Проговоримо о ранама које боле...

[Дијана.]

Zanimljivo je da vecina ljudi misli (s pravvom, mozda) da je lakse progovoriti. Vecini ljudi je mozda stvarno lakse kad izgovore, olaksaju se, a mozda i utjehu nadju.

No ima posebnih slucajeva, gdje je odbijanje-otpor tako jak, da ne moze da se progovori. Uostalom, to sto zeli izaci napolje i nije rijec... Psihijatri znaju za taj fenomen i postuju jake otpore... Nesvjesno, svaki covjek zna dokle moze ili zeli da ide. 

http://www.edvardmunch.org/the-scream.jsp

[Биљана 1234]

не знам..једно време сам путовала возом..сећам се неких својих сапутника и сабеседника..уствари ја ћутала..

онда тако негде некад непознати сасвим саћутници

време стане и прође то што било је..само има један део који се тешко превазилази..кад силно покушаваш да објасниш, да се вратиш на почетак па поново..а раздвојење некад опроштај не подразумева, бар не у овом свету ..

Вичемо се светом овим..тиштимо се неопроштајем

Праштајте..нађите снаге за то

[JESSY]