skituljko

Neka je sa srecom, drustvo!

sa agntom 007
http://youtu.be/Xi7rx9cSlQ8

Neka je sa srecom, drustvo!

Neka je sa srecom, drustvo!

Neka je sa srecom, drustvo!

sa agntom 007
http://youtu.be/Xi7rx9cSlQ8

Са Владимиром  
 
http://youtu.be/kltumpR6mcM

За разлику од свега до сада..............вечерас ћемо ћутати! Ћутањем ћемо све рећи! 
 

Истраживати дубине своје душе, оне њене најтамније дијелове, увијек значи да ћете нешто ново открити......што је добро! Тако човјек упознаје себе. Само је питање, како се носити са тиме шта откријете!!? 

Па шта радим ја са њима у комбинацији ???
Не, него на данашњи дан, али различитих година , се Драшко оженио својом женом, Џеси се удала за свог мужа, И ја се удала за мог Гагија.
Тако да на данашњи дан сви троје славимо годишњице својих бракова

И НАШИМ БРАЧНИМ САПУ(А)ТНИЦИМА
 

ништа не доносим
 
осим радости
коју морам
да поделим
да би постојала
 
да је разбацам
у вис, у даљ, у љубав
 
у њој лица, гласови,
ћутања, други, ја
згуснути око Једног
ганутог знања

једва чекам
 
да укрстимо
питања и одговоре
неповезане
стрпљењем
 
речи
од ватре
од дамара
од трчања
од раширених руку
 
очи
од знања
и осмеха
 
једва чекам

U življenju, u trpljenju
srce blijedi,
srce vene,
bivšeg mene,
u trpljenju, u življenju.
 
Izgubih se u traženju
Ja sam bio,
ja sam i sad.
Nisam bio,
nisam ni sad.
Izgubih se u traženju
 
U lutanju, u snovima
noć me rubi,
dan me vraća.
Dan se gubi,
život kraća,
U snovima, u lutanju.
 
U nadanju, u čekanju
život snijem,
a san živim.
Srce krijem,
srce krivum
što ne živim,
što još snijem,
u čekanju, u nadanju.
 
Meša Selimović - Tvrđava

Moć ljubavi je moć čistoće. Reč ljubav koristi se na mnogo načina, ali čarobnjaku je ona sveta jer njegovo shvatanje ljubavi je “ono što uklanja sve nečistoće, a ostavlja samo ono što je istinito i stvarno.” “Sve dok se bojiš, ne možeš stvarno voleti”, upozoravao je Merlin. “Sve dok se ljutiš, ne možeš stvarno voleti. Sve dok imaš sebični ego, ne možeš stvarno voleti.” “Dakle, mogu li ikad uopšte voleti?” upita Arthur znajući da često oseća strah, ljutnju i sebičnost. “Ah, to je misterija”, odgovorio je Merlin. “Koliko god nečist bio, ljubav će te potražiti i raditi na tebi sve dok ne budeš mogao voleti.” Ljubav traži nečistoće da bi ih spalila. Nema ljudi koji ne poznaju ljubav – postoje samo oni koji ne mogu osetiti moć ljubavi. Budući da je nevidljiva i stalno prisutna, ljubav je više od emocije ili osećanja; više je od uživanja, pačak i od ekstaze. Čarobnjaci smatraju da je ona vazduh koji udišemo, da kruži svakom našom ćelijom. Iz svog univerzalnog izvora, ljubav prožima sve. Ona je konačna moć, jer bez prisile privlači sve i svakog.Čak i u prisutvu patnje, ljubav nastavlja svoj posao daleko od pogleda ega i uma. U poređenju s ljubavlju sve su druge sile slabašne….” Deepak Chopra – Put Čarobnjaka

Žalba 2.
 
Nekoliko biografskih podataka
već se
iza mojih ledja ukrstilo.
 
Moj život više nije razudjen;
on pripada samo meni.
 
Ah, suvišan sam,
i sam sebi na velikoj smetnji.
 
Nema bola
da me na jednake delove preseče.
 
Nema misli
koja bi me potražila u tišini.
 
Nema
lekovitih daljina
u koje bih se zagledao.
 
Novica Tadić

da vam se pohvalim-polozila sam kanonsko pravo slava Gospodu ajaj jupi jupi jeeeeeeeeeeeee 
 
           
           
   

A mrzi me da čitam samo da kažem nešto na naslov:
Svaka individua je manje više pametna i inteligentna, dok su mase uvek glupe, slepe, gluve.

Уопште, никада нисам имао жељу да отворено износим исечке својих мисли, исечке свог (небитног) дана и сл. Притом, на овом форуму сам нов, свеж, непознат, па на шта ће то личити? На шта би то личило, иначе? Али, како то нисам радио никада, а трудим се да окренем нови лист, јер су сви стари пожутели, искрзали се и пропали (уосталом као и свет око мене) ја сам се одважио да зароним, па шта ми Бог да.
Не знам који је дан, сви су исти... волим безименост, волим када на време гледам као на зидове који ме окружују. Бројање минута препуштам математичарима, физичарима... али, квалитет тих минута записујем дубоко у срце и по потреби оживљавам. У сваком случају, данас је био прилично мртав дан. Без уобичајених трзавица, без напетости, без искакања разних чупаваца тј проблема из кутије без краја. Пре подне сам преспавао давећи нечастивог у сну (тек да се зна, уз помоћ молитви, претукао сам дотичног тако да је побегао кроз зид у непознатом правцу). Кафа је одлична за буђење, посебно када човек натрпа четири кашичице у ону познату црвену шољицу "Doncafe" од које бих радо побегао, али авај!, скупио сам колекцију разних шоља које данима стоје неопране на мом радном столу, те ову делим са мајком. Једном ћу се наканити да их оперем и истресем нешто што се некад звало соц, а сад... па, тешко је рећи...
Потом сам висио (да, као џигерица, ако кога занима) на интернету, а узгред и (и врло радо!) помало шврљао на ЖРУ, слушао музику и писао на скајпу. Дакле, оде кичма, јелте... : ) Нека иде! Касније сам се истуширао и правац библиотека (касним готово месец дана са неким књигама, али не мари - познајем особље ). Баш сам помишљао како би било лепо ухватити онај мирис библиотеке (или боље речено књига), метнути га у некакву теглу, па се по потреби дрогирати... Што џабе да дувам лепак, зар не? : )
Београд је још увек леп само ноћу, евентуално предвече... Било ми је мрско да одлазим до центра, само да бих видео старе зграде, иако ми је време било по вољи. Ветар је инспирација, готово као и киша. Вратио сам се кући (назад у свој оџак) да напишем неки ред у причи коју завршавам (док ме држала инспирација), а онда да читам, скајпујем, читам овај форум,...
Не знам да ли сам добро почео овај свој дневник? Канда овако треба...

Знам  ја Милоше, али је паметније 13 људи, него један. За време рата у РС добила свака парохија по камион брашна да подели. И један свештеник направио спискове и почео да дели, да би на крају оставио људима сами да узимају, пошто су сви навалили, па чак и један који је претходног дана провезао пуну приколицу брашна с млина, гура се , виче како му чељад кући љеба немају и успут псује попу матер.
Други паметнији, дао одборницима да они поделе и кад му се неко пожали да није добио, или да је добио комшија који прави залихе, а другом недостаје, он му одговори : како ја драги брате, кога је Црква овде послала,  могу знати боље шта коме треба од твог рођака, комшије с којим си одрастао, у школу ишао, сваки дан се виђаш ? Што и јесте истина .
 
Тако еј слично и мени било пре 13 година. На дан уочи избора јаве нам да са камионом и људима дођемо пред Саборну цркву и да презумемо брескве за своју парохију. Одемо, нагурамо се с народом који је навалио са свих страна, натоваримо камион и договоримо се да пола оставимо у школи да се подели деци у понедељак уз ужину, а за другу половину да  позовемо народ да дође на Литургију .
 
Сутрадан су дошли ти чувени избори на којима је Коштуница победио, а брескве су постале јабука  раздора, јер су и позиција опозиција говориле да су намењене придобијању гласачког тела, иако су их и једни и други јели и делили својим присталицама. Деца су докрајчила остатак, понеко је добило кошпицу у главу, а мене је у петооктобарској еуфорији напао један новопечени функционер како сам терао народ да дође цркви, уместо да сам ишао од куће до куће и својом руком свакомдао по брескву.
 
То је тако било и заборавило се док после 4 године нису стигле поморанџе. :good2:
 
А људима треба помоћи, не треба говорити Не може држава помоћи, шта ја ту могу сам учинити.
Отац Живан из суседне парохије је примио у свој дом једног деду избеглицу и он с њима живи ако члан породице. У суседству се доселило двоје људи, сви који знају неку мајсторију су се скупили да им помогну,а остали су носили што треба.
Не можемо изменити свет, али пар људи кад се скупе, могу помоћи кад је најпотребније.

Зар и такви постоје :.mislise.
Лепо је да се једном анпише нешто позитивно о Цркви и њеним служитељима, али и ово неки могу да окрену на грдњу.
Протеклих година смо делили разне врсте помоћи , хигијенске пакете, пакете хране, дрва за огрев, гајбе брескви и поморанџи, шпорете.
Први проблем је коме дати, одборници гледају да то буду њихови рођаци и пријатељи, да би они после могли да убиру поене. Неко се увреди што је заборављен, неко опет одбије , јер сматра то као понижење, али има људи који су захвални, док неко сматра да њему не треба, али да не треба дати ни комшији
 
Блаженије је давати, него тражити, учи нас Св.писмо, а мени паде на ум једна згода.
Просила је годинама на пијаци Марија , Бог јој дао рајско насеље, занимљива бакица, Ромкиња, од мајке Гркиње и оца Шпањолца, са немачким држављанством која је остала из неког циркуса и саживела међу Србима сељацима. Била је то наша Марија и село еј сматрало да је ред и потреба да се о њој стара Свако јој је нешто давао, да ли је то гардероба, свежа храна или нешто из замрзивача, старији су остављали и опомињали млађе : Ово да дате Марији кад наиђе.
И ја никад нисам прошао поред ње да не попричам и ставим неку пару у њену ћасу, а једном приликом чим сам одмакао пар корака, један дрвени адвокат притрча Марији и пита :
Колико је поп дао  ? Мало је то, могао је и више, рече презриво.
Други,  који је изгледа за стално запослен у Министарству туђих послова, спремно додаде : Да ли бисмо и ми, али се нееемаа
Па рече првом : 'ајмо у кафану на пиво и ћевапе, да чујемо нове аброве.

ovde je bilo dosta zanimljivih kometara, stisak ruke oci glas trt mrt... a svet i ljudi su toliko kompliksni i razliciti. mnogo vremena mi je trebalo da shvatim da je svet mnogo saren i kompleksan i da je moje vidjenje nekog samo jedna od mogucih vizura. da li je ta slika tacna ili ne to sigurno neces saznati odma u prvom susretu.
 
jednostavno sto se covek pre oslobodi od svojih pretpostavki utoliko pre ce videti ljude onakvim kakvi jesu.
 
da i jos nesto, ono sta ces dobiti od nekog coveka i generalno kako ces dozivljavati ljude uopste, u mnogome zavisi od tvojih postupaka.
zaista smo u dobrom delu "graditelji svoje srece".
npr neki bolesni odnosi (u vezama na poslu u porodici) nikada ne bi postojali da im u pocetku nismo pridavali neki "specijalan status" na konto nasih pretpostavki i ocena (pogresnih).
zato sto manje pretpostavki to srecniji zivot.

Užvaj u plesu. Mauro Caiazza jednostavno ostavlja bez teksta...i daha.