Краљ Енглеске Чарлс, који нам долази на Свету Гору и који има поштовање према нашем хришћанском животу, казао ми је једном:
„Старче, ми Енглези не знамо шта значи смирење. Смирење сматрамо комплексом ниже вриједности.“
И вјерујем му! И заиста, када су питали Светог Јустина Поповића — био сам недавно у Србији на једном монашком сабрању и тада ми Митрополит црногорско-приморски Амфилохије рекао да када су питали старца, оца Јустина Поповића која је разлика између римокатолика и православних, он је одговорио да римокатолици немају смирење. Не живе на исправан начин – немају православно васпитање и православни начин духовног лијечења, а то је велика ствар — смирење. Велико је дјело доживљај, искуство.
Питаш: „Идеш ли сваке недеље у Цркву?“
Одговара: „Скоро.“
А то „скоро“ је важно — значи да идеш једне недеље, па онда послије четири недеље поново.
Каже: „Па да не претјерујемо!“
То значи да је тај човјек још увек у тами.
Говорио ми је отац Захарије из Есекса (Енглеска) нешто што ми се у почетку није свидело, али сада и сам прихватам.
Каже ми: дође неко да разговарамо, старче, и питам га:
„Идеш ли сваке недеље у цркву?“
Ако ми каже не, одговорим му:
„Дете моје, иди у добру, па када почнеш да идеш редовно на Свету литургију, онда ћемо разговарати.“
Желим да кажем да човјек жели нешто да разумије, ако жели духовну ријеч, мора да разумије да је неопходно да буде присутан на Светој литургији, јер управо је она метод духовног исцјељења.
Дође ти љекар и каже: сваких осам сати узимај овај лијек.
Ако ти узимаш лијек сваких тридесет шест сати, нећеш се излијечити, наравно!
Тако је и са духовним стварима и духовном методом коју су нам предали Свети Оци.
Зато данас, да би се човјек смирио, мора да има благодат Светога Духа.
Приредио: Свештеник Никола Гачевић
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.