Милош*

Кажу да Ти се вечерас треба обратити.
Ја, искрено, не бих могла да замислим вече без разговора са Тобом.
Кажу још да се Ти вечерас јављаш, да си нам ближи и да нас јасније чујеш. А ја знам да нас Ти непрестано слушаш, јер мој позив Теби никада није прошао без Твог одзива.
Знаш и сам да никада нисам била добра у замишљању жеља.
Најпре јер сам неодлучна, те не знам коју бих пре и којом бих лакше обухватила све људе до којих ми је стало.
А друго, знаш и од колико лоших жеља си ме сачувао.
Зато, не желим да тражим ништа од Тебе.
Ти знаш шта је сваком од нас потребно. Желим да Ти захвалим на Твојој близини када Те нисам желела уз себе.
На Твојој бризи када се ни о Теби ни о себи нисам ваљано старала.
Хвала Ти за сваки пут када си ме сачувао од невоље моје непромишљене воље.
Хвала Ти за сваку неузвраћену љубав коју си ми својом надоместио.
Хвала Ти за испружену руку која ме је увек чекала.
Хвала Ти за сваки пут када си био уз мене и када ја нисам била при себи.
И опрости.
За сваки грех којим сам те постидела и ранила.
Знам да ћеш ме и сутра чекати у свом дому - храму.
Доћи ћу. Да ти се јавим. Да ти покажем захвалност али и то колико Те волим.
Јер ти то мени безусловно и неуморно показујеш.

Ovo mi je jedno od najdražih mesta u Beogradu - moja malena oaza mira. Volim visoko drveće koje mi zakloni pogled na solitere i staklo i koje bar malo ublaži buku grada i šum Save koji je nadjača. Na Banovom brdu živim od kada znam za sebe, ali u poslednje vreme sve manje podnosim grad.
Ovih dana je zatvoren deo Požeške ulice, autobusi idu ko zna kojim trasama, saobraćaj je zakrčen, vreva nikad gora, a mene je samo desetak minuta pešačenja delilo od ovog mesta. Nedavno sam pala vozeći rolere na stazi, povredila sam ruku, ali mi je i to više prijalo od bilo čega što Ada Mall može da ponudi.
Obično ne nosim pametni telefon kada ovde dolazim. Nosim moju malu Nokijicu, da roditelji i najbliži mogu da me pozovu ako je nešto hitno.
Posle Liturgije ne idem pravo kući, nego ovde dođem. Ne mogu odmah u svet.

 
 
 
 
 

"На сваку Исусову молитву - Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме!
Бог нечујно одговара нашем срцу: "Ја сам с' тобом!."
- Архимандрит Рафаил Карелин -

Браво, Маре!
 
 
ХОРДА 

Ми нисмо познали вас по заставама, 
Ни ваше хероје „од лавова љуће” 
Све на коленима вукли сте се к нама 
Носећ мач убице и луч паликуће. 

Без буктиња иде та војска што ћути, 
Пожар села светли за маршеве горде... 
Ваше громке химне не чуше нам пути: 
Немо убијају децу старе хорде. 

Поломисте више колевки, о срама! 
Него херојима отвористе рака, 
Подависте више њих у постељама, 
Него што сте у крв срушили јунака. 

Узели сте очи фрескама са свода, 
Главе киповима хероја из бајке; 
Спржили сте семе у страху од плода, 
И реч убијали убијајућ мајке! 

Пресити се земља од крвавог вала, 
Али вам победа не осветли лице; 
Јер ловор не ниче с буњишта и кала, 
Он је за хероје, а не за убице! 
J. Дучић
 
 

Сину тисућљетне културе

Ти не знаде 'мрети крај сломљеног мача
На пољима родним, бранећи их часно
Китио си цвећем сваког освајача
Певајућ' му химне, бестидно и гласно.

Слободу си вечно, закржљала расо
Чек'о да донесу туђи бајонети
По горама својим туђа стада пас'о
Јер достојно не знаш за Слободу 'мрети.

Покажи ми редом Витезе твог рода
Што балчаком с руку сломише ти ланце
Где је Карађорђе твојега народа
Покажи ми твоје термопилске кланце.

С туђинском си камом пузио по блату
С крволоштвом звера, погане хијене
Да би мучки удар с леђа дао Брату
И убио пород у утроби жене.

Још безбројна гробља затравио ниси
А крваву каму у недрима скриваш
Са вешала старих нови коноп виси
У сумраку ума новог газду сниваш.

Бранио си земљу од нејачи наше
Из колевке пио крв невине деце
Под знамење срама уз име усташе
Ставио си Христа, Слободу и Свеце.

У безумљу гледаш ко ће нове каме
Оштрије и љуће опет да ти скује
Чију ли ћеш пушку обесит' о раме
Ко најбоље уме да ти командује.

(Јован Дучић, 1942. година)

Да не буде да се само бечим
 

PRIČA JEDNE UČITELjICE
 
Zvala se gospođa Nada. Prvog dana školske godine u petom razredu svojim učenicima ispričala je jednu laž. Poput većine učiteljica rekla je deci da ih sve podjednako voli. Ali to je nemoguće jer je u prvom redu za klupom na svom mestu sedeo dečak, po imenu Marko.
 
Gospođa Nada je promatrala Marka prethodne godine i primetila da se retko igra sa ostalom decom, odeća mu je neuredna i da se ne kupa redovno. Marko je takođe znao biti neugodan. Došlo je do toga da je gospođa Nada zaista uživala da piše velike masne jedinice crvenom hemijskom olovkom na njegovim zadacima. U školi gde je gospođa Nada predavala, nastavnik je na kraju godine bio dužan da pre nego što napiše svoje mišljenje o svakom učeniku, pročita mišljenja ostalih nastavnika od prethodnih godina. Gospođa Nada je ostavila Markov izveštaj za kraj. Kada ga je pročitala doživela je veliko iznenađenje.
 
U prvom razredu, za Marka je pisalo, „Marko je bistro dete i uvek se smeje. Uredan je i lepo vaspitan. Pravo je zadovoljstvo poznavati ga“.
 
U drugom razredu, „Marko je odličan učenik, svi ga vole, ali ima problema kod kuće jer mu je majka neizlečivo bolesna“.
 
U trećem razredu, „Teško je podneo smrt svoje majke. Trudi se koliko može, ali njegov otac uopšte ne obraća pažnju i ako se nešto ne promeni, to će se loše odraziti po njega“.
 
U četvrtom razredu, „Marko se povukao u sebe i ne pokazuje interes za školu. Nema mnogo prijatelja i ponekad spava na času“.
 
Gospođa Nada je sada shvatila u čemu je problem i postidela se. Još joj je gore bilo kada su joj učenici doneli božićne poklone umotane u ukrasne papire, svi osim Marka koji je svoj poklon doneo nespretno umotan u običnu papirnatu kesicu. Gospođa Nada je uz veliki napor otvorila baš njegov poklon između svih ostalih. Neka deca su se počela smejati kada je otkrila ogrlicu od plastične imitacije kamenja, gde su neki vidno nedostajali, kao i do pola ispunjenu bočicu parfema. Utišala je dečji smijeh tako što je rekla da je ogrlica predivna i stavila je oko vrata, a parfem je stavila sebi na ruku.
 
Marko je ostao poslednji posle škole da bi joj rekao:
 
“Gospođo Nado, danas ste mirisali kao nekada moja majka.”
 
Pošto su deca otišla, plakala je skoro sat vremena. Od tog dana je prestala predavati deci. Umesto toga počela je učiti ih. Gospođa Nada je obratila posebnu pažnju na Marka. Kako je radila s njim, tako je živnuo. Što ga je više poticala, brže je napredovao. Na kraju godine Marko je postao jedan od najboljih učenika u razredu. Pored toga što je slagala da podjednako voli svu decu Marko je postao njen omiljeni učenik.
 
Sledeće godine je pronašla Markovu poruku da je ona i dalje najbolja učiteljica koju je imao u svom životu.
 
Šest godina je prošlo pre nego što je dobila novu poruku od Marka. Napisao joj je da je završio srednju školu, treći u generaciji, ali da je ona i dalje najbolja učiteljica u njegovom životu.
 
Posle četiri godine, dobila je još jedno pismo da mu je ponekad bilo teško, ali je završio fakultet sa najboljim ocenama. Uveravao je gospođu Nadu da je ona i dalje najbolja učiteljica koju je imao u svom životu. Pismo je bilo potpisano sa dipl. ing.
 
Ali ovde nije kraj priči. Stiglo je još jedno pismo tog proleća. Marko je rekao da je upoznao jednu devojku i da će se venčati. Objasnio joj je da mu je otac preminuo pre nekoliko godina i pitao je gospođu Nadu da li bi pristala da na venčanju sedne na mesto obično rezervisano za mladoženjinu majku. Naravno da je gospođa Nada pristala. I kao što već pogađate, stavila je onu ogrlicu i onaj parfem.
 
Zagrlili su se i Marko joj je šapnuo:
 
„Hvala gospođo Nado što ste verovali u mene. Hvala vam mnogo što ste mi omogućili da se osećam posebnim i da mogu postići nešto u životu“.
 
Gospođa Nada, je sa suzama u očima, šapnula:
 
„Marko, grešiš, ti si taj koji mi je omogućio da postignem nešto u životu. Pre tebe ja nisam znala kako da učim druge“.
 
Послато са SM-G935F користећи Pouke.org мобилну апликацију
 
 

У СУБОТУ
Радуј се, Дјево Богородице, Пристаниште и Заступништво
сиромашној души мојој и Надо спасења мога!
Радуј се, јер си радост примила од Ангела који Ти је јавио благу вест
да ћеш родити Бога Реч!
Радуј се, јер си носила Творца света у утроби Твојој!
Радуј се, јер си родила у телу Бога, Спаситеља света!
Радуј се, јер си у рођењу сачувала дјевство!
Радуј се, јер си од мудраца дарове примила и видела их како су се
поклонили Ономе кога си Ти родила!
Радуј се, јер су Те и пастири посетили, који су речи анђелске слушали
о Њему, и Теби то испричали, а Ти си све то у срце своје слагала!
Радуј се, јер си Младенца Исуса, Сина Твога и Бога, у храму међу
учитељима закона нашла и обрадовала Му се!
Радуј се, јер иако си страшне болове на крсном страдању, распеће и
смрт Сина Твога и Бога видела, у слави Небеској са ученицима
Његовим си Га гледала!
Радуј се, јер си родила Онога који је послао Духа Светога у виду
огњених језика на ученике своје!
Радуј се, јер си на земљи анђелским животом живела!
Радуј се, јер си чистотом и светошћу све анђелске чинове и све свете
ликове превазишла!
Радуј се, јер си при престављењу своме славом узвеличана, доласком
по душу Твоју Сина Твога и Бога!
Радуј се, јер си се после три дана васкрсла јавила Апостолима
Твојим!
Радуј се, јер си на Небу од Оца и Сина и Духа Светога дијадемом
вечног царства украшена!
Радуј се, јер си од свих Небеских сила песмама прослављена!
Радуј се, јер си села у славу Божанства, пред престо Пресвете
Тројице!
Радуј се, јер си Бога са човеком грешним помирила!
Радуј се, Небеских и земаљских створења Господарице и Царице!
Радуј се, јер си се удостојила да је све могуће заступништву Твоме!
Радуј се, јер се сви верни, који Тебе призивају, заступништвом Твојим
спасавају!
Радуј се, јер се Тобом тужни теше, болесни исцељују и страдалници
на време помоћ добијају!
Молим Те, обрадована Владичице, покрени и у мени тугу због
грехова мојих и даруј ми радост спасења. Подари ми сузе утехе,
непрестано умиљење, истинито покајање и савршену поправку
живота.
Не гнушај се мене, Владичице, но прими милостиво овај молебни
глас мој, који ја убоги Теби приносим. Приђи ми у помоћ у време
када будем без помоћи, у часу страшном, када се душа моја буде
раздвајала од окаљаног тела мога. Тада ми приђи, молим Те, и
ослободи ме од грехова мојих, и од казне за њих вечне, да се не би
радовали зли дуси нити геена огњена.
О, Владичице моја, не допусти да душа моја види страшно мучење
које су јој демони припремили, но приђи и спаси слугу Твога у часу
оном ужасном, да Те славим у векове, јер си Ти једина Нада моја и
Заступница спасења мога. Амин.

У СРЕДУ
Преблагословена Богородице, Ти си уздање моје, Ти си ми тврда
стена и мило надање и склониште за спасење, јер сам изнемогао од
напада страсти мојих. Спаси ме од свих непријатеља који гоне душу
моју и лове је разним искушењима. На путу овом по којем идем
многа осећања обузеше ме, многе саблазни, многе неугодности,
многе, многе лажи. Многе слабости душевне и телесне ухватише ме,
те стално упадам у грехе, и већ ја, окајани, стекох осећања злога духа,
везан сам и они ме држе, и шта да радим очајан, ја не знам?! Ако
желим да се покајем, безосећањем и тврдоглавошћу везан сам, ако
почнем да плачем, немам смирења срдачног, и ни једна кап сузе не
појави се. Авај покајања мога! Авај беде моје! Авај ништавила мога!
Коме ћу прибећи за учињене преступе, осим к Теби Пресвета Мајко
Господа и Спаса нашега. Свима који су без наде Ти си једина Нада,
Тврђава и Заштитница, и зато се Теби они обраћају! Не одбацуј ни
мене грешнога, Тебе сам нашао као једину утеху у животу моме.
Пресвета Богородице, Дјево Марија, к Теби јединој у свакој муци
прилазим са слободом. Не заборави ме у животу овом, а у дан смрти
моје дођи ми у помоћ, Помоћнице моја, да се непријатељи моји
постиде када Те угледају, и да благодаћу Твојом буду побеђени,
Владичице и Посреднице у спасењу моме. Амин!

Do dan danas mozete da mi ostavljate imena za Kseniju Blazenu, sa zadovoljstvom cu joj ih predati

http://www.youtube.com/watch?v=VLDOR8FwrKE&feature=player_detailpage

http://youtu.be/xCVea05GFHU