LISA

Принц Филип о привођењу Митрополита Амфилохија: Врло нам је болно да сведочимо кршењу људског права на слободу вероисповести

Поводом данашњег привођења Митрополита Амфилохија и свештенства Митрополије црногорско-приморске од стране црногорске полиције, на друштвеној мрежи Твитер огласио се принц Филип Карађорђевић који је поручио да је у модерном добу врло болно сведочити о кршењу људског права на слободу вероисповести:
”У модерном добу, када смо мислили да је доба неслобода иза нас, врло нам је болно да сведочимо о кршењу људског права на слободу вероисповести. Схватам да нису сви верници и слобода избора треба да буде загарантована, али не схватам да људи који не верују у постојање Бога могу да буду тако неосетни на симболику њиховог чина коју верници сасвим сигурно поистовећују са делатношћу палог анђела. Свет није само како га ми видимо. Поштовање различитости је основа мира и напретка сваког друштва”, поручио је принц Филип.
Принц Филип о привођењу Митрополита Амфилохија: Врло нам је болно да сведочимо кршењу људског права на слободу вероисповести | Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт)
MITROPOLIJA.COM Поводом данашњег привођења Митрополита Амфилохија и свештенства Митрополије црногорско-приморске од стране црногорске полиције, на друштвеној мрежи Твитер огласио...  

Moram da priznam da ne mogu da prihvatim navedeni opis izgleda i ponasanja "monaha mirjana". Ne poricem nihovo postojanje niti istinitost predvidjanja njihovog postojanja, ali ne mogu da prihvatim ovaj sladunjavi opis. Nerealan je i neistinit, po meni. Lice mi na neke protestante (neka se ne nadju uvredjeni). Umiveni, ocesljani, okupani, ljubazni... 
 
Vladika Atanasije cesto koristi izraz "mutavi" za koji smatram da bi odgovarao ovom opisu. Nisu hriscani "mutavci" koji se kao blede senke provlace kroz zivot. Hriscani su pozvani da budu "so" svetu, da mu daju jasan ukus, miris, boju, jasan pravac, a ne bljutavost. Svetitelji se nisu provlacili kroz zivot kao aveti da se ne slucajno ne dodirnu profanog, nego su se borili. Padali i dizali se. Bili aktivni, u aktivnom odnosu sa ljudima i svetom, zivi vise nego iko! I svojom pojavom su "zuljali" svet! Ne moze se ziveti u svetu bez trvenja, borbe, "deljanja" iz dana u dan... Nije zivot sladunjavi, romanticni film. Zivot je borba, svakodnevna, utoliko vise sto si hriscanin, a to podrazumeva, u najmanju ruku, "izborano celo"!  
 
Nemam nameru da provociram, drago mi je da ste objavili ovaj post, ali ne mogah da ne iskazem svoj utisak. Svako dobro!

Sad bas razmisljam - neka od prvih odusevljenja dugujem upravo ovom briljantom coveku. Tako se osecam kao da mi je otisao neko iz porodice.
Kad bi svet imao svuda ovakve ucitelje, ceo bi se pretvorio u bastu, i to Rajsku.

Ili se malo pravi da ga ne voli da bi ga izludjivao i merio mu vreme na štopericu, pa kad pregori, onda tone ljubavi

šta ne razumeš? da ima ljudi koji hrane svoj ego ili leče komplekse ili se plaše samoće, ili šta god, koji ostaju u vezi sa osobom koja ih voli a da oni nju ne vole, štaviše verovatno je i preziru...mnogo češća pojava nego raskid sa osobom koju ne vole.

Vidim da je tema malo zanemocala, pa da pripomognem. Meni je ovaj Kanadjanin pravo otkrovenje. Otkida. Drew Henderson. ?
 
 

Savrseno.

Огло, величина Бетовена се управо састојала у томе што никада у животу није показао да познаје емоцију љубоморе - Моцарту се неизмјерно дивио, па чак и за његов клавирски концерт у ц молу изјавио да "никада неће постићи да напише нешто тако савршено".
Засигурно, нити једног друго дјело није пратило толико контраверзних и фантастичних прича у сваком погледу, што је готово вијек и по касније музиколозима задавало велике главобоље не би ли дошли до истинитих и што вјеродостојнијих података - међу њима најружнија прича - да је дјело наручио Салиери са планом да Моцарта отрује, а дјело представи као своје - Антонио Салиери је у историји музике остао познат као човјек који је и Бетовену и Моцарту био ментор, учитељ, савјетник - нипошто нека љубоморна мала душа спремна на све. Тај податак је плод фикције Пушкина који је у вријеме романтичарског фантазирања написао комад "Моцарт и Салиери" на који ће касније Римски-Корсаков написати читаву оперу, а скоро вијек касније када је снимљен и холивудски филм крунисан "Оскаром", та најружнија и најнеистинитија од свих контраверзи постаће "општепозната".
Сви ови реквијеми јесу величанствене композиције, али је убједљиво најсавршенији Богољубов (Амадеус на српском) - у ком смислу:
као и у већини његових композиција - не постоји тон више ни мање, све, од фактуре, оркестрације, непрекинутости мисли, израза и атмосфере је доведено до апсолутног савршенства. Без обзира што је коаутор дјела Моцартов ученик Франц Ксавијер Сисмајер (тачније, довршио га је на основу расписаник вокалних дионица и шифроване хармоније, трудећи се да ничим не наруши ток и цјелину), дјело ни у чему није изгубило на снази и аутентичности.
Узевши у обзир да је управо оно што разликује Моцарта од већине осталих великана музике чињеница да је био "дечија" односно "божија душа", небески геније апсолутно неоптерећен било чим земаљским (што му је за живота стварало итекако мноштво проблема), његов Реквијем представља управо супстрат нематеријалног и небеског, у чему доминира јасна црта личне покајничке потресености. Његова монументалност не лежи у грандиозним хармонизацијама, броју извођача, нити тежњи да себи сагради грандиозан мермерни споменик, већ напротив, у непосредности, искрености и личној црти - што је допринијело да баш овај Реквијем буде и најпознатије дјело ове врсте чак и међу људима који нису упознати са класичном музиком.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Rekvijem
Naravno, glasam za

mada je recimo Betoven izjavio da je po njemu od Mocartovog rekvijem bolji Kerubinijev
http://www.youtube.com/watch?v=klgilh322O0
Inače, many composers have composed Requiems. Some of the most notable include the following (in chronological order):

Ockeghem: Requiem, the earliest to survive, written sometime in the mid-to-late 15th century
Victoria: Requiem of 1603, (part of a longer Office for the Dead)
Mozart: Requiem in D minor, K. 626 (1791: Mozart died before its completion)
Cherubini: Requiem in C minor (1815)
Berlioz: Grande Messe des morts (1837)
Brahms: A German Requiem, Op. 45, based on passages from Luther's Bible (1869)
Verdi: Requiem (1874)
Dvořák: Requiem, Op. 89 (1890)
Fauré: Requiem in D minor, Op. 48 (1890)
Duruflé: Requiem, Op. 9, based almost exclusively on the chants from the Graduale Romanum (1947)
Britten: War Requiem, Op. 66, which incorporated poems by Wilfred Owen (1962)
Stravinsky: Requiem Canticles (1966)
Penderecki: Polish Requiem (1984, revised 1993 and 2005)
Lloyd Webber: Requiem (1985)
Rutter: Requiem, includes Psalm 130, Psalm 23 and words from the Book of Common Prayer (1985)

Najbolji kompozitor baroka mimo Baha
Muzika koja je neobicna i iznutra sadrzajna
 
 

Home sweet home!

Uplasise nam se drugovi forumasi slobode i razlicitosto vise nego veseli Djura ?. 
 
 

Kod klinicke depresije ne treba zanemariti vaznost lekova jer dugotrajno trpljenje te vrste menja hemiju mozga i rec, u tom stanju, nije dovoljna. Potrebna je i nuzna, ali nije dovoljna.
 

Svako po svojoj meri! Neko konzerva, neko libero... Mislim da licnost hita tamo gde joj srce zudi (da ne pridodam neka neuroza ili poremecaj druge vrste). Ta preferencija izvire iznutra i ja bih to ostavila tako kako jeste. Neko vako, neko nako...na kraju svi na isto, zajednicko mesto Ljubavi, Boze zdravlja!

Problem sa stanjima na Liturgiji nalazim u tome sto se vise bavimo sobom umesto Liturgijskim "radnjama", ukljucujuci i pevanje, koje cesto ne poznajemo dovoljno. Trebalo bi uciti i nauciti Liturgiju i sto vise ucestvovati pevanjem.
Inace, ukapirala sam da smo previse usmereni na sebe, na svoja stanja, osecanja, pomisli... Isuvise smo zaokupirani sobom pa nam i realno nebitne stvari postaju jako vazne i zauzimaju veliki unutrasnji prostor.
Moje je iskustvo da se treba iskulirati i ignorisati unutrasnje ometajuce faktore. Kazes, ma neka ide kako ide, ne mogu vise sobom da se bavim i nastavis da pevas kao da si juce rodjen i bez ikakavog iskustva - tabula rasa.
Ne znam da li sam u pravu, ali nalazim da smo opsesivno okupirani sopstvenim spasenjem i "usavrsavanjem". Cini mi se da bi pametnije bilo da se "opterecujemo" Bogom, a ne sobom. Na sebe treba prosto zaboraviti. Moje je iskustvo - veliko olaksanje. Treba napraviti slobodan unutrasnji prostor za Boga, a kako ce da stane ako smo ispunjeni sobom u fulu!

Samo da podsetim da do pocetka devedesetih gotovo niko u Crkvu nije ni ulazio, ni sa maramom ni bez nje... 

Nisam feministkinja ali mene ovakvi tekstovi izuvaju iz cipela... Gde je u ovoj "viziji" zena stvaralac (naucnik, umetnik), gde je ovde zena rukovodilac, gde je ovde zena lekar npr, gde je ovde masa zena koje rade ozbiljne i vazne poslove i to uspesno i pritom su verujuce??? Mila majko, ili ja nisam zena, ili nisam pravoslavna ili ni jedno ni drugo ... ili ovaj tekst ne pije vodu... Cemu ta potreba da se "pravoslavne zene" uguraju u isti kalup? Pa valjda svako radi sta zna i ume i koliko ume i moze... aman... I umesto da pohvale danasnju zenu koja ipak nekako sve stize, oni na nju drvlje i kamenje... Definitivno me ovakvi tekstovi izuvaju iz cipela...

"I'll be fine
I'll be waiting patiently
Till you see the signs
And come running to my open arms"
 

Pricajte sta hocete ali je Sreten prvi ispostovao temu i autora iste i postavio svoj selfi. Bravo Sretene, odlicna fotka! Ocena> ten points!!! :)

Darko Rundek - Kuba
"Kako je samo lako nestala, 
Stara slika stvari. 
Ova boja nije moja, 
Ja drugoj tajnu znam..."
 

Браво за тему!
И ја сам веeeeлики заљубљеник у њихову музику. Одрастала сам уз Хаустор. Свиђа ми се и оно што је Рундек радио после са Карго оркестром. Албуми "Апокалипсо", "У широком свијету", "Руке" су одлични. Увек је правио феноменалне концерте. Воли човек да свира људима, па то ти је!  
Ево нешто што ми је прво пало на памет! 
 

Neverovatno! Upravo razmisljam kako su teme na forumu i komentari postali isuvise onespokojavajuci i kako su pomalo izbledele reci utehe. Otvorim forum, kad na naslovnoj ova tema! Potpuno podrzavam zajednicku molitvu. Slazem se sa tvojim predlogom. Da nastavimo Isusovu molitvu, a ako u necemu gresimo, nadam se da ce se naci neko blagodaran da nam ukaze na greske. Za mirnu dusu i cisto srce!