Jump to content

Jefimija88

Члан
  • Број садржаја

    28
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by Jefimija88

  1. Помаже Бог, и ја имам једно питање, заправо прво да опишем ситуацију. Живим у кући са родитељима, кућа је крштена и освештана, свештеник сваке године долази "у водицу" и свешта нам кућу, увијек га с радошћу дочекујемо. pravopop У кући сада живимо ја, мама и тата. Сестра старија се удала. У кући, сам рецимо ја једини вјерник који одлази у цркву и моли се, а мама "онако" - умјерено што би се рекло. Мој проблем је тај што ја у кући не могу бити и немам мира. Као да "ђаво уђе у мене"-када ја уђем у кућу. У кући сам нервозна, само би се свађала, мало мало па заплачем, а свако друго мјесто ми одговара, на сваком другом мјесту сам срећна и расположена и вриједна. Док сам студирала у кући никада нисам могла да учим, нема шансе. Моје питање гласи, "Зашто немам мира у рођеној кући" ? Упомоћ!
  2. Велики је Бог. Старац Клеопа.
  3. ово је страшно. моје лично мишљење је да нам то намећу с врха, господа са запада, која желе да СРБА ВИШЕ НЕМА, нажалост !!! свугдје у свијету, све за дјецу је јако повољно и прихватљиво, али у Србији као и код нас у Републици Српској, све прелази границе. Ускоро ће срби имати 1 или ниједно дијете, умјесто минимално 4 !!! Прочитала сам чланак да у Србији мајке купују пелене на комад, не пакет, пакет пелена је луксуз... СТРАШНО.
  4. Свака част брате, на теми. Имам 23 године, а још никада нисам имала прилику да се на прави начин исповједам. Најчешће је код нас у цркви, приђемо, кажемо име, и да смо грјешили и да се кајемо. Ни сама не знам колико сам се пута причестила, али знам да је велики број. Гризе ме савјест, душа ме боли, желим да се исповједам, Боже мој јесам грешна, али немам сад неки тако велики гријех- да бих се тресла од страха. Али никако да се деси тај тренутак. Знала сам сатима у Острогу да чекам пред исповједаоницом, али никада доћи на ред. Ишла сам неколико пута у манастир и говорила да се желим исповједати, да тражим духовника, али увијек се нешто деси, нешто спријечи... Срамота ме буде, колико сам само светиња обишла, гдје сам све била и причистила се, а никада се нисам како треба исповједала...
  5. Страшно је то, што су Звезде Гранда КРИВЕ ЗА ДАНАШЊУ МОДУ. Ово је страшно, не памтим када је и којег љета, а и зиме, оволика голотиња владала градом, више нема границе, све голо горе, голо доле... А дјевојчице обучене баш као Звезде Гранда... sFun_bat Није им доста што су издиктирали НОВУ МОДУ, сад хоће и дјецу да униште !!! pravopop
  6. Одмалена, бака и мама "Куд баш данас,светац је". "Немој данас црвено је слово" и тако... Иначе, на велики светац не перем веш, не палим машину за веш, и не радим неке "крупније" послове. Окупати се, сасвим нормално, поспремити, усисати, све. Мада има их многих који на светац ни усисивач не пале...
  7. [quote name=malina ' timestamp='1343255928' post='683872] Волела бих и ја да упознам монахињу Нину Неранџић, која је невероватна! Ја сам им писала на е маил. И одговорила ми је монахиња Тавита, да ће ме радо примити на пар дана у манастир. Али проблем је пут, далеко је. Како искомбиновати превоз. Воља је битна, жеља такође, а то ме чврсто држи, и вјерујем у сусрет са њима.
  8. Нешто се дешава ових пар последњих година, очигледно. Јер, незпамћене суше, незампћене врућине, незапамћене зиме,температуре, поплаве... "Покајте се, јер се приближи Царство Небеско"! СВ.Јован
  9. Све је жива истина 301
  10. Пуно сам читала и гледала о Манастиру Градац, као и његовом сестринству. Завољела сам те монахиње, и радујем се сусрету са њима, једнога дана. Да им Бог подари дуг и миран живот. Свака им част!!!
  11. Свака част, дуго нисам овако нешто лијепо прочитала, ЧЕСТИТАМ ! slavabogu kolo2
  12. Тако су нас баке и мајке училе " Отац дрвен колац" Мада, увијек постоји изузетак. 138999
  13. Хвала Вам. Заливало се, данима amen
  14. Ја сам дипломирала. Велика срећа у моме животу, које још нисам свјесна, јер сам се напатила, исплакала и живце покидала док сам завршила факултет. Слава Богу, па је готово.
  15. Мајка је мајка. Само мајка може тако да воли. Само мајка може да осјети, да зна... Да је живо и здраво!
  16. Jefimija88

    Do not smoke

    Хвала драгом Богу, не пушим. Док сам студирала, хватала ме трзавица за цигаретом, нервоза пред испит, већина пушачи, пад испита- уз кафу сви се жале и пуше, е кад сам тада успјела рећи НЕ, надам се да никада почети нећу. А, велика ми жеља тату да одвикнем, годинама пуши, неда себи ништа рећи. Бојим се, јако се бојим за њега. ЧЕСТИТАМ СВИМА КОЈИ СУ СЕ ОДРЕКЛИ ЦИГАРЕТА, ДА ДА ДРАГИ БОГ ДА ТАКО И ОСТАНЕ. Живјели !!!
  17. Слажем се са Вама у потуности. Како међу свештенством, тако и међу монасима постоји то да "У сваком житу има кукоља" . Али до скора била сам свједок, младог монаха - великог молитвеника, и вјерујем да је са својих 30 и коју годину био "прозорљив". Знам како је мене читао, као отворену књигу. Нажалост ти кукољи су гледали како да га уклоне, удаље... Што су нажалост и успјели.
  18. Већина свештеника само жури жури... Данас је тешко наћи духовника. По мени, духовник треба бити монах. Јер како сам негдје чула "Духовник је телефон преко којег ми разговарамо са Богом". Монаси пуно више времена проводе молећи се, и вјерујем да и своју духовну дјецу помињу често у молитви... Писала бих ја овде пуно тога, али мислим да треба дати само кратак и јасан коментар
  19. Хвала Богу, па имадох доброг вјероучитеља. Као мала дјевојчица, тек кренула у школу, добијала сам од њега разне књижице о Богу, цркви и вјери. Све кроз слике, причице и пјесмице довело ме у цркву. И тај круг никада напустила нисам. Своју вјеру сам још више изградила кроз књиге: Монах Калист, Чуда св.Василија Острошког, затим О.Тадеј-Какве су ти мисли-такав ти је живот, Мати Матрона, и још многе . Богу хвала на свему.
  20. Може ли неко да ми каже шта се ради са косом после крштења !? 301
  21. у току овог Петровског поста причестила сам се једном. Нажалост, нисам успјела више пута, што ми је био циљ. Иначе годишње се причестим доста пута
×
×
  • Креирај ново...