Иван Дабижљевић

Баш ме брига дал је постало правило, пуштам браду.

Дакле, анархију би волео да видиш јели?

Вероватно је у питању плашљивост, да. Живим у Словенији, но овде су људи љубазни и труде се. Није уопште тешко, но чим погрешиш одмах можеш доћи у ситуацију да те разапну. Што се тиче тога су у Србији људи далеко опуштенији, што можда води у другу крајност, у аљкавост и примитивност. А волео би за тебе да си мало дуже куцао...

...удаљио бих се на Свету Гору за једно време и тамо се заједно са оним монахом што се моли у Испосници Светог Саве молио за спас земаљске Цркве Христове и свега света. И свакако, лично би обилазио села и места где Срби на КиМ живе без неке медијске халабуке.

Не видим мржњу код Мидраша, већ ми није јасан његов став да је приметио исту код о.Небојше? А додао оно само ради тога да се преиспита да није можда нешто до њега. Можда сам то мало неспретно урадио тако што сам упутио поруку лично њему, но није тако мишљено Мираше, праштај. Уосталом, ниси одговорио на питање шта је твој циљ? Још једно питање за тебе Мидраше, какав је твој лични став о наводној ''безгрешности'' папе и о логорима по Хрвацкој? Дали је икада било упућено било какво извињење од стране римокатоличке Цркве или су се просто бојали да не би признавањем злочина угрозили своју власт? Дакле, ми треба сад да опростимо, океј, није то проблем, додуше, ужим сродницима итекако може бити то тешко, и да се правимо ко да ништа није било и још да баталимо Православље јер тобоже у неким реченицама једног свештеника се проповеда недоказана ''мржња''? Веома сте брзи римокатолици када је потребно изговорити речи типа мржња, национализам, неразумевање, нетолеранција и слично. Но немој то схватити као напад на тебе, само су проста питања. Живим у окружењу где је већина Римокатолика тако да сличне оптужбе сам чуо већ више пута и нија ми јасно како неко стално може да примећује те ствари код другога, поготово ако у обзир узмем речи једног Светитеља који је говорио да је чистоме све чисто.

Јеси ти озбиљан? То је твој одговор? О каквом суђењу ти? Кога то молим те Писмо на било шта ''нагони''? Е Мидраше, Мидраше...

Мидраше, искрено, зар ти своје коментаре сматраш кротким и благим? Зашто сте ви римокатолици, јер католици нисте, чим сте подчињени Риму тако ускогледи и нервозни кад вам се спомене неке чињенице које то једноставно јесу? Занима ме чији став браниш и шта уопште желиш да постигнеш гурањем неких лабилних ставова? О твом коментару за о. Небојшу стварно не би, као свештеник, ако то јеси, примећивање мржње у за стравичне злочине благим тоном описаним чињеницама граничи на безобразлук и више говори о теби, него о оцу Небојши.

Гледајући звезде, приметих да сјаје и кад су тужне, иако то да чине, просто нису дужне, но зашто ми као круна божјег стварања, сјај губимо и често смо без надања? Дал је стварно све тако црно и сиво? Зар је право постало криво? Није браћо, није право криво постало него је нама до њега мало. То је болно, јер људи некад бејасмо зашто врагу место за делање дасмо? зар стварно нама треба мука без надања ил је лепши живот оном ко лепе снове сања? И питање једно по глави ми кружи, зар је црнина стварно наша јава или само сан неки дужи, зар изгубисмо жељу за добрим и поштеним, зар несрећу и непостојеће као Хришћанин да ценим? Куда ћу браћо, са тим мишљењем, ако не тамо где се мучи и стење, но тамо не желим нити хоћу ићи, зато ћу радије главу подићи. Подићи је к небу, ка Створитељу своме да ослободи нас од мисли што душе нам ломе, да пружи нам снагу, утеху и љубав, да душе одмори нам као Пастир добри и чувар. Не могу да гледам болне изразе, на лицима људи што некад бејаху срећни, хоћу срећне образе и да сваки пронађе пут у Живот вечни. Нека би Бог дао да тмина како је дошла тако и мине, и да Сунце Правде свима нама сине!

Каква прича, ко Алан Форд стрипови хахаха

Ех драги брате, шта да ти одговорим на ово, кад све схваташ тако површно и подсмеваш се озбиљним стварима. Нека ти је Бог у помоћи.

Види, нећу ништа да ти говорим о Дверима, јер ти очигледно већ имаш неку предрасуду и не схваташ шта значи прихватање различитости. Као прво, не верујем да си о представницима Двери ишта чуо шта није дошло од плаћених медија у Србији. Под друго, где ти код Двери примећујеш нацизам? Ради се о томе да нас не преплаве секте, а наше незнање нас убија. Узгред они имају новце и њима лове овце. А Србија сиромашна земља, ко идеална за разне секте и богатуне да раде с нама шта год пожеле. О тим џамијама што су на силу изграђене не би да губим речи... Ако се не поставиш за своју веру, мољци (секте) ће те изјести. А шта је по твом мишљењу мерило државотворности ако не заузимање јасних ставова и покретање за опште добро добрих подухвата?

Колико је хришћански не знам, само сам искрено написао шта мислим о градњи џамије. Ако си хтео да будеш ироничан, нема потребе, јер никога нисам вређао својом објавом, нити је уперена против било кога лично, а што не могу да се сложим са њиховом вером то је већ друга прича.

Не знам људи чему толика равнодушност и отпор према људима из Двери? Једини су који се труде и залажу за праве вредности на политчкој сцени. Зар су вам толико опрали мозгове, осуђујући их унапред као некакве ултра-десничаре и шта ти знам шта не? Тужно је то што се бојите да се супротставите јереси. Кад они могу да бране да се граде цркве у исламским земљама можемо и ми овде у хришћанској, осим ако нам је свеједно што ће нам се деца сутра можда звати Мухамед, Бесник, Реџеп, да не набрајам. Равнодушност хришћана према овако озбиљним темама је јако болна. Свака част за Двери што дају до знања да је Србија ипак држава а не Дизниленд. А за ону што је очекивала лепше теме могу само да подсетим да још нисмо у рају. Овај свет је борбено поље а овакве наизглед мале битке могу да одлуче победника. Христос није ћутао пред фарисејима, нит је Његош био равнодушан и млитав ко што смо ми данас. Не свиђа ми се идеја да се диже џамија у Србији, па макар била и макета. Нек прво среде у својем дворишту па нек онда траже права.

Наравно, и прскају те освештаном водицом преко скајпа.

На факултету сам се једном сусрео са једном студијом, која вели да су Срби индивидуалистично усмерени, више него колективистично. То ме је изненадило, да нас боље познаје неко из Аустрије (мислим да су тамо радили студију), него што сами себе познајемо. Међутим, сматрам да је ипак код нашег народа више колективистичних људи, неголи себичних појединаца. Само што то нажалост живот у заједници код многих потпада под притиском каријерних и сличних себичних циљева које деградирају не само личност, него ослабљују читаву заједницу.

Одлично питање. Овде у Љубљани можеш мислити да није баш повољно да проповедаш да се исплати бити добар јер те како кажеш брзо сматрају за менталну установу и слично. Међутим ако код неких ипак успе да загори она искрица вере, јако је тешко да се свећа и држи упаљеном, јер су многи нажалост неупућени. Користим сваки трен да ''промовишем'' Православље (као да је моја промоција Православљу потребна хехе), јер имам искрену жељу да се спасу и људи који живе око мене сваки дан. Међутим, тешко ми је да одмерим меру колико ко може да прими.

Још додаје: Стуб куће је исти ко и мој, само другачије боје и водимо борбу један против другог. Једном сам био на тешким мукама, уз вашу помоћ сам се одбранио, ал ме не пустају у слободу. Дал је то због стуба кога не могу да прикалемим на кућу и дал да га пустим а немам где да идем? Више сам провео ноћи ван куће, него у кући што би морао. Молим за ваш благослов и вашу помоћ и даље, иако ме са вратију манастира врати жедну децу и мене и гладне у пустињи, а не би желео да идем ван питоме земље, нити да је заборавим. Молим за ваш одговор и благослов.

Шта ми не да да благовремено осетим кад ме неко напада а знам ко је а не могу да се одбраним? Шта ми треба да се одбраним? - Пита вас мој отац, Душан.

Ништа не покушавам да ти подвалим брате, ниси добро разумео. Само сам објаснио шта је њихов циљ у ствари. А то треба да се зна ако хоће да се питамо дали треба или не треба да се дозволи тако нешто. Нормално је да сваки човек жуди за слободом, но шта је права слобода, пита ли се ко? Може ли се изражавање најнижих страсти сматрати ''слободом''?

Жалим те ако оно називаш слободом. Знаш шта је најгоре и најодвратније код тих такозваних скупова педера, што се тиме отворено пропарагира нешто што те одваја од живота, од смисла, од постојања, а како то може да буде добро и још да се назива слободом изражања и шта знам како све не?

Тако нешто сам чуо.

Ако се једном дозволи тај прајд, то никако при томе неће остати. Примере за то имамо у Сан Франциску, Лос Енђелесу и другим америчким градовима. Њима није циљ да парадирају, како то наивно желе да прикажу, њима је циљ да ''морално'' владају. Због тога не могу да подржим педерске скупове по граду, а не само зато што је педеризам грех, иако је то већ довољан разлог.

Чуо сам да су у Међугорју страдали неки Хришћани што би могло значити да је тај крај ипак значајан. За чуда која објављују католици да се тамо дешавају не могу ништа рећи, но ако су се десила, слава Богу.

Мој веома добар друг Ален се је снашао у велико искушењу, видео сам га на улици како шета бос и у јако је тешком духовном стању. Молим вас за ваше молитве за њега. Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј нас! Спаси Господи раба својега Алена од сваке опасности и избави га из искушења!

http://www.youtube.com/watch?v=EHPBsT873zI http://www.youtube.com/watch?v=_Zu_tkk9be0 Уживајте у лепоти.