Iulianus

"Kod inteligentnih ljudi uglavnom postoji sklonost da ne veruju u ono u šta veruju mase i najčešće ih to stavi na nišan".
Č. B.

Trailer - 
 

Sretne stranac dva Crnogorca i pita ih:
- "Do you speak English?" Ništa.
- "Sprechen sie Deutsch?" Ništa.
- "Parlare Italiano?" Ništa.
- "Parlez vous Francais?" Ništa...
I odustane i produži dalje... 
"Ovaj neki načitan, čini se meni?" reče prvi onom drugom.
A ovaj će:  "Jes' bogumi, al' mu ništa ne vrijedi!"

(Više anegdota /lažna najverovatnije/ nego vic)
Vaclav Sjerpinski, veliki poljski matematičar, bio je veoma zainteresovan za beskonačne brojeve. Kada je jednom trebao da putuje, bio je zabrinut jer je mislio da je izgubio deo prtljaga...
"Ne, dragi!" rekla je njegova žena, "Svih šest kofera je tu".
"To ne može biti tačno", rekao je Sjerpinski. "Izbrojao sam ih više puta: nula, jedan, dva, tri, četiri, pet". 

"Hodao sam ulicama Vavilona s najopakijim pratiocem..."
Avgustin, Ispovesti, II, 3

Мађарски језик говори око 15 милиона изворних говорника. Осим, наравно, у Мађарској, говори се и у суседним земљама: у Србији (Војводина), Хрватској, Словенији, Аустрији, Словачкој, Украјини и Румунији. Припада подгрупи угро-финских језика који су део уралских језика. Мађарски спада у тзв. аглутинативне* језике (као Турски нпр.). Мађарски језик је у исто време и лак и тежак за учење. Веома је логичан и мелодичан језик, и када они који су прави почетници у његовом савлађивању овладају вокабуларом и са нешто граматике, изненаде се када установе у чему се, заправо, лепота тог језика састоји. Шта то значи?  Па то, отприлике, значи да мађарски језик има од 14 до 18 падежа и падежних наставака (мада бројке нису дефинитивне). На пример, реч fog (зуб) може да се мења на четрнаест начина. Али, не треба губити наду. Није све тако црно, има нешто и сивога (од 14 до 18 "нијанси сивога" ). 
Мађарски језик је и тзв. језик средине у којој ја живим и са његовим говорницима (а посебно говорницама  ) сусрећем се свакодневно. Последњих година учење мађарског језика у Војводини је постало врло "популарно". А жалостан повод томе је (или пак није, или како за кога) стицање мађарског држављанства с којим се лакше долази до посла у земљама ЕУ. Уче га сви који желе на тај начин да оду "преко гране", али постоји услов да су им преци пореклом "Аустроугари". 
Интересантно је с тим у вези рећи да ни многи они који су Мађари или барем мађарска презимена (инклудинг имена) имају, пошто су из мешовитих бракова, не говоре мађарски, или га јако слабо говоре. Асимилација је ту учинила своје. Но, то је сасвим друга прича. 
А, с том причом у вези има једна пословична анегдота која се понавља небројено пута, и којој се смеју и Мађари и Срби подједнако, плус остали, заостали  И само су имена у њој другачија - Па вели:
- Јес` ч`о ти Јожику ту скоро како бесиди (beszél = govoriti) маџарски?
- Ајде богати, ди Јожика знаде Маџарски?!
- А, па знадe - ал` сам оно што јe Маџар заборавио!
...
А на шта тај језик личи (пошто је аудио верзија отпала па неће "звучати") нека покаже пример-песма познатог мађарског песника-књижевника Kányádi Sándor-а, a у прeводу Предрага Поповића (песма говори о РАЗУМЕВАЊУ), најдужа мађарска реч** и реч само са словом ö (diftong oe)***.
Aki megért
S megértet
Egy népet
Megéltet
(Ко ме разуме/и другоме представити ме уме/народ један, вај/оживет` ће моћи знај)
/Не постоји бољи и лепши превод од овога гоподина Поповића, барем ја не знам за такав, али ако случајно неко зна и могао би боље, саслушаћу га радо, а ни г. Поповић ваљда неће имати ништа против /
 
** folyamatellenőrzésiügyosztályvezetőhelyettesképesítésvizsgálat 
(пропитивање квалификације потпредседника уреда за процесну контролу)
 
*** Öt török öt görögöt dögönyöz örökös örömök között.
(Пет Турака удара пет Грка с вечитим задовољством)
 

(*) Аглутинативни језици - https://sr.wikipedia.org/wiki/Аглутинативни_језици
---------
Ad:

(Овај дугометражни анимирани филм сам често гледао у детињству на МТV (не, не тај "МТV") и испочетка ич нисам контао... али ми је остао у најлепшем сећању/кратак исечак/ - Kukorica Jancsi  (Jova Kukuruz), написао Sándor Petőfi )
 
 
 

Мађарски језик говори око 15 милиона изворних говорника. Осим, наравно, у Мађарској, говори се и у суседним земљама: у Србији (Војводина), Хрватској, Словенији, Аустрији, Словачкој, Украјини и Румунији. Припада подгрупи угро-финских језика који су део уралских језика. Мађарски спада у тзв. аглутинативне* језике (као Турски нпр.). Мађарски језик је у исто време и лак и тежак за учење. Веома је логичан и мелодичан језик, и када они који су прави почетници у његовом савлађивању овладају вокабуларом и са нешто граматике, изненаде се када установе у чему се, заправо, лепота тог језика састоји. Шта то значи?  Па то, отприлике, значи да мађарски језик има од 14 до 18 падежа и падежних наставака (мада бројке нису дефинитивне). На пример, реч fog (зуб) може да се мења на четрнаест начина. Али, не треба губити наду. Није све тако црно, има нешто и сивога (од 14 до 18 "нијанси сивога" ). 
Мађарски језик је и тзв. језик средине у којој ја живим и са његовим говорницима (а посебно говорницама  ) сусрећем се свакодневно. Последњих година учење мађарског језика у Војводини је постало врло "популарно". А жалостан повод томе је (или пак није, или како за кога) стицање мађарског држављанства с којим се лакше долази до посла у земљама ЕУ. Уче га сви који желе на тај начин да оду "преко гране", али постоји услов да су им преци пореклом "Аустроугари". 
Интересантно је с тим у вези рећи да ни многи они који су Мађари или барем мађарска презимена (инклудинг имена) имају, пошто су из мешовитих бракова, не говоре мађарски, или га јако слабо говоре. Асимилација је ту учинила своје. Но, то је сасвим друга прича. 
А, с том причом у вези има једна пословична анегдота која се понавља небројено пута, и којој се смеју и Мађари и Срби подједнако, плус остали, заостали  И само су имена у њој другачија - Па вели:
- Јес` ч`о ти Јожику ту скоро како бесиди (beszél = govoriti) маџарски?
- Ајде богати, ди Јожика знаде Маџарски?!
- А, па знадe - ал` сам оно што јe Маџар заборавио!
...
А на шта тај језик личи (пошто је аудио верзија отпала па неће "звучати") нека покаже пример-песма познатог мађарског песника-књижевника Kányádi Sándor-а, a у прeводу Предрага Поповића (песма говори о РАЗУМЕВАЊУ), најдужа мађарска реч** и реч само са словом ö (diftong oe)***.
Aki megért
S megértet
Egy népet
Megéltet
(Ко ме разуме/и другоме представити ме уме/народ један, вај/оживет` ће моћи знај)
/Не постоји бољи и лепши превод од овога гоподина Поповића, барем ја не знам за такав, али ако случајно неко зна и могао би боље, саслушаћу га радо, а ни г. Поповић ваљда неће имати ништа против /
 
** folyamatellenőrzésiügyosztályvezetőhelyettesképesítésvizsgálat 
(пропитивање квалификације потпредседника уреда за процесну контролу)
 
*** Öt török öt görögöt dögönyöz örökös örömök között.
(Пет Турака удара пет Грка с вечитим задовољством)
 

(*) Аглутинативни језици - https://sr.wikipedia.org/wiki/Аглутинативни_језици
---------
Ad:

(Овај дугометражни анимирани филм сам често гледао у детињству на МТV (не, не тај "МТV") и испочетка ич нисам контао... али ми је остао у најлепшем сећању/кратак исечак/ - Kukorica Jancsi  (Jova Kukuruz), написао Sándor Petőfi )
 
 
 

Мађарски језик говори око 15 милиона изворних говорника. Осим, наравно, у Мађарској, говори се и у суседним земљама: у Србији (Војводина), Хрватској, Словенији, Аустрији, Словачкој, Украјини и Румунији. Припада подгрупи угро-финских језика који су део уралских језика. Мађарски спада у тзв. аглутинативне* језике (као Турски нпр.). Мађарски језик је у исто време и лак и тежак за учење. Веома је логичан и мелодичан језик, и када они који су прави почетници у његовом савлађивању овладају вокабуларом и са нешто граматике, изненаде се када установе у чему се, заправо, лепота тог језика састоји. Шта то значи?  Па то, отприлике, значи да мађарски језик има од 14 до 18 падежа и падежних наставака (мада бројке нису дефинитивне). На пример, реч fog (зуб) може да се мења на четрнаест начина. Али, не треба губити наду. Није све тако црно, има нешто и сивога (од 14 до 18 "нијанси сивога" ). 
Мађарски језик је и тзв. језик средине у којој ја живим и са његовим говорницима (а посебно говорницама  ) сусрећем се свакодневно. Последњих година учење мађарског језика у Војводини је постало врло "популарно". А жалостан повод томе је (или пак није, или како за кога) стицање мађарског држављанства с којим се лакше долази до посла у земљама ЕУ. Уче га сви који желе на тај начин да оду "преко гране", али постоји услов да су им преци пореклом "Аустроугари". 
Интересантно је с тим у вези рећи да ни многи они који су Мађари или барем мађарска презимена (инклудинг имена) имају, пошто су из мешовитих бракова, не говоре мађарски, или га јако слабо говоре. Асимилација је ту учинила своје. Но, то је сасвим друга прича. 
А, с том причом у вези има једна пословична анегдота која се понавља небројено пута, и којој се смеју и Мађари и Срби подједнако, плус остали, заостали  И само су имена у њој другачија - Па вели:
- Јес` ч`о ти Јожику ту скоро како бесиди (beszél = govoriti) маџарски?
- Ајде богати, ди Јожика знаде Маџарски?!
- А, па знадe - ал` сам оно што јe Маџар заборавио!
...
А на шта тај језик личи (пошто је аудио верзија отпала па неће "звучати") нека покаже пример-песма познатог мађарског песника-књижевника Kányádi Sándor-а, a у прeводу Предрага Поповића (песма говори о РАЗУМЕВАЊУ), најдужа мађарска реч** и реч само са словом ö (diftong oe)***.
Aki megért
S megértet
Egy népet
Megéltet
(Ко ме разуме/и другоме представити ме уме/народ један, вај/оживет` ће моћи знај)
/Не постоји бољи и лепши превод од овога гоподина Поповића, барем ја не знам за такав, али ако случајно неко зна и могао би боље, саслушаћу га радо, а ни г. Поповић ваљда неће имати ништа против /
 
** folyamatellenőrzésiügyosztályvezetőhelyettesképesítésvizsgálat 
(пропитивање квалификације потпредседника уреда за процесну контролу)
 
*** Öt török öt görögöt dögönyöz örökös örömök között.
(Пет Турака удара пет Грка с вечитим задовољством)
 

(*) Аглутинативни језици - https://sr.wikipedia.org/wiki/Аглутинативни_језици
---------
Ad:

(Овај дугометражни анимирани филм сам често гледао у детињству на МТV (не, не тај "МТV") и испочетка ич нисам контао... али ми је остао у најлепшем сећању/кратак исечак/ - Kukorica Jancsi  (Jova Kukuruz), написао Sándor Petőfi )
 
 
 

Мађарски језик говори око 15 милиона изворних говорника. Осим, наравно, у Мађарској, говори се и у суседним земљама: у Србији (Војводина), Хрватској, Словенији, Аустрији, Словачкој, Украјини и Румунији. Припада подгрупи угро-финских језика који су део уралских језика. Мађарски спада у тзв. аглутинативне* језике (као Турски нпр.). Мађарски језик је у исто време и лак и тежак за учење. Веома је логичан и мелодичан језик, и када они који су прави почетници у његовом савлађивању овладају вокабуларом и са нешто граматике, изненаде се када установе у чему се, заправо, лепота тог језика састоји. Шта то значи?  Па то, отприлике, значи да мађарски језик има од 14 до 18 падежа и падежних наставака (мада бројке нису дефинитивне). На пример, реч fog (зуб) може да се мења на четрнаест начина. Али, не треба губити наду. Није све тако црно, има нешто и сивога (од 14 до 18 "нијанси сивога" ). 
Мађарски језик је и тзв. језик средине у којој ја живим и са његовим говорницима (а посебно говорницама  ) сусрећем се свакодневно. Последњих година учење мађарског језика у Војводини је постало врло "популарно". А жалостан повод томе је (или пак није, или како за кога) стицање мађарског држављанства с којим се лакше долази до посла у земљама ЕУ. Уче га сви који желе на тај начин да оду "преко гране", али постоји услов да су им преци пореклом "Аустроугари". 
Интересантно је с тим у вези рећи да ни многи они који су Мађари или барем мађарска презимена (инклудинг имена) имају, пошто су из мешовитих бракова, не говоре мађарски, или га јако слабо говоре. Асимилација је ту учинила своје. Но, то је сасвим друга прича. 
А, с том причом у вези има једна пословична анегдота која се понавља небројено пута, и којој се смеју и Мађари и Срби подједнако, плус остали, заостали  И само су имена у њој другачија - Па вели:
- Јес` ч`о ти Јожику ту скоро како бесиди (beszél = govoriti) маџарски?
- Ајде богати, ди Јожика знаде Маџарски?!
- А, па знадe - ал` сам оно што јe Маџар заборавио!
...
А на шта тај језик личи (пошто је аудио верзија отпала па неће "звучати") нека покаже пример-песма познатог мађарског песника-књижевника Kányádi Sándor-а, a у прeводу Предрага Поповића (песма говори о РАЗУМЕВАЊУ), најдужа мађарска реч** и реч само са словом ö (diftong oe)***.
Aki megért
S megértet
Egy népet
Megéltet
(Ко ме разуме/и другоме представити ме уме/народ један, вај/оживет` ће моћи знај)
/Не постоји бољи и лепши превод од овога гоподина Поповића, барем ја не знам за такав, али ако случајно неко зна и могао би боље, саслушаћу га радо, а ни г. Поповић ваљда неће имати ништа против /
 
** folyamatellenőrzésiügyosztályvezetőhelyettesképesítésvizsgálat 
(пропитивање квалификације потпредседника уреда за процесну контролу)
 
*** Öt török öt görögöt dögönyöz örökös örömök között.
(Пет Турака удара пет Грка с вечитим задовољством)
 

(*) Аглутинативни језици - https://sr.wikipedia.org/wiki/Аглутинативни_језици
---------
Ad:

(Овај дугометражни анимирани филм сам често гледао у детињству на МТV (не, не тај "МТV") и испочетка ич нисам контао... али ми је остао у најлепшем сећању/кратак исечак/ - Kukorica Jancsi  (Jova Kukuruz), написао Sándor Petőfi )
 
 
 

@Снежана 
 
1) Homer – Ilijada i Odiseja
2) Plutarh – O negovanju duševnog mira i zadovoljstva
3) Idit hamilton – Grčki put
4) Tomas Aleksander Slezak – Šta Evropa duguje Grcima
5) Lucije Anej Seneka – Pisma prijatelju
6) Marko Aurelije – Samom sebi
7) Publije Vergilije Maron – Eneida
8) Edvard Gibon – Opadanje i propast Rimskog carstva
9) Ivan Đurić – Sumrak Vizantije
10) Bogdan Bogdanović – Mrtvouzice
11) Vidosav Stevanović – Dnevnik samoće (izbor fragmenata 1988-1993)
12) Dnevnik oca Aleksandra Šmemana, 1973-1983.
13) Israel Shahak – Židovska povijest, židovska religija: Tri bremenita tisućljeća
14) Josif Flavije – Judejski rat
15) Josif Flavije – Judejske starine
16) Mišel Fuko – Tehnologije sopstva (spisi o poznoj antici i ranom hrišćanstvu)
17) Oskar Vajld – Slika Dorijana Greja
18) Mark Tven – Tajanstveni stranac
19) Dž. D. Selindžer – Lovac u žitu
20) Julijan Imperator – Izabrani spisi
21) Erazmo Roterdamski - Pohvala ludosti
22) Džon Lok – Pismo o toleranciji
23) Stanislav Lem – Summa technologiae
24) Edmon Rostan – Sirano de Beržerak
25) Entoni Bardžis – Paklena pomorandža
26) Fjodor Mihajlovič Dostojevski – Idiot
27) Rej Bredberi – Farenhajt 451
28) Džordž Orvel – Životinjska farma
29) Džordž Orvel – 1984.
30) Umberto Eko – Praško groblje
31) Viktor Igo – Jadnici
32) Isak Baševis Singer – Rob
33) Mišel Onfre – Ateološka rasprava
34) Lešek Kolakovski – Užas metafizike
35) Orhan Pamuk – Zovem se Crvena
36) Ričard Dokins – Zabluda o bogu
37) Ričard Dokins – Sebični gen
38) Alber Karako - Brevijar haosa
40) Karl Sagan – Kontakt
41) Di Braun – Sahranite mi srce kraj Ranjenog Kolena
42) Boleslav Prus – Faraon I, II, III
43) Averoes (Ibn Rušd) – Nesuvislost nesuvislosti
44) Ante Lešaja – Knjigocid: uništavanje knjiga u Hrvatskoj 1990-ih
...
Kao komentar ovome spisku bih dodao da on ni/u/kom slučaju nije potpun, ali se bojim da sam/nisam preterao i sa ovolikim brojem naslova. Ovo nije (samo) spisak knjiga које свакако препоручујем за прочитати nego je više nabrajanje knjiga које су измениле нешто у мом животу (na razne načine, svakako). I dakako, to su uglavnom оне књиге које су оставиле најдубљи траг u tom mojemu, jelte, životu. Nekoliko naslova koje sam ovde ubrojio ostavili su me dugo vremena nakon čitanja u stanju, ako tako mogu da kažem, beznadežnog očajanja (odista je tako /bilo/, i kad to kažem ne pretrujem nimalo). 
***
Pošto si ti @Снежана inicijator ove teme pozivam tebe "na raport", to jest da blagoizvoliš nam podastreti spisak knjiga koje su na tebe ostavile najveći utisak, i koje neizostavno preporučuješ da se pročitaju. 
 

Imao bih jedno pitanje i jedno potpitanje u vezi prevoda sabranih dela Šekspirovih, pa bih te molio za odgovor. 
Dakle, kao prvo, da li je ovo "novo" ćirilično izdanje samo "pretisak" onoga iz sredine devedesetih koje je latinično, ili su možda načinjene neke izmene (?)
I, s tim u vezi, da li si možebiti učestvovala na bilo koji način u radu na tome prevodu (ako ne na onom starijem, možda na ovom "novom") (?)
Unapred ti se zahvaljujem! 

Devojko, ja se zaista iskreno nadam da ne misliš ovako kao što si napisala (negde još neka lampica nije pregorela).  Jer inače, neka ti je bog u kojeg veruješ u pomoći (i meni/nama zajedno s tobom). 
Najnerazumniji ste vi koji govorite, "ma, on lupeta, ali ponešto i dobro veli".  Ovaj drugi deo rečenice doći će nam glave, doslovno. Ovo govorim/pišem sasvim ozbiljno, ne preterujem. 

Duga je noć.
 
 

Kad sam veseo što su se hejteri "pederobranitelja" nasekirali  
 

Upokojila se rođena sestra moje majke, moja tetka, Svetlana. Molim sve ljude dobre volje da pomene Svetlanu u svojim molitvama.
Hvala.

Islamic India – The biggest holocaust in World History
The genocide suffered by the Hindus of India at the hands of Arab, Turkish, Mughal and Afghan occupying forces for a period of 800 years is as yet formally unrecognised by the World.

With the invasion of India by Mahmud Ghazni about 1000 A.D., began the Muslim invasions into the Indian subcontinent and they lasted for several centuries. Nadir Shah made a mountain of the skulls of the Hindus he killed in Delhi alone. Babur raised towers of Hindu skulls at Khanua when he defeated Rana Sanga in 1527 and later he repeated the same horrors after capturing the fort of Chanderi. Akbar ordered a general massacre of 30,000 Rajputs after he captured Chithorgarh in 1568. The Bahamani Sultans had an annual agenda of killing a minimum of 100,000 Hindus every year.
The history of medieval India is full of such instances. The holocaust of the Hindus in India continued for 800 years, till the brutal regimes were effectively overpowered in a life and death struggle by the Sikhs in the Panjab and the Hindu Maratha armies in other parts of India in the late 1700’s.
We have elaborate literary evidence of the World’s biggest holocaust from existing historical contemporary eyewitness accounts. The historians and biographers of the invading armies and subsequent rulers of India have left quite detailed records of the atrocities they committed in their day-to-day encounters with India’s Hindus.
These contemporary records boasted about and glorified the crimes that were committed – and the genocide of tens of millions of Hindus, Sikhs, Buddhist and Jainist, mass rapes of women and the destruction of thousands of ancient Hindu / Buddhist temples and libraries have been well documented and provide solid proof of the World’s biggest holocaust.
Quotes from modern historians
Dr. Koenraad Elst in his article “Was There an Islamic Genocide of Hindus?” states:
“There is no official estimate of the total death toll of Hindus at the hands of Islam. A first glance at important testimonies by Muslim chroniclers suggests that, over 13 centuries and a territory as vast as the Subcontinent, Muslim Holy Warriors easily killed more Hindus than the 6 million of the Holocaust. Ferishtha lists several occasions when the Bahmani sultans in central India (1347-1528) killed a hundred thousand Hindus, which they set as a minimum goal whenever they felt like punishing the Hindus; and they were only a third-rank provincial dynasty.
The biggest slaughters took place during the raids of Mahmud Ghaznavi (ca. 1000 CE); during the actual conquest of North India by Mohammed Ghori and his lieutenants (1192 ff.); and under the Delhi Sultanate (1206-1526).“
He also writes in his book “Negation in India”:
“The Muslim conquests, down to the 16th century, were for the Hindus a pure struggle of life and death. Entire cities were burnt down and the populations massacred, with hundreds of thousands killed in every campaign, and similar numbers deported as slaves. Every new invader made (often literally) his hills of Hindus skulls. Thus, the conquest of Afghanistan in the year 1000 was followed by the annihilation of the Hindu population; the region is still called the Hindu Kush, i.e. Hindu slaughter.”
 

 
Will Durant argued in his 1935 book “The Story of Civilisation: Our Oriental Heritage” (page 459):
“The Mohammedan conquest of India is probably the bloodiest story in history. The Islamic historians and scholars have recorded with great glee and pride the slaughters of Hindus, forced conversions, abduction of Hindu women and children to slave markets and the destruction of temples carried out by the warriors of Islam during 800 AD to 1700 AD. Millions of Hindus were converted to Islam by sword during this period.”
Francois Gautier in his book ‘Rewriting Indian History’ (1996) wrote:
“The massacres perpetuated by Muslims in India are unparalleled in history, bigger than the Holocaust of the Jews by the Nazis; or the massacre of the Armenians by the Turks; more extensive even than the slaughter of the South American native populations by the invading Spanish and Portuguese.”
Alain Danielou in his book, Histoire de l’ Inde writes:
“From the time Muslims started arriving, around 632 AD, the history of India becomes a long, monotonous series of murders, massacres, spoliations, and destructions. It is, as usual, in the name of ‘a holy war’ of their faith, of their sole God, that the barbarians have destroyed civilizations, wiped out entire races.”
Irfan Husain in his article “Demons from the Past” observes:
“While historical events should be judged in the context of their times, it cannot be denied that even in that bloody period of history, no mercy was shown to the Hindus unfortunate enough to be in the path of either the Arab conquerors of Sindh and south Punjab, or the Central Asians who swept in from Afghanistan…The Muslim heroes who figure larger than life in our history books committed some dreadful crimes. Mahmud of Ghazni, Qutb-ud-Din Aibak, Balban, Mohammed bin Qasim, and Sultan Mohammad Tughlak, all have blood-stained hands that the passage of years has not cleansed..Seen through Hindu eyes, the Muslim invasion of their homeland was an unmitigated disaster.
“Their temples were razed, their idols smashed, their women raped, their men killed or taken slaves. When Mahmud of Ghazni entered Somnath on one of his annual raids, he slaughtered all 50,000 inhabitants. Aibak killed and enslaved hundreds of thousands. The list of horrors is long and painful. These conquerors justified their deeds by claiming it was their religious duty to smite non-believers. Cloaking themselves in the banner of Islam, they claimed they were fighting for their faith when, in reality, they were indulging in straightforward slaughter and pillage…”
A sample of contemporary eyewitness accounts of the invaders and rulers, during the Indian conquests
The Afghan ruler Mahmud al-Ghazni invaded India no less than seventeen times between 1001 – 1026 AD. The book ‘Tarikh-i-Yamini’ – written by his secretary documents several episodes of his bloody military campaigns : “The blood of the infidels flowed so copiously [at the Indian city of Thanesar] that the stream was discoloured, notwithstanding its purity, and people were unable to drink it…the infidels deserted the fort and tried to cross the foaming river…but many of them were slain, taken or drowned… Nearly fifty thousand men were killed.”
In the contemporary record – ‘ Taj-ul-Ma’asir’ by Hassn Nizam-i-Naishapuri, it is stated that when Qutb-ul- Din Aibak (of Turko – Afghan origin and the First Sultan of Delhi 1194-1210 AD) conquered Meerat, he demolished all the Hindu temples of the city and erected mosques on their sites. In the city of Aligarh, he converted Hindu inhabitants to Islam by the sword and beheaded all those who adhered to their own religion.
The Persian historian Wassaf writes in his book ‘Tazjiyat-ul-Amsar wa Tajriyat ul Asar’ that when the Alaul-Din Khilji (An Afghan of Turkish origin and second ruler of the Khilji Dynasty in India 1295-1316 AD) captured the city of Kambayat at the head of the gulf of Cambay, he killed the adult male Hindu inhabitants for the glory of Islam, set flowing rivers of blood, sent the women of the country with all their gold, silver, and jewels, to his own home, and made about twentv thousand Hindu maidens his private slaves.
This ruler once asked his spiritual advisor (or ‘Qazi’) as to what was the Islamic law prescribed for the Hindus. The Qazi replied:
“Hindus are like the mud; if silver is demanded from them, they must with the greatest humility offer gold. If a Mohammadan desires to spit into a Hindu’s mouth, the Hindu should open it wide for the purpose. God created the Hindus to be slaves of the Mohammadans. The Prophet hath ordained that, if the Hindus do not accept Islam, they should be imprisoned, tortured, finally put to death, and their property confiscated.”
Timur was a Turkic conqueror and founder of the Timurid Dynasty. Timur’s Indian campaign (1398 – 1399 AD) was recorded in his memoirs, collectively known as ‘Tuzk-i-Timuri.’ In them, he vividly described probably the greatest gruesome act in the entire history of the world – where 100,000 Hindu prisoners of war in his camp were executed in a very short space of time. Timur after taking advice from his entourage says in his memoirs :
“they said that on the great day of battle these 100,000 prisoners could not be left with the baggage, and that it would be entirely opposed to the rules of war to set these idolaters and foes of Islam at liberty.
“In fact, no other course remained but that of making them all food for the sword’
Timur thereupon resolved to put them to death. He proclaimed :
“throughout the camp that every man who has infidel prisoners was to put them to death, and whoever neglected to do so should himself be executed and his property given to the informer. When this order became known to the ghazis of Islam, they drew their swords and put their prisoners to death. 100,000 infidels, impious idolaters, were on that day slain. Maulana Nasir-ud-din Umar, a counselor and a man of learning, who, in all his life had never killed a sparrow, now, in execution of my order, slew with his sword fifteen idolatrous Hindus, who were his captives“.
During his campaign in India – Timur describes the scene when his army conquered the Indian city of Delhi :
“In a short space of time all the people in the [Delhi] fort were put to the sword, and in the course of one hour the heads of 10,000 infidels were cut off. The sword of Islam was washed in the blood of the infidels, and all the goods and effects, the treasure and the grain which for many a long year had been stored in the fort became the spoil of my soldiers.
“They set fire to the houses and reduced them to ashes, and they razed the buildings and the fort to the ground….All these infidel Hindus were slain, their women and children, and their property and goods became the spoil of the victors. I proclaimed throughout the camp that every man who had infidel prisoners should put them to death, and whoever neglected to do so should himself be executed and his property given to the informer. When this order became known to the ghazis of Islam, they drew their swords and put their prisoners to death.”
The Mughal emperor Babur (who ruled India from 1526 -1530 AD) writing in his memoirs called the ‘Baburnama’ – wrote : ” In AH 934 (2538 C.E.) I attacked Chanderi and by the grace of Allah captured it in a few hours. We got the infidels slaughtered and the place which had been Daru’l-Harb (nation of non-muslims) for years was made into a Daru’l-Islam (a muslim nation).”
In Babur’s own words in a poem about killing Hindus (From the ‘Baburnama’ ) he wrote :
“For the sake of Islam I became a
wanderer,
I battled infidels and Hindus,
I determined to become a martyr
Thank God I became a Killer of
Non-Muslims!”
The atrocities of the Mughal ruler Shah Jahan (who ruled India between 1628 – 1658 AD) are mentioned in the contemporary record called : ‘Badshah Nama, Qazinivi & Badshah Nama , Lahori’ and goes on to state : “When Shuja was appointed as governor of Kabul he carried on a ruthless war in the Hindu territory beyond Indus…The sword of Islam yielded a rich crop of converts….Most of the women (to save their honour) burnt themselves to death. Those captured were distributed among Muslim Mansabdars (Noblemen)”
The Afghan ruler Ahmad Shah Abdali attacked India in 1757 AD and made his way to the holy Hindu city of Mathura, the Bethlehem of the Hindus and birthplace of Krishna.
The atrocities that followed are recorded in the contemporary chronicle called : ‘Tarikh-I-Alamgiri’ :
“Abdali’s soldiers would be paid 5 Rupees (a sizeable amount at the time) for every enemy head brought in. Every horseman had loaded up all his horses with the plundered property, and atop of it rode the girl-captives and the slaves. The severed heads were tied up in rugs like bundles of grain and placed on the heads of the captives…Then the heads were stuck upon lances and taken to the gate of the chief minister for payment.
“It was an extraordinary display! Daily did this manner of slaughter and plundering proceed. And at night the shrieks of the women captives who were being raped, deafened the ears of the people…All those heads that had been cut off were built into pillars, and the captive men upon whose heads those bloody bundles had been brought in, were made to grind corn, and then their heads too were cut off. These things went on all the way to the city of Agra, nor was any part of the country spared.”
 

Banda Singh Bahadur was tortured to death after being imprisoned for 3 months. The heart of Banda Singh’s son was put in his mouth in an attempt to humiliate him
Why we should remember
The biggest holocaust in World History has been whitewashed from history.
When we hear the word HOLOCAUST most of us think immediately of the Jewish holocaust. Today, with increased awareness and countless cinema films and television documentaries – many of us are also aware of the Holocaust of the Native American peoples, the genocide of the Armenian peoples in the Ottoman Empire, and the millions of African lives lost during the Atlantic slave trade.
Europe and America produced at least a few thousand films highlighting the human misery caused by Hitler and his army. The films expose the horrors of Nazi regime and reinforce the beliefs and attitude of the present day generation towards the evils of the Nazi dictatorship.
In contrast look at India. There is hardly any awareness among the Indians of today of what happened to their ancestors in the past, because a great majority of historians are reluctant to touch this sensitive subject.
The World seems to either ignore or just does not seem to care about the many millions of lives lost during the 800 – year long holocaust of Hindus, Sikhs and Buddhist in India.
The Indian historian Professor K.S. Lal estimates that the Hindu population in India decreased by 80 million between 1000 AD and 1525 AD, an extermination unparalleled in World history. This slaughter of millions of people occurred over regular periods during many centuries of Arab, Afghan, Turkish and Mughal rule in India.
Many Indian heroes emerged during these dark times – including the 10th Sikh Guru – Guru Gobind Singh and also the Hindu Maratha king – Shivaji Maratha – who led the resistance against this tyranny and eventually led to its defeat by the late 1700s – after centuries of death and destruction.
The modern World today is facing a global threat from organizations and groups of terrorists such as the ISIS, Taliban and Al-Qaeeda – whose ideology is chillingly similar to that of the perpetrators of the World’s biggest holocaust in India.
Let us hope that the bloody lessons of the past are learnt so that history does not even have the remotest chance of repeating itself.
(https://www.sikhnet.com/news/islamic-india-biggest-holocaust-world-history)

Znane su melodije drage, al` neznane 
Još su draže.
 
(John Keats)