Vuk Mob

Управо погледах "Утисак недеље", па док су ми утисци свјежи да прокоментаришем. Владика Григорије се веома добро спремао, буквално је пазио на сваки детаљ. Мислим да је консултовао професионалце. Почевши од дрвене панагије, па надаље. Његова прича је сасвим питка и глатка, и била је јасна свима. Мислим да чак и они који подржавају Вучића могу да га подрже. Није ми јасно гдје је и кад је Устав СПЦ прекршен 100 пута? Све смјене епископа је инспирисао и проводио он, тако да прича о слободи и другачијости… не пије воде. Било ми је супер смијешно што је рекао да је Максим без страсти... Тако нешто слично је и Давид рекао. Све што је рекао Григорије потписујем, стим што је он својим личним примјером последња особа која може да говори о томе. Живио сам у Сарајеву кад је он био локум тененс Митрополије, други, другачијост, слобода, љубав, може да прође код Оље Бећковић која га не зна. Али владика ко владика, нису ни други ништа бољи, само не иду на ТВ и не лажу. А тек скормност, па његове ципеле и чарапе вриједе више него сав љетњи и зимски аутфит Иринеја Буловића са два пара шолових сандала.
Вукашин је све вријеме изгледао презнојено. Говор му је као и писање тежак и неразумљив. Не знам колико су широке народне масе могле да га схвате кад је говорио изразе попут "деструкција друштва," "психолошка корупција" "пузајући ауторитарни импулс" итд. Све је јасно и лијепо речено, али ако је била поента скупити симпатије народа, онда је морао више да личи на Григорија, а мање на себе. Није ми се допала његова критика народа, народ не ваља, овако онако, нико није достојан сем мене, углавном говор неког партијског секретара. Елитизам и интелектуализам пролазе код маме и тетке, нигдје другдје. Било је супер кул, што је Оља ставила неки видео Утисак, гдје Вучић говори о некоме да је постао све захваљаујући мами. То је управо Вукашинова прича, требао је за тај приједлог да да глас, да пародија буде потпуна. Вукашин је дебело омануо, не само да је слагао да се благослов Патријарха не односи на њега, него није знао да се избори са обичним искушењем и трик питањем новинара "Свака власт од Бога је!" Одрекао се ап. Павла да није трепнуо. Нисам сигуран колико је успио да побере симпатије. Сједио је накривљено на столици, презнојен, и причао неразумљиво. За разлику од Григорија који је доминирао, ставом, гласом и јасноћом. Мада није ни Григорије успио да докаже какве везе има Вучић са стањем у Цркви.
Додуше Оља им није помагала. Њу Црква и све те компликоване конструкције Савет Фаултета, Синод, Наставно научно веће, Архијерејски сабор  итд искрено не занимају. Њу су занимали колико су могли да причају против Вучића ,а њихова лична драма, коју имају, посебно Вукашин, је не занима. Оља је на крају успјела да остави утисак да су и  Вукашин и Максим смијењени са функција због Вучића. Почетак емисије је напоран са њеном игром ријечи гледајмо се у очи итд. Похвале Игнатија, који има неки блажи облик Аспергеровог синдорма тј може да прича о три теме и ништа га друго не занима нити опажа, и Марка Вилотића, као генија, су биле дегутантне.
Укратко, мислим да је Вукашин џаба погинуо, са нула ефекта. Григорије је доста солидан, мислим да ће моћи да се окити ореолом мучеништва једног дана кад не буде Вучића, до тада ће мирно да живи у Дизелдорфу.
Оно што ме брине јесте, да у овој борби, једна страна почиње да прави догматске грешке и гафове, све у циљу побједе. Вукашин са идејом да није свака власт од Бога, па ево и сад владика Атанасије Ј, да у Цркви не постоји власт.??!! Мислим да су заборавили да смо ми Халкидонска црква, да се слобода и благодат управо дешавају у оквирима институције, а не голи и сами од себе. Није довољна само љубав и слобода, ако не постоји структура која је штити и остварује. Синод и Сабор су те структуре, друга је ствар што он није члан Синода, па му криво. Али нисам ни ја па ћутим.
 
 

Нема потребе онима који имају мозак амебе, и који стварно мисле да Григорије и Максим представљају неке самосталне и слободне стријелце, жељне аполитичности.
Људи који се представљају као пријатељи Трампа и Меркел, који руку на срце о њима немају појма,не могу да глуме светитеље.
Сјећали се ико колико се Григорије увлачио Додику, колико је био ангажован на изборним кампањама? Додуше касније су се растали, али сјећање ме довољно служи, да Григорије не може да никоме придикује о политичарима. Још поврх свега напише књигу у којој себе пореди са Леонардом Давичнијем? 
Енџој амнезија

Управо погледах "Утисак недеље", па док су ми утисци свјежи да прокоментаришем. Владика Григорије се веома добро спремао, буквално је пазио на сваки детаљ. Мислим да је консултовао професионалце. Почевши од дрвене панагије, па надаље. Његова прича је сасвим питка и глатка, и била је јасна свима. Мислим да чак и они који подржавају Вучића могу да га подрже. Није ми јасно гдје је и кад је Устав СПЦ прекршен 100 пута? Све смјене епископа је инспирисао и проводио он, тако да прича о слободи и другачијости… не пије воде. Било ми је супер смијешно што је рекао да је Максим без страсти... Тако нешто слично је и Давид рекао. Све што је рекао Григорије потписујем, стим што је он својим личним примјером последња особа која може да говори о томе. Живио сам у Сарајеву кад је он био локум тененс Митрополије, други, другачијост, слобода, љубав, може да прође код Оље Бећковић која га не зна. Али владика ко владика, нису ни други ништа бољи, само не иду на ТВ и не лажу. А тек скормност, па његове ципеле и чарапе вриједе више него сав љетњи и зимски аутфит Иринеја Буловића са два пара шолових сандала.
Вукашин је све вријеме изгледао презнојено. Говор му је као и писање тежак и неразумљив. Не знам колико су широке народне масе могле да га схвате кад је говорио изразе попут "деструкција друштва," "психолошка корупција" "пузајући ауторитарни импулс" итд. Све је јасно и лијепо речено, али ако је била поента скупити симпатије народа, онда је морао више да личи на Григорија, а мање на себе. Није ми се допала његова критика народа, народ не ваља, овако онако, нико није достојан сем мене, углавном говор неког партијског секретара. Елитизам и интелектуализам пролазе код маме и тетке, нигдје другдје. Било је супер кул, што је Оља ставила неки видео Утисак, гдје Вучић говори о некоме да је постао све захваљаујући мами. То је управо Вукашинова прича, требао је за тај приједлог да да глас, да пародија буде потпуна. Вукашин је дебело омануо, не само да је слагао да се благослов Патријарха не односи на њега, него није знао да се избори са обичним искушењем и трик питањем новинара "Свака власт од Бога је!" Одрекао се ап. Павла да није трепнуо. Нисам сигуран колико је успио да побере симпатије. Сједио је накривљено на столици, презнојен, и причао неразумљиво. За разлику од Григорија који је доминирао, ставом, гласом и јасноћом. Мада није ни Григорије успио да докаже какве везе има Вучић са стањем у Цркви.
Додуше Оља им није помагала. Њу Црква и све те компликоване конструкције Савет Фаултета, Синод, Наставно научно веће, Архијерејски сабор  итд искрено не занимају. Њу су занимали колико су могли да причају против Вучића ,а њихова лична драма, коју имају, посебно Вукашин, је не занима. Оља је на крају успјела да остави утисак да су и  Вукашин и Максим смијењени са функција због Вучића. Почетак емисије је напоран са њеном игром ријечи гледајмо се у очи итд. Похвале Игнатија, који има неки блажи облик Аспергеровог синдорма тј може да прича о три теме и ништа га друго не занима нити опажа, и Марка Вилотића, као генија, су биле дегутантне.
Укратко, мислим да је Вукашин џаба погинуо, са нула ефекта. Григорије је доста солидан, мислим да ће моћи да се окити ореолом мучеништва једног дана кад не буде Вучића, до тада ће мирно да живи у Дизелдорфу.
Оно што ме брине јесте, да у овој борби, једна страна почиње да прави догматске грешке и гафове, све у циљу побједе. Вукашин са идејом да није свака власт од Бога, па ево и сад владика Атанасије Ј, да у Цркви не постоји власт.??!! Мислим да су заборавили да смо ми Халкидонска црква, да се слобода и благодат управо дешавају у оквирима институције, а не голи и сами од себе. Није довољна само љубав и слобода, ако не постоји структура која је штити и остварује. Синод и Сабор су те структуре, друга је ствар што он није члан Синода, па му криво. Али нисам ни ја па ћутим.
 
 

Управо погледах "Утисак недеље", па док су ми утисци свјежи да прокоментаришем. Владика Григорије се веома добро спремао, буквално је пазио на сваки детаљ. Мислим да је консултовао професионалце. Почевши од дрвене панагије, па надаље. Његова прича је сасвим питка и глатка, и била је јасна свима. Мислим да чак и они који подржавају Вучића могу да га подрже. Није ми јасно гдје је и кад је Устав СПЦ прекршен 100 пута? Све смјене епископа је инспирисао и проводио он, тако да прича о слободи и другачијости… не пије воде. Било ми је супер смијешно што је рекао да је Максим без страсти... Тако нешто слично је и Давид рекао. Све што је рекао Григорије потписујем, стим што је он својим личним примјером последња особа која може да говори о томе. Живио сам у Сарајеву кад је он био локум тененс Митрополије, други, другачијост, слобода, љубав, може да прође код Оље Бећковић која га не зна. Али владика ко владика, нису ни други ништа бољи, само не иду на ТВ и не лажу. А тек скормност, па његове ципеле и чарапе вриједе више него сав љетњи и зимски аутфит Иринеја Буловића са два пара шолових сандала.
Вукашин је све вријеме изгледао презнојено. Говор му је као и писање тежак и неразумљив. Не знам колико су широке народне масе могле да га схвате кад је говорио изразе попут "деструкција друштва," "психолошка корупција" "пузајући ауторитарни импулс" итд. Све је јасно и лијепо речено, али ако је била поента скупити симпатије народа, онда је морао више да личи на Григорија, а мање на себе. Није ми се допала његова критика народа, народ не ваља, овако онако, нико није достојан сем мене, углавном говор неког партијског секретара. Елитизам и интелектуализам пролазе код маме и тетке, нигдје другдје. Било је супер кул, што је Оља ставила неки видео Утисак, гдје Вучић говори о некоме да је постао све захваљаујући мами. То је управо Вукашинова прича, требао је за тај приједлог да да глас, да пародија буде потпуна. Вукашин је дебело омануо, не само да је слагао да се благослов Патријарха не односи на њега, него није знао да се избори са обичним искушењем и трик питањем новинара "Свака власт од Бога је!" Одрекао се ап. Павла да није трепнуо. Нисам сигуран колико је успио да побере симпатије. Сједио је накривљено на столици, презнојен, и причао неразумљиво. За разлику од Григорија који је доминирао, ставом, гласом и јасноћом. Мада није ни Григорије успио да докаже какве везе има Вучић са стањем у Цркви.
Додуше Оља им није помагала. Њу Црква и све те компликоване конструкције Савет Фаултета, Синод, Наставно научно веће, Архијерејски сабор  итд искрено не занимају. Њу су занимали колико су могли да причају против Вучића ,а њихова лична драма, коју имају, посебно Вукашин, је не занима. Оља је на крају успјела да остави утисак да су и  Вукашин и Максим смијењени са функција због Вучића. Почетак емисије је напоран са њеном игром ријечи гледајмо се у очи итд. Похвале Игнатија, који има неки блажи облик Аспергеровог синдорма тј може да прича о три теме и ништа га друго не занима нити опажа, и Марка Вилотића, као генија, су биле дегутантне.
Укратко, мислим да је Вукашин џаба погинуо, са нула ефекта. Григорије је доста солидан, мислим да ће моћи да се окити ореолом мучеништва једног дана кад не буде Вучића, до тада ће мирно да живи у Дизелдорфу.
Оно што ме брине јесте, да у овој борби, једна страна почиње да прави догматске грешке и гафове, све у циљу побједе. Вукашин са идејом да није свака власт од Бога, па ево и сад владика Атанасије Ј, да у Цркви не постоји власт.??!! Мислим да су заборавили да смо ми Халкидонска црква, да се слобода и благодат управо дешавају у оквирима институције, а не голи и сами од себе. Није довољна само љубав и слобода, ако не постоји структура која је штити и остварује. Синод и Сабор су те структуре, друга је ствар што он није члан Синода, па му криво. Али нисам ни ја па ћутим.
 
 

Управо погледах "Утисак недеље", па док су ми утисци свјежи да прокоментаришем. Владика Григорије се веома добро спремао, буквално је пазио на сваки детаљ. Мислим да је консултовао професионалце. Почевши од дрвене панагије, па надаље. Његова прича је сасвим питка и глатка, и била је јасна свима. Мислим да чак и они који подржавају Вучића могу да га подрже. Није ми јасно гдје је и кад је Устав СПЦ прекршен 100 пута? Све смјене епископа је инспирисао и проводио он, тако да прича о слободи и другачијости… не пије воде. Било ми је супер смијешно што је рекао да је Максим без страсти... Тако нешто слично је и Давид рекао. Све што је рекао Григорије потписујем, стим што је он својим личним примјером последња особа која може да говори о томе. Живио сам у Сарајеву кад је он био локум тененс Митрополије, други, другачијост, слобода, љубав, може да прође код Оље Бећковић која га не зна. Али владика ко владика, нису ни други ништа бољи, само не иду на ТВ и не лажу. А тек скормност, па његове ципеле и чарапе вриједе више него сав љетњи и зимски аутфит Иринеја Буловића са два пара шолових сандала.
Вукашин је све вријеме изгледао презнојено. Говор му је као и писање тежак и неразумљив. Не знам колико су широке народне масе могле да га схвате кад је говорио изразе попут "деструкција друштва," "психолошка корупција" "пузајући ауторитарни импулс" итд. Све је јасно и лијепо речено, али ако је била поента скупити симпатије народа, онда је морао више да личи на Григорија, а мање на себе. Није ми се допала његова критика народа, народ не ваља, овако онако, нико није достојан сем мене, углавном говор неког партијског секретара. Елитизам и интелектуализам пролазе код маме и тетке, нигдје другдје. Било је супер кул, што је Оља ставила неки видео Утисак, гдје Вучић говори о некоме да је постао све захваљаујући мами. То је управо Вукашинова прича, требао је за тај приједлог да да глас, да пародија буде потпуна. Вукашин је дебело омануо, не само да је слагао да се благослов Патријарха не односи на њега, него није знао да се избори са обичним искушењем и трик питањем новинара "Свака власт од Бога је!" Одрекао се ап. Павла да није трепнуо. Нисам сигуран колико је успио да побере симпатије. Сједио је накривљено на столици, презнојен, и причао неразумљиво. За разлику од Григорија који је доминирао, ставом, гласом и јасноћом. Мада није ни Григорије успио да докаже какве везе има Вучић са стањем у Цркви.
Додуше Оља им није помагала. Њу Црква и све те компликоване конструкције Савет Фаултета, Синод, Наставно научно веће, Архијерејски сабор  итд искрено не занимају. Њу су занимали колико су могли да причају против Вучића ,а њихова лична драма, коју имају, посебно Вукашин, је не занима. Оља је на крају успјела да остави утисак да су и  Вукашин и Максим смијењени са функција због Вучића. Почетак емисије је напоран са њеном игром ријечи гледајмо се у очи итд. Похвале Игнатија, који има неки блажи облик Аспергеровог синдорма тј може да прича о три теме и ништа га друго не занима нити опажа, и Марка Вилотића, као генија, су биле дегутантне.
Укратко, мислим да је Вукашин џаба погинуо, са нула ефекта. Григорије је доста солидан, мислим да ће моћи да се окити ореолом мучеништва једног дана кад не буде Вучића, до тада ће мирно да живи у Дизелдорфу.
Оно што ме брине јесте, да у овој борби, једна страна почиње да прави догматске грешке и гафове, све у циљу побједе. Вукашин са идејом да није свака власт од Бога, па ево и сад владика Атанасије Ј, да у Цркви не постоји власт.??!! Мислим да су заборавили да смо ми Халкидонска црква, да се слобода и благодат управо дешавају у оквирима институције, а не голи и сами од себе. Није довољна само љубав и слобода, ако не постоји структура која је штити и остварује. Синод и Сабор су те структуре, друга је ствар што он није члан Синода, па му криво. Али нисам ни ја па ћутим.
 
 

Управо погледах "Утисак недеље", па док су ми утисци свјежи да прокоментаришем. Владика Григорије се веома добро спремао, буквално је пазио на сваки детаљ. Мислим да је консултовао професионалце. Почевши од дрвене панагије, па надаље. Његова прича је сасвим питка и глатка, и била је јасна свима. Мислим да чак и они који подржавају Вучића могу да га подрже. Није ми јасно гдје је и кад је Устав СПЦ прекршен 100 пута? Све смјене епископа је инспирисао и проводио он, тако да прича о слободи и другачијости… не пије воде. Било ми је супер смијешно што је рекао да је Максим без страсти... Тако нешто слично је и Давид рекао. Све што је рекао Григорије потписујем, стим што је он својим личним примјером последња особа која може да говори о томе. Живио сам у Сарајеву кад је он био локум тененс Митрополије, други, другачијост, слобода, љубав, може да прође код Оље Бећковић која га не зна. Али владика ко владика, нису ни други ништа бољи, само не иду на ТВ и не лажу. А тек скормност, па његове ципеле и чарапе вриједе више него сав љетњи и зимски аутфит Иринеја Буловића са два пара шолових сандала.
Вукашин је све вријеме изгледао презнојено. Говор му је као и писање тежак и неразумљив. Не знам колико су широке народне масе могле да га схвате кад је говорио изразе попут "деструкција друштва," "психолошка корупција" "пузајући ауторитарни импулс" итд. Све је јасно и лијепо речено, али ако је била поента скупити симпатије народа, онда је морао више да личи на Григорија, а мање на себе. Није ми се допала његова критика народа, народ не ваља, овако онако, нико није достојан сем мене, углавном говор неког партијског секретара. Елитизам и интелектуализам пролазе код маме и тетке, нигдје другдје. Било је супер кул, што је Оља ставила неки видео Утисак, гдје Вучић говори о некоме да је постао све захваљаујући мами. То је управо Вукашинова прича, требао је за тај приједлог да да глас, да пародија буде потпуна. Вукашин је дебело омануо, не само да је слагао да се благослов Патријарха не односи на њега, него није знао да се избори са обичним искушењем и трик питањем новинара "Свака власт од Бога је!" Одрекао се ап. Павла да није трепнуо. Нисам сигуран колико је успио да побере симпатије. Сједио је накривљено на столици, презнојен, и причао неразумљиво. За разлику од Григорија који је доминирао, ставом, гласом и јасноћом. Мада није ни Григорије успио да докаже какве везе има Вучић са стањем у Цркви.
Додуше Оља им није помагала. Њу Црква и све те компликоване конструкције Савет Фаултета, Синод, Наставно научно веће, Архијерејски сабор  итд искрено не занимају. Њу су занимали колико су могли да причају против Вучића ,а њихова лична драма, коју имају, посебно Вукашин, је не занима. Оља је на крају успјела да остави утисак да су и  Вукашин и Максим смијењени са функција због Вучића. Почетак емисије је напоран са њеном игром ријечи гледајмо се у очи итд. Похвале Игнатија, који има неки блажи облик Аспергеровог синдорма тј може да прича о три теме и ништа га друго не занима нити опажа, и Марка Вилотића, као генија, су биле дегутантне.
Укратко, мислим да је Вукашин џаба погинуо, са нула ефекта. Григорије је доста солидан, мислим да ће моћи да се окити ореолом мучеништва једног дана кад не буде Вучића, до тада ће мирно да живи у Дизелдорфу.
Оно што ме брине јесте, да у овој борби, једна страна почиње да прави догматске грешке и гафове, све у циљу побједе. Вукашин са идејом да није свака власт од Бога, па ево и сад владика Атанасије Ј, да у Цркви не постоји власт.??!! Мислим да су заборавили да смо ми Халкидонска црква, да се слобода и благодат управо дешавају у оквирима институције, а не голи и сами од себе. Није довољна само љубав и слобода, ако не постоји структура која је штити и остварује. Синод и Сабор су те структуре, друга је ствар што он није члан Синода, па му криво. Али нисам ни ја па ћутим.
 
 

Управо погледах "Утисак недеље", па док су ми утисци свјежи да прокоментаришем. Владика Григорије се веома добро спремао, буквално је пазио на сваки детаљ. Мислим да је консултовао професионалце. Почевши од дрвене панагије, па надаље. Његова прича је сасвим питка и глатка, и била је јасна свима. Мислим да чак и они који подржавају Вучића могу да га подрже. Није ми јасно гдје је и кад је Устав СПЦ прекршен 100 пута? Све смјене епископа је инспирисао и проводио он, тако да прича о слободи и другачијости… не пије воде. Било ми је супер смијешно што је рекао да је Максим без страсти... Тако нешто слично је и Давид рекао. Све што је рекао Григорије потписујем, стим што је он својим личним примјером последња особа која може да говори о томе. Живио сам у Сарајеву кад је он био локум тененс Митрополије, други, другачијост, слобода, љубав, може да прође код Оље Бећковић која га не зна. Али владика ко владика, нису ни други ништа бољи, само не иду на ТВ и не лажу. А тек скормност, па његове ципеле и чарапе вриједе више него сав љетњи и зимски аутфит Иринеја Буловића са два пара шолових сандала.
Вукашин је све вријеме изгледао презнојено. Говор му је као и писање тежак и неразумљив. Не знам колико су широке народне масе могле да га схвате кад је говорио изразе попут "деструкција друштва," "психолошка корупција" "пузајући ауторитарни импулс" итд. Све је јасно и лијепо речено, али ако је била поента скупити симпатије народа, онда је морао више да личи на Григорија, а мање на себе. Није ми се допала његова критика народа, народ не ваља, овако онако, нико није достојан сем мене, углавном говор неког партијског секретара. Елитизам и интелектуализам пролазе код маме и тетке, нигдје другдје. Било је супер кул, што је Оља ставила неки видео Утисак, гдје Вучић говори о некоме да је постао све захваљаујући мами. То је управо Вукашинова прича, требао је за тај приједлог да да глас, да пародија буде потпуна. Вукашин је дебело омануо, не само да је слагао да се благослов Патријарха не односи на њега, него није знао да се избори са обичним искушењем и трик питањем новинара "Свака власт од Бога је!" Одрекао се ап. Павла да није трепнуо. Нисам сигуран колико је успио да побере симпатије. Сједио је накривљено на столици, презнојен, и причао неразумљиво. За разлику од Григорија који је доминирао, ставом, гласом и јасноћом. Мада није ни Григорије успио да докаже какве везе има Вучић са стањем у Цркви.
Додуше Оља им није помагала. Њу Црква и све те компликоване конструкције Савет Фаултета, Синод, Наставно научно веће, Архијерејски сабор  итд искрено не занимају. Њу су занимали колико су могли да причају против Вучића ,а њихова лична драма, коју имају, посебно Вукашин, је не занима. Оља је на крају успјела да остави утисак да су и  Вукашин и Максим смијењени са функција због Вучића. Почетак емисије је напоран са њеном игром ријечи гледајмо се у очи итд. Похвале Игнатија, који има неки блажи облик Аспергеровог синдорма тј може да прича о три теме и ништа га друго не занима нити опажа, и Марка Вилотића, као генија, су биле дегутантне.
Укратко, мислим да је Вукашин џаба погинуо, са нула ефекта. Григорије је доста солидан, мислим да ће моћи да се окити ореолом мучеништва једног дана кад не буде Вучића, до тада ће мирно да живи у Дизелдорфу.
Оно што ме брине јесте, да у овој борби, једна страна почиње да прави догматске грешке и гафове, све у циљу побједе. Вукашин са идејом да није свака власт од Бога, па ево и сад владика Атанасије Ј, да у Цркви не постоји власт.??!! Мислим да су заборавили да смо ми Халкидонска црква, да се слобода и благодат управо дешавају у оквирима институције, а не голи и сами од себе. Није довољна само љубав и слобода, ако не постоји структура која је штити и остварује. Синод и Сабор су те структуре, друга је ствар што он није члан Синода, па му криво. Али нисам ни ја па ћутим.
 
 

Управо погледах "Утисак недеље", па док су ми утисци свјежи да прокоментаришем. Владика Григорије се веома добро спремао, буквално је пазио на сваки детаљ. Мислим да је консултовао професионалце. Почевши од дрвене панагије, па надаље. Његова прича је сасвим питка и глатка, и била је јасна свима. Мислим да чак и они који подржавају Вучића могу да га подрже. Није ми јасно гдје је и кад је Устав СПЦ прекршен 100 пута? Све смјене епископа је инспирисао и проводио он, тако да прича о слободи и другачијости… не пије воде. Било ми је супер смијешно што је рекао да је Максим без страсти... Тако нешто слично је и Давид рекао. Све што је рекао Григорије потписујем, стим што је он својим личним примјером последња особа која може да говори о томе. Живио сам у Сарајеву кад је он био локум тененс Митрополије, други, другачијост, слобода, љубав, може да прође код Оље Бећковић која га не зна. Али владика ко владика, нису ни други ништа бољи, само не иду на ТВ и не лажу. А тек скормност, па његове ципеле и чарапе вриједе више него сав љетњи и зимски аутфит Иринеја Буловића са два пара шолових сандала.
Вукашин је све вријеме изгледао презнојено. Говор му је као и писање тежак и неразумљив. Не знам колико су широке народне масе могле да га схвате кад је говорио изразе попут "деструкција друштва," "психолошка корупција" "пузајући ауторитарни импулс" итд. Све је јасно и лијепо речено, али ако је била поента скупити симпатије народа, онда је морао више да личи на Григорија, а мање на себе. Није ми се допала његова критика народа, народ не ваља, овако онако, нико није достојан сем мене, углавном говор неког партијског секретара. Елитизам и интелектуализам пролазе код маме и тетке, нигдје другдје. Било је супер кул, што је Оља ставила неки видео Утисак, гдје Вучић говори о некоме да је постао све захваљаујући мами. То је управо Вукашинова прича, требао је за тај приједлог да да глас, да пародија буде потпуна. Вукашин је дебело омануо, не само да је слагао да се благослов Патријарха не односи на њега, него није знао да се избори са обичним искушењем и трик питањем новинара "Свака власт од Бога је!" Одрекао се ап. Павла да није трепнуо. Нисам сигуран колико је успио да побере симпатије. Сједио је накривљено на столици, презнојен, и причао неразумљиво. За разлику од Григорија који је доминирао, ставом, гласом и јасноћом. Мада није ни Григорије успио да докаже какве везе има Вучић са стањем у Цркви.
Додуше Оља им није помагала. Њу Црква и све те компликоване конструкције Савет Фаултета, Синод, Наставно научно веће, Архијерејски сабор  итд искрено не занимају. Њу су занимали колико су могли да причају против Вучића ,а њихова лична драма, коју имају, посебно Вукашин, је не занима. Оља је на крају успјела да остави утисак да су и  Вукашин и Максим смијењени са функција због Вучића. Почетак емисије је напоран са њеном игром ријечи гледајмо се у очи итд. Похвале Игнатија, који има неки блажи облик Аспергеровог синдорма тј може да прича о три теме и ништа га друго не занима нити опажа, и Марка Вилотића, као генија, су биле дегутантне.
Укратко, мислим да је Вукашин џаба погинуо, са нула ефекта. Григорије је доста солидан, мислим да ће моћи да се окити ореолом мучеништва једног дана кад не буде Вучића, до тада ће мирно да живи у Дизелдорфу.
Оно што ме брине јесте, да у овој борби, једна страна почиње да прави догматске грешке и гафове, све у циљу побједе. Вукашин са идејом да није свака власт од Бога, па ево и сад владика Атанасије Ј, да у Цркви не постоји власт.??!! Мислим да су заборавили да смо ми Халкидонска црква, да се слобода и благодат управо дешавају у оквирима институције, а не голи и сами од себе. Није довољна само љубав и слобода, ако не постоји структура која је штити и остварује. Синод и Сабор су те структуре, друга је ствар што он није члан Синода, па му криво. Али нисам ни ја па ћутим.
 
 

Управо погледах "Утисак недеље", па док су ми утисци свјежи да прокоментаришем. Владика Григорије се веома добро спремао, буквално је пазио на сваки детаљ. Мислим да је консултовао професионалце. Почевши од дрвене панагије, па надаље. Његова прича је сасвим питка и глатка, и била је јасна свима. Мислим да чак и они који подржавају Вучића могу да га подрже. Није ми јасно гдје је и кад је Устав СПЦ прекршен 100 пута? Све смјене епископа је инспирисао и проводио он, тако да прича о слободи и другачијости… не пије воде. Било ми је супер смијешно што је рекао да је Максим без страсти... Тако нешто слично је и Давид рекао. Све што је рекао Григорије потписујем, стим што је он својим личним примјером последња особа која може да говори о томе. Живио сам у Сарајеву кад је он био локум тененс Митрополије, други, другачијост, слобода, љубав, може да прође код Оље Бећковић која га не зна. Али владика ко владика, нису ни други ништа бољи, само не иду на ТВ и не лажу. А тек скормност, па његове ципеле и чарапе вриједе више него сав љетњи и зимски аутфит Иринеја Буловића са два пара шолових сандала.
Вукашин је све вријеме изгледао презнојено. Говор му је као и писање тежак и неразумљив. Не знам колико су широке народне масе могле да га схвате кад је говорио изразе попут "деструкција друштва," "психолошка корупција" "пузајући ауторитарни импулс" итд. Све је јасно и лијепо речено, али ако је била поента скупити симпатије народа, онда је морао више да личи на Григорија, а мање на себе. Није ми се допала његова критика народа, народ не ваља, овако онако, нико није достојан сем мене, углавном говор неког партијског секретара. Елитизам и интелектуализам пролазе код маме и тетке, нигдје другдје. Било је супер кул, што је Оља ставила неки видео Утисак, гдје Вучић говори о некоме да је постао све захваљаујући мами. То је управо Вукашинова прича, требао је за тај приједлог да да глас, да пародија буде потпуна. Вукашин је дебело омануо, не само да је слагао да се благослов Патријарха не односи на њега, него није знао да се избори са обичним искушењем и трик питањем новинара "Свака власт од Бога је!" Одрекао се ап. Павла да није трепнуо. Нисам сигуран колико је успио да побере симпатије. Сједио је накривљено на столици, презнојен, и причао неразумљиво. За разлику од Григорија који је доминирао, ставом, гласом и јасноћом. Мада није ни Григорије успио да докаже какве везе има Вучић са стањем у Цркви.
Додуше Оља им није помагала. Њу Црква и све те компликоване конструкције Савет Фаултета, Синод, Наставно научно веће, Архијерејски сабор  итд искрено не занимају. Њу су занимали колико су могли да причају против Вучића ,а њихова лична драма, коју имају, посебно Вукашин, је не занима. Оља је на крају успјела да остави утисак да су и  Вукашин и Максим смијењени са функција због Вучића. Почетак емисије је напоран са њеном игром ријечи гледајмо се у очи итд. Похвале Игнатија, који има неки блажи облик Аспергеровог синдорма тј може да прича о три теме и ништа га друго не занима нити опажа, и Марка Вилотића, као генија, су биле дегутантне.
Укратко, мислим да је Вукашин џаба погинуо, са нула ефекта. Григорије је доста солидан, мислим да ће моћи да се окити ореолом мучеништва једног дана кад не буде Вучића, до тада ће мирно да живи у Дизелдорфу.
Оно што ме брине јесте, да у овој борби, једна страна почиње да прави догматске грешке и гафове, све у циљу побједе. Вукашин са идејом да није свака власт од Бога, па ево и сад владика Атанасије Ј, да у Цркви не постоји власт.??!! Мислим да су заборавили да смо ми Халкидонска црква, да се слобода и благодат управо дешавају у оквирима институције, а не голи и сами од себе. Није довољна само љубав и слобода, ако не постоји структура која је штити и остварује. Синод и Сабор су те структуре, друга је ствар што он није члан Синода, па му криво. Али нисам ни ја па ћутим.
 
 

Управо погледах "Утисак недеље", па док су ми утисци свјежи да прокоментаришем. Владика Григорије се веома добро спремао, буквално је пазио на сваки детаљ. Мислим да је консултовао професионалце. Почевши од дрвене панагије, па надаље. Његова прича је сасвим питка и глатка, и била је јасна свима. Мислим да чак и они који подржавају Вучића могу да га подрже. Није ми јасно гдје је и кад је Устав СПЦ прекршен 100 пута? Све смјене епископа је инспирисао и проводио он, тако да прича о слободи и другачијости… не пије воде. Било ми је супер смијешно што је рекао да је Максим без страсти... Тако нешто слично је и Давид рекао. Све што је рекао Григорије потписујем, стим што је он својим личним примјером последња особа која може да говори о томе. Живио сам у Сарајеву кад је он био локум тененс Митрополије, други, другачијост, слобода, љубав, може да прође код Оље Бећковић која га не зна. Али владика ко владика, нису ни други ништа бољи, само не иду на ТВ и не лажу. А тек скормност, па његове ципеле и чарапе вриједе више него сав љетњи и зимски аутфит Иринеја Буловића са два пара шолових сандала.
Вукашин је све вријеме изгледао презнојено. Говор му је као и писање тежак и неразумљив. Не знам колико су широке народне масе могле да га схвате кад је говорио изразе попут "деструкција друштва," "психолошка корупција" "пузајући ауторитарни импулс" итд. Све је јасно и лијепо речено, али ако је била поента скупити симпатије народа, онда је морао више да личи на Григорија, а мање на себе. Није ми се допала његова критика народа, народ не ваља, овако онако, нико није достојан сем мене, углавном говор неког партијског секретара. Елитизам и интелектуализам пролазе код маме и тетке, нигдје другдје. Било је супер кул, што је Оља ставила неки видео Утисак, гдје Вучић говори о некоме да је постао све захваљаујући мами. То је управо Вукашинова прича, требао је за тај приједлог да да глас, да пародија буде потпуна. Вукашин је дебело омануо, не само да је слагао да се благослов Патријарха не односи на њега, него није знао да се избори са обичним искушењем и трик питањем новинара "Свака власт од Бога је!" Одрекао се ап. Павла да није трепнуо. Нисам сигуран колико је успио да побере симпатије. Сједио је накривљено на столици, презнојен, и причао неразумљиво. За разлику од Григорија који је доминирао, ставом, гласом и јасноћом. Мада није ни Григорије успио да докаже какве везе има Вучић са стањем у Цркви.
Додуше Оља им није помагала. Њу Црква и све те компликоване конструкције Савет Фаултета, Синод, Наставно научно веће, Архијерејски сабор  итд искрено не занимају. Њу су занимали колико су могли да причају против Вучића ,а њихова лична драма, коју имају, посебно Вукашин, је не занима. Оља је на крају успјела да остави утисак да су и  Вукашин и Максим смијењени са функција због Вучића. Почетак емисије је напоран са њеном игром ријечи гледајмо се у очи итд. Похвале Игнатија, који има неки блажи облик Аспергеровог синдорма тј може да прича о три теме и ништа га друго не занима нити опажа, и Марка Вилотића, као генија, су биле дегутантне.
Укратко, мислим да је Вукашин џаба погинуо, са нула ефекта. Григорије је доста солидан, мислим да ће моћи да се окити ореолом мучеништва једног дана кад не буде Вучића, до тада ће мирно да живи у Дизелдорфу.
Оно што ме брине јесте, да у овој борби, једна страна почиње да прави догматске грешке и гафове, све у циљу побједе. Вукашин са идејом да није свака власт од Бога, па ево и сад владика Атанасије Ј, да у Цркви не постоји власт.??!! Мислим да су заборавили да смо ми Халкидонска црква, да се слобода и благодат управо дешавају у оквирима институције, а не голи и сами од себе. Није довољна само љубав и слобода, ако не постоји структура која је штити и остварује. Синод и Сабор су те структуре, друга је ствар што он није члан Синода, па му криво. Али нисам ни ја па ћутим.
 
 

Управо погледах "Утисак недеље", па док су ми утисци свјежи да прокоментаришем. Владика Григорије се веома добро спремао, буквално је пазио на сваки детаљ. Мислим да је консултовао професионалце. Почевши од дрвене панагије, па надаље. Његова прича је сасвим питка и глатка, и била је јасна свима. Мислим да чак и они који подржавају Вучића могу да га подрже. Није ми јасно гдје је и кад је Устав СПЦ прекршен 100 пута? Све смјене епископа је инспирисао и проводио он, тако да прича о слободи и другачијости… не пије воде. Било ми је супер смијешно што је рекао да је Максим без страсти... Тако нешто слично је и Давид рекао. Све што је рекао Григорије потписујем, стим што је он својим личним примјером последња особа која може да говори о томе. Живио сам у Сарајеву кад је он био локум тененс Митрополије, други, другачијост, слобода, љубав, може да прође код Оље Бећковић која га не зна. Али владика ко владика, нису ни други ништа бољи, само не иду на ТВ и не лажу. А тек скормност, па његове ципеле и чарапе вриједе више него сав љетњи и зимски аутфит Иринеја Буловића са два пара шолових сандала.
Вукашин је све вријеме изгледао презнојено. Говор му је као и писање тежак и неразумљив. Не знам колико су широке народне масе могле да га схвате кад је говорио изразе попут "деструкција друштва," "психолошка корупција" "пузајући ауторитарни импулс" итд. Све је јасно и лијепо речено, али ако је била поента скупити симпатије народа, онда је морао више да личи на Григорија, а мање на себе. Није ми се допала његова критика народа, народ не ваља, овако онако, нико није достојан сем мене, углавном говор неког партијског секретара. Елитизам и интелектуализам пролазе код маме и тетке, нигдје другдје. Било је супер кул, што је Оља ставила неки видео Утисак, гдје Вучић говори о некоме да је постао све захваљаујући мами. То је управо Вукашинова прича, требао је за тај приједлог да да глас, да пародија буде потпуна. Вукашин је дебело омануо, не само да је слагао да се благослов Патријарха не односи на њега, него није знао да се избори са обичним искушењем и трик питањем новинара "Свака власт од Бога је!" Одрекао се ап. Павла да није трепнуо. Нисам сигуран колико је успио да побере симпатије. Сједио је накривљено на столици, презнојен, и причао неразумљиво. За разлику од Григорија који је доминирао, ставом, гласом и јасноћом. Мада није ни Григорије успио да докаже какве везе има Вучић са стањем у Цркви.
Додуше Оља им није помагала. Њу Црква и све те компликоване конструкције Савет Фаултета, Синод, Наставно научно веће, Архијерејски сабор  итд искрено не занимају. Њу су занимали колико су могли да причају против Вучића ,а њихова лична драма, коју имају, посебно Вукашин, је не занима. Оља је на крају успјела да остави утисак да су и  Вукашин и Максим смијењени са функција због Вучића. Почетак емисије је напоран са њеном игром ријечи гледајмо се у очи итд. Похвале Игнатија, који има неки блажи облик Аспергеровог синдорма тј може да прича о три теме и ништа га друго не занима нити опажа, и Марка Вилотића, као генија, су биле дегутантне.
Укратко, мислим да је Вукашин џаба погинуо, са нула ефекта. Григорије је доста солидан, мислим да ће моћи да се окити ореолом мучеништва једног дана кад не буде Вучића, до тада ће мирно да живи у Дизелдорфу.
Оно што ме брине јесте, да у овој борби, једна страна почиње да прави догматске грешке и гафове, све у циљу побједе. Вукашин са идејом да није свака власт од Бога, па ево и сад владика Атанасије Ј, да у Цркви не постоји власт.??!! Мислим да су заборавили да смо ми Халкидонска црква, да се слобода и благодат управо дешавају у оквирима институције, а не голи и сами од себе. Није довољна само љубав и слобода, ако не постоји структура која је штити и остварује. Синод и Сабор су те структуре, друга је ствар што он није члан Синода, па му криво. Али нисам ни ја па ћутим.
 
 

Управо погледах "Утисак недеље", па док су ми утисци свјежи да прокоментаришем. Владика Григорије се веома добро спремао, буквално је пазио на сваки детаљ. Мислим да је консултовао професионалце. Почевши од дрвене панагије, па надаље. Његова прича је сасвим питка и глатка, и била је јасна свима. Мислим да чак и они који подржавају Вучића могу да га подрже. Није ми јасно гдје је и кад је Устав СПЦ прекршен 100 пута? Све смјене епископа је инспирисао и проводио он, тако да прича о слободи и другачијости… не пије воде. Било ми је супер смијешно што је рекао да је Максим без страсти... Тако нешто слично је и Давид рекао. Све што је рекао Григорије потписујем, стим што је он својим личним примјером последња особа која може да говори о томе. Живио сам у Сарајеву кад је он био локум тененс Митрополије, други, другачијост, слобода, љубав, може да прође код Оље Бећковић која га не зна. Али владика ко владика, нису ни други ништа бољи, само не иду на ТВ и не лажу. А тек скормност, па његове ципеле и чарапе вриједе више него сав љетњи и зимски аутфит Иринеја Буловића са два пара шолових сандала.
Вукашин је све вријеме изгледао презнојено. Говор му је као и писање тежак и неразумљив. Не знам колико су широке народне масе могле да га схвате кад је говорио изразе попут "деструкција друштва," "психолошка корупција" "пузајући ауторитарни импулс" итд. Све је јасно и лијепо речено, али ако је била поента скупити симпатије народа, онда је морао више да личи на Григорија, а мање на себе. Није ми се допала његова критика народа, народ не ваља, овако онако, нико није достојан сем мене, углавном говор неког партијског секретара. Елитизам и интелектуализам пролазе код маме и тетке, нигдје другдје. Било је супер кул, што је Оља ставила неки видео Утисак, гдје Вучић говори о некоме да је постао све захваљаујући мами. То је управо Вукашинова прича, требао је за тај приједлог да да глас, да пародија буде потпуна. Вукашин је дебело омануо, не само да је слагао да се благослов Патријарха не односи на њега, него није знао да се избори са обичним искушењем и трик питањем новинара "Свака власт од Бога је!" Одрекао се ап. Павла да није трепнуо. Нисам сигуран колико је успио да побере симпатије. Сједио је накривљено на столици, презнојен, и причао неразумљиво. За разлику од Григорија који је доминирао, ставом, гласом и јасноћом. Мада није ни Григорије успио да докаже какве везе има Вучић са стањем у Цркви.
Додуше Оља им није помагала. Њу Црква и све те компликоване конструкције Савет Фаултета, Синод, Наставно научно веће, Архијерејски сабор  итд искрено не занимају. Њу су занимали колико су могли да причају против Вучића ,а њихова лична драма, коју имају, посебно Вукашин, је не занима. Оља је на крају успјела да остави утисак да су и  Вукашин и Максим смијењени са функција због Вучића. Почетак емисије је напоран са њеном игром ријечи гледајмо се у очи итд. Похвале Игнатија, који има неки блажи облик Аспергеровог синдорма тј може да прича о три теме и ништа га друго не занима нити опажа, и Марка Вилотића, као генија, су биле дегутантне.
Укратко, мислим да је Вукашин џаба погинуо, са нула ефекта. Григорије је доста солидан, мислим да ће моћи да се окити ореолом мучеништва једног дана кад не буде Вучића, до тада ће мирно да живи у Дизелдорфу.
Оно што ме брине јесте, да у овој борби, једна страна почиње да прави догматске грешке и гафове, све у циљу побједе. Вукашин са идејом да није свака власт од Бога, па ево и сад владика Атанасије Ј, да у Цркви не постоји власт.??!! Мислим да су заборавили да смо ми Халкидонска црква, да се слобода и благодат управо дешавају у оквирима институције, а не голи и сами од себе. Није довољна само љубав и слобода, ако не постоји структура која је штити и остварује. Синод и Сабор су те структуре, друга је ствар што он није члан Синода, па му криво. Али нисам ни ја па ћутим.
 
 

Управо погледах "Утисак недеље", па док су ми утисци свјежи да прокоментаришем. Владика Григорије се веома добро спремао, буквално је пазио на сваки детаљ. Мислим да је консултовао професионалце. Почевши од дрвене панагије, па надаље. Његова прича је сасвим питка и глатка, и била је јасна свима. Мислим да чак и они који подржавају Вучића могу да га подрже. Није ми јасно гдје је и кад је Устав СПЦ прекршен 100 пута? Све смјене епископа је инспирисао и проводио он, тако да прича о слободи и другачијости… не пије воде. Било ми је супер смијешно што је рекао да је Максим без страсти... Тако нешто слично је и Давид рекао. Све што је рекао Григорије потписујем, стим што је он својим личним примјером последња особа која може да говори о томе. Живио сам у Сарајеву кад је он био локум тененс Митрополије, други, другачијост, слобода, љубав, може да прође код Оље Бећковић која га не зна. Али владика ко владика, нису ни други ништа бољи, само не иду на ТВ и не лажу. А тек скормност, па његове ципеле и чарапе вриједе више него сав љетњи и зимски аутфит Иринеја Буловића са два пара шолових сандала.
Вукашин је све вријеме изгледао презнојено. Говор му је као и писање тежак и неразумљив. Не знам колико су широке народне масе могле да га схвате кад је говорио изразе попут "деструкција друштва," "психолошка корупција" "пузајући ауторитарни импулс" итд. Све је јасно и лијепо речено, али ако је била поента скупити симпатије народа, онда је морао више да личи на Григорија, а мање на себе. Није ми се допала његова критика народа, народ не ваља, овако онако, нико није достојан сем мене, углавном говор неког партијског секретара. Елитизам и интелектуализам пролазе код маме и тетке, нигдје другдје. Било је супер кул, што је Оља ставила неки видео Утисак, гдје Вучић говори о некоме да је постао све захваљаујући мами. То је управо Вукашинова прича, требао је за тај приједлог да да глас, да пародија буде потпуна. Вукашин је дебело омануо, не само да је слагао да се благослов Патријарха не односи на њега, него није знао да се избори са обичним искушењем и трик питањем новинара "Свака власт од Бога је!" Одрекао се ап. Павла да није трепнуо. Нисам сигуран колико је успио да побере симпатије. Сједио је накривљено на столици, презнојен, и причао неразумљиво. За разлику од Григорија који је доминирао, ставом, гласом и јасноћом. Мада није ни Григорије успио да докаже какве везе има Вучић са стањем у Цркви.
Додуше Оља им није помагала. Њу Црква и све те компликоване конструкције Савет Фаултета, Синод, Наставно научно веће, Архијерејски сабор  итд искрено не занимају. Њу су занимали колико су могли да причају против Вучића ,а њихова лична драма, коју имају, посебно Вукашин, је не занима. Оља је на крају успјела да остави утисак да су и  Вукашин и Максим смијењени са функција због Вучића. Почетак емисије је напоран са њеном игром ријечи гледајмо се у очи итд. Похвале Игнатија, који има неки блажи облик Аспергеровог синдорма тј може да прича о три теме и ништа га друго не занима нити опажа, и Марка Вилотића, као генија, су биле дегутантне.
Укратко, мислим да је Вукашин џаба погинуо, са нула ефекта. Григорије је доста солидан, мислим да ће моћи да се окити ореолом мучеништва једног дана кад не буде Вучића, до тада ће мирно да живи у Дизелдорфу.
Оно што ме брине јесте, да у овој борби, једна страна почиње да прави догматске грешке и гафове, све у циљу побједе. Вукашин са идејом да није свака власт од Бога, па ево и сад владика Атанасије Ј, да у Цркви не постоји власт.??!! Мислим да су заборавили да смо ми Халкидонска црква, да се слобода и благодат управо дешавају у оквирима институције, а не голи и сами од себе. Није довољна само љубав и слобода, ако не постоји структура која је штити и остварује. Синод и Сабор су те структуре, друга је ствар што он није члан Синода, па му криво. Али нисам ни ја па ћутим.
 
 

Управо погледах "Утисак недеље", па док су ми утисци свјежи да прокоментаришем. Владика Григорије се веома добро спремао, буквално је пазио на сваки детаљ. Мислим да је консултовао професионалце. Почевши од дрвене панагије, па надаље. Његова прича је сасвим питка и глатка, и била је јасна свима. Мислим да чак и они који подржавају Вучића могу да га подрже. Није ми јасно гдје је и кад је Устав СПЦ прекршен 100 пута? Све смјене епископа је инспирисао и проводио он, тако да прича о слободи и другачијости… не пије воде. Било ми је супер смијешно што је рекао да је Максим без страсти... Тако нешто слично је и Давид рекао. Све што је рекао Григорије потписујем, стим што је он својим личним примјером последња особа која може да говори о томе. Живио сам у Сарајеву кад је он био локум тененс Митрополије, други, другачијост, слобода, љубав, може да прође код Оље Бећковић која га не зна. Али владика ко владика, нису ни други ништа бољи, само не иду на ТВ и не лажу. А тек скормност, па његове ципеле и чарапе вриједе више него сав љетњи и зимски аутфит Иринеја Буловића са два пара шолових сандала.
Вукашин је све вријеме изгледао презнојено. Говор му је као и писање тежак и неразумљив. Не знам колико су широке народне масе могле да га схвате кад је говорио изразе попут "деструкција друштва," "психолошка корупција" "пузајући ауторитарни импулс" итд. Све је јасно и лијепо речено, али ако је била поента скупити симпатије народа, онда је морао више да личи на Григорија, а мање на себе. Није ми се допала његова критика народа, народ не ваља, овако онако, нико није достојан сем мене, углавном говор неког партијског секретара. Елитизам и интелектуализам пролазе код маме и тетке, нигдје другдје. Било је супер кул, што је Оља ставила неки видео Утисак, гдје Вучић говори о некоме да је постао све захваљаујући мами. То је управо Вукашинова прича, требао је за тај приједлог да да глас, да пародија буде потпуна. Вукашин је дебело омануо, не само да је слагао да се благослов Патријарха не односи на њега, него није знао да се избори са обичним искушењем и трик питањем новинара "Свака власт од Бога је!" Одрекао се ап. Павла да није трепнуо. Нисам сигуран колико је успио да побере симпатије. Сједио је накривљено на столици, презнојен, и причао неразумљиво. За разлику од Григорија који је доминирао, ставом, гласом и јасноћом. Мада није ни Григорије успио да докаже какве везе има Вучић са стањем у Цркви.
Додуше Оља им није помагала. Њу Црква и све те компликоване конструкције Савет Фаултета, Синод, Наставно научно веће, Архијерејски сабор  итд искрено не занимају. Њу су занимали колико су могли да причају против Вучића ,а њихова лична драма, коју имају, посебно Вукашин, је не занима. Оља је на крају успјела да остави утисак да су и  Вукашин и Максим смијењени са функција због Вучића. Почетак емисије је напоран са њеном игром ријечи гледајмо се у очи итд. Похвале Игнатија, који има неки блажи облик Аспергеровог синдорма тј може да прича о три теме и ништа га друго не занима нити опажа, и Марка Вилотића, као генија, су биле дегутантне.
Укратко, мислим да је Вукашин џаба погинуо, са нула ефекта. Григорије је доста солидан, мислим да ће моћи да се окити ореолом мучеништва једног дана кад не буде Вучића, до тада ће мирно да живи у Дизелдорфу.
Оно што ме брине јесте, да у овој борби, једна страна почиње да прави догматске грешке и гафове, све у циљу побједе. Вукашин са идејом да није свака власт од Бога, па ево и сад владика Атанасије Ј, да у Цркви не постоји власт.??!! Мислим да су заборавили да смо ми Халкидонска црква, да се слобода и благодат управо дешавају у оквирима институције, а не голи и сами од себе. Није довољна само љубав и слобода, ако не постоји структура која је штити и остварује. Синод и Сабор су те структуре, друга је ствар што он није члан Синода, па му криво. Али нисам ни ја па ћутим.
 
 

Мислим да Синод прави огромну грешку недостатком транспарентности. Ту има више разлога ментални склоп синодалаца, поштовање традиције итд, међутим дугорочно гледано питање је времена када ће и Синод бити присиљен да буде транспарентнији. У Грчкој се одлуке Синода објављују у црквеном гласнику, нормално се снима Сабор итд. Код нас је све хистерија мистерија, а на крају са два клика преко Вибера сви добију све документе,а Синод испада грбав.
Конкретно у овом случају, Синоду и онима који су видјели документе је јасно да је владика Игнатије направио неопростиву грешку, због које би добио отказ и у фирми своје маме, а камоли на факуклтеу. Јасно ми је што Синод не жели да објави то јер би га онда морали барем ријешити епархије, ако не и више, те покушавају да се преступ не објављује јер очито не желе да га даље гоне. Толико о злобонсти Синодалаца и њиховој жељи да их скину са катедри. Да су заиста непријатељи, Синод би сад након овога могао да разбуца и Максима и Игнатија, као свиња масну кесу. Но, жеље очито нема.
 Међутим, мени није јасно како се Игнатије и даље држи Максима кад види да га вуче на дно. Игнатије јесте сав у причи, слобода, личност заједница, канони и закони су без везе, али ако ти свјесно потпишеш лажан документ и свјесно љубави ради дјетињасто обманеш Патријарха и Синод, онда је јасно да си прекршио етичке норме. Разлог за смјену декана, па и свих професора по Статуту јесте кршење етике.
Максим је црна рупа, са собом је у понор повукао Марка Вилотића, ево и владику Игнатија, па сад и Ђаковца итд. Ко још мора да страда да би он и даље гурао своју причу, преко лажи и преваре? Чини се да је Вукашин Миличевић у најави. Не знам шта му је сем простог ината стало до те катедре? Он је био 15 година професор, и да није било свега овога требало је да оде. Гордост је највећи гријех, ништа није научио од свог духовног бабе, који је читав живот све око себе смиравао. 

Драго ми је да је владика Амфилохије дошао на моје позиције:
 

Мислим да Синод прави огромну грешку недостатком транспарентности. Ту има више разлога ментални склоп синодалаца, поштовање традиције итд, међутим дугорочно гледано питање је времена када ће и Синод бити присиљен да буде транспарентнији. У Грчкој се одлуке Синода објављују у црквеном гласнику, нормално се снима Сабор итд. Код нас је све хистерија мистерија, а на крају са два клика преко Вибера сви добију све документе,а Синод испада грбав.
Конкретно у овом случају, Синоду и онима који су видјели документе је јасно да је владика Игнатије направио неопростиву грешку, због које би добио отказ и у фирми своје маме, а камоли на факуклтеу. Јасно ми је што Синод не жели да објави то јер би га онда морали барем ријешити епархије, ако не и више, те покушавају да се преступ не објављује јер очито не желе да га даље гоне. Толико о злобонсти Синодалаца и њиховој жељи да их скину са катедри. Да су заиста непријатељи, Синод би сад након овога могао да разбуца и Максима и Игнатија, као свиња масну кесу. Но, жеље очито нема.
 Међутим, мени није јасно како се Игнатије и даље држи Максима кад види да га вуче на дно. Игнатије јесте сав у причи, слобода, личност заједница, канони и закони су без везе, али ако ти свјесно потпишеш лажан документ и свјесно љубави ради дјетињасто обманеш Патријарха и Синод, онда је јасно да си прекршио етичке норме. Разлог за смјену декана, па и свих професора по Статуту јесте кршење етике.
Максим је црна рупа, са собом је у понор повукао Марка Вилотића, ево и владику Игнатија, па сад и Ђаковца итд. Ко још мора да страда да би он и даље гурао своју причу, преко лажи и преваре? Чини се да је Вукашин Миличевић у најави. Не знам шта му је сем простог ината стало до те катедре? Он је био 15 година професор, и да није било свега овога требало је да оде. Гордост је највећи гријех, ништа није научио од свог духовног бабе, који је читав живот све око себе смиравао. 

Мислим да Синод прави огромну грешку недостатком транспарентности. Ту има више разлога ментални склоп синодалаца, поштовање традиције итд, међутим дугорочно гледано питање је времена када ће и Синод бити присиљен да буде транспарентнији. У Грчкој се одлуке Синода објављују у црквеном гласнику, нормално се снима Сабор итд. Код нас је све хистерија мистерија, а на крају са два клика преко Вибера сви добију све документе,а Синод испада грбав.
Конкретно у овом случају, Синоду и онима који су видјели документе је јасно да је владика Игнатије направио неопростиву грешку, због које би добио отказ и у фирми своје маме, а камоли на факуклтеу. Јасно ми је што Синод не жели да објави то јер би га онда морали барем ријешити епархије, ако не и више, те покушавају да се преступ не објављује јер очито не желе да га даље гоне. Толико о злобонсти Синодалаца и њиховој жељи да их скину са катедри. Да су заиста непријатељи, Синод би сад након овога могао да разбуца и Максима и Игнатија, као свиња масну кесу. Но, жеље очито нема.
 Међутим, мени није јасно како се Игнатије и даље држи Максима кад види да га вуче на дно. Игнатије јесте сав у причи, слобода, личност заједница, канони и закони су без везе, али ако ти свјесно потпишеш лажан документ и свјесно љубави ради дјетињасто обманеш Патријарха и Синод, онда је јасно да си прекршио етичке норме. Разлог за смјену декана, па и свих професора по Статуту јесте кршење етике.
Максим је црна рупа, са собом је у понор повукао Марка Вилотића, ево и владику Игнатија, па сад и Ђаковца итд. Ко још мора да страда да би он и даље гурао своју причу, преко лажи и преваре? Чини се да је Вукашин Миличевић у најави. Не знам шта му је сем простог ината стало до те катедре? Он је био 15 година професор, и да није било свега овога требало је да оде. Гордост је највећи гријех, ништа није научио од свог духовног бабе, који је читав живот све око себе смиравао. 

Мислим да Синод прави огромну грешку недостатком транспарентности. Ту има више разлога ментални склоп синодалаца, поштовање традиције итд, међутим дугорочно гледано питање је времена када ће и Синод бити присиљен да буде транспарентнији. У Грчкој се одлуке Синода објављују у црквеном гласнику, нормално се снима Сабор итд. Код нас је све хистерија мистерија, а на крају са два клика преко Вибера сви добију све документе,а Синод испада грбав.
Конкретно у овом случају, Синоду и онима који су видјели документе је јасно да је владика Игнатије направио неопростиву грешку, због које би добио отказ и у фирми своје маме, а камоли на факуклтеу. Јасно ми је што Синод не жели да објави то јер би га онда морали барем ријешити епархије, ако не и више, те покушавају да се преступ не објављује јер очито не желе да га даље гоне. Толико о злобонсти Синодалаца и њиховој жељи да их скину са катедри. Да су заиста непријатељи, Синод би сад након овога могао да разбуца и Максима и Игнатија, као свиња масну кесу. Но, жеље очито нема.
 Међутим, мени није јасно како се Игнатије и даље држи Максима кад види да га вуче на дно. Игнатије јесте сав у причи, слобода, личност заједница, канони и закони су без везе, али ако ти свјесно потпишеш лажан документ и свјесно љубави ради дјетињасто обманеш Патријарха и Синод, онда је јасно да си прекршио етичке норме. Разлог за смјену декана, па и свих професора по Статуту јесте кршење етике.
Максим је црна рупа, са собом је у понор повукао Марка Вилотића, ево и владику Игнатија, па сад и Ђаковца итд. Ко још мора да страда да би он и даље гурао своју причу, преко лажи и преваре? Чини се да је Вукашин Миличевић у најави. Не знам шта му је сем простог ината стало до те катедре? Он је био 15 година професор, и да није било свега овога требало је да оде. Гордост је највећи гријех, ништа није научио од свог духовног бабе, који је читав живот све око себе смиравао. 

Мислим да Синод прави огромну грешку недостатком транспарентности. Ту има више разлога ментални склоп синодалаца, поштовање традиције итд, међутим дугорочно гледано питање је времена када ће и Синод бити присиљен да буде транспарентнији. У Грчкој се одлуке Синода објављују у црквеном гласнику, нормално се снима Сабор итд. Код нас је све хистерија мистерија, а на крају са два клика преко Вибера сви добију све документе,а Синод испада грбав.
Конкретно у овом случају, Синоду и онима који су видјели документе је јасно да је владика Игнатије направио неопростиву грешку, због које би добио отказ и у фирми своје маме, а камоли на факуклтеу. Јасно ми је што Синод не жели да објави то јер би га онда морали барем ријешити епархије, ако не и више, те покушавају да се преступ не објављује јер очито не желе да га даље гоне. Толико о злобонсти Синодалаца и њиховој жељи да их скину са катедри. Да су заиста непријатељи, Синод би сад након овога могао да разбуца и Максима и Игнатија, као свиња масну кесу. Но, жеље очито нема.
 Међутим, мени није јасно како се Игнатије и даље држи Максима кад види да га вуче на дно. Игнатије јесте сав у причи, слобода, личност заједница, канони и закони су без везе, али ако ти свјесно потпишеш лажан документ и свјесно љубави ради дјетињасто обманеш Патријарха и Синод, онда је јасно да си прекршио етичке норме. Разлог за смјену декана, па и свих професора по Статуту јесте кршење етике.
Максим је црна рупа, са собом је у понор повукао Марка Вилотића, ево и владику Игнатија, па сад и Ђаковца итд. Ко још мора да страда да би он и даље гурао своју причу, преко лажи и преваре? Чини се да је Вукашин Миличевић у најави. Не знам шта му је сем простог ината стало до те катедре? Он је био 15 година професор, и да није било свега овога требало је да оде. Гордост је највећи гријех, ништа није научио од свог духовног бабе, који је читав живот све око себе смиравао. 

Мислим да Синод прави огромну грешку недостатком транспарентности. Ту има више разлога ментални склоп синодалаца, поштовање традиције итд, међутим дугорочно гледано питање је времена када ће и Синод бити присиљен да буде транспарентнији. У Грчкој се одлуке Синода објављују у црквеном гласнику, нормално се снима Сабор итд. Код нас је све хистерија мистерија, а на крају са два клика преко Вибера сви добију све документе,а Синод испада грбав.
Конкретно у овом случају, Синоду и онима који су видјели документе је јасно да је владика Игнатије направио неопростиву грешку, због које би добио отказ и у фирми своје маме, а камоли на факуклтеу. Јасно ми је што Синод не жели да објави то јер би га онда морали барем ријешити епархије, ако не и више, те покушавају да се преступ не објављује јер очито не желе да га даље гоне. Толико о злобонсти Синодалаца и њиховој жељи да их скину са катедри. Да су заиста непријатељи, Синод би сад након овога могао да разбуца и Максима и Игнатија, као свиња масну кесу. Но, жеље очито нема.
 Међутим, мени није јасно како се Игнатије и даље држи Максима кад види да га вуче на дно. Игнатије јесте сав у причи, слобода, личност заједница, канони и закони су без везе, али ако ти свјесно потпишеш лажан документ и свјесно љубави ради дјетињасто обманеш Патријарха и Синод, онда је јасно да си прекршио етичке норме. Разлог за смјену декана, па и свих професора по Статуту јесте кршење етике.
Максим је црна рупа, са собом је у понор повукао Марка Вилотића, ево и владику Игнатија, па сад и Ђаковца итд. Ко још мора да страда да би он и даље гурао своју причу, преко лажи и преваре? Чини се да је Вукашин Миличевић у најави. Не знам шта му је сем простог ината стало до те катедре? Он је био 15 година професор, и да није било свега овога требало је да оде. Гордост је највећи гријех, ништа није научио од свог духовног бабе, који је читав живот све око себе смиравао. 

Мислим да Синод прави огромну грешку недостатком транспарентности. Ту има више разлога ментални склоп синодалаца, поштовање традиције итд, међутим дугорочно гледано питање је времена када ће и Синод бити присиљен да буде транспарентнији. У Грчкој се одлуке Синода објављују у црквеном гласнику, нормално се снима Сабор итд. Код нас је све хистерија мистерија, а на крају са два клика преко Вибера сви добију све документе,а Синод испада грбав.
Конкретно у овом случају, Синоду и онима који су видјели документе је јасно да је владика Игнатије направио неопростиву грешку, због које би добио отказ и у фирми своје маме, а камоли на факуклтеу. Јасно ми је што Синод не жели да објави то јер би га онда морали барем ријешити епархије, ако не и више, те покушавају да се преступ не објављује јер очито не желе да га даље гоне. Толико о злобонсти Синодалаца и њиховој жељи да их скину са катедри. Да су заиста непријатељи, Синод би сад након овога могао да разбуца и Максима и Игнатија, као свиња масну кесу. Но, жеље очито нема.
 Међутим, мени није јасно како се Игнатије и даље држи Максима кад види да га вуче на дно. Игнатије јесте сав у причи, слобода, личност заједница, канони и закони су без везе, али ако ти свјесно потпишеш лажан документ и свјесно љубави ради дјетињасто обманеш Патријарха и Синод, онда је јасно да си прекршио етичке норме. Разлог за смјену декана, па и свих професора по Статуту јесте кршење етике.
Максим је црна рупа, са собом је у понор повукао Марка Вилотића, ево и владику Игнатија, па сад и Ђаковца итд. Ко још мора да страда да би он и даље гурао своју причу, преко лажи и преваре? Чини се да је Вукашин Миличевић у најави. Не знам шта му је сем простог ината стало до те катедре? Он је био 15 година професор, и да није било свега овога требало је да оде. Гордост је највећи гријех, ништа није научио од свог духовног бабе, који је читав живот све око себе смиравао. 

Мислим да Синод прави огромну грешку недостатком транспарентности. Ту има више разлога ментални склоп синодалаца, поштовање традиције итд, међутим дугорочно гледано питање је времена када ће и Синод бити присиљен да буде транспарентнији. У Грчкој се одлуке Синода објављују у црквеном гласнику, нормално се снима Сабор итд. Код нас је све хистерија мистерија, а на крају са два клика преко Вибера сви добију све документе,а Синод испада грбав.
Конкретно у овом случају, Синоду и онима који су видјели документе је јасно да је владика Игнатије направио неопростиву грешку, због које би добио отказ и у фирми своје маме, а камоли на факуклтеу. Јасно ми је што Синод не жели да објави то јер би га онда морали барем ријешити епархије, ако не и више, те покушавају да се преступ не објављује јер очито не желе да га даље гоне. Толико о злобонсти Синодалаца и њиховој жељи да их скину са катедри. Да су заиста непријатељи, Синод би сад након овога могао да разбуца и Максима и Игнатија, као свиња масну кесу. Но, жеље очито нема.
 Међутим, мени није јасно како се Игнатије и даље држи Максима кад види да га вуче на дно. Игнатије јесте сав у причи, слобода, личност заједница, канони и закони су без везе, али ако ти свјесно потпишеш лажан документ и свјесно љубави ради дјетињасто обманеш Патријарха и Синод, онда је јасно да си прекршио етичке норме. Разлог за смјену декана, па и свих професора по Статуту јесте кршење етике.
Максим је црна рупа, са собом је у понор повукао Марка Вилотића, ево и владику Игнатија, па сад и Ђаковца итд. Ко још мора да страда да би он и даље гурао своју причу, преко лажи и преваре? Чини се да је Вукашин Миличевић у најави. Не знам шта му је сем простог ината стало до те катедре? Он је био 15 година професор, и да није било свега овога требало је да оде. Гордост је највећи гријех, ништа није научио од свог духовног бабе, који је читав живот све око себе смиравао. 

Мислим да Синод прави огромну грешку недостатком транспарентности. Ту има више разлога ментални склоп синодалаца, поштовање традиције итд, међутим дугорочно гледано питање је времена када ће и Синод бити присиљен да буде транспарентнији. У Грчкој се одлуке Синода објављују у црквеном гласнику, нормално се снима Сабор итд. Код нас је све хистерија мистерија, а на крају са два клика преко Вибера сви добију све документе,а Синод испада грбав.
Конкретно у овом случају, Синоду и онима који су видјели документе је јасно да је владика Игнатије направио неопростиву грешку, због које би добио отказ и у фирми своје маме, а камоли на факуклтеу. Јасно ми је што Синод не жели да објави то јер би га онда морали барем ријешити епархије, ако не и више, те покушавају да се преступ не објављује јер очито не желе да га даље гоне. Толико о злобонсти Синодалаца и њиховој жељи да их скину са катедри. Да су заиста непријатељи, Синод би сад након овога могао да разбуца и Максима и Игнатија, као свиња масну кесу. Но, жеље очито нема.
 Међутим, мени није јасно како се Игнатије и даље држи Максима кад види да га вуче на дно. Игнатије јесте сав у причи, слобода, личност заједница, канони и закони су без везе, али ако ти свјесно потпишеш лажан документ и свјесно љубави ради дјетињасто обманеш Патријарха и Синод, онда је јасно да си прекршио етичке норме. Разлог за смјену декана, па и свих професора по Статуту јесте кршење етике.
Максим је црна рупа, са собом је у понор повукао Марка Вилотића, ево и владику Игнатија, па сад и Ђаковца итд. Ко још мора да страда да би он и даље гурао своју причу, преко лажи и преваре? Чини се да је Вукашин Миличевић у најави. Не знам шта му је сем простог ината стало до те катедре? Он је био 15 година професор, и да није било свега овога требало је да оде. Гордост је највећи гријех, ништа није научио од свог духовног бабе, који је читав живот све око себе смиравао.