Jump to content
  • Поуке.орг - инфо
    Поуке.орг - инфо

    E pur si evolve!

    Galileo-Galilej-Nature.jpg
     
    Након маја 2017. године кроз медије информисања проциркулисали су текстови (епископ крушевачки Давид 2019, Пено 2017, 2018, 2019) у којима су богословским (светоотачким) наслеђем изнети „аргументи“ против теорије еволуције. На основу њих се извео закључак да Адам, првостворени човек „просветљена тела“ није могао настати од примата – еволуцијом. Углавном због овог спорног антрополошког момента код нас се за јерес прогласило уважавање теорије еволуције. У свету, пак, постоји дијалог између науке и теологије по овом питању (Ladouceur 2013, 2018) у коме се не расуђује по принципу искључивости, као што су то учинили аутори анти-еволуционих текстова.
     
     
    Уместо тога, врло примењиво и неопходно јесте начело комплементарности данског физичара Нилса Бора (Бор 1985), или начело антиномичности које је заступао философ Борис Вишеславцев (Вишеславцев 2010). Јер, наизглед супротстављени принципи (нпр. научни парадокс класичне и квантне физике) у стварности се не искључују међу собом; потребно је само да се на неком вишем нивоу изнађу начини формулационог обједињавања, уопштавања. То је потребно  управо из разлога што је теорија еволуције логички оправдано добила статус општег закона природе јер је један од најпроверенијих у историји науке, попут закона кретања планета око Сунца (Хелиоцентрични систем), ширења Универзума (Велики прасак), квантних ефеката (упетљаности и начела неодређености) итд.
     
    Постоје стотине радова објављених у стручним peer review часописима у којима се доказују еволуциони принципи разноврсним аналитичким техникама. Анти-еволуциони текстови, с друге стране, тек у научно-популарним часописима и новинама имају пролазност, не због политике, већ услед недостатка проверљивих доказа против теорије еволуције. Како се онда створило уверење у јавности да је теорија еволуције недоказана, да не може да одговори на многа питања?
     
    Просто, као резултат застареле протестантско-креационистичке пропаганде која је код нас још од 1990-тих вршена врло интензивно уз помоћ псеудо-научних документарних филмова и интернет текстова.  Но, никако се не може тврдити да сви анти-еволуциони ставови долазе на основу наведеног утицаја. Спомињани професор Лазар Милин јесте имао запитаности, лична мишљења и довођења у питање истинитости теорије еволуције. Али, није имао тако пренаглашено ауторитативно-одричан став према теорији еволуције. Насупрот томе, овакво савремено интелектуално анатемисање и претње „потпаљеном ломачом“ озбиљно угрожавају слободу мишљења и могућност стваралачки обогаћујућег односа између науке и теологије.
     
    Да ли приврженост некој научној теорији (која ће се испоставити и погрешна) оправдано може да се карактерише као јерес, истоветно јересима из ранијих периода које су биле црквено-догматске, а не природно-научне, ма колико биле теолошко-антрополошки проблематичне? Има и научника еволуциониста који су теисти. Такви су били, на пример, Св. Лука Војно-јасенецки, отац Сергеј Булгаков, философ Николај Фјодоров и чувени генетичар Теодосијус Добжански кога је проф. Милин веома ценио; сви споменути су били изузетно посвећени православној вери, а при томе и еволуционисти. Дакле, нису иступали као било какви, декларативни теисти: „познати еволуционисти као што је Добжански били су изразити верници у персоналног Бога. Добжански лично говорио је о Богу који ствара кроз еволуцију и сматрао је себе причасником Православне Цркве” (www.wikipedia.org). Такви су и неки наши савременици: знаменити и духоносни теолог Калистос Вер, наши најеминентнији научници Милан Ћирковић, Миодраг Стојковић, Андреј Тарасјев, Александар Зечевић, Влатко Ведрал… Тешко је замислити да тако поштене и посвећене људе оцрнимо као јеретике…
     
    Изгледа да је по среди научна необавештеност. Споменути анти-еволуциони текстови садрже осврте на еволуционе дилеме из прошлог века, без сагледавања научних сазнања из последњих деценија која су дала вишеструке потврде еволуционих механизама. Треба знати, устајући против теорије еволуције противречи се читавом корпусу научних дисциплина: савременим генетичким истраживањима, пројекту хумани геном, биоинформатици, молекуларној биологији, вирусологији, новијим палеонтолошким открићима, неуронаукама (el-Showk 2019), медицини која указује на еволуционе принципе при настанку болести. Зар се могу игнорисати савремена научна посматрања брзине и комплексности еволуционе динамике у природи (Yong 2019), па и путем лабораторијских експеримената (Nehar & Walczak, 2018)?! Затим, проналазак и савремене анализе 90 одсто очуваног аустралопитекуса „Little foot“ чије је ископавање трајало последњих 20 година (Barras 2018), као и оних из Денисове пећине на планини Алтај у Русији (Warren 2018)?! Показује се, чак, да генезе језика (Steels & Szathmáry 2018), музикалности (Schulkin & Raglan 2014, Savage 2019) и осећаја за ритам (Todd & Lee 2015, Yong 2019) имају биолошко-еволуционе претпоставке.
     
    Нек имају на уму владике да нису само натицање и природна селекција у основи еволуције. Фундаменталнија је кооперација. Без кооперације нису могући комплексни и конструктивни биолошки процеси, структуре, организације као што су јата, ројеви, колоније, па и језик који је производ, а на крају еволуције, и средство кооперације. У живом свету, од инсеката до људи, кооперација је свеприсутна, тако да је кључни принцип складног функционисања (Novak et al 2010, Ohlson 2012).
     
    Објава о божанском стварању у Библији изражена је у оквиру геоцентричне космолошке представе. Православнима то уопште није проблематично јер тексту Постања не приступају као научном или историјском документу, како то чине протестантски литералисти (буквалисти). Галилео Галилеј је, сагласно православним теолозима, вероватно први научник који је сугерисао да библијска указивања на астрономске догађаје не треба схватати буквално, јер су библијски писци упростили описе како би били разумљиви обичним људима; а да религиозни ауторитети који су тврдили другачије нису били компетентни за [научно] просуђивање. Оно што је понајзначајније је Галилејева тврдња да Хелиоцентрични модел заправо и није некомпатибилан са Библијом (Abbot 2019), што се, такође, с правом може констатовати и за теорију еволуције. На то је указивао и Добжански спомињући да Свети Списи нису настали да би се користили као уџбеници астрономије, геологије, биологије или антропологије (Dobzhansky 1973). 
     
    Интересантно, скоро попут Галилеја и о. Сергеј Булгаков био је оптужен пред црквеним судом за јерес, али не због тежње да помири светоотачко богословље Постања са теоријом еволуције (Ladouceur 2013), већ због  црквено-догматске теме (софиологије). Ни једно ни друго није се испречило да Булгаков, због својих фундаменталних богословских доприноса, постане понајзначајнији православни, васељенски теолог.
     
    Ако наша Црква заузме искључив став према теорији еволуције, плашим се да ће починити историјску грешку попут римокатоличке инквизиције која је инсистирала на геоцентричној, у научном смислу, нетачној теорији. 
     
    Спалимо (огњем критике) вештицу која се сујеверно противи просветљености вере и знања, али ниједну другу до ону у нама самима.
     
    Зоран Матић
     
     



    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 24 минута, Благовесник рече

    Bakterija ostaje bakterija, dakle, samo to - bakterija! Nema u prirodi prelazaka jedne vrste u drugu.

    Ne baš. Imamo fosile koji jasno pokazuju da je kit nastao od kopnene životinje (pronađeni su fosili kitova sa prednjim nogama), ili arheopteriks, koji ima osobine i reptila i ptice. I mnogi drugi.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 12 часа, Иван ♪♫ рече

    Zanimljivo, a daje li alternativnu hipotezu o uzroku? Ili je to upravo to nesto iz okruzenja sto tek treba otkriti?

     

    Bitno je sto preciznije odrediti broj simptoma, kako su umrezeni, itd. Moze se reci da postoji ugrubo nekih 50-60 simptoma, koji se mogu pokrenuti i uticati jedan na drugi, ali i ne moraju. Sto se tice uzroka, i oni su brojni, ali za naucnike je da objasne zasto slicni uzroci razlicito uticu na ljude koji pate od depresije. Ne postoji nista specijalno iz okruzenja. Sad sa ekspanzijom neta i drustvenih mreza, na instagramu uzrok depresije za mnoge je kontinuirana opterecenost da moraju napraviti dobru fotografiju a zatim je i fino obraditi. Drugoj osobi koja pati od depresije taj uzrok je smijesan.  Zapamti da je stavio pod navodnike " brain disorders" upravo zbog konteksta koji je Kevin Mitchell ispod objasnio, struktura razlicitosti izmedju na primer kancera i sizofrenije. Pitanje je ako je naslednost gotovo nepostojeca ili krajnje minimalna kako se desava disbalans. Kevin bi takodje rekao da je to emergentan i konvergentan fenomen koji je u stvari isprepletan odnos biologije, ljudskog razvoja i faktora okruzenja koji to prate. Na primer u nekoj porodici, evo moje drugarice mi mozemo da vidimo  naslednost, od babe, preko majke pa do nje. Medjutim njihova depresija je sa slabim kontinuitetom, rijetke epizode tokom zivota, a kod nje dosta cesca, takodje uzroci su im totalno razliciti. Sa druge strane vidimo daleko vise familija gdje nema naslednosti, roditelji ili starija pokolenja imaju a djeca ili unuci ne. Primer jedne moje drugarice koju je zatvorenost u kuci iz odredjenih razloga skoro dovela do sizofrenog napada, a za oporavak joj je bilo potrebno da izadje iz kuce, druzi se i komunicira, bez ikakve terapije. 

    Sto se tice biologije, odnosno genetike, mozga, Kevin Mitchell je to lijepo objasnio i tu:

    Unlike a condition like cancer, which really reflects an altered state of gene expression at a cellular level, psychiatric conditions like schizophrenia do not. They reflect altered states of distributed brain circuits and systems. Genetic variation may cause such a state to emerge, but there may be nothing in the molecular functions of the affected genes that specifically relates to that state in any acute or on-going fashion.

    The predictive precision of polygenic scores will always be low for individuals – this is a limit in principle, not just in practice. […] So, for psychiatric conditions, polygenic scores will likely be useful for some kinds of research, but less so for clinical purposes.

    Измењено од Ronald

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 часа, Justin Waters рече

    Šta bi ti da dobiješ što nije bakterija?

    pa, ako je evolucija 'slepi' (slucajni) proces,... ja bih voleo da bakterijici postane neki slatki kolac da ga ponjapamo...:D

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 32 минута, Благовесник рече

    Bakterija ostaje bakterija, dakle, samo to - bakterija! Nema u prirodi prelazaka jedne vrste u drugu.

    I nikako da čujemo razloge zašto je nemoguće da jedna vrsta pređe u drugu....hoćemo li imati jednom smislen odgovor? 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 минута, Bokisd рече

    pa, ako je evolucija 'slepi' (slucajni) proces,... ja bih voleo da bakterijici postane neki slatki kolac da ga ponjapamo...:D

    Evolucija jeste slijepa, ali to što je slijepa ne znači da produkt evolucije može biti bilo šta nam padne napamet. 

    Evolucija se dešava zbog fizičkih zakona, i kao što nema kockastih planeta jer to nijemoguće da se formira usljed prirodnih zakona, u ovom slučaju gravtiacije, tako ni bakterija ne može preći u slatki kolač. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 минут, Justin Waters рече

    Evolucija jeste slijepa, ali to što je slijepa ne znači da produkt evolucije može biti bilo šta nam padne napamet. 

    Evolucija se dešava zbog fizičkih zakona, i kao što nema kockastih planeta jer to nijemoguće da se formira usljed prirodnih zakona, u ovom slučaju gravtiacije, tako ni bakterija ne može preći u slatki kolač. 

    (pa, kontekst je da treba nesto da ispadne od bakterije ako postoji evolucija....nebitno sta... nesto)

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 9 минута, Bokisd рече

    (pa, kontekst je da treba nesto da ispadne od bakterije ako postoji evolucija....nebitno sta... nesto)

    Ali ne može bilo šta...može nastati neki drugi mikroorganizam recimo, koji bi bio druga vrsta...samo što bi kreacionistima to bilo jedno te isto

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 6 минута, Justin Waters рече

    Ali ne može bilo šta...može nastati neki drugi mikroorganizam recimo, koji bi bio druga vrsta...samo što bi kreacionistima to bilo jedno te isto

    ok, samo sam se nadovezao na pitanje (Erazmo), zasto nije nastao bilo koji taj drugi mikroorganizam ako imamo proces evolucije....

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 10 минута, GeniusAtWork рече

    Кад од тих бактерија настане Дарвил онда може неко да им поверује

    Ne, bez zezanja, ti mi deluješ kao neko ko se razume u te naučne stvari, pa je l' moš ti da mi objasniš zašto se nakon miliona generacija bakterija u laboratorijama nije dobilo nešto što nije bakterija? Stvarno me interesuje to.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 часа, Desiderius Erasmus рече

    Premda manje-više prihvatam TE, ja bih tu još dodao i ovo: zašto u laboratorijama nismo uspeli da od bakterija dobijemo nešto što nije bakterija? Tu ne možemo da se vadimo na kratko vreme, jer u toku samo jednog ljudskog života može da se dobije mali milion generacija bakterija...

    Pa imaš grešku u kategorijama...

    Bakterija je domen. Vidi link:

    i to jedan od samo tri domena: bakterije, arheje i eukariote.

    Mi spadamo u eukariote, zajedno sa svim životinjama, svim biljkama, svim gljivama i protistima.

    Na primer ešerihija koli prema reči bakterija je isto što i čovek, hrast cer ili mali slavuj prema reči eukariota.

    U tom smislu je besmisleno reći: ako tvrdiš da su npr. od nekog zajedničkog pretka nastali čovek i šimpanza (koji su u istoj familiji, redu, klasi, razdelu i domenu) zašto u laboratoriji ne možemo od neke vrste da dobijemo nešto što neće biti čak ni u istom domenu... tj. zašto od čoveka ne možemo da dobijemo nešto što nije ni eukariota (nema membrane oko jedra ćelije i ostalih organela).

    A primera posmatrane specijacije - gde od jedne vrste nastane više vrsta - ima pregršt... ali one naravno ostaju u istom domenu, istom razdelu, istoj klasi, redu, familiji...

     

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 43 минута, Bokisd рече

    (pa, kontekst je da treba nesto da ispadne od bakterije ako postoji evolucija....nebitno sta... nesto)

    Misliš, pored miliona različitih vrsta bakterija trebalo je da ispadne još neka?  :D

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 8 минута, Avocado рече

    Misliš, pored miliona različitih vrsta bakterija trebalo je da ispadne još neka?  :D

    pa, jel' nastala u tom eksperimetu, ako je taj proces brz (koliko sam shvatio)... ili, mozda ovo sto kaze Erazmo, da je nastalo nesto sto nije bakterija,... 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...