Гром

@Светлана Свети апостол Павле забрањује женама да у цркви говоре већ да кући питају мужеве ако им нешто није јасно. А ти би да будеш духовни учитељ! Не видиш себе да си у прелести а друге би да саветујеш.Већсам ти рекао да нећуда причам са људима који минирају тему, што наваљујеш?

Не говорите, да је немогуће примити Божанскога Духа, Не говорите, да је без њега могуће спасти се, Не говорите, да му је било ко причастан а да сам то не зна, Не говорите да је Бог невидљив за људе, Не говорите да људи не виде Божанску светлост, Или да је то немогуће у садашње време! Никада то није било немогуће, пријатељи! Него је чак и веома могуће за оне који то желе. Свети Симеон Нови Богослов

Ти баш умеш да поквариш тему! Ако већ не разумеш немораш ни да је квариш. Сав материјални свет је слика, одраз духовног и служи да би се спознао духовни свет и Бог сам кроз созерцавање, гледање као у огледалу. Није у питању слика како ти то мислиш, већ више представа о томе шта би то и како би то требало да буде. Али они који имају очи виде шта ја то пишем. Проблем је у томе што читаш са сумњом, нема вере, зато и не можеш да видиш о чему пишем. Вера је духовно око, оно треће око како кажу, и без њега се нема шта да тражи у духовности. Успут простор и време намају границе, како онда могу да ограниче Бога? Као што видиш имаш проблема са елементарном логиком а давала би савете о духовним стварима. То тако не иде. Успут показаћу ти још нешто, Какве небулозе причају наши вајни интелектуалци који везују светлост за простор и време. Погледај; У овом прилогу се говори да је стрела времена једносмерна и да се не можемо вратити у назад а да се у простору можемо кретати тамо амо напред назад. Пример: крећемо се од Њујорка до Чикага и назад до Њујорка. кратковидо се превиђа да се Земља окреће око своје осе, па око Сунца, Галаксијског центра...свемир се шири итд. Превиђа се да се ми ни на који начин не можемо вратити уназад кроз простор већ увек идемо унапред. Такве ствари се дешавају кад научници са погрешним претпоставкама проучавају простор и време, па им се чини да се простор закривљује око тела велике масе као што је црна рупа. То што светлост криви своју путању око великих небеских тела не значи да је и простор крив већ да светлост има масу и да је подложна гравитацији. Редовно се срећем са људима који не разумеју шта пишем и без иједног ваљаног аргумента ми држе придике. Ако умеш да рашириш причу да поткрепиш аргументима, изволи. а коментари типа; ја мислим да грешиш, одмори мало и сл. задржи за себе.

Појава фракталне математике нам пружа једну нову слику у созерцавању Божанског бића. Да видимо једну просту фракталну једначину, да мало појаснимо ствар. 1+1=2, 1+2=3, 2+3=5, 3+5=8, 5+8=13 .... и тако бесконачно баш као што је и Божанско биће бесконачно.што већи бројеви то ће се појављивати делови решења који су слични, као рецимо 2478 и 36247854. ево овде можемо видети графички приказ једног фрактала. А овде можемо погледати целу причу о фракталима. Ја сам уживао, нећете протраћити време ако погледате. А верујем да ће помоћи у разумевању Божанског Бића као једног холограмског фрактала у више димензија. Из претходног прилога се намеће да је Божанска Математика фрактална математика. У целој васељени можемо видети примере фракталног уређења свемира. Модел атома подсећа на сунчев систем, сунчев систем је у настанку личио на галаксију, онако распршена прашина пре него се материја груписала у сунце и планете. Погледајмо како Божанско биће личи на фрактал. Исус Христос је Син Божији и као такав представља ум Божији. А Св. Ап. Павле каће да смо сви ми уди Христовог тела. У то време није постојала свест о ћелијама али данас је већ јасно да су у питању нервне ћелије. Јер ако смо ми сами умови а део смо Христовог ума је се мисли на духовно тело. Значи Христов ум је подељен на много милијарди малих умова. Е сад, логика каже да ако смо ми створени по слици Божијој а Божији ум је подељен на много малих умова, то следи да је и наш ум подељен на много малих умова. Видимо да је наш нервни систем сачињен од десетак милијарди нервних ћелија. те умове нађег ума ми видимо у материјалном свету као своје нервне ћелије. Можда се и остале ћелије воде под умове нашег ума али нисам сигуран. Па наше ћелије такоће имају ум састављен из много умова сведочи нам и днк-а спирала где је сваки ген као засебан ум. Дакле Ум нашег господа је подељен на много умова а то смо ми, а сваки наш ум је подељен на много малих умова, наше ћелије, па су и оне подељене на много умова, гени, и тако у недоглед јер Божанско Биће је бесконачно. Препознајемо у овој слици фрактално уређење Божанског Бића. Ако сте погледали прилоге и схватате како изгледа фрактал сада би требало да из те слике створите слику Божанског Боћа као једног холограмског фрактала. С обзиром да је материјални свет слика духовног јер из њега извире то не чуди што је фрактално уређен.

Предивно!

Ево овај видео запис обилује занимљивим мислима које за многе могу да буду шокантне. Мене је одушевио

Синови Божји се рађају од Оца а мајке и м рађају тело у коме живе. Девица Марија је родила тело у коме се родио Бог-Син, који је у духу рођен од Оца. И сви синови Божји се рађају од оца а земаљски родитељи им дарују тело за живот овде на земљи. Иначе како би смо се могли назвати синовима Бога Живога ако нисмо од њега рођени. сви који су рођени од жена си само створења а синови су једна нова твар која се у телу рађа од Оца.

Да својом жртвом је укинуо суд. зато и каже да ко верује њега не иде на суд.

Можемо и другачије поставити питање. Може ли човек који не живи јеванђељски бити добар? и мора ли сваки човек који живи јеванђељски бити добар? На прво питање је одговор не а на друго да. надам се да је сада јасније о чему причам?

Пип је једном рекао да има верника који живе јеванђељски и оних других. Пратпостављам да је мислио на оне што живе литургијски. ја сам на овој теми био критикован због писања о духовном причешћу и приче о томе како оно изгледа, као и тврдње да је то оно право причешће без кога нема спасења. Данас гледам беседу оца Тадеја и налазим да и он слично говори о томе. Препоручујем целу беседу али обратите пажњу на задњу четвртину 46-ог минута.Претпостављам да оцу Тадеју нико неће смети да пребаци да није православан како се мени пребацује.

Да би смо стварно веровали у нешто ми морамо да променимо своју истину. Само ономе чија истина подржава оно у шта верује бива све по вери његовој. Истину чине наша уверења ,искуства и знање. То је филтер кроз који ми доживљавамо свет. Што је наша истина прљавија то је наш доживљај света и живота црњи, лошији јер робујемо погрешним уверењима, ослањамо се на лоша искуства уместо на добра, наша сазнања подржавају једну такву лошу слику света и живота. Господ нам каже да је он Истина. А то значи да ћемо чинећи оно што је он говорио да треба стећи нова искуства, нова сазнања кроз светлост којом ће нас обасјати и да ће то у нама образовати једну нову истину која из које ће зрачити наша вера и то ће променити наш доживљај света око нас, јер све човеку бива по његовој вери. Ко верује у вештице и врачаре он у свом животу среће се са догађајима који указују да је то тако и да му зли људи подмећу разне врачбине. Атеиста у свему види да Бог не постоји и његов живот подржава такво стање јер је вера сила животна и све бива по вери човека.Хришћанин верује да Бог прашта његове грехе и не осећа кривицу за оно шта га је ђаво навео да уради, већ чвршће креће у борбу против њега да га неби и други пут преварио. Вера је једна од три животне силе које којима ми стварамо свој живот. Оно у шта смо спремни да поверујемо то ће се и десити ако наша истина подржава то.

Вера није ствар воље али можемо да изаберемо у шта ћемо да верујемо, а то је ствар наше воље.

Медитација и контеплација је за ове паметније, факултетски образоване, а за нас просте је тиховање. Созерцавање је врста тиховања(медитирања,контеплирања зови га како хоћеш) где посмарамо као у огледалу(зерцалу). Материјални свет нам служи као одраз духовног па нам је лакше да схватимо духовни свет. Православни свет се с правом плаши медитирања јер има и вођених медитација где се тражи да постигнемо одређена стања свести где смо подложни утицајима разних духова, чула си за, Channeling, каналисање, астралне летове и сличне ствари. Медитација као мисаоно посматрање је у реду али се под медитацијом протрурају и духовно штетне ствари па се тога треба чувати. Под медитацијом се често подразумева и промена стања свести слично хипнози а онда смо подлочни свакаквим утицајима и споља и изнутра.

Утуви у главу да Христос прашта грехе само онима који се одрекну зла и окрену се добру. вера без дела је ништа објашњава Павле.

Дал је могуће да неко тврди да Христос од нас не тражи морал. Љуби ближњега свога као самога себе је морал. то је морални закон. јер ко љуби ближњег ко самог себе тај га неће преварити, слагати. украсти му, неће учинити прељубу с његовом женом итд. Љубав према ближњем испуњава свих десет Божијих заповести које су морални закон за сваког искреног верника. Ти си пример православног хришћанина, нажалост.

Ово није тачно! покајање је услов. Јасно је ко дан да ко се не покаје од зла неће се спасти.

Нађох ово на теми Зрнца Словесности па бих мало да созерцавамо на тему ''чистота умовања'' Господ Исус Христос је пастир а ми верници смо овце које он напаса. Зашто баш овце зашто не нека друга животиња? Одговор је у томе да су овце преживари, кад се напасу онда после враћају храну у уста пе је пономо преживају, прежвакавају. Ако погледамо како ради наш ум видећемо да се он прво храни пажњом а да после у доколици премишља о стварима којима је посвећена пажња. Дакле прежива храну баш као што чине овце. Ако мало више поведемо рачуна видећемо да наш ум разлаже оно чиме се пажњом нахранио на идеје и мисли, и да се понаша баш као духовни ћелудац. Желудац вари храну а ум вари оно ћиме се пажњом нахранио. Зато је и Св. Писмо, реч Божија духовна храна, права храна како каже Христос. Када читамо Реч Божију, посвећујући пажњу ономе што тамо пише ми се духовно хранимо Христовим телом. У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч. Она бјеше у почетку у Бога Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постало што је постало. У њој бјеше живот, и живот бјеше видјело људима. Јев. по Јовану 1.1-4 И ријеч постаде тијело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видјесмо славу његову, славу, као јединороднога од оца. Јев.по Јовану 1.14 После тога се у нашем уму рађају мисли и идеје поводом онога шото смо прочитали. Па као што храна из желуца иде у црева да се исисају храњиве материје а после тога је јетра и бубрези пречишћавају па штетне материје се избацују напоље а корисне се задрже. тако и ми треба да бдимо над мислима које долазе из нашег ума, нажег духовног желуца, јер нису све мисли добре за јело и нису све идеје корисне за душу. Када наше мисли посветимо некој свађи или оговарању, неминовно ћемо после премишљати о томе и имати неке идеје и мисли. кад гледамо неки филм или читамо књигу, свакако ћемо после у свом уму прежвакавати то и имати мисли и идеје, што лоше што добре, и морамо водити рачуна којима ћемо посветити пажњу и нахранити нашу душу. Ко не води рачуна каквом храном храни своју душу ризикује да изгуби душу.Зато треба добро да пазимо чему посвећујемо пажњу и како се духовно хранимо. Јер духовна храна је за душу исто као што је храна за тело. Душа Без ње не може да живи, и као што се од лоше хране разбољевамо, тако се у душа разбољева и страда од лоше хране. Чистота умовања или целомудрије се заснива на чувању свог ума од лоше хране и посвећивање пажње само пробраним стварима, као и бдење над мислима и идејама које из њега долазе.

Стварно променити мишљење није тако лако. Треба променити своји истину, своја уверења. а то захтева велику жртву и борбу. Човек постаје оно што ради од своје слободне воље. И ми се идентификујемо са оним шта радимо. Без идентитета ми се осећамо као да пропадамо у провалију,амбис. Потребна је велика храброст да се пређе преко амбиса у процесу промене свог мишљења. Нормално говорим о керенитој промени мишљења. Ако нема корените промене мишљења све остало је само шминка.

Не само да Христос није одабрао неке мозгове него и Св. Ап. Павле говори да су први хришћани били прости људи а не интелектуалци. и да су се такви људи основали прву цркву. И све је било добро док је интелектуалци нису заузели. није то ништа чудно, јер интелект је херувим помазан да заклања. Првенствено је створен да преноси светлост али се погордио и постао сотона( опадач браће). Сотона влада светом, интелектуалци су на свим водећим положајима у друштву, ако се ово може назвати друштвом. Духовна борба је борба са самим собом, са својим интелектом.

Пошто ми можемо да созерцавамо у оној мери у којој познајемо материјални свет најновија научна открића умногоме омогућавају упознавање Бога и нас самих као божанских бића која су по лику Божијем створена. Најновија достигнућа на пољу генетике бацају једну нову светлост на изглед Божанског бића коју боготражитељи у ранијим временима нису имали.Свети оци су приметили да наше мисли имају своју вољу и да када човек реши да ради на себи и на својим мислима у њему почиње да се води борба и да се мисли које он не жели да мисли једноставно намећу. Покушавајући да објасне одакле долазе мисли које се намећу супротно њиховој вољи дошли су до закљушка да духови зла налазе у поднебесју и да они живе око нас и подмећу нам зле мисли да би нас спречили да се спасимо. До те идеје су дошли из приче да су сотона и његови анђели свезани на небу и да су бачени на земљу. Тако да су извели закључак да су пали анђели ту око нас и да нам они подмећу зле мисли покушавајући да окупирају нашу пажњу и тако нас спрече да је посветимо Богу. Али најновија научна достигнућа из генетике говоре да су разни хормони и једињења које производе наше ћелије одговорни за то како ћемо да се осећамо и доживљавамо свет око себе. Гени у нашим ћелијама су одговорни за производњу хормона туге, среће, задовољства, мрћње,страха итд.Тужан човек неће имати исте мисли као срећан и смирен нема исте мисли као онај који живи у страху. њихове ће и реакције бити различите. Откривени су гени који одређују и утичу на наће понашање па чак и на колективно понашање. Из предања знамо да се духови труде да утичу на наче понашање тако што нам убацују свакакве помисли наводећи нас на дела. Сада када видимо да гени утичу на наше понашање преко хормона, видимо да гени и духови раде исту ствар. Св. оци будући да нису имали представу како функционише наше тело и ћелије нису имали на основу чега да схвате да су духови део нас самих: А будући да су уочили њихов утицај на нас преко мисли дошли су до погрешног закључка да духови живе ту око нас и да нам у ум подмећу своје мисли и идеје. У нама живе и духови добра и духови зла, мудар чувек води рачуна којим ће мислима да посвети пажњу на основу којих ће да дела. гени не могу да утичу на наће понашање ако не успеју да освоје нашу пажњу, а то исто важи и за духове. Наука је утврдила да гени могу да се мењају и да су најчешће промене на горе. да по генерацији има преко сто лоших мутација на геному. мало је оних који чувају своје гене од зла и труде се да у њима живе духови добра. Какво ћемо гене оставити деци ми овакви какви смо.

Ау брате! Не завидим ти ни мало. Нек ти је Бог у помоћи!

Прер неки дан сам отворио своју прву тему кооја је сада крцата коментарима људи који не разумеју шта пишем. упропасзили су ми тему својим коментарима тако да бих је најрађе обрисао. ја први не волим да читам теме од пуно страна које су углавномзатрпане коментарима који не доприносе квалитету теме. Претпостављам да се Милојков само бори да му тема личи на нешто, како би он хтео да изгледа па брише постове који кваре његову визију те теме. Човек временом науши да разликује људе по начину обраћања па унапред зна с ким се може пришати а ским не.

Честитам Жељко! Мене занима шта је посао главног сајт администратора, онако укратко тек да стекнем неку слику пошто немам никакву представу. Имам неке претпоставке али то може да буде сасвим погрешно, па реко да проверим.

Шта си ти реко, ко политичар лепиш ми ту етикете, те изабрани, те протестант и свашта друго без иједног цитата из светоотачког предања на које се позиваш. Св Оци кажу ово св Оци кажу оно, дај ми црно на бело да могу да проверим немој да си неозбиљан. Само ми немој да ти буде извор неки модерни богослов, кад те молим.

Добро, ајде ти објасни шта је созерцавање и како би то ишло. Дај ми неки пример созерцавања ако знаш ишта о томе. Да не мислим погрешно како те је светлост Божја мимоишла и да си потпарол оне друге стране.