. Допуђ Димитрије, кућа-викендица у поседарју код задра, уништена и покрадена,
92. Златковић Јордан, кућа у сукошану, потпуно срушена,
93. Алавања Петар, кућа у Сукошану, срушена и демолирана,
94. Вараћек Марија, на кући у улици Пут Бокањца, полупани прозори,
95. Јокић Војин, у Филипу Јакову код Задра, срушена и демолирана кућа и спаљен намештај,
96. Шкулић Милан и Дивна, мешани брак, хрват - српкиња, минирана кућа док су били на спавању, ујутру у 04.15,
97. Рељић Милан, из Загреба, минирана кућа на острву Виру,
98. Покрајац Томо, стан, запаљен,
99. Недић Томислав, кућа, опљачкана и разорена,
100. Кудра Никола, аутомобил "ситроен", запаљен
101. Мирковић Милош, кућа за одмор у ражанцу, запаљена,
102. Глигоровић Милош, кућа у ражанцу, запаљена,
103. Кресовић Ђуро, кућа запаљена,
104. Драча Раде, кућа запаљена,
105-126. Викендице, 22, више власника, на подручју Привлаке, Вира и Нина.
Локали друштвених фирми из СР Србије

127. "Нови дом", салон намештаја, Београд, салон демолиран и опљачкан у потпуности, опљачкана роба одвезена камионима, једна фотеља је запаљена испред зграде задарског суда,
128. Представништво "Јат"-а, потпуно демолирано,
129. "Путник" - Београд, услуге најма аутомобила, демолирано,
130. "Авис" - Београд, услуге најма аутомобила, демолирано,
131. "Беко" - Београд, иако раније исељен, локал је полупан,
132. "Меркур" - Бачка Паланка, продавница кожне галантерије, потпуно уништена и опљачкана,
133. "Клуз" - Београд, салон одеће, уништен,
134. "Југотурс - представништво демолирано,
135. "Бетекс" ("Алкар") - Београд, продавница спортске одеће, опљачкана и демолирана,
136. "Петар Велебит" - Београд, продавница обуће, демолирана и опљачкана,
137. "Обућа" - Београд, продавница обуће, демолирана и запаљена,
138. "Фрушка гора" - Рума, продавница обуће, опљачкана и демолирана,
139. "југобанка" - Београд, разбијени излози,
140. "Чик" - Куманово, продавница обуће, демолирана и опљачкана,
141. "Стандард" - Зајечар, продавница кожне галантерије, демолирана и опљачкана,
142. "Симпо" - Врање, салон намештаја, демолиран и опљачкан,
143. "Војводина" - Стара Пазова, салон намештаја, опљачкан и демолиран,
144. "Ледерланд" Београд - локал на пијаци,
145-148. "Борба" - четири киоска, уништена и запаљена.

Уништени објекти у Бибињама

1. Павловић Бранко, из Корлата код Бенковаца, кућа спаљена,
2. Бојчић Гојко, ради у Швајцарској, кућа спаљена,
3. Др Боројевић, ради у Швајцарској, кућа опљачкана и спаљена,
4. Кресовић Милош, из Задра, кућа опљачкана и спаљена,
5. Кошевић Петр, из Задра, кућа опљачкана,
6. Ковач Милош, из Задра, кућа опљачкана и запаљена,
7. Вујатовић Мирко, из Задра, кућа спаљена,
8. Руменић Стево, из Задра, кућа запаљена,
9. Кресовић Ђуро, из Задра, кућа демолирана,
10. Самолов Стојан, кућа спаљена,
11. Рокнић Перо, кућа спаљена,
12. Др Живорад Зојић, кућа спаљена,
13. др Душан Рњак, кућа спаљена,
14. Ожеговић Страхиња, кућа спаљена,
15. Жунић Симо, кућа спаљена,
16. Павловић Владо, опљачкана кућа,
17. Ожеговић Мирко, опљачкана кућа,
18-27. Десет кућа у делу званом "Пунта" у Бибињама, запаљено,
28-37. петнаест кућа, у делу званом "Режани", запаљено.

НАЛОГОДАВЦИ
Ливљанић Иво, председник општине Задар, касније амбасадор Хрватске у Ватикану, Шекс Владимир, потпредседник хрватског парламента, Шале Петар, високи функционер ХДЗ из Загреба, Брзоја Љ. Иван, рођен 12.10.1954. године у Надину, општина Бенковац, начелник ПУ Задар, Икић Ј. Анте, рођен 22.5.1953. године у Горици, општина Задар, радник ПУ Задар, Станић Томислав, високи функционер МУП Хрватске, начелник полиције у Задру. ПОСЛЕДИЦЕ

Дан касније, 3. маја 1991. године Задар је био опустошен град, а у њему су биле банде које су и даље вршили пљачкање имовине Срба. Након овог рушилачког похода и пљачкања, велики број Срба из Задра и околине није се више осећао сигурно и многи се одлучују на исељавање. Отишло је више од 80% Срба који су до 1991. живели и радили у Задру. А то је и била жеља локалног руководства ХДЗ.

Занимљиво је да за овај рушилачки поход и пљачкање нико још није одговарао, и да хрватско Тужилаштво није подигло ниједну оптужницу, иако се све одиграло по дану, па су хиљаде људи могли да виде шта се дешава.

1992. године је Окружни Суд у Задру читав предмет о кривичном делу уништења и отуђења туђе имовине у Задру 2. маја 1991. проследио на Жупанијски суд у Сплиту, а одатле је опет све прослеђено Војном Тужилаштву Хрватске у Загреб, где је 2002. године случај затворен.
Што значи да нико неће одговарати за организовање и извршење овог кривичног дела. 
http://www.zlocininadsrbima.com/Zlocin.aspx?Naslov=Задарска-кристална-ноћ-1991

prvo otkud nekome pravo da bilo koga proteruje, ne vidim nikakav razlog da mene neko kinji ako ja ne želim da primim nešto u svoje telo.
ako bi tako posmatrali, proterivanje je takođe narušavanje moje slobode, ništa manje nego nasilna vakcinacija, te prema tome podleže istom rezonu: ko si ti da mene izbacuješ iz mog vlasništava.
ako je pak drugi scenario u pitanju a to je ovo ukidanje zdravstvenog osiguranja (mogućnosti lečenja) onda lepo ako je tako (mada je i to isto kao i prethodno navedeno) prvo da mi se vrate sve pare koje su do sada ulaćene po tom osnovu, drugo sam sebe oslobađam bilo kavih doprinosa društvu koje me ne želi i treće tražim nadoknadu usled diskriminacije ( ne mogućnost rada, zaposlenja, vrtića za decu ...itd)
odakle nekome ideja da ja treba njemu da odgovaram ili njemu da se saobražavam? mi smo slobodni da raspolažemo sa svojim telom onako kako mislimo da je trenutno najprikladnije a doprinosim društvu (u vidu plaćanja doprinosa) zato što želim benefite od toga. ako mi te benefite neko uskraćuje onda mora da mi ih nadoknadi.
alo ljudi pa niko nikom ovde bre nije "tata" pa da može da mi kaže marš u ćošak. može nešto da mi uskrati ali to ima onda da nadoknadi.

Ма слуди се човек од толиких информација и немира, обузме те брига за ближње, за себе, за цео свет.
Гавра позван да спасава свет? Већ је васкрсао Онај који га ВЕЋ ЈЕСТЕ спасао.
Бринемо ми у...
Но, кад и сам превише бринем и кад видим да ми каже блиц, данас, ббц, цнн - Иди лево!
А не не, ја одо' десно!
У вакцини је спас! МОРАШ! ТАЧКА!
ДОКАЗАНО ЈЕ!
ЧИЊЕНИЦЕ! ПОТВРДЕ! УВЕРЕЊА!!!
МОРАААШ!!!
ТАЧКА!
Јок бре, не морам.
И не дери се на мене.

Ako bismo ovo mogli nazvati osmom činjenicom, zanima me kakav je stav pravoslavnih hrišćana u pogledu video priloga sa dr Stenlijem Plotkinom?

Ne primam nikake vakcine protiv nikake bolesti pa makar crkooooooo.
 

Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo
 
Foto: Milan Ilic, Aleksandar Dimitrijević, Profimedia, Wikipedia / RAS Srbija Vakcina i tačka. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o prošlim vremenima ne znamo za veliki kašalj i difteriju, dečja paraliza... Neretko je osopravana, bez valjanih argumenata, ali neoborivo je to da je ona bespogovorni čuvar našeg zdravlja. Ovih sedam činjenica to i dokazuju.
  Tema vakcinacije ponovo je pokrenuta nakon što je naš teniser Novak Đoković doveo u pitanje moguću vakcinaciju protiv korone, a odmah zatim sa svojim stavom izašao je i epidemiolog dr Predrag Kon. Kakve god rasprave se vodile, činjenica je samo jedna i staje u jednu rečenicu - vakcinacija nema alternativu. Ona je pitanje pre svega društvene odgovornosti kako prema sebi, tako i prema populaciji u celosti, a to nam jednostavno poručuju svi dosadašnji slučajevi epidemija sa kojima smo se i mi i svet suočavili kroz istoriju.
- Stanje sa korona virusom se menja iz dana u dan, dok neki najavljuju pobedu, drugi kažu da nam se sprema drugi talas. A rešenje je samo jedno - čeka se vakcina - bio je izričit epidemiolog Predrag Kon.
  Foto: RTS / screenshot Predrag Kon Ako je nekome teško da ode malo dalje u prošlost, dovoljno je da se vrati svega tri godine unazad, kada smo se suočili sa epidemijom malih boginja, bolesti koja ne treba ni da postoji u 21. veku, s obzirom na to da protiv nje već decenijama postoji efikasna vakcina. Ali zahvaljujući raznim anivakserskim lobijima, koji su agresivno i intenzivno promovisali svoje u nauci neutemeljene stavove, mnogi roditelji su odbijali da vakcinišu svoju decu, što je dovelo do rušenja odbrambenog bedema nacije - kolektivnog imuniteta, a mi samo tu epidemiju završili sa 15 mrtvih. Svi oboleli nisu bili vakcinisani, za manji broj bio poznat vakcinalni status. O tome ćemo nešto kasnije.
No, stvarni značaj vakcine mnogo je veći od zaustavljanja malih boginja. Vratimo se u prošlost...
Činjenica 1: Prva vakcina preokret u čovečanstvu
  Kinezi su prvi otkrili rani oblik vakcinacije u 10. veku: „variolacija" je predstavljala izlaganje zdravih ljudi ranicama i krastama uzrokovanih bolešću, kako bi se izgradio imunitet. A onda je došla 1796. godina. Britanski lekar Edvard Džener primetio je da mlekarke dobijaju kravlje boginje, ali da retko oboljevaju od onih smrtonosnih.
Foto: CJ GUNTHER / EPA; vakcina grip Velike boginje su vrlo zarazna bolest od koje je umrlo 30 odsto zaraženih. Onima koji su ih preživeli, često su na telu ostajali ožiljci ili su oslepeli.
Doktor Džener je 1796. godine izveo eksperiment na osmogodišnjem Džejmsu Fipsu. On je ubrizgao gnoj u dečakovu krv, a njegov organizam je ubrzo razvio simptome.
Kada se Fips oporavio, Džener je ubacio u njega i virus malih boginja, ali je dečak ostao zdrav, jer je izgradio imunitet na obe vrste boginja. Kada su 1798. godine objavljeni rezultati, skovana je i reč vakcina od latinske reči vaca, što znači krava.
  Činjenica 2: Variola vera u Srbiji i redovi za vakcinaciju
Svet bez vakcine je bio opasno mesto za život - miloni ljudi su umirali svake godine.
A te 1972. godine, tadašnja Jugoslavija zauvek je zapamtila šta znači reč - epidemija.
Ibrahim Hoti iz Đakovice na Kosovu sa verskog putovanja početkom te godine doneo je virus velikih boginja , što je potvrđeno tek 14. marta. Do polovine marta, variola vera je zarazila više od 140 ljudi, pre svega na Kosovu, u Novom Pazaru, Čačku, Beogradu i na severu Crne Gore.
  Kako smo se rešili toga? Odgovor je jednostavan - disciplinom i vakcinom. Ljudi su strpljivo čekali vakcinaciju u redovima sa propisanom udaljenošću i strah od smrti ih nije pokolebao da je to ispravna odluka. I bila je. Variola vera je iskorenjena organizovanom akcijom uz vakcinaciju.
Činjenica 3: Tri miliona smrti godišnje kod nevakcinisanih
Samom vakcinacijom broj umrlih se smanjio za neverovatnih 80 odsto i to samo u novijoj istoriji od 2000. do 2017. godine, navela je Svetska zdravstvena organizacija.
- Od svog nastanka do dana današnjeg razvijen je veliki broj vakcina i programa vakcinacije. Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama prevenabilnih bolesti među kojima su dečja paraliza, difterija, tetanus, veliki kašalj, hepatitis B, morbile, zaušci, rubeole, neke vrste zapaljenja pluća, prolivi izazvani rotavirusom i rak grlića materice. Vakcinacija je tako postala jedna od najvećih dostignuća imunizacije i medicine uopšte - podaci su koje je dostavio Institut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut za "Blic".
Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija torlak Oni su dodali da se svake godine registruje dva do tri miliona smrtnih ishoda od pneumokoknih infekcija, rotavirusnih infekcija, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja kod nevakcinisanih lica među kojima je najviše dece ispod pet godina života.
Imunizacija je veremenom doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečje paralize.
- U ovoj godini se navršava 22 godine od poslednjeg registovanog autohtonog slučaja dečje paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu. Sve zemlje regiona stekle su status bez poliomijelitisa u junu 2002. godine - zaključili su lekari sa Batuta.
Činjenica 4: Kako nas je iskorenjena bolest prevarila
Ako nismo, a nismo, naučili iz prethodnih činjenica, jedna iz skorije prošlosti bi trebalo da nas podseti na to koliko je vakcina nenadmašna civilizcijska tekovina. Vratimo se u 2017. i vreme epidemije malih boginja u Srbiji.
Od početka oktobra 2017. godine, kada su potvrđeni prvi slučajevi malih boginja zaključno sa 27. avgustom 2019. godine na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano je ukupno 5.798 slučajeva malih boginja i 15 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa ovom infekcijom.
Darija Kisić Tepavčević Širenju morbila doprineo je nizak stepen vakcinacije čemu je "kumovala" intenzivna antivakcinaška kampanja na društvenim mrežama.
- Nizak stepen kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja i velika kontagioznost ovog prouzrokovača doveli su do brzog širenja virusa na teritoriji cele zemlje - objašnjavala je u to vreme prof. dr Darija Kisić Tepavčević zamenica direkotrke "Batuta".
    Naime, kako je istakla, obuhvat MMR vakcinacijom u drugoj godini života je na početku epidemije 2017 .godine na nivou cele zemlje bio 81 odsto, dok je u najvećim gradovima (Beograd, Niš) bio ispod 70 odsto. Da bismo stekli kolektivni imunitet, važno je reći da obuhvat vakcinacijom mora biti iznad 95 odsto.
Krajem decembra 2017. godine prijavljen je prvi smrtni ishod od malih boginja u Srbiji posle 20 godina. To je potom bila nezaustavljiva lavina koja je odnela i nekoliko dečjih života.
Činjenica 5: Izvukli smo se, ali nedovoljno
I danas tri godine kasnije situacija sa morbilama nije do kraja rešena. Poslednji poznati podaci koje nam je dostavio Insitut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut su do kraja 2019. godine. I ne obezbeđuju nam kolektivni imunitet, što znači da i dalje imamo one koji sumnjaju u vakcinu i odbijaju da vakcinišu svoju decu, a što može da bude veoma opasno.
"Vakcinacija dece u drugoj polovini godine života protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR) na teritoriji naše zemlje u prethodnoj godini sprovedena je obuhvatom od 88 odsto. Obavljena je i revakcinacija dece pre upisa u prvi razred, a tu je obuhvat nešto veći i iznosi 91,9 odsto. Kada je reč o vakcinaciji u drugoj godini života u pitanju ona je niža nego u 2018. godini, dok je obuhvat revakcinacije pred polazak u školu nešto višu u odnosu na prošlogodišnje", naveli su sa Batuta za "Blic".
- Obavezna vakcinacija mora da nastavi da se sprovodi, tu govora nema - naglasila je 8. aprila dr Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Insituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", na redovnoj pres konferenciji posvećenoj preseku stanja oko epidemije korona virusa u Srbiji.
U suprotnom, upozorila je, "uskoro bi mogli da imamao epidemiju drugih bolesti, a koje vakcinama mogu uspešno da se spreče".
Inače, a pogotovo sada u situaciji kada se borimo sa koronom, virusom koji je definitivno promenio svet i sve naše navike, to nam sigurno ne treba.
U prethodnoj godini u Evropskom regionu SZO u prvih šest meseci prijavljeno je 90.000 slučajeva morbila u 48 od 53 zemlje, što je dvostruko veći broj u odnosu na registrovane slučajeve u 2018. godini. Do kraja godine registrovano 104.248 slučajeva, od kojih je 60 odsto bilo u Ukrajini.
Nijedna zemlja Evropske unije nije registrovala nula slučajeva, a više od 55 odsto obolelih su bile osobe u uzrastu preko 15 godina života.
- Kod jednog deteta od 20 obolelih male boginje izazivaju zapaljenje pluća, a od svakih hiljadu dece koja dobiju male boginje jedno ili dvoje će umreti - upozoravaju sa Batuta.
U 2019. godini registrovano je 22 slučaja morbila u našoj zemlji.
Činjenica 6: Kalendar imunizacije je nezaobilazan
Vakcine su vremenom postale žrtve svog uspeha, jer se "ne vide" oboleli, već samo oni koji nisu imali prilike da obole od bolesti protiv kojih su vakcinisani. Zato je sačinjen kalendar obavezne imunizacije koje se Srbija uz većinu zemalja sveta pridržavaju.
Ako ga pogledate dobro, videćete da su u njemu su pobrojane bolesti od kojih su milioni ljudi umirali u prošlosti. Difterija je samo u Americi odnosila početkom prošlog veka po 10.000 života godišnje, a 12,5 miliona njih je umrlo sredinom prošlog veka od rubeola.
Sada mnoge od ovih bolesti ne pominjemo, a da vakcine nema da nas zaštiti, pretile bi nam pandemije. Zato je važno, izuzeno važno pratiti kalendar imunizacije.
Foto: Institut za javno zdravlje Batut / RAS Srbija Kalendar imunizacije Foto: Institut za javno zdravlje Batut / RAS Srbija Kalendar imunizacije Činjenica nad činjenicama: Vakcinacija nema alternativu
Šta bi bilo da vakcine nema i treba li dati prostora ljudima na izbor?
- Sporna je i lako oboriva tvrdnja: "Gde postoji rizik, mora postojati izbor". Civilizovano življenje u kolektivu podrazumeva preuzimanje određenih rizika u ime opšteg dobra. Lakše je bacati pomije kroz prozor nego rizikovati pad silaskom niz stepenice, ali se pitanje izbora uopšte ne postavlja - kazao je epidemiolog Zoran Radovanović.
Time bismo i završili.
Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo
WWW.BLIC.RS Vakcina i tačka. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o...  

Stanley_Plotkin.mp4

Vjecan mu spomen.
Oni koji su ga poznavali nikada ga zaboraviti nece. 
Zbogom oce Momo, do ponovnog, vjecnog i radosnog susreta.