Jump to content
  • Поуке.орг - инфо

    Епископ западноамерички Максим: Пасхални прелаз

    Веома нам је драго што је, са доласком пасхалних дана, епископ бачки Иринеј (у тексту „Врлина истинољубивости”, објављеном 2. маја 2019) успео да начини прелаз са критичких на много помирљивије тонове из чега је јасно да је његово раније писање у преписци са нама било резултат исхитреног реаговања на Саопштење западноамеричке епархије „поводом свеправославних саслуживања током 2019. године“. Подсећања ради, тим Саопштењем није био директно прозван лично бачки владика, него разни сејачи смутње (у множини!), каквих има не само на Балкану него и у Америци, али се он ипак осетио лично веома погођеним.

    Радује ме да је оно око чега се обојица напослетку можемо сложити, а што на леп начин сумира владика Иринеј, следеће: Нико од нас нема монопол на бригу и молитву за јединство Цркве, за јединство свих и свега, будући да се сви молимо да Господ „прекрати раздоре (расколе) међу Црквама“. Никоме не треба да буде циљ да брани себе, а још мање да свога сабеседника на било који начин вербално порази. Главна и једина могућа тема разговора може да буде само „живот и мисија Православне Цркве“.

    После свих наших дискусија, као непорецива стоји чињеница да православни Срби у Америци могу и сада и убудуће, „несметано“ и „саборно“, да опште са свим осталим канонским свештеним лицима „у тој земљи“ (оним који су под окриљем постојећих канонских православних јурисдикција). Дакле, никоме се не може спочитавати да позива на саслуживање (и) са неканонским свештенством. Сва питања владике Иринеја, попут оног „да ли баш сви, tutti quanti“, била су јасно већ унапред одговорена у објављеном Саопштењу западноамеричке епархије (да, сви канонски, и нипошто не било какви неканонски, укључујући и украјинске). То сада увиђа и бачки епископ када каже: „Елем, у Америци, поред украјинских парохија у цариградској јурисдикцији, које у начелу нису спорне и са којима, мање-више, постоји општење, постоје и украјинске заједнице ван цариградске јурисдикције, што ће рећи чисто расколничке заједнице“. Међутим, такве групације су одувек биле расколничке за све нас, без изузетка! Није непознато да у Америци (као и у другим земљама) постоји мањи број неканонских, расколничких заједница, у које спадају неки Украјинци, као што постоје и групације „артемијеваца“, „мирашеваца“, затим разних неканонских Руса (који су одступили од Заграничне јурисдикције) и сл. Смисао нашег Саопштења, јасан сваком добронамерном читаоцу, није био позив на непрекинуто општење са било којом од наведених расколничких групација, већ са онима са којима се и до сада општило – а то су, наравно, искључиво припадници канонских јурисдикција. Чак и у најновијем обраћању бачки владика нашироко прича о тим расколницима – некако превиђајући факт да се обојица слажемо око тога да са расколницима не може бити општења. У свим таквим случајевима заиста не постоји несагласност између нас двојице (с тим што бих овде исправио владику: Епископски савет Српске Православне Цркве у Америци ни на седници од 29. новембра 2018. године ни на оној од 22. јануара 2019. године није донео наводну одлуку на коју се он позива у последњем тексту, пошто никакве канонске помесне украјинске јурисдикције у Америци не постоје; осим тога епископ Иринеј није добро обавештен ни о „случајевима у Охају“, ма ко да му је ту послужио као извор вести).

    Дискутанти се, такође, априори слажу око тога да било какво неодобрено служење на туђој територији (попут поменуте Словеније) заслужује критику – али то питање и бачки и западноамерички владика треба ваљда да оставе надлежном епархијском архијереју. Такви поступци, наравно, не значе да Васељенски Патријарх има јурисдикцију над целокупном „православном дијаспором“ нити специјалну привилегију да „упада у канонски простор било које аутокефалне Цркве, не питајући је за сагласност, а и не обавештавајући је о томе“. Разуме се, лично нисмо ни спремни ни вољни да усвојимо такву еклисиологију, што смо показaли како у теорији (објављене студије), тако и у пракси. Овде се налази и одговор епископу бачком који је у расправу увео питање смисла 28. канона Четвртог васељенског сабора позивајући нас да се гласно изјаснимо да ли усвајамо теорију Метаксакиса или став владике Атанасија. Одговор се подразумевао: целокупно наше досадашње епископско служење у дијаспори надахнуто је еклисиологијом (начелима и етосом) епископа Атанасија који, занимљиво, до сада код нас није приметио одступања у погледу његовог схватања и тумачења 28. канона Халкидонског сабора. Уосталом, то до сада никоме није ни падало на памет, осим бачком владици; верујемо да то питање, после овог одговора, ни он више неће постављати.

    Прихватамо да је бачки владика из добре намере постављао питања желећи да пружи „контекст и перспективу излаза из данашњега стања нејединства“. Једино нас је чудило зашто је своју „искрено вапајну реч“ нашао за сходно да упућује баш нама и то тако директно. Такође верујемо да је током вишегодишњих састајања свеправославних припремних комисија и предсаборских саветовања умео да брани еклисиолошке принципе. Остаје једино чињеница да његови потписи стоје на свим релевантним документима о православној дијаспори од 1993. године до данас. Иначе, и даље стоји наш став да нас у званичној преписци „Цариграђани ословљавају онако како и ми себе идентификујемо“, те да је у финалним актима Критског сабора наша титула исправљена, што ће се показати, ако Бог да, када та акта буду коначно и званично објављена. Да подсетимо нашу јавност: Свети и Велики Сабор одржан на Криту је као такав примљен од Српске Цркве на Светом архијерејском сабору 2017. године и не постоји никаква званична одлука која би говорила о супротном. У том смислу, изостанак потписа појединих епископа у неким од докумената не мења нити доводи у питање званичан став наше Цркве о овом сабору.

    Напослетку, са радошћу и у потпуности прихватам завршне речи владике Иринеја који, уважавајући позив да се угледамо на светог Василија Великог и друге свете Оце, констатује да и његова и наша настојања на јединству морају остати „у границама православне еклисиологије и вековног канонског поретка Православне Цркве“.

     

    Епископ западноамерички Максим

     

    Извор: Епархија западноамеричка

     




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    Имам једног попа другара који је непогрешив.

    У кога он упре прстом и каже: "Овај има призвање за цркву". Тај обавезно напусти цркву.

    Када за неког епископа каже: "Пред њим је сјајна будућност, он је изузетан теолог". Тај обавезно направи неки гадан кикс.

    Дакле мој другар поп непогрешиво омашује у расуђивању. Пре две године ми је рекао како је Максим млад и перспективан теолог и како ће далеко догурати. Чим ми је то саопштио, некако ми одмах било жао Максима.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    On 8.5.2019. at 14:04, Дејан Мачковић рече

    Талични Томо,

    твој оптимизам је монофизитски,

    @Дејан Мачковић Драги брате Дејане Мачк(овићу) у чизмама! Ако је мој оптимизам монофизитски, а онда је твој песимизам последица протестантизма који чучи негде дубоко сакривен у теби. Да кренемо од почетка. Ја сам крајње благо и смирено реаговао на овај твој пост...

    On 6.5.2019. at 22:39, Дејан Мачковић рече

    Максим се крајње елегантно извукао из цијеле приче. Након почетне агресивности, почео је да спинује, и сад смо дошли до тога "слажемо се у свему". Додатни проблем је што Иринеју треба три мјесеца да напише одговор, па се сад више нико ни не сјећа шта је заправо била тема и повод за дискусију.  Максимови текстови су кратки јасни и питки, и сами за себе имају неку унутрашњу логику и систем, који не може да прође судар са стварношћу, али могу у бесконачним дописивањима. Ова тема више никог не занима и због тога је Максим овде побједио тактиком и техником. Иринеју остаје утјеха да је морални побједник, ако му то ишта значи.

    Игра је завршена, некима је јасно да имамо Јуду међу апостолима, некима није. Мислим да ће се Максим провући на Сабору, тј неће се десити ништа спектакуларно. Иринеј максимално може да извуче неко оштрије саопштење против Украјине, које неће импресионирати никога. Грци су сад у својим унутрашњим сукобима око упражњених златних кока у Америци и Аустралији и Енглеској, чим се стабилизују вратиће се да нас прогутају. Већ јастребови пријете да ће одузети Косово и дати га Албанској цркви јер она може боље да управља и брине се о храмовима.  Бугари јуче помињу Охрид и Климента Охридског као дио своје Цркве пред Папом, а ми ћемо да се бавимо еволуцијом и глупостима ко је геј, а ко није, и ко има каква кола.

    Истовремено пишу нам се црни дани. Мудра кадровска политика и пастирски рад су учинили да имамо преко 80% мање студената и ђака у црквеним школама, тако да ћемо кадровски попуцати за пар деценија. Румунија је неки дан потписала са Пакистаном споразум у коме примају 500 000 Пакистанаца који ће бити радници и живјети тамо. Питање је дана кад ће то урадити и остале балканске земље. Дакле, имаћемо Пакистанце или Афганистанце, а нећемо имати ни кадар, ни могућност да се припремимо за то, нити да одговоримо мисијом . У исто вријеме, сви остали се спремају и имају планове за тај сценарио. Папа мијења Устав Католичке цркве у коме се доктирна вјере подређује мисији и евангелизацији и припремају се за Европу пуну муслимана. Сви ће се снаћи, само ћемо ми пропасти. Жао ми је само што они који су криви за нашу пропаст неће бити живи да виде шта су урадили и коме су нас оставили. Немам никакве наде, песимиста сам.

    ...говорећи о крсно-васкрсној радости којом се надилази сваки песимизам. Кога занима шта сам писао, може да прочита. Нека само прелиста ову тему. И, одједном, ја сам монофизитски оптимиста који само чека да му нешто падне са Неба. Грдно се вараш, драги брате. Само сам реалан, а и оптимиста сам (делетан сам човек) по многим питањима. Тек би се ту изненадио, када би имао прилику да ме упознаш. Но, понављам, то није предмет нашег дијалога.

    Да кренемо од ових твојих речи:

    On 8.5.2019. at 14:04, Дејан Мачковић рече

    То нема активизма, нема плана који Сабор треба да направи а ми да слиједимо, како бисмо избјегли то трпљење, патњу итд. О томе говорим. Најлакше је Бога оптужити.

    Да бих ти доказао колико није све тако једноставно, као ти мислиш и желиш да представиш убогом пуку, замисли следеће: Овогодишњи САССПЦ донесе одлуку (план) у којој се један део верног српског народа (300.000 људи) позива да се исели из места у којима тренутно живи и пресели на свету српску земљу - Косово и Метохију. Бил’ се ти преселио на Космет и ”слиједио” савет (предлог, план...) наших Архијереја? Ево то одмах одговора - ни ти, ни минимум 90% нас осталих не би послушали Патријарха и остале архијереје када би, којим случајем, изнели један такав предлог пред Србе у Матици и Расејању. Просто, не би желели да се лишимо наших малих комфора, у којима тренутно пребивамо, зарад те крсно-васкрсне радости којом живи тај народ доле (на Космету), заједно са монасима, монахињама, свештенством и својим архијерејем.Молим те, немој да ме тераш да ти још подробније анализирам и докажем сву глупост онога што си рекао, јер на првој ствари би пао. И ти, и нас више од 90& верујућих Срба, верних својој СПЦ.

    Што се тиче Пакистанаца и њиховог евентуалног досељавања на ове просторе, још једном ћу поновити моје речи - било каква мисија да ти људи постану православни је узалудна уколико јој не претходи мисија оправослављивања постојећих (православно) неписмених Срба. Прво, мора де оправослави онај Србин који дође код свештеника и каже му: ”Попе, данас је Свети Прокопије. Смем ли да се обријем?”, па тек потом други народи. Са Пакистанцима сам живео и још их има у мом окружењу, са некима од њих сам радио, сарађивао и познајем их боље од тебе. У то буди сигуран. И ти Пакистанци изван Пакистана су мање задрти од ових из Пакистана, који ће, како ти кажеш, да нас населе. У најбољем случају, они могу да се науче да поштују законе земље у којима живе. Али, проблем је што ни један велики део Срба не поштује српске законе. Први је наш вајни председник који их не поштује, затим његов брат... (допиши ти даље). 

    Ево ти још једног, додуше мало шаљивог предлога за крај. Чисто да видиш да нисам баш толики монофизита у души.

    Ако СПЦ жели да спроведе мисију међу Пакистанцима, претходно би било добро уколико би сви свештеници СПЦ научили да играју крикет и основали једну лигу у крикету. Тада би можда, као девето светско чудо, можда и могли да изврше евангелизацију Пакистанаца који трче да се доселе у Србију. Толико од мене, драги мој монофизитско-протестантски брате Дејане. :)

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    On 8.5.2019. at 14:04, Дејан Мачковић рече

    Талични Томо,

    твој оптимизам је монофизитски,

    @Дејан Мачковић Драги брате Дејане Мачк(овићу) у чизмама! Ако је мој оптимизам монофизитски, а онда је твој песимизам последица протестантизма који чучи негде дубоко сакривен у теби. Да кренемо од почетка. Ја сам крајње благо и смирено реаговао на овај твој пост...

    On 6.5.2019. at 22:39, Дејан Мачковић рече

    Максим се крајње елегантно извукао из цијеле приче. Након почетне агресивности, почео је да спинује, и сад смо дошли до тога "слажемо се у свему". Додатни проблем је што Иринеју треба три мјесеца да напише одговор, па се сад више нико ни не сјећа шта је заправо била тема и повод за дискусију.  Максимови текстови су кратки јасни и питки, и сами за себе имају неку унутрашњу логику и систем, који не може да прође судар са стварношћу, али могу у бесконачним дописивањима. Ова тема више никог не занима и због тога је Максим овде побједио тактиком и техником. Иринеју остаје утјеха да је морални побједник, ако му то ишта значи.

    Игра је завршена, некима је јасно да имамо Јуду међу апостолима, некима није. Мислим да ће се Максим провући на Сабору, тј неће се десити ништа спектакуларно. Иринеј максимално може да извуче неко оштрије саопштење против Украјине, које неће импресионирати никога. Грци су сад у својим унутрашњим сукобима око упражњених златних кока у Америци и Аустралији и Енглеској, чим се стабилизују вратиће се да нас прогутају. Већ јастребови пријете да ће одузети Косово и дати га Албанској цркви јер она може боље да управља и брине се о храмовима.  Бугари јуче помињу Охрид и Климента Охридског као дио своје Цркве пред Папом, а ми ћемо да се бавимо еволуцијом и глупостима ко је геј, а ко није, и ко има каква кола.

    Истовремено пишу нам се црни дани. Мудра кадровска политика и пастирски рад су учинили да имамо преко 80% мање студената и ђака у црквеним школама, тако да ћемо кадровски попуцати за пар деценија. Румунија је неки дан потписала са Пакистаном споразум у коме примају 500 000 Пакистанаца који ће бити радници и живјети тамо. Питање је дана кад ће то урадити и остале балканске земље. Дакле, имаћемо Пакистанце или Афганистанце, а нећемо имати ни кадар, ни могућност да се припремимо за то, нити да одговоримо мисијом . У исто вријеме, сви остали се спремају и имају планове за тај сценарио. Папа мијења Устав Католичке цркве у коме се доктирна вјере подређује мисији и евангелизацији и припремају се за Европу пуну муслимана. Сви ће се снаћи, само ћемо ми пропасти. Жао ми је само што они који су криви за нашу пропаст неће бити живи да виде шта су урадили и коме су нас оставили. Немам никакве наде, песимиста сам.

    ...говорећи о крсно-васкрсној радости којом се надилази сваки песимизам. Кога занима шта сам писао, може да прочита. Нека само прелиста ову тему. И, одједном, ја сам монофизитски оптимиста који само чека да му нешто падне са Неба. Грдно се вараш, драги брате. Само сам реалан, а и оптимиста сам (делетан сам човек) по многим питањима. Тек би се ту изненадио, када би имао прилику да ме упознаш. Но, понављам, то није предмет нашег дијалога.

    Да кренемо од ових твојих речи:

    On 8.5.2019. at 14:04, Дејан Мачковић рече

    То нема активизма, нема плана који Сабор треба да направи а ми да слиједимо, како бисмо избјегли то трпљење, патњу итд. О томе говорим. Најлакше је Бога оптужити.

    Да бих ти доказао колико није све тако једноставно, као ти мислиш и желиш да представиш убогом пуку, замисли следеће: Овогодишњи САССПЦ донесе одлуку (план) у којој се један део верног српског народа (300.000 људи) позива да се исели из места у којима тренутно живи и пресели на свету српску земљу - Косово и Метохију. Бил’ се ти преселио на Космет и ”слиједио” савет (предлог, план...) наших Архијереја? Ево то одмах одговора - ни ти, ни минимум 90% нас осталих не би послушали Патријарха и остале архијереје када би, којим случајем, изнели један такав предлог пред Србе у Матици и Расејању. Просто, не би желели да се лишимо наших малих комфора, у којима тренутно пребивамо, зарад те крсно-васкрсне радости којом живи тај народ доле (на Космету), заједно са монасима, монахињама, свештенством и својим архијерејем.Молим те, немој да ме тераш да ти још подробније анализирам и докажем сву глупост онога што си рекао, јер на првој ствари би пао. И ти, и нас више од 90& верујућих Срба, верних својој СПЦ.

    Што се тиче Пакистанаца и њиховог евентуалног досељавања на ове просторе, још једном ћу поновити моје речи - било каква мисија да ти људи постану православни је узалудна уколико јој не претходи мисија оправослављивања постојећих (православно) неписмених Срба. Прво, мора де оправослави онај Србин који дође код свештеника и каже му: ”Попе, данас је Свети Прокопије. Смем ли да се обријем?”, па тек потом други народи. Са Пакистанцима сам живео и још их има у мом окружењу, са некима од њих сам радио, сарађивао и познајем их боље од тебе. У то буди сигуран. И ти Пакистанци изван Пакистана су мање задрти од ових из Пакистана, који ће, како ти кажеш, да нас населе. У најбољем случају, они могу да се науче да поштују законе земље у којима живе. Али, проблем је што ни један велики део Срба не поштује српске законе. Први је наш вајни председник који их не поштује, затим његов брат... (допиши ти даље). 

    Ево ти још једног, додуше мало шаљивог предлога за крај. Чисто да видиш да нисам баш толики монофизита у души.

    Ако СПЦ жели да спроведе мисију међу Пакистанцима, претходно би било добро уколико би сви свештеници СПЦ научили да играју крикет и основали једну лигу у крикету. Тада би можда, као девето светско чудо, можда и могли да изврше евангелизацију Пакистанаца који трче да се доселе у Србију. Толико од мене, драги мој монофизитско-протестантски брате Дејане. :)

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Само кратко пошто то није тема. Сабор не треба да доноси политичке одлуке о преселењу 300 000 Срба на Косово. То је требало да ради Држава. Проблем тог "преселења" је посљедица што немамо десничаре. Израел не би имао проблема да насели 300 000 Јевреја десничара који имају по 15 дјеце у Газу, или Шпанци из Опус Деи који имају исто по 15 дјеце да им се каже идете тамо. Наша десница се своди на породичне шетње једне бебе и драму око геј параде.

    СПЦ без икаквог плана живи у потпуној слободи и готово средњевјековним привилегијама већ 30 гдоина, може се рећи чак и 40 колико је трајао комунизам. Све су ране могле бити залијечене 5 пута до сада. Недостатак плана и мисије је искључиво кривица Сабора. Људи који су 1986 имали 20 година данас имају преко 66 и спремају се за сахрану.

    Ја нисам монофозита, ја сам више еклисиолошки несторијанац, али трудим се да будем халкидонац.

    Крикет и превод вјерске литературе на урду и фарси су нам будућност, то уопште није лоша идеја. Студенти ће умјесто старогрчког да уче сад друге језике. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Ево да не испадне да параноишем 

    Glavni direktor Hrvatske udruge poslodavaca Davor Majetić nedavno je u emisiji HRT-a Otvoreno izjavio kako zbog trenutačno 30.000 otvorenih radnih mjesta u zemlji poslodavci radnike traže u Iranu, Ukrajini, Filipinima, odnosno gdje god postoji interes da dođu u Hrvatsku.

    Мислим да ћемо супер проћи ако добијемо Филипинце, Украјина би нам била џек пот, али мислим да ће их добити неке боље земље.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...