Иван Ивковић

Псалам 7. Душа, која је осетила спасење у Господу (1, 549) Ти си, Христе Спаситељу, постао за мене пут живота, који води ка Оцу. Једино тај пут - моја је радост, а његов крај - Царство небеско. Ти си, Владико Исусе, Сине Божији, постао за мене пут живота и просвећење. Благодат Твоја у срцу слуге Твога постала је светлост и радост, која је слађа од меда и саћа у устима служитеља Твога. Благодат Твоја у души слуге Твога постала је ризница, обогатила сиромаштво његово, изагнала беду и пропаст. Благодат Твоја постала је за слугу Твога прибежиште, сила, заступништво, висина, похвала, храна за цео живот. Како да заћути слуга Твој, Владико, који је окусио велику сладост љубави Твоје и благодати? И како да се, опет, осмелим да поставим препреку таласима благодати /која се излива у срца грешника/ и испуњава сладошћу множином дарова? Запеваћу Владару небеских Сила, узвеличаћу благодат Твоју, Христе Спаситељу, нећу престати језиком својим певати љубав Твоју. Љубав ме Твоја привлачи Теби, Спаситељу, похвало живота мога. Благодат Твоја чини сладосним за мене, оно што ум мој привлачи да следи Тебе. Нека срце моје буде добра земља за Тебе, и не ка је благодат Твоја ороси капима живота вечног. Нека благодат Твоја пожање добар принос на земљи срца мога, - скрушеност, поклоњење, светост и све што је Теби угодно за свагда. Врати душу моју у пределе раја сладости, да пребива она у светлости; да бих усред рајске насладе и ја могао рећи са свима Светима: „Слава Оцу бесмртноме, поклоњење Ономе, који даје небеске дарове ништавноме, да би и он принео драхму у славу Цара свих!"

Псалам 6. Нада оних који су оставили свет (4, 320) Сине Јесејев, припреми свиралу своју да запева: Благо онима којима је пут чист, који ходе у Закону Господњем. И Спаситељ наш у Јеванђељу живота вели: Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети; блажени тужни, јер ће се утешити; блажени који плачу, јер ће се обрадовати. Онима који се одрекоше света и његових сујетних дела, који омрзоше његове похоте и узгнушаше се утеха његових, у Јеванђељу спасења дато је обећање награде - дворови непролазни и живот вечни. Из љубави према Господу своме, они у свету овом оставише рођаке, родитеље, богатство и имање, јер су чули да су блажени ништи духом. И за све ово чека их горње Царство. Тела своја учинили су они храмовима Духа Светога, строгошћу живота надвладали су похоту, понеше јарам тешких трудова, и из љубави према Господу своме презрели су и живот свој. Распели су они душе своје, приковали на крст телеса своја и подвизавањем својим умилостивили су Творца свога. Узгнушали су се стомакоугађања и заволели уздржање; одагнали од себе плотску нечистоту и заволели целомудрије. Изабрали су злопаћења за себе (сваким лишавањем) и презрели покој; разденули су се од гордости и оденули се у смирење. Победили су они непријатеља и узликовали над њим; нагнали су га у бекство и стекли за себе славу; победили су га - и беху прослављени; презрели су га - и беху увенчани. Отац их љуби, Син их с љубављу пригрљује, и Дух Свети се усељава у њихова чиста тела. Христос им се обраћа говорећи: „Ходите ви који сте се потрудили ради Имена Мога, уђите у дворе из којих позвани никада не излазе." На такве Господ полаже венце, и они се наслађују блаженством у дворима Његовим ради невоља, поднесених с Њим од јутра до вечери. Горње Царство чека на оне који су однели победу у невољама и прославили се кроз њих. Анђели, по обичају своме, силазе да би крепили борце у време борбе. Дуси хрле у сретање победницима, називају их блаженим и говоре: „Ходите, обремењени, одморите се од трудова својих; трпљењем у страдањима победили сте лукавога." Рај им отвара врата своја; настањују се они у обитељима светлости, налазећи тамо покој. У устима њиховим је глас славословља и хвале Ономе, који их је крепио у невољама.

Псалам 5. Буди за нас све и дај нам да Теби посветимо све своје (4,392) Као зеницу ока сачувај ме, Господе Боже, заштити и под крилима Твојим заклони ме од искушења. Буди стражар ока /мога/, да не гледа лукаво; буди стражар уха, да не би запажало неправду. Буди стражар устима, да не изађе из њих клевета, осуђивање, хула, чак ни празна реч. Буди стражар срца, да се не приклања лукавству и не чини безакоње. Даруј нам, Господе, познање (шта да чинимо), и дометни знање (како да чинимо). Даруј нам, Господе наш, да Ти будемо пријатнији од благоухања и аромата. Даруј нам, Господе наш, да заволимо Тебе, а презремо свет. Даруј нам, Господе наш, да уместо пролазног иметка, стекнемо Тебе, Јединог. Даруј нам, Господе наш, да Ти принесемо три одабрана дара. Даруј нам Господе наш, да запалимо пред Тобом три благоухана када. Даруј нам, Господе наш, да Ти запалимо три јарко горуће светиљке: дух, душу и тело, сва три дара јединој Тројици. Дух посветимо Оцу, душу посветимо Сину, тело посветимо Духу Светоме, - Духу, који га изнова подиже из праха. Оче, освети за Себе дух наш! Сине, освети за Себе душу нашу! Душе Свети, освети за Себе тело наше, изнемогло од рана. Даруј нам, Господе наш, да се узрадујемо у Теби, и Ти се обрадуј нама у последњи Дан. Хвала нека је Теби од духа, душе и тела! А нама - милост Твоја.

Пето сузно мољење Петком увече Душа жалосна к Теби притиче, свети Владико, са сузама ти жалбу приноси на љутог непријатеља, и са смирењем пред Тобом припада, тражећи да је заштитиш од противника који је притешњује. И пошто Ти долази са молбом неућутном, Ти је брзо услиши, и њу која Ти са љубављу притиче, посети брижним старањем. Ако је презреш, несрећну, она ће погинути. Ако оклеваш да је намучену чујеш, изгубиће снагу. Ако је, пак, посетиш милосрђем Твојим, биће сачувана. Ако погледаш на њу, спашће се, ако је саслушаш, укрепиће се. Не презри је, да је не уграби непријатељ. Не опомени се ни грубих увреда којима огорчих благодат Твоју, милостиви Владару, и не поступи са мном према делима мојим, већ насупрот томе, даруј мени грешноме кратки рок да нађем време за истинско покајање, Човекољупче благи. Благодат Твоја отрпела је мноштво безакоња младости моје, па нека и сада отрпи презрење, увреде и лакомисленост. Знам, Господе, да си се самим Собом заклео да не желиш смрти грешнику, него би радије да га спасеш од грехова, милосрђем Твојим. Благодат Твоја, животољубиви Владико, свакодневно побеђује милосрђем Својим и добротом Својом. Ти милујеш и спасаваш оне који Те љубе. О милосрђу Твоме свугде се проповеда, и у Јеванђељу, и у Апостолу. 0 њему говоре у свим списима свети Оци и Учитељи, у Цркви знани и незнани. Знам за блудног сина, Манасију, разбојника, Закхеја, цариника, блудницу, Хананејку, крвоточиву, раслабљеног, за слепог, за Јаира и све остале, и зато притичем к Теби; отвори милосрђе Твоје, и прими ме. Наслади ум мој, јер често изнова падам у своја стара безакоња, и као у блато, тонем у нечисте помисли. А благодат Твоја, дошавши у срце моје, налази тамо смрад лоших мисли, због чега одмах одступа, не налазећи себи приступа, јер не може да уђе и усели се у мене, као што жели. Умиј срце моје светозарном сладошћу, како бих дошао к себи. 0, каква је благост Божија, и какво је човекољубље Божије! Како Он жели и побуђује све људе на спасење! Поштеди, Господе, непотребног слугу Твога; поштеди, милостиви Христе Спасе, створење Своје. Ако Ти, Господе, не уразумиш мене, бедног, и не даш ми срдачне просвећености, ја нећу бити у стању, због своје велике покварености, да видим немар и раслабљеност своју. Али, пошто сам притешњен немилосрдним непријатељем који ме мучи, ја непрестано, са сузама вапим благости Твојој, да би ме избавила од мрежа његових. Јер он непрестано обнавља своје замке против мене, и свакога часа мучи моју душу блудним помислима и прижељкивањем задовољстава. Твоја сила, Христе, која је зауставила морске таласе, нека запрети и њему, да не би имао никаквог утицаја на мене непотребног слугу Твога. Пошаљи, Владико, благодат Твоју брзо, да отера од слуге Твога велику змију са свим њеним гнусним и лукавим помислима. Јер ране које на мом срцу начинише његове стреле, посташе гнојни чиреви, а ја у својој неразумности, на све начине гледам да их сакријем. Исцелитељ добри прилази ка мени не потребујући плату, нити пушта моју крв, али ми моја лењост не дозвољава да Му приђем. Он сам долази да ме излечи, и види како прождирем своје ране. И када их докрајчим ја се кајем, али моје покајање није истинито. Свега исцељујућег Податељу и Оче милосрђа, Ти си једини добри и благоутробни Бог, који увек дарујеш добра онима који Те моле. Пошто на себи искусих безмерна исцелења Твоја и добре дарове које си ми слао свакога дана (благодат исцелења Твојих, Владико, је безмерно широка, и свима који Ти долазе дарујеш исцелење), зато, без страха молим благост Твоју, незлобиви Господе, да сиђе и на мене благодат Твоја, да сабере у једно ум мој, и да поново исцели моје страшне ране. Јер ево, разоноде и бриге прохујалог времена обузимају моју пажњу, и не дају ми да се постарам за вечна Твоја блага. Али Ти, дуготрпељив буди према мени. Ни небо, ни земља, немају чиме да узврате за исцељујуће и благодатне дарове Твоје. Јер нема такве драгоцености којом бисмо узвратили Теби. За моје сузе, обдарујеш ме Ти сам, за горки плач мој, дарујеш вечну насладу. 0, каква је снага суза! Даруј, Господе, мени недостојном слузи Твоме, сузе покајања да сперем грехе своје, да се просвети срце моје, и да са мало суза буде избрисан велики списак, да кратковременим плачем буде угашен велики огањ који ја сам запалих. Јер они који овде плачу, биће избављени од вечног плача. Са свих страна сабирам своје помисли, и још се нисам ослободио од деловања лукавих духова који ће ме задржавати на ваздушном путу. Још нисам схватио тежину мноштва грехова мојих. Оно што ме је отерало у грех, још доноси плодове у мојој плоти. Хоћу ли се ја, бедник, још дуго опијати без вина, и бити немаран за своје, као да је туђе? Као лукави слуга против господара свога, тако и ја смишљам лукавства против сопственог спасења, као да ће неко други примити на себе мој труд; нећу да пазим на себе и свакодневно огорчујем Твоје дуготрпљење. Пред очима ми је беда моја, а Ти све то трпиш по великој благости Својој. Даруј ми, Господе, лек за обраћење, да бих се исцелио од беде која живи у мени. Даруј ми да ступим на поприште уздржања; даруј ми да у скрушености срца прођу сви дани живота мога; просвети помрачене очи ума мога, да са усрдношћу уђем у виноград Твој, јер се потрошило време мога живота, проведено у сујетним и срамним помислима. Време живота мога дошло је већ до једанаестог часа. Усмери, Господе, лађу са мојом имовином, даруј разум немоћном купцу, да бих окончао трговину своју док још има времена. Јер је настао час исхода, и већ ми је пред очима; веома се уплаших видевши сиромаштво своје; уместо да се радујем, страх ме још већи обузе. Заиста је, душо, долазак смрти страшан за страсне, грешне и слабе који се нису трудили да живе непорочно у овом сујетном свету. Делатни и савршени подвижници радују се часу исхода. Имајући пред очима велики труд свога подвижништва, бдења, постова, покајања, молитава, суза и одеће од кострети, њихова душа ликује када су позвани да из тела пређу у покој. Али разлучење веома растужује грешника коме је пред очима немар његов, та храна многостицања. И њему неће бити дозвољено да било шта каже, јер предност има заповест. Какво ће тада кајање обузети срце онога који је овде био немаран за своје спасење! Тешко теби, душо, тешко теби! Зашто се не стараш о своме животу? Ако изненада стигне позив, шта ћеш чинити тамо, када си била немарна овде? Шта ћеш чинити пред престолом праведног Судије? Како те то непријатељ поткрада, а да ти и не примећујеш? Како ти непријатељ отима небеско благо, а ти расејана, и не знаш за то? Заштити ме, дуготрпељиви Сине Божији и безгрешни Христе! Даруј ми, Спаситељу, помисао о будућем животу, да творим вољу Твоју. Макар и у старости, учини ме сарадником благодати Твоје, да бих обавио добру куповину оним талантом који си ми Ти сам дао, Царе небески. Како ћу ја расејани стати пред Твој страшни престо? Како ћу ја нетрпељиви и бесплодни, постати саучесник у праведности која овде доноси плодове? По каквом ће ме животу познати, када се у небеским становима препознају између себе свети и преподобни. Праведни, целомудрени и смирени ходиће у неприступној светлости, а грешни, лењиви, гордељиви и уображени, што безбрижно благују у раскоши, биће у вечном и неугасивом огњу. 0, неразумна душо! 0, безосећајна душо! Душо која си презрела свој вечни живот! Хоће ли те дуго држати лоша навика злих помисли? У своме немару надаш се да неће ускоро доћи крај твој. Али он ће доћи као муња. Бди, душо моја, и моли се са сузама. Завапи од свег срца свог, да те крај затекне промењену, молитвама Свепречисте Владарке наше Богородице и свих светих Твојих, Господе, јер си благословен у све векове. Амин.

Господе Исусе Христе помилуј ме.

Битно је да функционише...

Мене ово питање подсећа на оне литургијске стихове: "Сећајући се Крста, гроба, тридневнога Васкрсења, узласка на Небо и другог и славног доласка..." А поред тога мислим да је један од начина за "светлије гледање" покушај да се догађаји сагледају из перспективе Царства. :good2:

Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми, дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави даруј мени, слуги Твоме. О Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога јер си благословен у векове векова. Амин.

Достојно је ваистину да блаженом зовемо Тебе, Богородицу, увек блажену и свебеспрекорну и матер Бога нашега. Часнију од херувима и неупоредиво славнију од серафима, Тебе што Бога Слово непорочно роди, сушту Богородицу величамо.

„Људи Атињани, по свему вас видим да сте врло побожни“... (Дела ап. 17, 22) Како схватамо ове речи? Да ли их схватамо? Предлажем да ову тему користимо као корак ка свим осталим боготражитељима без обзира којој вери припадају. Не морамо да се бавимо (пр)оцењивањем, потцењивањем, далеко било - осуђивањем. Погледајмо и послушајмо како се благочестиви људи широм света труде да задобију спасење без обзира на начин на који доживљавају спасење. "Када уважавам другог човека, не значи да прихватам дрво коме се он моли, не верујем у дрво, али уважавам човека који се моли, не ругам му се, не осуђујем га, не чиним било шта против њега." (Напад на другог показује да сам имаш проблем са вером… – Митрополит Атанасије Лимасолски) http://www.internetmonk.com/archive/40204

Господе Исусе Христе помилуј ме.

А баш сам хтео да поставим неку прикладну сличицу. Хвала за помоћ!

Псалам 4. У Теби је све што нам је потребно, Господе (4, 429) Тебе, Господе, у молитви тражимо, јер у Теби је скривено све. Тобом да се обогатимо, јер си Ти непроменљиво богатство. Милосрђе Твоје нека дође на помоћ нама! Благодат Твоја нека нас заштити! Из ризница Твојих излиј на нас лек, исцељујући за ране наше. Тебе смо дужни тражити уместо свега другог, и осим Тебе ништа друго не тражимо, јер ко Тебе тражи, он све налази у Теби. У Теби је богатство ништих, срдачна радост ожалошћених, лек свих изранављених, утеха свих тужних. Прими молитву нашу, Господе наш, и даруј нам Себе самога. У Теби да живимо, Тебе да стекнемо уместо свега другог, и тада ће бити - све наше. Дај нам, Господе, да будемо Твоји. По милосрђу Своме буди и Ти наш, јер праведни Отац дао нам је Тебе на исцељење од рана наших. Ти си наш по вољи Оца Твога; наш си и по Твоме благовољењу. Са нама си Ти - Емануил! Са нама си, као Господ наш. Прими од нас молитве наше, Ти, који си сишао к нама, Боже наш; прими сузе грешника, и укажи милост виновнима. По Својој вољи сајединио си се са нама, буди заступник молитве наше. Узнеси је Оцу Твоме, и утврди мир у душама нашим.

Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми, дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави даруј мени слуги Твоме. О Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога јер си благословен у векове векова. Амин.

пролећна киша, :msn_stormy: девојчица учи мачку да плеше (Кобајаши Иса)

Ја сам ти дао крајње упрошћен и уопштен одговор али ако те баш занима узрок овог феномена послушај предавање оца Рафаила Бољевића о духу унинија (извор: радио "Светигора"). Човек је до танчина разложио и образложио проблематику. У суштини је један од највећих криваца баш поменути (зло)дух који, како каже о. Рафаило по префињености стаје одмах иза гордости и таштине. Мене је нарочито импресионирало сазнање са којим лукавством и ревношћу пали духови наступају како би остварили своје циљеве. Мислим да је та ревност генерално својствена и светим и палим анђелима а може послужити и нама као добро надахнуће да се потрудимо у служби Богу. Ето још једног разлога да Му заблагодаримо јер нам омогућава поучавање и кроз демонска искушења. :0442_feel: https://www.pouke.org/agape/galerija/ikone/Ikone%20Arhangela/Sabor/slides/Sabor%20Svetih%20Arhangela%202.html

Није битна, само је пожељно да буду краћи због разумљивости.

J.S. Bach - Prelude and Fugue in A minor BWV 543 http://www.youtube.com/watch?v=iyf0_dwM_44

http://www.youtube.com/watch?v=DHDVgMGmzcw&feature=player_embedded Наиђох на овај снимак преко блога посвећеног Исусовој молитви: http://ancientprayer.blogspot.com/. Јес' да је на енглеском али има много добрих поука.

време и простор једно те исто онда се питам - има ли ко жив у овом граду?

ГОСПОДЊА је земља и све што је на њој, Васељена и сви који живе у њој. Он је њу на морима основао, и на рекама је припремио. Ко ће узићи на гору Господњу, и ко ће стати на месту светом Његовом? Невин рукама и чист срцем, који није узео узалуд душу своју, и није се лажно заклео ближњему своме. Он ће добити благослов од Господа и милост од Бога Спаса свога. (Пс 23,1-5) grooveshark: http://grooveshark.com/#!/album/Le+Quattro+Stagioni+Concerto+Alla+Rustica+In+G/4720970

http://www.dw.de/290-years-ago-bach-becomes-cantor-of-st-thomas-church/a-16774935 Јохан Себастијан Бах (нем. Johann Sebastian Bach; Ајзенах, 21. март 1685 — Лајпциг, 28. јул 1750) био је немачки композитор, оргуљаш и чембалиста из доба барока, широко признат као један од највећих композитора и стубова универзалне културе. Његова дела су запажена због интелектуалне дубине, техничког савршенства и уметничке лепоте. Потиче из једне од најзнаменитијих музичких породица, која је произвела преко 35 значајних композитора и многе музичаре извођаче[2]. За живота је био познат као оргуљаш и чембалиста, док је његово композиторско стваралаштво било сматрано обичним послом професионалног музичара 15—17. века који је стварао музику за пригоде на двору, у цркви или у граду. Са 17 година свирао је оргуље, клавир, виолину, виолу, певао у хору и био помоћник кантора. Касније је радио као оргуљаш, дворски и црквени музичар, диригент и учитељ. Стекао је славу као извођач на оргуљама и чембалу, и као музички импровизатор. Бах је био скроман, педантан, побожан и великодушан човек који се лепо односио према својим ученицима. Породица Бах је била позната по гостопримљивости. Бахов биограф, Форкел, помиње: „Његова друштвеност и уметничка слава утицали су да му је кућа ретко када била без гостију“. С друге стране, умео је бити пргав и љутит, посебно према лошим газдама и лошим музичарима. У својој двадесетој години је у свађи повукао мач на колегу, али су их други музичари раздвојили. Истински је уважавао своје велике савременике. Није успео да се сретне са Хендлом кад је овај посећивао Немачку и због тога је жалио целог живота. Преписивао је његове кантате, Телеманове такође, као и дела многих савременика и претходника. Бах није радио ништа за популаризацију својих кантата и пасија, и није његова заслуга што су оне стигле до нас. Сам Бах није био свестан величине и значаја свога дела, као ни тога да ће постати симбол музике своје епохе. Када је компоновао, Бах није размишљао о томе да ли су хористи способни да отпевају његова дела, ни да ли ће га паства разумети. Његово дело је дубоко религиозно — стварао је у славу Бога. Неретко је украшавао своје композиције са „Само Господу слава“ (Soli Deo Gloria) или „Исусе, помози“ (Jesu Juva). Извор: http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%BE%D1%85%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D0%B5%D0%B1%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%91%D0%B0%D1%85

Дошло ми је на памет да покренем сличну тему али нећу пошто може и ова да послужи. Лепо је то како нас светитељи саветују и то што многи имају жељу да ступе у хришћански брак . Волео бих да знам каква су искуства људи који су већ (мање или више успешно) остварили овај вид заједништва. Можемо ли добити неке предлоге, савете и слично, да знамо мало боље како то изгледа. Можда ће ваше речи неке подстаћи да се више потруди у проналажењу животног сапутника или сапутнице, можда ће некоме помоћи да схвати да има више склоности ка монашком животу. Дакле, каква су ваша искуства?

Господе Исусе Христе помилуј ме.

Имао је он своје тренутке... Мени се баш зато и допада. Нисам неки врсни познавалац музике али из неког разлога његове композиције ми изузетно пријају, посебно у молском тоналитету. На пример ова... J.S. Bach - Passacaglia and Fugue in C minor BWV 582 Hans-Andre Stamm performs Bach on the Trost organ of the Stadtkirche in Waltershausen.