Караконџула

Ђорђе Балашевић јесте одиста велики стихоклепац, човјек који има смисла за хумор, али мени није ни најмање симпатичан, јер осим у стихотворству (у којем је константно квалитетан), ни у чему другом он није постојан и самим тим не заслужује нити један грам поштовања, па тако и његова лиричка достигнућа губе на вриједности. Прво се поспрдно односио према Словенцима (ако се сјећате краја осамдесетих и почетка деведесетих), а касније ће се острвити и на нас, Србе, али су га, ипак, најбоље изанализирали људи који говоре или пишу "исправну" верзију српског језика. Марцел Хољевац је написао текст који сасвим довољно говори о Ђоки, као реалтивно љигавом типу, што он, у суштини, и јесте. Đoka Balaš, relativno ljigav tip | Kamenjar KAMENJAR.COM Zagreb i Balašević vole se javno. Naslovi u novinama nisu skrivali oduševljenje gostom: “Ne morate ga voljeti, ali ga morate cijeniti”, napisao je Večernjak, dok ostali mediji ionako ne skrivaju oduševljenje gotovo bilo...

Сипајмо у чаше и оне су наше нема стида, нема срама када сједим међу вама драгим људима

Шешир скидам, љубим руке одма' сједам, без по муке него Нешто бих ја питат' хтио ја бих рум без чаја пио?

Рима спаја људе само не знам како нико није био близу ал' ме ипак ријечју тако Мени лоше иде римовање тешка пропаст мени пријети ја идем на зимовање тамо гдје су други љети!

@3006, никако да напишем коју бирам... Ову другу - дискретнија је.

Један мој фејсбук пријатељ је својевремено написао следеће - "Чудна шума је добра песма, ако ћете ставити палац у уста и трчати око стола док је слушате...", тј. ако сте клинац или клинцеза, ал' буквално. Додуше, ја некад пустим "Кичмину" верзију, ал' "Ју групу" - никад.

Е, браво, geronymo, то су и мени неки од омиљених примјерака. Посебно у пјесми "Боље бити пијан него стар", када каже "Кад помислим на те, стара љубави, жао ми је што смо били само добри другови", а посебна је прича то што је поређење "боље бити пијан него стар" потпуно безвезно, равно оним поређењима из Алан Форда, с тим што се ту ради о сатири, а ово је требала бити као нека занимљива пјесма. Са друге стране, ова "Дигни руку" ми је одувијек била енигма. Још као и дјетету, а тад сам мислио да сам ја глуп и не контам о чему се ради, а касније сам сконт'о да је пјесма "фалична". Наиме, читао сам скоро негдје, како је Неша у пјесми, заправо, говорио како се у то доба, када је пјесма настала, није као смјело ни отићи до Приштине, па онда... мени то нема везе с мозгом, чак ни кад је разјаснио, али ОК! Е сад, моји примјери би се могли тјерати до зоре и то само када бих једног извођача узео у обзир - Бајага (са или без Инструктора, свеједно је). Наравно, увијек ће се ту наћи некакве Катарине Анђелић, које ће рећи - "Уосталом, шта фали Бајази!", али кад слушам већину његових пјесама - не осјећам се добро. Обратите пажњу на текстове његових пјесама - "Шарене пилуле за лилуле" (то је већ довољно), "Берлин" ("На Берлин, нисам мислио на Берлин, ја сам мислио на Берлин, са Берлинцима"), "Мали слонови" (ово је солидно за дјечију пјесмицу, мада има мали милион бољих), "Текила Герила" (иста прича, као и претходна пјесма), "Јахачи магле" ("Бам-бам-бам, нећу ништа да знам, ниси довољно брз, бам-бам-бам" итд. Ако је некоме јасно шта се у овој пјесми говори, нека ми обавезно напише, да коначно сазнам и ја. Музика чак и није лоша, допада ми се, али је зато текст грозан), "Добро јутро" ("Добро јутро, ово изнад нас је небо..."), "У кожи крокодила" ("А своје срце кријеш у кожи крокодила и гледаш ме у лице очима цивила"), "Музика на струју" ("...и вода добро тече када одврнем чесму"), "На грани" (е сад, не могу баш читав текст да копирам), "Ала" и уопште, читав тај албум умјесто пјесме "Змај од Ноћаја", која ми је, онако, солидна... , "Под јасеном" (по ко зна који пут "мирише покошено сено"), "Живот је некад сив некад жут"... Мислим да нема потребе да наводим читаве текстове, јер се ради о општепознатим пјесмама, чије текстове зна свако дијете, али ми је фасцинантно како је овај човјек са овако грозним текстовима доживио толику популарност. Већ сам прије неки дан писао са Жаном, на Црква.нет, да бих му и опростио, тј. не бих му замјерио за овакве примјере лоших текстова да већ не знам да је он написао и "Кад ходаш"; "Откад тебе не волим" и сл. То су ванвременске пјесме, али је зато са овим другим примјерима од себе направио само осредњег текстописца. Штета, кажем, штета!

Добро је, што тема није ограничена само на турбо-фолк музику, јер сам, током година наилазио и на много бесмисленије и глупље текстове у тзв. забавној, ПОПуларној музици. Када ми шта буде пало на памет или кад нађем примјере на интернету - написаћу их овдје.