Зоран Ђуровић: Постање, 1-3: буквални превод

Зоран Ђуровић: Постање, 1-3: буквални превод

Посвећено Дејану и Нини Рајковић[1]

Дугујем извинење најплеменитијем професору Ивану Марковићу, јер сам обећао овај превод још летос, али сам одустао јер сам преводио пола главе на дан. Врућина је била неподношљива, тако да ми се мозак растопио. То ме је пак све подсетило кад сам свратио једном приликом код кума Милета, он ми традиционално отворио пиво и каже: „Можеш ли да замислиш каква је бесмислица стих у једној новој песми: Гори море, топе се планине?“. То је из песме неког Џорџ Лукас Јоксимовић. До пре неки месец сам мислио да је у питању једна особа, али сам сазнао да су две. Дакле, због растапања мозга  не стигох да урадим овај буквални превод.

Превод служи да онима који не познају јеврејски менталитет приближи сам текст, начин на који је настао и промишљан. Да се упореде два различита извора о стварању, свештенички и јахвистички, који иде од Пост 2,4б. Прати се углавном ред речи, преводи уредно све осим неких препозиција које би у српском биле сасвим бесмислене („рече над“). Такође, следи се као правило превођење истом речју, иако није у духу српског језика. Није намера да се осети лепота у српском изражавању, него да се види како је Јевреј мислио и говорио.  

Верујем да ће пажљиво ишчитавање ова два извора бити од користи на декретардизацији наших теолога. Да забораве на протестантске и секташке стазе и богазе.

1. ¹ У почетку Бог створи небо и земљу. ² Земља беше безобличје и пустара, и тама [беше] над лицем бездана; и дах Божји је лебдео над лицем вода.

³ И рече Бог: „Нека буде  светлост“. И би светлост. ⁴ И Бог виде светлост да је добра! И раздвоји Бог између светлости и између таме. ⁵ И назва Бог светлост „дан“, и таму назва „ноћ“. И би вече и би јутро, дан један.

⁶ И рече Бог: „Нека буде свод посред вода, да раздваја између вода и вода“. ⁷ И створи Бог свод, и раздвоји између вода испод свода од вода над сводом. И би тако. ⁸ И назва Бог свод „небо“. И би вече и би јутро, дан други.

⁹ И рече Бог: „Нека се саберу воде под небом на једно место, и нека се појави суво“. И би тако. ¹⁰ И назва Бог суво „земља“, а зборишта вода назва „мора“; и виде Бог да беше добро. ¹¹ И рече Бог: „Нека зазелени земља заленило, траву што доноси семе, и дрвеће родно, које доноси род имајући у себи своје семе на земљи по својим врстама“. И би тако. ¹² И пусти земља из себе зеленило, траву што доноси семе по својим врстама, и дрвеће које доноси род имајући у себи своје семе по својим врстама; и виде Бог да беше добро. ¹³ И би вече и би јутро, дан трећи.

¹⁴ И рече Бог: „Нека буду светилници на своду небеском, да одвајају између дана и између ноћи, и да буду знаци за празнике, за дане и за године, ¹⁵ и нека буду светлници на своду небеском, да светле над земљом“. И би тако. ¹⁶ И створи Бог два светилника велика: светлник велики да влада даном, и светлник мали да влада ноћу, и звезде. ¹⁷ И даде их Бог на свод небески да светле над земљом, ¹⁸ и да да владају над даном и над ноћу, и да одвајају између светлости и таме; и виде Бог да беше добро. ¹⁹ И би вече и би јутро, дан четврти.

²⁰ И рече Бог: „Нека проврву воде вревом живих бића, и летачице нека лете изнад земље, по лицу свода небеског“. ²¹ И направи Бог грдосије морске и све живе створове што гмижу и што врве по води по врстама својим, и све летачице крилате по врстама својим; и виде Бог да беше добро. ²² И благослови их Бог говорећи: „Плодите се и множите се, и напуните воде по морима, и летачице нека се множе на земљи“. ²³ И би вече и би јутро, дан пети.

²⁴ И рече Бог: „Нека пусти земља жива бића по врстама својим, стоку и гмизавце и звери земаљске по врстама својим“; и би тако. ²⁵ И направи Бог звери земаљске по врстама својим, и стоку по врстама својим, и све гмизавце земљске по врстама својим; и виде Бог да беше добро. ²⁶ И рече Бог: „Да направимо земљанина по нашој слици, као наш налик, и нека завладају рибама морским, и летачицама небеским, и стоком и целокупном земљом и сваким гмизавцем што пузи по земљи“. ²⁷ И направи Бог земљанина по својој слици, по слици Божијој створи га; мушко и женско створи их. ²⁸ И благослови их Бог, и рече им Бог: „Плодите се и множите се, и напуните земљу, и потчините је, и завладајте рибама морским и летачицама небеским и свим живим бићима што гмижу по земљи“. ²⁹ И рече Бог: „Ево, дао сам вам све биље што сеје семе које је на лицу све земље, и сва дрвећа која имају у себи плод дрвета које сеје семе; то ће вам бити за храну. ³⁰ А све звери земаљске и све летачице небеске и за све што гмиже по земљи, у којима је живо биће, нека је за храну све зелено биље“; и би тако. ³¹ И виде Бог све што је створио, и гле, беше веома добро! И би вече и би јутро, дан шести.

2. ¹ И беху завршени небо и земља и сва војска њихова. ² И заврши Бог у дан седми свој посао, који уради; и почину у дан седми од свег посла свога, кога уради. ³ И благослови Бог дан седми, и посвети га, јер у тај дан почину од свег посла свога, кога учини Бог радећи. ^4a Ово [су] рођења неба и земље, када беху створени,

_4b у дан [у] који Јахве Бог направи земљу и небо, ⁵ и ниједан грм пољски још не беше на земљи, и ниједна трава пољска још не ницаше – јер још не пусти Јахве Бог дажда на земљу, и не беше земљанина да ради земљу, ⁶ али се пара са земље подизала и натапала сво лице земље. ⁷ И направи Јахве Бог земљанина [од] праха од земаље, и дуну му у нос дах живота и поста земљанин живо биће. ⁸ И засади Јахве Бог врт у Едему, на истоку; и онде постави човека, кога је направио. ⁹ И Јахве Бог учини да никну из земље свакојака дрвета лепа за гледање и добра за јело, и дрво живота усред врта и дрво познања добра и зла. ¹⁰ И река отицаше из Едема да би натапала врт, и оданде се гранала и настајала у четири главе. ¹¹ Име једне [је] Пишон; она окружује целу земљу Хавила, где [је] тамо злато; ¹² и злато те земље [је] добро; тамо [има] бдола и камена оникса. ¹³ И име реке друге [је] Гихон; она окружује целу земљу Куш. ¹⁴ И име реке треће [је] Хидекел; она тече према истоку Ашура. И река четврта то [је] Ферат. ¹⁵ И узе Јахве Бог земљанина и постави га у врту Едемском, да га ради и да га чува. ¹⁶ И заповеди Јахве Бог земљанину говорећи: „Од свакога дрвета из врта јешћеш, јешћеш; ¹⁷ али са дрвета познања добра и зла, са њега нећеш јести; јер у дан у који ћеш јести са њега умрећеш, умрећеш“. ¹⁸ И рече Јахве Бог: „Није добро да буде земљанин сам са собом; хајде да направим за њега помоћ насупрот њему“. ¹⁹ И направи Јахве Бог од земље сва жива бића пољска и све летачице небеске, и доведе их земљанину да види како би их назвао, све то чиме би земљанин назвао живо биће, то би му било име. ²⁰ И земљанин назва именима сву стоку и летачице небеске и сва жива бића пољска; али за земљанина се не нађе помоћ насупрот њему. ²¹ И баци Јахве Бог кому на земљанина, и он заспа; и узе једно од његових ребара, и затвори месом на његово место. ²² И направи Јахве Бог ребро, које узе од земљанина, у жену и доведе је ка земљанину. ²³ И земљанин рече: „Ова [је] сада кост од мојих кости, и месо од мог меса. Ова ће се звати човечица, јер је од човека узета она“.

²⁴ Стога ће оставити човек оца свога и матер своју, и прилепиће се жени својој, и биће једно месо. ²⁵ И беху обоје голи, земљанин и жена му, и нису се стидели.

3. ¹ И змија беше оштроумнија од свих живих бића пољских, које направи Јахве Бог. И рече жени: „Тако вам је Бог казао: 'Нећете јести са сваког дрвета у врту...'“  ² И рече жена змији: „Од плодова дрвећа у врту јешћемо; ³ али за плод дрвета које [је] усред врта, казао је Бог: 'Нећете га јести ни дотицати, да не бисте умрли'“. ⁴ И рече змија жени: „Не, нећете умрети, нећете умрети; ⁵ јер зна Бог да у дан кад будете јели од њега такође ће вам се отворити очи, и ви ћете бити као Бог, знајући добро и зло“. ⁶ И виде жена да добро беше дрво за јело, и да беше пријатно оно за очи, и пожељно беше дрво за постизање мудрости, и узе од његовог плода и једе, и даде такође свом човеку са њом, и он једе. ⁷ И отворише се очи од њима двома, и познаше да голи беху они, и сплетоше лишће од смокове и начинише себи прегаче. ⁸ И зачуше глас Јахвеа Бога, који је шетао по врту на издаху дана; и сакрише се земљанин и жена његова од лица Јахвеа Бога међу дрвећем у врту. ⁹ И позва Јахве Бог земљанина и рече му: „Где си?“ ¹⁰ И он рече: „Чух глас твој у врту, и уплашио сам се, јер го сам ја, и сакрих се“. ¹¹ И рече: „Ко ти каза да си го? Од дрвета за које сам ти наредио да не једеш, ти си, дакле, јео?“ ¹² И земљанин рече: „Жена коју си ставио са мном, она даде мени од дрвета, и једох“. ¹³ И рече Јахве Бог жени: „Шта [је] ово [што] си урадила?“. И рече жена: „Змија ме превари, и једох“. ¹⁴ И рече Јахве Бог змији: „Пошто си учинила ово, проклета да си мимо све стоке и мимо свих живих бића пољских; по трбуху своме ходаћеш и прах ћеш јести у све дане живота свога. ¹⁵ И непријатељство ћу ставити између тебе и жене, и између семена твога и семена њеног; он ће рањавати главу твоју, и ти ћеш рањавати пету његову“. ¹⁶ А жени рече: „Ја ћу умножити, умножићу твоје муке и твоју трудноћу, у муци ћеш рађати синове, и према човеку твоме жеља твоја [биће], и он ће владати над тобом“. ¹⁷ И земљанину рече: „Зато што си послушао глас жене твоје и појео од дрвета за које сам ти наредио рекавши: 'Од њега нећеш јести!', проклета [је] земља због тебе! С муком ћеш се од ње хранити у све дане живота свога. ¹⁸ И трње и коров ће ти рађати, и јешћеш биљке пољске. ¹⁹ Са знојем ноздрва својих јешћеш хлеб, док се не вратиш у земљу јер си од ње био узет; јер [си] прах, и у прах ћеш се вратити“. ²⁰ И рече земљанин име жени својој Хавва, јер она би мајка свим живима. ²¹ И направи Јахве Бог земљанину и жени његовој хаљине од коже, и обуче их. ²² И рече Јахве Бог: „Гле, земљанин поста као један од нас знајући добро и зло; сада, да не пошаље руку своју и узме још од дрвета живота, и поједе и да живи довека!“. ²³ И посла га Јахве Бог ван врта Еденског да ради земљу, од које би узет. ²⁴ И изагна земљанина и постави на истоку врта Еденског керубе и пламен од мача окрећућег да би чувао пут ка дрвету живота.