Goku

Поред оваквих вијести у нашим, назови дневним (а ја бих прије ракао таблоидним) новинама; свједоци смо и друге карјности: вијести попут дешифровања људског генома у којем је уписан цитат из светог писма на арамејском, или анализе наводне Исусове крви која има само 23 хромозома. Све ове вијести саме по себи не значе много обичном човјеку (не могу се провјерити), а и методе које доводе до њих су најблаже речено на маргинама нуке. Дакле, саме по себи оне не могу ити порећи нити потврдити Божије постојање нити Бого-човјечанску природу Исуса Христа. Обичном човјеку, било да он недјељом иде на Литургију или остаје код куће да спава, оне не значе много; њему остаје његово вјеровање или невјеровање. Интересантно ми је, међутим, нешто друго. Откуда толика борба против Христа у данашње вријеме? У реду, неко је атеиста, то би требало да значи да не вјерује у Бога, али зашто се онда свим силама бори против нечега (некога) кога нема? Не коси ли се то са здравим разумом? И та борба, сама по себи је доста контрадикторна. Са једне стране се уопште пориче историјско постојање Исуса Христа (имали смо недавно и такву вијест о неком лику који ј дошао до таквог закључка на основу, благо речено, небулознох навода, а са друге имамо овакве текстове, као и "документарце" на Н.Г. који ето признају историјско постојање, али "оповргавају" Божанску природу. Зашто нема оваквих "научних" истраживања о Мухамеду, или Буди, или...? Зашто је само Христос мета напада и 2000 година од свог наводног непостојања? Вјерни знају зашто. Што се изјаве владике Фотија тиче, ту је апсолутно у праву, ова хула јесте заиста стара, старија од Да Винчијевог кода (неки ликови су тужили Дена Брауна да им је украо идеју (чега се паметан стиди...) али она и није њихова, та сулуда идеја света крв - свети грал о наводном Исусовом потомству датира још и прије њих). Осим тога , на ову тему сам гледао већ поменути "документарац" на Н.Г још прије пар година, тако да не знам зашто је ово "откриће" ново и сензационално. Паметан човјек се уопште не би требао обазирати на овакве прежвакане глупости. Иначе, и да постоје неки документи о Исусу чак из његовог периода (а не 500 година касније као овај о коме се говори), требало би утврдити вјеродостојност и аутора. Нема сумње да су о Исусу писали многи савременици, вјероватно и они који су само чули за њега или га видјели у пролазу, али Јеванђеља су писали апостоли, људи који су живјели са њим (А свједочити се може само о томе што "очи видјеше", што "руке опипаше" (1 Јн. 11).), људи на које је сишао Свети Дух, који су разумјели његово учење. Зар је од тога већи ауторитет неименовани аутор који пише 500 година послије о нечему у чему није учествовао?

Управо сам гуглао и добио као резултат овај текст: http://www.nsreporter.rs/vesti/episkop-backi-irinej-na-delu-je-duhovno-umrtvljivanje-srpskog-naroda/ Како није наведено да је цитат, рекао бих да се могу приписати владики Иринеју.

Колико ми је познато, јесте.

Прије отприлике 10ак година делегација СОЗ-а из Б.Л. је ишла на неки сабор православне омладине у Албанију. Отац (тада ђакон) Владислав је по повратку био одушевљен управо овим стварима о којим се пише у тексту (рад са дјецом и омладином, вјеронаука, хуманитарни рад...), а највише чињеницом да су све постигли за тако кратко вријеме буквално ни из чега. Примјер који бисмо, свакако, морали да слиједимо.

Примјер из Цркве би биле нпр (појасне) метаније на Литургији. Иако сам чуо да их на Литургији заправо не би ни требало чинити, чиним их када видим да други то раде

Опрости не написах (мада на плакату пише да организује СОЗ епархије Бањалучке па сам мислио да се подразумијева). Дакле, Бања Лука, адреса је на плакату.

Ma љепше би било имати у кућној библиотеци оригиналан примјерак, али добро, може и овако, ионако књигу не треба судити по корицама

Thank you, master Obi-wan. Znam o čemu pričaš, jednostavno nisam želio da vjerujem da je mislio to što se meni učinilo, pa sam tražio još jedno (validnije) mišljenje. The dark side clouds everything, imposible to se the future is.

Може ли, молим вас, неко од форумаша теолога (или свештеника) да ми објасни значење овога. Да ли се овдје мисли да код православних није спорно вођство Рима унутар католичке цркве или се мисли да папски примат не би био споран код православних? Унапријед да кажем да нисам од оних који расправљају о екуменизму, новотаријама, календару.... само мислим да је реченица нејасно написана (или интерпретирана) па нисам ухватио њен прави смисао. Хвала унапријед.

У публици, у горњем реду, са шалом

@sanja84 Имаш их овдје, све у стиху http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Lira/lira05.htm

Иако нисам имао намјеру да оживљавам ову тему, јер колико видим служи искључиво свађи међу форумашима, морао сам још ово да кажем: Негдје на самом почетку поставио сам питање на које, чини ми се, нисам добио одговор У вези са тим, ево како би изгледао покушај очувања живог сјећања: http://www.sozeb.org/index.php?option=com_content&task=view&id=1008&Itemid=48 Чини ми се, међутим да се Хрвати сјећају својих жртава (већином) ширењем мржње према Србима: http://www.magacin.org/2014/11/01/antisrpski-letak-u-belom-manastiru-poziva-na-segregaciju-i-progon-srba/

Leopold ме није убиједио овим линковима. Што неко рече, документи са суђења (сви знамо какво је било). Zayron, друже, смори ти са том репресијом у Краљевини Југославији и великосрпским национализмом. Види шта каже Хрват историчар: http://web-tribune.com/spektar/hrvatski-istoricar-jakovina-da-srbi-nisu-1918-spasili-hrvate-hrvatska-danas-ne-bi-postojala-video# "Vodeći hrvatski istoričar, dr Tvrtko Jakovina priznao da su Srbi 1918. spasili Hrvate i da Hrvatska nije ušla u prvu Jugoslaviju da danas ne bi postojala. Jakovina kaže da je 1915. Srbima bilo ponuđeno da uzmu Slavoniju, BiH, Liku i deo Dalmacije i stvore srpsku državu. Istra i drugi deo Dalmacije bio je obećan Italiji. Ono malo Hrvatske, tzv. regija Hrvatska (Zagorje i oko Zagreba) trebala je ostati u sklopu Mađarske. Da je Srbija tada pristala, danas bi tzv. Hrvati iz Zagreba i Zagorja bili Mađarska provincija i relikt prošlosti, a ostatak katoličkog stanovništva iz Dalmacije, Slavonije, Like i BiH bi bio ono što u stvari i jesu – Srbi katolici."

У праву си, донекле Млађони. Када сам рекао организован мислио сам на војни и политички врх НДХ, као и римокатоличку цркву, о једној идеји етнички чисте државе која се појавила још раније и узела маха у народу. Рецимо организованог геноцида над Хрватима у том смислу није могло бити, није га могла организовати краљева влада у избјеглиштву, а поготово не комунисти.

Слажем се. Не поричем злочине у другом свјетском рату од стране Срба (било четника или партизана) било их је. Само, моје је мишљење и даље да са једне стране имамо појединачне злочине (не мање страшне), а са друге организован геноцид. О овом догађају нисам знао. Оно што ми овдје боде очи је:"..u vezi odlaska naše kaznene ekspedicije u Ljubuški i Imotski" .Казнена експедиција за шта?Да ли је овоме претходио неки догађај који је изазвао овакву реакцију? Да ли постоји сачуван документ који спомињеш? (Наравно, ако не постоји, то није доказ да се злочин није десио). Позабавио бих се и другом ствари, уколико можеш рећи нешто о томе: културом сјећања. Како Хрвати памте своје жртве? Јесу ли мјеста страдања обиљежена, постоје ли записана имена жртава и како потомци гледају на то? Да ли се односе немарно као Срби према својим стратиштима или има разлике?

Ја сам тај који га је споменуо Нисам знао за ово (плагијате), додуше нисам га никада ни слушао, само сам видио текстове неких пјесама (типа "Ој Неретво теци низа страну, носи Србе плавоме Јадрану и слично). А ако је што се популарности тиче тако како кажеш, онда медији прувеличавају. Драго ми је ако је тако.

Недавно сам дошао, па нисам још дообро упознао браћу форумаше и сестре форумашице те нисам успио развити симпатије/антипатије ни према коме. Мада, чини ми се да су сви мање више ок.

Жути царе, немој тако, па ја се први слажем да никако не треба заборавити. Слажем се да нам, генерално на нивоу нације, никада нису били нити ће бити пријатељи. Али то није препрека да ти неки конкретан човјек не може бити пријатељ само зато што је Хрват. Само сам хтио да кежем да има много тема око којих се можемо сложити и расправљати, не морамо о злочинима јер ту и не можемо. Јасеновац би требао бити посебна тема (нпр наш однос према Јасеновцу или тако нешто). Какво црно братство и јединство. Разумијевање и поштовање, па да не кажем и љубав су нешто друго.

Људи моји мислио сам напустити тему када сам видио у шта се претворила и не знам који ме враг натјера да јутрос поново уђем. Али када сам већ ушао, ево да кажем нешто на тему лицитирања бројем жртава. На жалост, о Јасеновцу се данас много више зна у израелском институту о холокаусту Јад Вашем него у Србији. Данас је, чини ми се, један од највећих ауторитета на ту тему владика славонски Јован. Био сам на наколико његових предавања о систему усташких логора Јасеновац и Јадовно. Велики проблем је кратко памћење нашег народа и лицитирање бројем жртава. Тачан број се, на жалост нашом кривицом, не зна и са ове временске дистанце можда и неће сазнати. Да, тачно је да је лицитирања било, и што се броја и што се националности жртава тиче. Тек одскора се озбиљно ради по питању пописа. Владика Јован је рекао (прије двије или три године) да се, тада, располагало пописом од око 120 000 имена јасеновачких жртава. Дакле 120 000 потврђених. Што не значи да их је било само 120 000 (а сигурно није мање). Њемачки и италијански (дакле фашистички) ивори говоре о стотинама хиљада. (једна, двије, три мало ли је?). Тако да је о 43 000 неозбиљно и увредљиви говорити. У самом Јасеновцу, код споменика нисам био. Људи који су били, а којима вјерујем, кажу да се посјетом музеју тамо, уопште не може закључити ко су жртве а ко злочинци. Само да су тамо страдали неки људи. Антифашисти. Јесте, баш је нека баба са Козаре или беба у колијевци знала и шта је фашизам и шта је антифашизам па је страдала због тога. Гробна поља се налазе са десне стране Саве, у Доњој Градини у Републици Српској. Тамо сам био неколико пута. Јаме су видљиве. И остаци пећи гдје се правио сапун. И спаљивале кости. И топола на коју су вјешали логораше. Довоњно је видјети број и површину јама па претпоставити колико људи лежи у њима. Овом приликом вас све позивам да дођете посјетити овај меморијални комплекс. То нам је потребно. Цитирао бих већ поменутог владику Јована:" Нисмо ми потребни јасеновачким мученицима, они су у Царству небеском, али они су потребни нама." Вјерујте ми, вриједи отићи. Још да напоменем да код нас у Бањалуци дјелује удружење грађана Јадовно које се озбиљно бави геноцидом над Србима у 2. свјетском рату. Лично познајем младе историчаре који озбиљно приступају овој теми, без гађања бројевима, и признати су у ширим круговима. Иложбе које су направили биле су у Москви, Београду, Јерусалиму... Писао сам већ на овој теми о бунарима у једном славонском селу и спаљеној цркви пуној људи. То се и данас може видјети, имју и спомен плоче и бројеви. У Драксенићу (Република Српска) такође постоји црква у којој су људи ликвидирани маљем у главу а послије спаљени заједно са црквом. Мотике, Петрићевац, Шарговац код Бањалуке ( масакр организован и почео из самостана који и данас постоји, а који је посјетио и папа Јован Павле, не да би се поклонио жртвама), херцеговачке јаме ....Само 43 000? И још нешто: изузимајући Овчару и догађаје од прије 20 година, гдје су то јаме у којима су систематски уништавани Хрвати од стране Срба у 2. свјетском рату? Ред је да се и о њима прича, ако их има. Па ваљда би се знало нешто о томе. Има Блајбург, али ту нису убијана Хрвати од стране Срба него усташе и сарадници окупатора од стране комуниста (истих комуниста који су ликвидирали припаднике ЈВуО, православне свештенике...) Чак је и Стјепан Месић Изјавио да ни једна жртва Јасеновца није крива за Блајбург, али многе жртве Блајбурга су одговорне за Јасеновац. Само још цитат са којим се апсолутно слажем. О Јасеновцу треба говорити, али не на овој теми. Немојте бити строги према Леополду, човјек говори из своје перспективе. Рекао је много ствари које би, вјерујем, мало Хрвата рекло и треба му честитати на томе. Ако ово будемо даље продубљавали, оде то...

Е, да, заборавих се само осврнути на ово : С обзиром на бијелу кугу и код вас, а поготово код нас, чини ми се да се за 50ак година више нећемо имати ко тући, све и да хоћемо... Зато

Ух, и плашио сам се да ова тема не оде у овом правцу... Хајде, само кратко: 45 година није било довољно да се растерети из простог разлога што се о томе ћутало (тј ту искључиву кривицу видим у Србима, што смо ћутали о томе). Проблем је (по мени) што се данашња држава Хрватска, колико год ти љевичарски предсједници тврдили да је утемељена на антифашизму, никада није дистанцирала од НДХ, ни декларативно а дјелима поготово. Наравно да нису сви Хрвати криви за усташке злочине (заправо, мало их је данас живих који јесу), нити да због тога треба да испашта било ко ко није крив, али ако се узме у обзир Томпсонова популарност (а он отворено пјева о клању Срба) онда бих рекао да сви његови фанови (а није их мало) подржавају усташтво као идеологију. Што се правде тиче, мислим да она никада не може бити задовољена у временским и земаљским оквирима, то је ипак категорија за други Христов долазак и страшни суд. Није наше да судимо, нити објективно можемо, свако види ону другу страну и боле га само његове ране. А што се власти у Србији тиче, они су све само не десничари, па ти људи се одричу дијела своје територије (Косово), а камоли да имају претензије према туђој. Добро, није било кратко Извињавам се, моја поента је да се једна јако добро замишљена тема не претвори у неко препуцавање Леополда са једне и осталих форумаша са друге стране. На крају крајева, ако је ово хришћански форум, онда бисмо сви требали бити на истој страни, зар не?

Их, немој тако, штоф ти избија из сваке риме. Мораћу погледати све постове из ове теме да видим јеси ли писао раније.

Ђуро, ти то мени? :.mislise.

Уморно тијело спава, али отворене су очи. У кревету лежим, глуво доба ноћи. Зној пробија чело, низ лице се слива. Жива рана не да санак да се снива. Кајем се, опрости, Господе преблаги. Молим те, опрости, спаситељу драги. Пламен мојих страсти, молим те, угаси; свога грешног слугу Христе Боже спаси!