Иван Ивковић

Bach - Complete Flute Sonatas - Emmanuel Pahud / Trevor Pinnock

Мислим да се већина људи спори око тих ствари иако нису од суштинског значаја и уз мало добре воље релативно лако се дају превазићи. Ако ћемо се бавити теоријом овде се тражи само κένωσις илити "испражњење" ("Блажени сиромашни духом...", тј. смирени)... У идеалном случају овим подвигом се превазилазе разлике у ставу и кад је вера у питању а камоли не карактерне различитости. На тај начин остављамо простор другом да се слободно изрази. Исто важи и у односу са Богом ("Дај крв и прими Дух"). Ово је још један од мноштва хришћанских "парадокса" - "Који љуби живот свој, изгубиће га, а ко мрзи живот свој на овом свету, сачуваће га за живот вечни“. (Јн 12, 25) Шта рећи после овога...? "Све се човјек брука са човјеком, гледа мајмун себе у зрцало..."

Sugar Plum Fairy by P.Tchaikovsky - Glass LIVE (HD)

Апсолутна разлика!

http://arhiva.eparhija-zahumskohercegovacka.com/node/1301 о. Александар Шмеман - Дневник (20. јануар 1981.) Све чешће ми се чини да "препород" монаштва (о коме сви говоре са усхићеношћу) или чак покушај да се то оствари може бити могућ само уз почетно укидање монашке "институције." То подразумева укидање свог тог позоришта камилавки, мантија, елегантног одевања итд. Када бих био "старац," рекао бих ономе ко "тражи монашки живот", мање-више ово: - нађите посао, најједноставнији могући, који не укључује "креативност" (као нпр, банкарски службненик); - док радите, молите се и "акумулирајте" унутарњи мир, не гајите злобу, не тражите "своје" (права, правду итд.). Сматрајте свакога (колегу, клијента) као да су вам послати, молите се за њих; - пошто платите најскромније станове и набавите најскромнију храну, дајте [остатак] новца сиромашнима - али баш сиромашнима, појединцима, не "добротворним организацијама"; - идите увек у један исти храм и тамо покушајте да помогнете на прави начин (не кроз држање предавања о духовном животу или иконама, не кроз "поучавање"...). Чврсто се држите ове службе и будите потпуно послушни надлежном пароху по црквеним питањима; - не тражите да служите по својој сопственој вољи, не жалостите се ако се "ваши таленти не користе," помажите и служите тамо где је то потребно, а не где ви мислите да треба; - читајте и студирајте колико можете - али немојте читати само "монашку литературу," већ нешто шире (ово захтева објашњење); - ако вас ваши пријатељи и присталице позову у посету јер сте близу, идите - али са "разликовањем, расуђивањем", и то не често. Не задржавајте се дуже од сат и по, два. Дуже од тога чак и најприснија атмосфера може бити штетна; - облачите се апсолутно налик било коме другом, али скромно, и без икаквог "видљивог" знака посвећености "духовном животу"; - будите увек једноставни, безбрижни и радосни. Не поучавајте. Избегавајте "духовне разговоре" као ватру, и такође било какве празне религијске и црквене приче. Ако овако будете поступали, све ће вам бити на корист...; - не трагајте за "духовним старцем" или "руководиоцем." Ако вам је потребан, Господ ће вам га послати, и то онда када је потребно; - служећи и радећи овако током десет година - никако краће - замолите Бога да вам каже да ли треба да наставите такав живот, и да ли вам је потребна нека врста промене. И чекајте на одговор; он ће сигурно доћи, а његови показатељи ће бити "мир и радост у Духу Светоме."

JS Bach Complete Lute Works,Konrad Junghanel

Господе Исусе Христе помилуј ме.

Зид плача... http://ants-and-grasshoppers.blogspot.com/2011/04/photos-jerusalem-1860-1910.html http://blog.friendlyplanet.com/2013/03/the-top-10-places-and-sites-to-visit-in-israel.html

Одличан блог о Исусовој молитви. http://ancientprayer.blogspot.com/ http://traditiaortodoxa.wordpress.com/2009/01/09/cuviosul-vasile-de-la-poiana-marului-despre-paza-mintii/

Mysteries of the Jesus Prayer - TV version

Господе Исусе Христе помилуј ме.

Будизам у Кореји

Псалам 21. Дођи с покајањем, Господ је спреман да те прими (4, 256) Ти, коме су угодни покајници, погледај и на мене грешника. Насити ме мрвицама са велике трпезе Твоје, не дозволи да мој живот заврши у тами леве стране, и правда Твоја нека не погледа на страшне нечистоте убогости моје, тог страшног јутра када буде изречен вечни Суд. Радост овог света је горка; тешко ономе ко се обмањује њоме! Као брод на таласима узбуркава се живот мој у невољама; сујетна радост плени га призорима задовољстава. Ти буди крманош мој, и уведи лађу моју у пристаниште Своје, тог великог јутра када буде изречен вечни Суд. Бог воли грешника када се каје, и очима пуних суза, са уздасима и ридањем вапи к Њему: „Господе наш, избави ме огња! Молим Те, прими сузе моје убогости. Добровољно греших пред Тобом, али се добровољно и кајем." Смело, дакле, приступи, грешниче; двери су већ отворене и спремне да те приме. Принеси Господу на жртву сузе и слободно приступи Њему. Не потребује Он дарове, нити Он гледа ко је ко. Милосрдан је према људима, и радо опрашта грехе кајућим се грешницима.

Псалам 20. О слободном проласку кроз митарства и помиловању на Суду (4, 11) Величајући узвеличах Тебе, Господе, јер си погледао на смирење моје и ниси ме предао у руке непријатељима мојим, већ си спасао од невоље душу моју. И сада, Владико, нека ме покрије рука Твоја, и нека дође на мене милост Твоја, јер смућена је душа моја и тугује веома, да је при исходу њеном из бедног тела овог не пресретне лукава рука противникова и не задржи у тами, због грехова учињених у животу овом у знању и незнању. Буди милостив мени, Владико свих и свега, да не угледа душа моја мрачни призор лукавих бесова, већ нека је приме чисти и светли Анђели Твоји. Дај славу Имену Твоме Светоме, и силом Твојом узведи мене к Божанственоме Твоме престолу. И када будем на Суду, нека ме не ухвати рука кнеза овога света, да би ме грешног увукла у дубину адску. Но, Ти се заузми за мене и буди ми Заступник. Помилуј, Господе, душу моју, оскврњену страстима живота овог; и ако сам у нечему, као човек, по слабости природе погрешио речју, или делом, или мишљу, - Ти, који имаш власт да отпушташ грехе, опрости ми и разреши мене, да се обретем у /месту/ свежине и покажем се пред Тобом без нечистота или скверни, беспрекоран, неупрљан; нека ме прими рука Твоја, Владико, јер си благословен у векове.

Псалам 19. О успокојавању савести од унутрашњег смућења (4, 8) Владико, Господе! Боже неба и земље! Благоволи да ми се отворе двери покајања, болне Те душе молим. Погледај на мене по великој доброти Твојој, приклони ухо Твоје к мољењу моме и опрости ми кривицу за многа прегрешења; опрости ми свако зло које учиних, побеђен својим лошим настројењем. Тражим покој и не налазим, јер је савест моја оскврнављена, и нема у мени мира због мноштва безакоња мојих. Услиши, Господе, срце, с болом вапијуће к Теби. Не на дела моја, већ на бол душе моје погледај, и пожури да исцелиш мене, жестоко изранављеног; дај ми да убрзо дођем к себи, благодаћу човекољубља Твога. Скини с мене бреме грехова мојих, и не дај ми по заслузи дела мојих, да не бих пропао до краја и лишио се сваке бриге и помисли о исправљању своме. Припадам доброти Твојој, помилуј мене, који сам осудом дела својих оборен у прах. Призови, Владико, мене сужња, кога држе и као ланцима везују дела моја, јер Ти једини знаш како да раздрешиш свезане и исцелиш скривене ране, познате једино Теби, Тајновидче. Благоволи пружити ми руку, и извуци мене из глиба безакоња мојих, - Ти, који се не радујеш пропасти човековој и не одвраћаш лица Свога од оних који Те са сузама траже. Услиши, Господе, глас слуге Твога, вапијућег к Теби, покажи лице Своје мени помраченом, просвети ме силаском Светога Духа Твога. Даруј, Господе, усрђе мени нечистом, и труд мој обрати у радост моју. Раздери жалобну одору моју и опаши ме весељем, да ми се отворе двери Царства Твога, да ушавши у њега прослављам свесвето Име Тво је, Оца и Сина и Светога Духа.

Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми, дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави даруј мени, слуги твоме. О Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога јер си благословен у векове. Амин.

Још једна молба за помоћ...

Господе Исусе Христе помилуј ме.

Браво Сашо! Свидела ми се твоја анализа. Кад сам постављао питања баш сам имао у виду ситуацију коју наводиш као трећу. Прихватање вредности које овде помињеш ми изгледа мало дискутабилно. Мислим да је најздравије схватање овог принципа такво да се прихвати постојање других вредности али не и да се оне обавезно усвоје (нпр. ако имам пријатеља друге вере прихватићу постојање те вере као и чињеницу да је он поштује али лично нисам обавезан да је усвојим да би се наш однос даље градио). Убеђен сам да Свето Писмо и за овако нешто има "формулу". У међувремену се присетих ове лепе поуке: "не будите деца умом, него злобом детињите." (1.Кор.14,20) Сад још само да сазнамо ко смо...

Генијално једноставни и универзални аналитички образац... The Silence of the Lambs (1991) Hannibal Lecter: First principles, Clarice. Simplicity. Read Marcus Aurelius. Of each particular thing ask: what is it in itself? What is its nature? What does he do, this man you seek? Clarice Starling: He kills women... Hannibal Lecter: No. That is incidental. What is the first and principal thing he does? What needs does he serve by killing? Clarice Starling: Anger, um, social acceptance, and, huh, sexual frustrations, sir... Hannibal Lecter: No! He covets. That is his nature. And how do we begin to covet, Clarice? Do we seek out things to covet? Make an effort to answer now. Clarice Starling: No. We just... Hannibal Lecter: No. We begin by coveting what we see every day. Don't you feel eyes moving over your body, Clarice? And don't your eyes seek out the things you want?

Господе Исусе Христе помилуј ме.

У ред боготражитеља могу мирне савести да сврстам и мени врло драге готичаре. Извесна сестра Оливера их је на овој теми представила као секту али то је несумњиво последица неупућености. Могао бих о овом феномену много и радо да вам приповедам и дискутујем али за сада ћу издвојити неколико цитата, чисто илустрације ради. http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20080123/mozaik01.asp "Gotička subkultura je suvremena subkultura rasprostranjena u mnogo zemalja. Započela je u Ujedinjenom Kraljevstvu tijekom kasnih 1970-ih do ranih 1980-ih u gothic rock sceni kao ogranak post-punka. Gotička subkultura je preživjela mnogo dulje nego drugi na istom području i nastavila se mijenjati. Predožba gotičara i kulturna skladnost ukazuju na utjecaje gotičkog romana iz devetnaestoga stoljeća, uglavnom kroz horor filmove. Ova kontrakultura je povezala gothic ukuse u glazbi i modi. Gothic glazba obuhvaća velik broj različitih stilova. Zajedničko svima je sklonost prema "mračnom" zvuku i izgledu. Stilovi odijevanja su u okviru subkulturnog ranga iz death rocka, punka, androginosti, zatim renesansni i viktorijanski stil odijevanja, te kombinacija svega gore navedenoga - najčešće sa crnom odjećom, šminkom i kosom." Извор:http://hr.wikipedia.org/wiki/Goti%C4%8Dka_subkultura Следеће би такође могло бити занимљиво за форумаше пошто су углавном људи верници а воле и кад (се) засвира... "Religijska uverenja Česta je predrasuda da su pripadnici ove subkulture ili satanisti ili okultisti/ pagani. Takvo mišljenje uglavnom imaju neupućeni ili stariji ljudi koji to pretpostavljaju zbog crne odeće i crnog make-upa. A tome je pridonela i Mansonova eksponiranost medijima i njegove izjave da je аntihrist i sl. Ipak, sve su to samo predrasude. Karakteristika ove subkulture je što ona ne insistira na nikakvim određenim religijskim uverenjima, tako da unutar «gothic» subkulture možemo naći i katolike i sataniste i budiste i sledbenike Wicce i ateiste, i još mnoge druge. Možemo reći da su većina njih agnostici, no ipak ni jednu religijsku grupu ne možemo izdvojiti – sloboda izbora u odabiru religije je ovde maksimalna. Muzički ukus U samim počecima ove subkulture dominirala je goth rock muzika 80-ih godina. S vremenom su u obzir došle i druge vrste muzike kao što su: darkwave, industrial, medieval, dark ambiental, gothic metal, celtic, glam rock, synth pop, psychedelic itd. Kao što je velika sloboda u izboru religije, tako je i velika sloboda u odabiru muzičkog stila i pripadajućih bendova. «Gothic» subkultura ne promiče pesimizam, morbidnost i ograničene poglede na svet; ona želi naglasiti umetnički pogled na svet, želi naći lepotu i dubinu u svim stvarima, teži originalnosti i otvorenosti naspram novog i naizgled čudnog. Želi razbijati stereotipe i predrasude, odbija mainstream kulturu i nudi nova, originalna, alternativna rešenja. Odbija biti bezličan deo mase i podstiče pojedince da se odvoje i imaju hrabrosti biti ono što zapravo jesu." Остатак студије можете прочитати овде: http://www.bendografija.i8.com/Stranice/index3.htm. На интернету има заиста много извора преко којих се можете упознати са готичком субкултуром. Мени се, примера ради, веома допала једна научна студија под називом "Finnish Gothic Subculture". Акценат је на сцени у Финској али рад обилује драгоценим подацима и што је такође згодно, није оптерећен мноштвом стручних израза већ је приступачан и просечном читаоцу. У приказаном споту коришћени су снимци са фестивала "Wave Gothic Treffen" који се сваке године одржава у Лајпцигу и окупља готичаре из целог света. Чињеница је да људи постају део те заједнице из различитих побуда али ја их дефинитивно видим као богочежњиве душе које лутају по овосветском мраку (и свесни су тога) трагајући за Светлошћу.

За оне који су лакоми на "провод" мислим да је боље ако избегну то искушење а ако је човек умерен онда није проблем. Очигледно је зашто. Ако тежиш умерености неће ти бити тешко да се молиш и пазиш на себе и друге чак и ако се нађеш у неком хаотичном окружењу. У случају да човек може саставити два викенда а да не види "шта има" има у граду биће да се ради о својеврсној зависности, можда и недостатку смелости да се суочи са самим собом, "страху од тишине". Али да не паметујем... Ја иначе по граду (кафићима, клубовима) не залазим, није да нисам покушао али сам редовно остајао разочаран... Волим да одем на добар концерт или позоришну представу. У мом крају су такви догађаји додуше ретки али од тога се у принципу не уздржавам због поста већ пре због лошег репертоара. Више сам склон дружењу у кућном амбијенту. Доста зависи и од тога како доживљаваш пост. Мислим да су изласци у реду све док не почну да нарушавају молитвено расположење, али опет на то би ваљало пазити увек без обзира да ли је период поста или не. Шта знам... Кажу да је најбоље ако не одскачеш, не скрећеш пажњу на себе. Што ће рећи, то једно вече се уклопиш у друштво а Бог зна твоју добру намеру. И мени је дуго било тешко да прихватим овакав начин. Стално сам покушавао да некако изврдам (што је понекад доводило до трагикомичних ситуација)... Ово је моје искуство а ти у сваком случају најбоље да поступиш по благослову свог свештеника.

Господе Исусе Христе помилуј ме.

„Људи Атињани, по свему вас видим да сте врло побожни“... (Дела ап. 17, 22) Исконска лепота света (одломак) Православни нису самодовољни и небрижни за спасење других. Црква љуби свет као Божју творевину и жели да га преобрази у Царство Божје; свет је „објекат њене љубави, бриге и делања“ (Шмеман 1997: 97). Зато Црква не сме да буде „самозатворени и аутоцентрични религијски гето“, јер „она не постоји ради себе саме, већ ради света и његовог спасења“ (Шмеман 1997: 97, 177). У природи хришћана је да зидају мостове, без обзира колико их други рушили. Предање није музеј старина који се за празнике и прославе отвара и проветрава, већ је то жива баштина која се непрекидно обнавља и објављује у богослужењу Цркве, али и у другим видовима живота православних народа. Предање је непрекидно актуелно јер оно дише Светим Духом, који му чува сјај, укус и боју. Предање, као ни православна култура која се на њему назиђује, није затворено према другим православним народима, као ни према другим народима, културама и религијама (Стокановић 2004: 48). Као што је човек који нема општење са другим особама себе осудио на духовно и душевно разбољевање, тако су и затворени и самодовољни народи и културе осуђени на кварење и нестајање, зато „јер човек живи не у самоћи, не у затвору као монада, и црпи моћи за свој живот не из самога себе. Човек се корени у ‘другоме’“ (Флоровски 1991: 8). Поготово православна култура, будући да је Христом ослобођена од лажи, лицемерја и смрти, може и мора слободно да излази пред друге народе и културе, без обзира на то колико они то хтели или били искрени у томе. Архиепископ Анастасије о овоме пише: „Култура која ствара не идентификује се са једном облашћу, са једним народом. Не постоји затворени круг. Она је стално отворена према другим групацијама. Не тражи се једнообразност, већ једнодушност у вишезвучју. Прихватање културне вишеобразности увек је било карактеристично за православно Хришћанство“ (Јанулатос 2002: 108). Човек и народ утврђени у вери, могу слободно излазити пред друге људе и народе, и сведочити истину о Христу, дајући, али и примајући. Наша култура, заједно са информативним системима, треба да посведочи да ми желимо да се што већи људи број спасе и задобије вечни живот (Стокановић 2004: 48). Текст преузет са веб-странице часописа "Православље": http://pravoslavlje....ota-sveta/print