Гром

Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му. мЛука 17.3 Обрати пажњу; Ако се покаје, опрости му?

Господ је лекар а грех је болест. Што је чудно ако вам неко каже да грешите кад сви грешимо? Бики колко си ти то батина добијала кад си посумњала у родитељску љубав. Није ли то што ниси била вољена утицало на тебе у Твртка да имате овако да не кажем болесно мишљење. То што ви мрзите своје родитеље од самог детињства не значи да сва деца мрзе родитеље. То уопште није доказ да сте вас двоје и рођени зли, већ да сте постали такви због малтретирања ваших родитеља, па сад све на свету тумачите кроз таква искуства.

Деца не сумњају у родитељску љубав чак и кад добију батине. Тек кад одрасте дете може да се појави сумња у родитељску љубав а и то јако ретко. Одакле вам ти подаци или ви то онако из свог искуства. Сумња у родитељску љубав се појављује код разведенох родитеља када један родитељ трује дете против другог родитеља.

Суд одређује да ли је неко дело добро или не. Какве су наше мисли поводом нечега. Из суда долазе осећања и она су јасан показатељ какав је наш суд. Лоша осећања, патња, љутња, гнев, су негативна осећања и показују да наш суд није исправан,Такође имамо и превише позитивна осеђања, еуфорична осећања попут заљубљености, затим осећај среће кад добијемо на лутрији и сл су такоће лоша јер долазе из себичности и жеље да будемо већи од других. И имамо осећања љубави сажаљења, милосрђа...тиха нежна осеђања која многи и не примећују да ишта осећају, то су она права осећања када је наш суд исправан. Прави пријатељи ништа не осећају један према другоме а ипак се воле, колик је једно такво осећање благо а греје човека цео живот. Деца нису зла јер она не суде већ реагују инпулсивно када штите нешто своје. А тај инпулс долази од природног човека у њима, гени, а не долази као последица суда. И увек када човек одреагује инпулсивно не стигавши да размисли не подлеже Божанском суду, јер то је учинио природни човек пре него се духовни успео успротиви томе. Чак и земаљски закони имају убиство из нехата. А Бог који зна све наше мисли зна и какав је наш суд поводом појединих догађања. Ми ћемо тешко на основу дела моћи исправно да закључимо да ли је неко зао или не, јер не знамо шта је у његовој глави и какав му је суд. Зато деца се не рађају зла већ ми зло тумачимо њихове инпулсивне реакције и видимо зло тамо где га нема.

Претпостављам да си чуо некад да је љубав слепа, Али то се може чути од људи који не знају каква је љубав. Истина је да је љубав слепа за зло. Другим речима она види, али не види ништа злим. Тако и добар човек не види ништа злим јер је његова доброта очистила његов доживљај света од зла. Чим је неко способан да препозна зло у другима то је зато што и он сам у себи поседује то зло, да га нема неби могао видети ништа злим. Ево деца она све виде добрим, чак и кад добију батине од родитеља она мисле да је то добро а да су она крива и да су заслужила то. Ти не можеш да схватиш како размишљју добри људи па ти се то чини као парадокс, а то је због зла које влада у теби и недозвољава ти да видиш ствари добрима. Је ли пчела добра а оса зла? не него ми од пчеле имамо корист а од осе само штету и због тога судимо погрешно а истина је да су оне онакве баш какве треба да буду. Ако пикавац видимо на плочнику ми ћемо рећи да је пикавац прљавштина, а истина је да је пикавац није прљавштина и да је он такав какав је, а да га ми видимо прљавштином зато што смо тако научени. Ако брашно падне на наше нове црне панталоне, ми ћемо видети да су нам панталоне прљаве, а да ли је брашно прљаво? Ми живимо у једној превари свог ума који нам тумачи шта је шта и какво је оно. и та превара је зло јер скрива реалност од наших очију.

А ја сам се одувек чудио како је он успео да догура до модератора :.mislise. Ова фолија је свемоћна

Кад би се лоши људи рађали као лоши онда би они и као бебе били зли, А знамо да су мала деца безазлена. Него зли људи у свему виде зло а добри у свему налазе добро. Оваквим коментарима само показујете какви сте сами. Човек пројектује своје виђење света на своју околину и мисли да су људи у његовој околини заиста зли. То уопште немора да буде тачно, већ зао човек услед неспособности да препозна добро у свему види зло. Исуса Христа су убили баш такви који у њему нису препознали добро него су видели зло и као злочинца су га и распели.

Па захвали се стрицу што ти је отворио очи и улепшао ти доживљај комшилука. :bendoff:

Нека сила буде с тобом! :good2:

Ево једно занимљиво излагање о еволуцији Све у свему Еволуција даје одговоре на многа питања . Али има једну озбиљну ману; полази од тога да постоји нежива материја, Чак и креационисти греше кад нападају теорију еволуције јер и они полазе од тога да постоји нежива материја, те да стога теорија еволуције није имала довољно времена да се одвије кроз случајна дешавања. Али ако је сва материја прожета животом онда теорија еволуције има све услове да буде теорија која најбоље објашњава Божји промисао око развоја живота.Ако сваки делић материје има свој ум као неку врсту свести,онда ће се такви умови организовати стварајући сву разоликост да тако кажемо''живог света'' Фрактално уређење Божанског Бића чак подржава тај сценарио.

Свето Писмо је Реч Божија у којој нам Бог пуно говори о себи, али немају сви очи да виде. Или су превише глупи да размишљају о Богу кога наводно траже!

Ја таквог нисам упознао али сам упознао човека кога сви мрзе и зли су против њега. Мој телесни родитељ,се лечио од поремећаја мишљења. Неби било лоше да потражиш неког лекара за душу кад већ тако црно доживљаваш људе. Сви људи које срећемо у животу су огледало нас самих и онога шта ми имамо у себи на духовном плану, то што ти срећеш такве људе пуно говори о томе шта се дешава у теби самоме.

Мудар у свему види Божју мудрост а глуп у свему види глупост.

Поента је да је и само Божанско Биће фрактално уређено а да пошто материјални извире из духовног света онда не чуди што је и он фрактално уређен. Ајде прати моју мисао. Исус Христос је Ум Божји. А по Павлу ми смо уди Христовог тела,Тада није постојала свест о ћелијама. Значи ми који смо и сами умови ћелије смо Христовог тела, Божјег Ума, Значи Божански Ум је подељен на безброј малих умова, И долазимо до дела где се види фрактално устројство Божанског Ума. Јер ми смо по слици Божјој створени, То значи да ако је Божји ум подељен на много делова то је и наш ум подељен на много делова. И ево ми видимо да ми имамо нервне ћелије које су ситни делови нашег ума. умови нашег ума. Оне, те нервне ћелије преко хормона и протеина и гена чак утичу и на наше понашање и на наше мисли. А види да и те ћелије имају пуно умова јер гени утичу на понашање ћелије, што ће рећи да су умови нашег ума подељени на многе умове, Неби ме чудило а и слутим да атоми су мала сунца око којих круже електрони и да су и они препуни живота и малих умова што и предвиђа фрактално устројство Божанског Бића, Јер Бог је бесконачан на којугод страну да кренеш. А знамо и да су фракталне једначине бесконачне.Ето видиш да свемир само потврћује бесконачност Божанског Бића.

То је за оне који су нашли смисао :good2:

Ако је Бог фракталном математиком устројио свемир онда најмања могућа величина не постоји, увек постоји нешто мање од мањег. А што се тиче раста земље у прилогу нису повезали да то има везе са ширењем космоса него је то мени логично да је то тако.

Шта нам то показује овај прилог? Земља расте! Расте и сунце и месец и све планете расту, Зашто расту? Зато што простор никада и није престајао да се шири. Космички простор-време има своју брзину ширења, Тако да је космос један тродимензионални простор који расте одређеном брзином у јединици времена. Научници никако да објасне простор време и стално су у збуњоли јер нису приметили да ту постоји и пета димензија а то је брзина раста и старења космоса. Брзина раста се по инерцији стално повећава. Ако би установили којом се брзином свемир шири могли би лако установити релативну старост свемира. Опет математика. Цео космос се може изразити кроз фракталну математику. А позадинско зрачење може да значи и да је свемир много много старији него што наука претпоставља и да отуд потиче то зрачење које су измерили.

Прво су тврдили да је атом најситнији део материје и да на основу тога материја постоји. Па им се атом измакао и они су пронашли да су електрони, неутрони и позитрони најситнији делови материје, па су и ту опикнули, сад су некако напипали бозон, Па сад као имају доказ да материја постоји, Али ускоро ће увидети да и бозон има таласну функцију и да постоји још нешто ситније, А нормално је да постоји још нешто ситније јер свемир је фрактално устројен, Господ Бог се служио фракталном математиком кад је креирао светове, Где год погледамо ми имамо фрактално уређење, од најситније до најкрупније стварчице у свемиру. Ако гледамо фрактално видећемо да кад гледамо дубоко у космос где галактичка јата чине само свемирску прашину и где је гравитација између њих веома мала, кад погледамо у микро космос где је на квантном нивоу гравитација изузетно мала и збуњује научнике, а не схватају да су те мале честице попут Бозона састављене од космичке прашине, од безброј микро звезда која удружена и космичка јата итд. чине звездану прашину микрокосмоса. Ја као верник видим све то а они не желе да виде јер би морали да признају постојање Бога, случајност незна за фракталну математику и геометрију.

Čestice ne postoje, sve je talas, zato i jeste moguĆe da bude ne na dva mesta u isto vreme već na beskonačno mnogo mesta u isto vreme. Hologramski svemir, vrlo Zamisljivo

Занимљиво је да интелектуалац твог калибра не види да друштво без морала не постоји, јер ако не постоји однос љубави и поверења међу члановима друштва т у нема заједничког живота. Зашто нам друштво пропада, зашто све разграбисмо ко вуци. Свако гледа како да отме од друштва да би унапредио свој живот. Интелектуалац је природни човек о коме говори Св. Ап Павле. То је онај човек који живи по законима природе, јачи преживљава да се прошири врста. И он није способан да разуме друштвени живот где појединац жртвује себе зарад добробити друштва у коме живи. То је разум и интелектом се то не може докучити јер он то не жели да види. Многи су читали Библију али само разумни схватају, интелектуалци је читају али не виде смисао. Значи није до књиге него до разума онога ко га има или нема.

Ево жена је нашто нашла на фејсу, Дечко од 20 год је скочио с бранковог моста, Није могао да поднесе душевни бол. Ослониосе на интелект који му је говориода је то најбоље решење. Схвати интелектуалче да разумном човеку није мило да ико остане без шансе за спасење, Па ти , који тако слепо верујеш свом интелекту, Никоме резумноме неби било мило да извршиш самоубиство, коликигод душевни бол да трпиш. А беспомоћност и јесте душевни бол. Па зар би могао за икога да кажеш: ко га шиша нек се убије кад није за живот, Зар ти неби било драго да се спаси. Зар ти неби било драго да се овај дечко уздржао и да није послушао своје мисли.

Ма да. Ево рецимо ти остариш и будеш доброг имовинског стања,паднеш у кому, а твој син атеиста коме морал баш и није врлина, једва дочека да потпише твоју еутаназију. Екстра закон, а држави смањује трошкове. Милина једна. Није ми јасно како раније нисам укапирао да су интелектуалци у праву, па сви ми финансирамо те и такве случајеве. Боље да то побијемо, ионако смо у дуговима до гуше.

Ето шта ти је интелектуалац, он може да замисли тачку без неког простора који је окружује. Браво браво, свака част, Ја сам прост човек и то је за мене незамисливо.

Ту и јесте проблем, са тим ширењем простора. узмимо да је јаје један простор, чисто да не буде тачка. као да јаје посматрамо са велике удаљености па видимо тачку. И долази до ширења простора: То значи да се сва материја у тој тачки шири јер простор прожима и сву материју.Ево рецимо кад црна рупа пресује материју, она то ради у неком простору, не пресује и сам простор иако га по теорији увија. Замислимо тачку око које не постоји простор, то чак није ни замисљиво а ипак јеуглављено у теорију. Како је неко могао да углави у теорију нешто што не може да замисли то је друга прича. И сада се та тачка нагло шири, где куда у који то простор се проширио простор. Колко ја видим у тој тачки није било места ни за простор а камоли за материју. Погледамо рецимо јаје, ако се прошири простор у коме је јаје порашће и само јаје. и опет ће остати само јаје. Колкогод да порате, макар и да буде велоко ко свемир. са довољне удаљености гледано оно је само тачка. Ако планета земља порасте и простор у коме се налази, порашћу ја сразмерно толико и нећу моћи да приметим да је дошло до промене. Тако и космос ако је пррастао са свим његовим простором ништа се неби променило јер би односи у простору остали исти.

Да смо ми хришћанска држава овај закон неби могао да прође, Просто је, закон служи да превентивно спречи људе да нашкоде и себи и друштву. Као што бол служи да опомене човека да погрешно чини тако и казнене мере које доноси закон служе као опомена да грешимо да треба нешто да поправимо. Човек допада болести зато што греши на духовном плану и докле год је жив постоји могућност да се покаје и да се спаси. Дозволивши еутаназију ми одизимамо човеку могућност да се спаси. Болестан човек је поред физичке болести и душевно болестан, јер свака болест почиње на душевном плану, Може ли се душевном болеснику дати право да одлучи о својој смрти. А још горе дозволити евентуално роднбини да одлучују о томе,м Рецимо наследници који су атеисти, Људи који немају никакве обавезе према моралу. Питам се само колико ће ту само бити убистава? Један мој пријатељ је био 6 месеци у коми у Аустрији, и већ се спремао терен да се искључе апарати кад се пробудио. Ево га од тад има сигурно 10-так година живи човек нормално. Због таквих случајева овакав закон је нехришћански али ми имамо пуно формалних хришћана па је све могуће. Али пошто интелектуалци воде државу све је могуће. Ево овај Мурамаса је прави пример интелектуалца, њему је еутаназуја право. А колко има тих Мурамаса, Одахвинга, авокада и сл. у нашем друштву. Хоћу да кажем интелектуалаца.