Jump to content
  • Поуке.орг инфо
    Поуке.орг инфо

    Здравко Пено: „На пола пута“ – о теолозима-дарвинистима, вери и лицемерју

    А зашто видиш трун у оку брата свога брвна у оку свом не осећашИли, како можеш рећи брату свом: Стани да ти извадим трун из ока твог; а ето брвно у оку твом? Лицемјере! Извади најприје брвно из ока свог, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата свог.
    (Мт. 7, 3–5)

    Не знам да ли је био сан или јава. Видим себе на операционом столу и око мене људе под маскама, с оштрим скалпелима, неки држе и ножеве, спремни да секу. Је ли то онај час анатомије? Не разабирам свима лица, већину ипак препознајем. Погледи им сведоче да су одлучни да започну крвави пир. Хтедох да им кажем: Што чините, чините брзо. Но, онда намах схватих да ће потрајати, јер немају посла само са мном. У операционој сали лежаху на столовима бројни, знани и незнани људи. И разабрах њихове гласове; многи вапијаху: Дођи, дођи Господе!
    (Симона Анастасијевић, Живот под маском) 

    Када се човек нађе на удару ненависника различитих врста, онда се неизоставно мора определити између тога да ли да покуша да напад отрпи и избегне даљи сукоб или да узврати и изобличи противника, а да му притом ни у најмањем не буде налик. Различите примере с тим у вези нам својим житијима нуде светитељи Божији. Премда физички изузетно снажан, св. Серафим Саровски је у ситуацији када су се на њега окомили разбојници, најпре помислио да се с њима обрачуна; у руци је тада имао секиру; већ у следећем часу насилницима се кротко предао. Духовно јак, показао је спремност да претрпи физички бол, имајући засигурно на уму Христове речи: Не бојте се оних који убијају тијело, а душу не могу убити (Мт. 10, 28). На сасвим другачији начин, под другачијим условима, реаговао је против јеретика Арија св. Никола, епископ Мирликијски. Непријатељима Истине, који се не обрушују на једног човека и који, не одступајући од лажи против Цркве, угрожавају „малу браћу Христову“ – маловерне и оне слабе у вери, супротставити се мора.

    Лукавство и безумље теолога-дарвиниста, „лажне браће“, прикривених иза својих звања и положаја у Цркви, не јењава ни пошто су се, наводно, током прошлогодишњег заседања Светог Архијерејског Сабора јавно покајали. Десеторица предавача на ПБФ-у у Београду, том приликом су, да подсетим, изненадили чак и неверујуће својом спремношћу да се покажу „у тренду“, потписујући Апел против иницијативе да се изврши ревизија изучавања теорије еволуције у школском систему, тј. успостави објективан, а не идеолошки приступ. Овим гестом искорачили су чак и испред појединих представника научних дисциплина који се Дарвиновим учењем уско стручно баве. Толерантни и снисходљиви према представницима природних наука, с којима у разговорима махом износе инфериорне ставове против мајмунообразне антропологије, „лажна браћа“ потенцијалну теолошку полемику по овом питању би да сасеку у зачетку, нестерилисаним хируршким сечивима, заборављајући, можда и не искусивши, да животворна реч Истине има дејство огња који разоткрива свако лицемерство.

    На кратко су се примирили теолози дарвинисти из редова Цркве после опомена и епитимија које су добили као плату за своју дрскост. Глас лажних просветитеља изнова је одјекнуо, овога пута из уста Андреја Јефтића. Судећи према свом ангажману у јавности, овај својеврсни портпарол и активиста дарвинистичко-теолошког табора са ПБФ-а, доцент на Катедри за патрологију и, наравно, потписник поменутог Апела, огласио се написом Час анатомије – патологија једног плагијата у интернет-магазину Теологија.нет, како би оповргао „гласине“ (не навевши где се чују и ко их шири) да текст Теорија еволуције између науке и идеологије, вере и хипокризије, који сам првобитно понудио поменутом порталу, није одбијен „из идеолошких разлога“, већ зато што је „квалитет (рада) изразито споран“. Између ове две почетне, међу многим другим Јефтићевим констатацијама, јаз је дубок онолико колико и између истине и лажи.

    И као што су наводне „гласине“ подстакле бранитеља еволуционизма на хитру акцију, своју стварну намеру он је сакрио иза паравана уређивачке политике интернет магазина Теологија.нет. „Пуна слобода у избору теме и начину на који се теме обрађују“ предочена је свим потенцијалним сарадницима у отвореном позиву на почетној страници овог сајта. Не постоје, међутим, прописане техничке регуле које би аутори требало да поштују, нити су дефинисани стандарди у приређивању текстова на који би се сарадници унапред обавезали; нису ни даље, ни ближе назначени критеријуми процене „квалитета“ за које уређивачка екипа моли будуће „приложнике“ текстова. Сама пак одредница „магазин“, којим је декларисан статус Теологија.нет-а, говори о степену (не)очекиване научности, што потврђују доступни садржаји, а пре свега поменути Јефтићев спис. Од наслова, преко стила излагања, до ниско интонираних „закључака“ дати магазин он је управо спустио до нивоа таблоида. У томе је, мора се признати, показао вештину и инспирацију на којој му ловци на трачеве могу позавидети. Зацртани циљ иницијатора теолошког магазина – развијање аргументоване теолошке полемике, овај члан уредничког тима у потпуности је промашио. И не само да је промашио, него га је свесно избегао, кренувши у посве другом правцу. Ево и каквом.

    Представио је мој текст крајње тенденциозно, у кривом светлу, фрагментарно, управо онако како секташи ваде исечке из контекста, без назнаке целине садржаја и његове поенте. У намери да потврди компетентност одлуке редакције испред које иступа, Јефтић се определио за „анализу анатомије спорног текста“, задржавајући се, не случајно, само на његовом првом делу од четири странице које се тичу научне и здраворазумске критике теорије еволуције. Такође, не случајно, други део текста – теолошка критика еволуције, Јефтићевом скалпелу или детектору плагијата у потпуности је измакао, „у недостатку времена“, знања или пак зато што је услед катарзе идеолошке страсти, остао без набоја.

    Откривши извор из којег сам преузео одређена места, Јефтић је у бруталном заносу, покушао да своје, квази доследно, методолошко сечиво стави изнад саме суштине рада чији сам потписник. Истина је да ми намера уопште није била да ставове у тексту Теорија еволуције између науке и идеологије, вере и хипокризије документујем ни избором, још мање укупном коришћеном литературом и изворима; отуда нисам посегао ни за референцама, нити за додатним појашњењима у фуснотама. Изоставио сам, с разлогом, и помињање имена муслимана Харуна Јахија. Опредељење за његове одређене, упечатљиве ставове, додатно ћу појаснити. Подразумева се, да је на порталу Теологије.нет била озваничена форма ауторских прилога, мој би – популарним језиком писани текст, био сасвим другачије „опремљен“.

    Истог принципа – неспровођења за научни рад уобичајених стандарда, држао сам се и у тексту Апел на апел, написаном прошле године и прочитаном током заседања Светог Архијерејског Сабора. Управо у жељи да отклоним потенцијални лични одијум и да, што је важније, цео проблем поставим тамо где му је место – у жижу саборне свести Цркве, у њему нпр. нисам обелоданио да несувисли, удворички коментар: „Бог је створио свет, како – питајте биологе“, припада Андреју Јефтићу. У писаном предању Цркве, поштовање цитатности није никада била испред главне поруке текста. Није неопходно, па ипак ваља подсетити, да ни апостол Павле приближавајући истину Јеванђеља (Дап. 17, 28) древним Јелинима, није износио имена њихових философа и песника који су исповедали Христово Оваплоћење пре Његовог доласка. Чинио је то зато што су њихове идеје биле битније за мисију Цркве, од самих имена која је засигурно добро знао. Да ли је питање времена када ће се Јефтић осмелити да свом анатомском ножу и методолошком детектору изложи, рецимо, читаве књиге једног од несумњиво највећих теолога 20. века, о. Георгија Флоровског, без фуснота и с ограниченим избором референтне литературе? А можда ће Флоровског ипак заобићи, будући да се теоријом еволуције није подробније бавио? Јасно је, дакле, да није на удару „Платон, него Истина“. Посреди је истицање форме испред садржаја, „да се Власи не сете“ ко је ко у причи о вуку и јагњету.

    Post festum позивање на уредничке стандарде притворног ревнитеља у очувању „пуне слободе када је реч о избору тема и начину (подвукао З. П.) на које се те теме обрађују“, био би пуцањ у празно, недостојан реакције, да исход лицемерне опсервације тврдокорног дарвинисте није закључак да су „симптоми патолошког стања (ваљда не само мог? – З. П.) шири од оквира самог рада“.

    А где је у тој ширини, коју Јефтић мери својим аршином, Харун Јахи – Аднан Октар? Савест теолога неодарвинисте као да умирује то што чињенице против теорије еволуције износи, како наводи, „осуђивани криминалац, обмањивач и опскурни преварант (…) гротескни исламски креациониста, лидер секс-култа који се терети за тешке злочине“. Признајем, пикантерије из Јахијевог живота нису биле тема мојег интересовања, још мање проучавања (познато ми је да се бавио личношћу Христовом у једној од својих књига, остајући у границама куранског учења). Презентујући „тамну страну“ Јахијеве личности и његову бурну животну сторију, Јефтић заправо подмеће кукавичје јаје. И какве везе има живот овог муслимана с његовом критиком еволуције? Да ли би био бољи научник да је којим случајем суфи аскета? Не могу се хришћански критеријуми безусловно преносити на све који се науком баве, поготово не у домену природе и трагања за истином заложеном у природи. Није сваки научник неизоставно етичан сходно хришћанским мерилима. Па чак и када је најетичнији, што је врло пожељно зарад напредовања у Духу и Истини, то још увек не значи да ће неки научник направити корак напред у вери.

    Шта је, дакле, хтео постићи Јефтић описујући Јахија попут колумнисте ангажованог у  „жутој“ штампи? Један од одговора јесте да свака острашћеност води самозабораву и губљењу тла под ногама. И када се амбис отвара, претећи својом дубином, утопљеник се хвата за сламку, оповргавајући неумитан исход пропасти. Тонући у вировима дарвинизма, Јефтић, нажалост, покушава да саблазни читаоце и да им наметне помисао о томе како је одвратан лик не само Харуна Јахија, већ и онога што је о еволуцији имао да каже. И на томе се не зауставља. Етикету с Јахијевим ликом безочно прилепљује и мени који његове ставове против теорије еволуције наводим; самим тим прилепљује га и свима онима који се са истим ставовима слажу. Да ли би убудуће, следећи Јефтићеву методологију, присталице Дарвинове доктрине требало третирати као мајмунолика бића? Не дао Бог! Према учењу св. Максима Исповедника и демони никада не престају бити анђели по природи, без обзира на то што су на етичком плану од злобе потамнели.




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    Али да се вратимо на текст...

    Дакле, нешто нисам видео да се проф. др Здравко Пено осврнуо на оптужбе да је његов рад ПЛАГИЈАТ! Обашка што су референце узете из радова Харун Јахија, готово од слова до слова, а добро знамо да он не би смео да буде никоме никакав ауторитет, а нарочито цењеном професору који, верујем, није знао о каквом се контраверзном типосу ради. 

    Слажем се, у једном делу, са професором Пеном да свакако треба изабрати тај средњи пут. Лично нисам ни убеђени еволуциониста али ни креациониста у оном протестанстском смислу речи. Но, морамо да будемо и људи од науке, а то је веома битно да би се читава проблемати разумела на прави начин, да не будемо као Црква дискредитовани од стране научних радника, да их није брига шта Црква каже.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Ако овакво плагирање прође без санкција, и ако је ово начин да се плагијат оправда, углед интитуције у којој ради као професор ће се непоправљиво урушити. А будући да је реч о образовној институцији наше Цркве, ово наноси огромну штету целој Цркви. Надам се да о томе неко ко је надлежан размишља. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 часа, Поуке.орг инфо рече

    Није питање свих питања ни откриће нецитираних Јахијевих цитата, нити његова личност, као што би хтео да читаоца убеди Андреј Јефтић. Питање, међутим, јесте да ли су наведени Јахијеви ставови истинити или нису?

    Ево упрсво ово. Уважени професоре, није ово питање свих питања. Питање свих питања је да ли је или није један академски радник, професор факултета, угледна личност у нашој Цркви, плагирао или не свој текст? А подпитање је од кога је то плагирао? То је питање свих питања. Мада би ви вероватно волели да је питање нешто друго. Али није. 

    Управо сте ви, професоре, дали др Јефтићу могућност да постави то питање у центар разматрања. Да дискредитује ваш рад не по основу изнесених ставова и контрааргумената, него по онову тога да сте се послужили дубиозним (благо речено) методама и обилато плагирали турског вођу сексуалног култа.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Ја знам ко је Харун Јахја на основу књига које су популарне верске књиге о савременим темама.На оном снимку нема ништа страшно ,мени су гори они калуђери што дрљају по гитари.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Изнећу лично мишљење поводом овог случаја.

    Заиста не мислим да је текст проф. З. Пена који критикује проф. А. Јефтић уопште било где схваћен као некакав научни рад па да му зато овај други спочитава плагијат или прети одузимањем академског звања. Просто, текст ко текст. Додуше, могао је да га помене аутора и мирна Бачка, али авај, јасно је да би цитирање Јахија изазвало подсмех. Добро, г. Јефтић у свом тексту одговара зашто текст г. Пена није објављен на Теологија.нет, одговара дајући разлоге.

    С друге стране, иако г. Пено има право да чита шта и кога хоће, да у истом ужива па и да га протежира, смешно је што буквално преписује овог турског гуруа. Или мене, или било кога. :naklon:

     

    Г. Јефтић је изнео јасне оптужбе на рачун г. Пена па, ако је овај имао чиме да одговори, то је могао тако и да уради а не овако. Свело се на ,,трчање поред пута" и на контранапад заменама теза и, у неку руку, ,,ад хоминем" напад. Бар мени.

    Зато, све у свему: млако.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 минут, Августин рече

    Ја знам ко је Харун Јахја на основу књига које су популарне верске књиге о савременим темама.На оном снимку нема ништа страшно ,мани су гори они калуђери што дрљају по гитари.

    На овом снимку и нема ничега лошег али зато има читав документарац кога је овај снимак само део. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Не бих рекао да је Харун Јахја икакав сексуални гуру.Тамо су хапсили обичне учитеље као неке припаднике секти.Пено има право да цитира кога хоће.Можда се њихове поставке једноставно поклапају.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 минут, Августин рече

    Не бих рекао да је Харун Јахја икакав сексуални гуру.Тамо су хапсили обичне учитеље као неке припаднике секти.Пено има право да цитира кога хоће.Можда се њихове поставке једноставно поклапају.

    У документарцу који је снимљен о њему постоје исповести девојака како их задовољава и слично. Он лично ту говори о свом учењу итд. Новинарка која је то радила је нешто снимала и кришом, без дозволе. Невероватно је да то постоји у 21. веку.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 6 минута, Ведран* рече

    Амин! :smeh1:

    Да цитира

    Да, треба да цитира у научном раду али мислим да сме и да га не наводи у обичном чланку. А оно његово и није научни рад.

    (Исто проклизасмо и Августин и ја.)

    пре 4 минута, Ведран* рече

    Ајме! А где ви живите мили Леоне? :D

    Па добро, могуће да има али је недопустиво. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Анализа једног виђења: Мислим да је гдин Андреј у старту претерао. Понела га је она народна "у мене су и нож и погача" или ти, ја сам доцент на ПБФу, и ја сам режисер "теологија.нет" а очигледно и "поуке.орг". Tенденциозни наслов његовог писанија "Час анатомије" открива и његову нехришћанску надменост, рекло би се у маниру "Здравко сад ћу ја да ти одржим један час". Ово је свакако и један класични приступ на личним релацијама целој расправи који није био у границама опсервирања унутар професионалне (професорске) етике (више се може рећи да је био вулгаран, што се не може рећи за Здравков текст). Такође, јако је тенденциозно било говорити о "плагијату" текста који није имао тежину научног рада, јер није био опремљен критичким апаратом, и из тог аспекта "претити" или опомињати како се због плагијата губи место професуре. Место професуре су губи ако је докторски рад "плагијат" па је стечена титула доктора мањкава, јер професор није стекао звање доктора својим научним истраживачким радом. Колико ме још сећање служи професор др Здравко Пено је своју дисертацију бранио пред седам чланова комисије, међу којима је један од њих био чувени Никос Мацукас, сложићемо се велики професор на чијим смо се књигама у издавачкој режији Беседе и Каленића сви напајали. Не морам напомињати и лично познанство професора Пена са митрополитом Зизјуласом кога је ето игром случаја слушао на докторским студијама и на чију препоруку је и добио стипендију грчке владе (овим не хвалим Здравка лично, него желим да укажем на то да Здравко Јахија не познаје, није се пријатељијо са њим, а ипак се са њиме доводи у везу очито злонамерно, док се сва ова друга референтна познанства нигде и не помињу). Овде ћу се укратко осврнути на чланове комисије гдина Андреја Јефтића, од којих је један ето промовисан у докторску титулу под менторством др Здравка Пене (г. Дарко Ђого), па ме чуди бесомучно оспоравање г. Пена иако се не оспорава његов ученик. Да наставимо о плагирању: професор може изгубити професуру ако у пет година не објављује довољан број научних радова, односно ако су објављени стручни и научни радови плагијати. Такви радови сложићемо се објављују се у релевантним научним часописима који имају своју комисију која се ето бави и тиме да ли је неки рад плагијат или није. Подсетићу да поједини професори у научном часопису Богословље, веома често плагирају сами себе. Уколико буде за потребно пронаћемо радове и варијације разних радова на исту тему са готово идентичним критичким апаратом. На крају, колико је заиста секташки менталитет на ПБФу када је у питању начин запошљавања??? Чини ми се да долазимо до круцијалних ствари око којих се брине и сам Андреј па се труди да унизи и понизи једног професора и учини га "персоном нон грата на ПБФу"? Да ли су сви конкурси на ПБФу затвореног типа, пошто је јавна тајна да се отварају увек за одређену и конкретну личност, која је ето завршила студије на ПБФу. Мора ли тако, и чему онда све формалности око отварања јавног конкурса? На крају, подсетићу овде и на текст Зорана Ђуровића и разним лобијима.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 сат, Августин рече

    Нису тачне оптужбе која на рачун Харун Јахја износи Јефтић.Харун Јахја нема никакаве везе са сектама и култовима.Он је правоверни муслиман који је написао мноштво популарних апологетских књига у којима брани веру у једног Бога.Такви искази о њему да је он неки секташ или слично су чисто подметање јер људи овде не знају ко је.Хвала Богу да се Здравко Пено осмелио да да свој одговор на сомнабулне поставке Јефтића.Ако је например Борба за веру окарактерисана као антицрквени сајт који често са злобом износи одређене чињенице шта је онда теологиј.нет.То је сајт који нема везе ни са црквом ни теологијом него износи нека бунцања умишљених балаваца који би требели да почну од Николајевог катихизиса.Или неке озбиљне текстове старе по 30-50 и више година.Зашто преносите текстове са тог сајта ако схватате његов карактер.Кога се бојите.А знам шта мислите о том сајту.

    Молим администрацију да ми одговори на питања која сам овде поставио.Што се тиче харуна јахја он на снимку изгледа као пре 20 година.Његовр књиге ми је давао човек који је био у одређеном домену на највишој функцији у СФРЈ и сад одједном секташ.Како то нико није знао,а сад је то опште познато.Па колико је хиљада у Турској ухапшено да су припадници Гуленове секте.Овде се неки исмевају као да имају нека тајна знања.То је недолично.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 10 минута, gospodin X рече

    Анализа једног виђења: Мислим да је гдин Андреј у старту претерао. Понела га је она народна "у мене су и нож и погача" или ти, ја сам доцент на ПБФу, и ја сам режисер "теологија.нет" а очигледно и "поуке.орг". Tенденциозни наслов његовог писанија "Час анатомије" открива и његову нехришћанску надменост, рекло би се у маниру "Здравко сад ћу ја да ти одржим један час". Ово је свакако и један класични приступ на личним релацијама целој расправи који није био у границама опсервирања унутар професионалне (професорске) етике (више се може рећи да је био вулгаран, што се не може рећи за Здравков текст). Такође, јако је тенденциозно било говорити о "плагијату" текста који није имао тежину научног рада, јер није био опремљен критичким апаратом, и из тог аспекта "претити" или опомињати како се због плагијата губи место професуре. Место професуре су губи ако је докторски рад "плагијат" па је стечена титула доктора мањкава, јер професор није стекао звање доктора својим научним истраживачким радом. Колико ме још сећање служи професор др Здравко Пено је своју дисертацију бранио пред седам чланова комисије, међу којима је један од њих био чувени Никос Мацукас, сложићемо се велики професор на чијим смо се књигама у издавачкој режији Беседе и Каленића сви напајали. Не морам напомињати и лично познанство професора Пена са митрополитом Зизјуласом кога је ето игром случаја слушао на докторским студијама и на чију препоруку је и добио стипендију грчке владе (овим не хвалим Здравка лично, него желим да укажем на то да Здравко Јахија не познаје, није се пријатељијо са њим, а ипак се са њиме доводи у везу очито злонамерно, док се сва ова друга референтна познанства нигде и не помињу). Овде ћу се укратко осврнути на чланове комисије гдина Андреја Јефтића, од којих је један ето промовисан у докторску титулу под менторством др Здравка Пене (г. Дарко Ђого), па ме чуди бесомучно оспоравање г. Пена иако се не оспорава његов ученик. Да наставимо о плагирању: професор може изгубити професуру ако у пет година не објављује довољан број научних радова, односно ако су објављени стручни и научни радови плагијати. Такви радови сложићемо се објављују се у релевантним научним часописима који имају своју комисију која се ето бави и тиме да ли је неки рад плагијат или није. Подсетићу да поједини професори у научном часопису Богословље, веома често плагирају сами себе. Уколико буде за потребно пронаћемо радове и варијације разних радова на исту тему са готово идентичним критичким апаратом. На крају, колико је заиста секташки менталитет на ПБФу када је у питању начин запошљавања??? Чини ми се да долазимо до круцијалних ствари око којих се брине и сам Андреј па се труди да унизи и понизи једног професора и учини га "персоном нон грата на ПБФу"? Да ли су сви конкурси на ПБФу затвореног типа, пошто је јавна тајна да се отварају увек за одређену и конкретну личност, која је ето завршила студије на ПБФу. Мора ли тако, и чему онда све формалности око отварања јавног конкурса? На крају, подсетићу овде и на текст Зорана Ђуровића и разним лобијима.

    Тачно тако. Лепо виђење иако мислим да г. Јефтић има право на онакав текст, као и да разобличи дословно преписивање без навођења иако се не ради о научном раду.

    Не видех одговор на оно што је о. З. Ђуровић изнео о научном раду проф. Јефтића итд. итд...

    Зато ми је све млако.

    Мада, у нормалнијим академским срединама, као што је Грчка - овакве расправе као и међусобно вербално ,,брисање патоса" је нешто што се подразумева.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима



×
×
  • Креирај ново...