Jump to content
  • JESSY
    JESSY

    Свети праведни Алексије Мечев - Живите духовним животом

    Сетимо се светог праведника Алексија Мечева – чувеног московског старца, доброг пастира који је окупио заједницу, чије наслеђе надахњује вернике до данас. За савет су му долазили разни људи – глумци, филозофи, обични радници, студенти итд.: о. Алексија су посетили свештеник Павле Флоренски, философ Николај Берђајев , вајар Ана Голубкина, уметници Михаил Нестеров, Лев Бруни и др. Објављујемо одломке из његових упутстава духовној деци, који су и данас актуелни.
    ***
    Будите строжи, строжи у духовном посту: то јест научите се савладати, понизити се, бити кротак.
    Нема потребе да осуђујете друге; у туђој кући, ако вам се у посном дану послужи нешто скромно, не треба занемарити нити одбити. А код куће можете попунити ову празнину јачањем било физичког поста, а што је најважније, духовног поста: то јест, не раздраживати се, не осуђивати итд.
    Док постите физички, постите и духовно, не будите дрски ни према коме, а посебно према старијима и овај пост ће бити већи од телесног.
    ***
    Када се пробудите, устаните одмах, немојте се покривати ћебетом.
    Мање филозофије, више акције, па се у животу прво развија на штету другог.
    Оно што предузмете мора се завршити.
    Не би требало да преузимате немогуће подвиге, али ако одлучите да урадите нешто, морате то учинити по сваку цену. Иначе, једном не урадите, па опет, па опет, па ћете помислити - зашто сам то урадио, јер је потпуно беспотребно.
    Ако желите да живите духовним животом, водите рачуна о себи. Сваке вечери размотрите шта сте учинили добро, а шта лоше, захвалите Богу за добро, а покајте се за зло.
    ***
    Никада не третирајте Јеванђеље као гатарску књигу; ако искрсну нека битна питања, консултујте се са упућенијим.
    Пре читања Јеванђеља прекрстите се и реците: „Господе, дај ми разум, дај да разумем шта је овде“. И после овога се дешава да случајно нађеш неку врсту увида и почнеш да схваташ значење овога или онога; а онда треба узети и записати ове мисли.
    ***
    Треба се молити као дете, са чврстом вером.
    Пошто је молитва Господња скраћено јеванђеље, потребно је да јој приступите са одговарајућом припремом.
    ***
    Можете се причестити сваке недеље, само се уздржите од главног греха.
    Ако се појаве маловерне мисли, нарочито пре причешћа, одмах реците: „Верујем, Господе, помози мом неверју“.
    У храму се клони оних који воле да причају.
    ***
    При јављању лоших мисли, ако је само једна, почните да се молите, а ако их је више, узмите у руке неку озбиљну књигу или започните неки посао.
    У свему се тако мора понашати: ако нешто треба да урадиш, сети се сада како би Исус Христос поступио овде, нека ти ово буде водич у свему. Тако ће се постепено све лоше и грешно повући од тебе.
    Сваког дана, као мајка, покај се Богородици за своје грехе.
    ***
    Са родитељима, ако имају било каквих недостатака, треба поступати блаже.
    Човек који истински воли потпуно заборавља себе, заборавља да постоји, размишља само о томе како да спасе неког другог. Морамо се трудити не само делима, већ и речима да не заведемо другог.
    Више живите својим умом, својим мислима; ваше срце је слабо развијено, морате га развијати: замислите себе на месту других.
    Не благосиљам ширење лоших гласина о другима; наша је дужност да говоримо оно што је поучно и корисно.
    Када видите нешто лоше око себе, погледајте себе одмах да видите да ли сте ви разлог за то.
    Трудите се да образујете своју млађу браћу и сестре; утичите на њих својим примером, и запамтите да ако имате било какве недостатке, они их лако могу усвојити. Господу ћете одговарати у овој ствари.
    Пожелите свима срећу и бићете срећни и сами.
    ***
    Гледајте ведро у даљину; нема потребе за малодушношћу.
    ***
    Васкрсли Господ захтева наше васкрсење.

     

    https://psmb.ru

     




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    Ма ко да смо, и ма каквим послом да се бавимо – било да управљамо домом, или испуњавамо неку јавну дужност, било да вoдимо земаљске послове, или да се старамо о небесном, да обрађујемо поље, или радимо у радионици – свугде смо уз, поштено обављање свог посла, дужни да испуњавамо хришћанске обавезе.

    ***

    Бог не испуњава наше молитве, зато што оно за шта се молимо неће нам бити на корист.

    ***

    Треба пазити на себе. Када осетиш да наилази жеља да повредиш неког, кажеш неку оштру реч, заобиђи је.Убрзо ће та жеља проћи, а за њом и дело.

    ***

    На зло одговарај добрим. Често се дешава да нам ти људи (непријатељи), говоре оно што сами не примећујемо.

    ***

    Треба да олакшавамо једни другима, када видимо да је некоме тешко; треба прићи тој особи, узети на себе његов терет, олакшати му, помоћи чиме можемо. Таквим поступцима, састрадавањем са другим, саживотом са другим, можемо се сасвим одрећи свог Ја, сасвим га заборавити. Када то задобијемо, а уз то и молитву, тада никада нећемо пропасти, ма где да одемо, и ма кога да сретнемо.

    ***

    У тузи, не треба роптати и не треба се свађати са Богом. Њему се треба обраћати молитвом, са благодарношћу. Господ није као човек; човек ако претрпи нешто од неког, одмах се труди да узврати, а Господ, и у тузи се труди да нас исправи. Ако бисмо знали шта други трпе, не бисмо роптали.

    ***

    Загрлити све љубављу може само Господ, зато, заволети све можемо само кроз Христа.

    ***

    Случајност на земљи не постоји; ниједан наш сусрет није случајан. Господ нас с разлогом упознаје са неким људима. Ето, ми се, на пример, односимо према људима које срећемо у животу, равнодушно, без пажње. Међутим, Господ тог човека приводи теби, да би му ти дао оно што он нема; наравно, не у материјалном смислу, већ у неком ширем: да би га научио љубави, смирењу, кротости, једном речју, да би га својим примером привео Христу. Ако га одбијеш, ако му не послужиш, имај на уму, да та особа свакако неће бити ускраћена добродетељи. Господ ти даје могућност да урадиш нешто добро, да Му се приближиш; ако ти не желиш, Он ће наћи другог човека, који ће дати овоме све што му треба.

    ***

    Господ је тако близу свима нама, тако нас све воли, да је увек спреман да нам помогне. Зато, када нападају помисли, обрати се Господу; ако осећаш да ври злоба, мржња према некоме, позови Мајку Божију: „Владичице, помози ми, немоћан сам, не могу, желим бити добар, помози ми“, – усрдно, са сузама се помоли, а потом – знате како мајка трчи своме детету, када оно заплаче, када му се нешто деси, исто тако нас и Господ воли, и увек ће помоћи.

    ***

    Ђаво се не може борити против смирења. А ми га немамо. Сви мислимо на себе, сви се трудимо да некако сами уредимо своју срећу, да ставимо себе на Божије место; а сваки горди човек је несрећан човек, он се удаљава од Бога; зато су светитељи избегавали почасти, у страху да ће се погордити и удаљити од Господа, да ће престати да Му служе, и да ће почети да служе свом Ја.

    ***

    Ви видите, браћо, да духовно помрачење прати удаљавање Светла, који просвећује сваког човека, и прати дубоки мрак, тама. Коме није страшна та тама, ко је се не плаши? Ко неће бити спреман да бежи од ње, да би што пре дошао у чудесну, жељену светлост Спасења? Сећаћемо се и веровати, да је само Светлост Христова, Светлост духовна највеће благо, савршенство, блаженство. Вероваћемо и тежити Њој, Светлости Христовој.

    ***

    Какве молитве су угодне Богу? Те, у којимо молимо заиста нешто корисно и молимо за славу Божију, и за добро ближњих, то јест, пројављујемо љубав према Богу и ближњима.

    ***

    Молећи „Оче“, исповедамо, да љубимо Бога, као Оца; говорећи „Оче наш“, признајемо све хришћане за браћу и молимо се не толико за себе, колико за њих.

    ***

    Хришћана не замишљамо као биће духовно, ослобођено свих земаљских брига и стега. Он је, пре свега, становник земље, која неминовно утиче на њега, и налаже на њега своје обавезе, и услове постојања; он је син своје отаџбине, коме служи, и део човечанства, коме припада, и заједно са тим, он је биће обдарено умом и срцем, са потребама свете вере, знања и добра, уз тежњу према вишем развоју на земљи, ради неба. У складу са тим призвањем, леже на њему различите бриге: према свету – његов дуг да се труди и уреди своје спољашње благостање, према отаџбини – да поштено испуњава обавезе свог призвања, и да служи на општу корист; и више од тога, да се стара о својој души, украшавајући је чистотом савести и добрим делима.

    http://www.pravoslavie.ru/113924.html

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима



    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...