Није довољно избегавати зло, треба чинити и добро

Када почне тражење самооправдања и неуморно брбљање, тада се клирик умори, душа му се оптерећује, јер је Света Тајна обезвређена, јер види да нема покајања, него само јадиковке, нема смирења, већ је присутна гордост и самољубље, не постоји брига за спасење, већ за удобност.
Када идете код свог духовног оца, идите да исповедате своје грехе, а не да расправљате о једном или другом. Сви знамо шта нам је чинити и како смо позвани да живимо. Расправљати и тражити решења у ћорсокаку који смо сами створили – без жеље да се мењамо – сулудо је и води у деструкцију.
Наравно, питаћете свог свештеника за савет и мишљење, али то ће се десити након исповести ваших грехова.
Задатак нашег духовног оца је да нас приведе Христу. На човеково питање: „Како ћу се спасити?“, наш клирик и Црква смело одговарају. Показују нам Христа, Његово смирење, кротост, целомудреност, једноставност, праштање, Крст.
Понекад смо сведоци таквих исповести, у којима човек не помиње никакав грех, јер нема покајања, већ само згоде из његовог живота и разне проблеме у празнословљу. Тада из храма изађем разбијен, немам жељу ни за чим...
***
Две врсте искушења задесе човека: једно искушење рађа задовољство, а друго доноси бол.
Прво се дешава по човековој жељи – он сам себе искушава због пожуде коју има да би задовољио своју страст.
Друго није по вољи човековој, већ је оно што га ослобађа и чисти. У овом искушењу је патња и бол, који чувају човека од његовог трајног пада.
***
Да би аутомобил кренуо и стигао до крајње тачке, није довољно да не притиснете кочницу, већ морате дати и гас.
Тако је и у духовном животу. Да бисте духовно успели, није довољно „укротити“ своје страсти, морате их преобразити у врлине.
Није довољно избегавати зло, треба чинити и добро.
Није довољно обуздати своје лоше ја, већ "дати гас" свом добром ја .
Без духовног гаса не можемо постићи свој духовни успон у Царство Божије. . .

архим. Павлос Пападапулос

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)

извор