Да ли сте чули? (Резиме деловања бившег Епископа Артемија)

[RYLAH]

Нисам ничији бранитељ, само кажем шта ми смета... А грешака и нецрквеног понашања је било на обе стране, уколико постоје само две стране. Али није морало да се ломи преко колена, могао је да се сачека крај поступка, није морало да се иступа онако свађалачки и победнички. Имали смо једног владику који је био оптужен за много горе ствари, па му се није одузела епархија. Имали смо скоро још једног који је био у притвору у Македонији због истих ствари које се формално овде наводе као разлог, па му је пружено уточиште. А ево сад и у Црној Гори колико видим желе да отворе тему пословања Митрополитије. Хоће ли Митрополиту да одузму Црну Гору?

Само кажем да, чак и да је био крив за ствари које му се стављају на терет, оваквим поступањем су од њега направили некога ко страда без доказане кривице.

А што се проте Велибора Џомића тиче, ја сам и говорио о стварима које он ради и дан данас. Свака част њему на његовој реторици, али је он далеко од онога како се представља. Не желим да износим било шта о било коме, само желим да кажем да никога не треба слепо да следимо. Велибора Џомића поготово не.

[Знатижељник]

Све то стоји да сваки владика можда има замуљан завршни рачун, и не би ваш ни природно било да неки српски великодостојници, било то државни или црквени, имају скроз чисте финансијске рачуне, то никада није било у Срба. Ту су увијек уплетене разне околности и разни људи, и није толико ни битно то с финансијске стране, када се ради о Цркви.

Сваки владика има проблеме у својој епархији, сваки неки особен за појединачне епархије, неко црквене природе, а опет неко финансијске. Али ниједан владика се није понашао на такав начин, на који је бивши епископ Артемије. Он је упорно игнорисао наредбе Сабора и Синода, чак је унапређивао лица која је требао ставити пред црквени суд, и зар се може допустити такво арогантно понашање. Није ту код владике проблем само с рачунима (то би се могло можда с канонске стране и опростити), али не би свакако могло понашање које сам горе навео, понашање које је било након умировљења, и ево ово сада након рашчињења. Таква понашања нису достојна једног архијереја (јер без обзира што је сада рашчињен, он је био владика, и ваљда би требало да је задржао нешто од тога), и ево гледали смо примјере и Светог Јована Златоустог који се понашао сасвим супротно. Јер добро је позната чињеница да је Црква тамо гдје је епископ, и да без тога нема ништа. Ако ни г. Теодосије некоме није прав, ако га неко мрзи, или томе сл. дужан га је поштовати јер је њега једини надлежни јерархијски орган ту поставио. И то постављење није хир српског Светог Сабора, то постављење подржава и одобрава цијела Православна црква.

Ево рецимо, владика зворничко-тузлански Василије или владика бањалучки Јефрем (због тога што је послао писмо о потреби неизмијењеног служења литургије) важе као ревнитељи, и као такве их често спомињу и по форумима, мада владику Јефрема у посљедње вријеме због једне слике с папом називају и најгорим екуменистом (гдје се опет види како су српски тзв. зилоти подијељени као и сталокалендарци). А рецимо они активно учествују у сусретима с римокатоличким бискупима у БиХ, имају изузетно добро сарадњу, ето чак је и папа долазио у Бањалуку, па то није ништа нашкодило православцима. Добро се зна да народ не воли папу, о томе не треба ни причати, али наравно да ништа неће на народ ни утицати ако би он дошао негдје, ето као што је долазио у БиХ. Ништа он није ту урадио штетно по православни свијет у БиХ, све је исто остало, а оне се вратио у Рим.

Владика Василије и владика Јефрем су обновили велики број храмова, свако село, свако новоизграђено избјегличко насеље, градови, и сва друга насељена мјеста имају данас минимално једну цркву, и окупљају велики број народа. Посебно у обнови храмова предњачи владика Василије, а опет се терети по новинама за свакојаке афере, давање новца рођаку стриперу, живљења у раскошном златном дворцу итд. Сигурно ту има муља око финансија, али тај владика није игнорисао одлуке Сабора или Синода, или баш намјерно поступао противно њима. А Артемије је то радио, и као доказ да Сабор није погрешио, служи и ово садашње понашање Артемија и његових присталица.

[RYLAH]

Опет кажем: нисам било чији бранитељ, само кажем шта ми је нелогично у целој причи јер, као и сви ви, покушавам да нађем истину, и то је све.

Само постављам питање: зашто се чачкало само у једној епархији, код једног архијереја, и то после одређених догађаја? Чак имамо изјаву једног од високих и утицајних достојника СПЦ да су на то чекали 10 година. И нисам рекао да оправдавам одређено понашање, него да је човек постао страдалних после таквих поступака, јер је гоњен без кривице. А све што је после радио, о томе нисам довољно компетентан да дискутујем, јер знам и за једне и за друге примере у Цркви, а с обзиром на моје мало знање, свака би дискусија била штетна по мене.

Што се тиче непоштовања одлука Сабора или Синода, могли бисмо да потегнемо непоштовање одлуке о начину богослужења, али би се прича отегла у недоглед. Дакле, и тога има, и вероватно га је увек и било, на жалост. Нема оправдања, али ни то није довољан разлог да некога смениш без суђења и без пресуде, јер и то многи раде (на жалост).

Опростите ако сам било кога увредио, није ми била намера, само сам мислио да отворим један део приче који је, по мом мишљењу, остао неотворен. Ако је ствар у самом почетку одрађена из лажних или погрешних побуда (а чини ми се да јесте), какве ће онда плодове да донесе?

[w.a.mozart]

upravo su plodovi najbitniji... podjimo od najgore moguće pretpostavke-da je ceo slučaj Artemije montiran... to nikako nije opravdanje za njegovoponašanje... njegove reakcije su u najmanju ruku...  neadekvatne

[Знатижељник]

link=topic=10847.msg344654#msg344654 date=1295287387]

upravo su plodovi najbitniji... podjimo od najgore moguće pretpostavke-da je ceo slučaj Artemije montiran... to nikako nije opravdanje za njegovoponašanje... njegove reakcije su u najmanju ruku...  neadekvatne

Управо тако. И да је случај Артемије рецимо монтиран, да су му све намјестили и томе сл. ово његово понашање потпуно оправдава и даје ''легалитет'' одлуци Сабора. Када се види овакво понашање, заиста не видим како би такав човјек могао и даље остати епископ Цркве.

[RYLAH]

"Плодови" о којима сам ја причао су другачији и далекосежнији... Што се мене тиче, ја сам у Српској Православној Цркви, друге немам, нити ми треба. А нешто не верујем ни да они људи око Артемија мисле другачије.

Ако оставимо Артемија по страни јер, као што сам већ рекао, у неке ствари нећу да улазим, нпр. да узимам свете оце у расправама, какве ће још бити последице оваквог понашања, тј. да се неко занесе и да погази каноне и Устав СПЦ да би се обрачунао са једним епископом? Имали смо то већ у САД (исто због финансијских малверзација као разлогом).

Артемије, био он монах ли епископ, је најмањи проблем. Ако он не ваља, људи га неће следити и ту се та прича завршава. А шта ако се овакво понашање установи као пракса? Где је крај?

Опет кажем, нисам било чији бранитељ, само указујем на оно што ми смета да бисмо можда сви заједно и дошли до нечега.

[Guest - . . .-]

Артемије, био он монах ли епископ, је најмањи проблем. Ако он не ваља, људи га неће следити и ту се та прича завршава. А шта ако се овакво понашање установи као пракса? Где је крај?

Разне праксе су постојале у цркви од стране расколника, али ова "пракса" коју је установио рашчињени Епископ Артемије је заиста невиђена у Цркви. То што данас он има присталица јесте и искоришћавање веома лоше ситуације у којој се наша држаа налази, а поред тога и веома велика верска необразованост нашег народа. Крај је углавном у томе што се све раскринка по смрти предводника и где се расколници поцепају на многобројне подгрупе и фракције, што и јесте сатанска особина.

Лепо неко рече: да је све ово што је м. Артемију стављено на терет неистина, он је опет крив јер је из љубави према Цркви требао у њој остати и не правити овакве невероватне потезе. Са овим потврђује да је џаба 50 година био монах јер сеније научио главној особини хришћана: трпљење и послушање. Свима сметају многе ствари које се дешавају у Цркви, али то није разлог да направимо своју секту, како је то урадио Артемије. Борићемо се за своју Цркву у самој Цркви.

Пронашао сам веома интересантан снимак на интернету где су гости били г. Живица Туцић, г. Владимирир Димитријевић и г. Качаревић.

http://www.box.net/shared/37pf2n3dp2

Владика Атанасије је веома јасно и недвосмислено побио све трдње г. Димитријевића као и свих бранитеља неодбрањивих поступака бившег Владике Артемија. Мало сам читао и њихове коментаре на текст Владике Атанасије и све се своди на чувену мантру: јеретик, паписта, екумениста... и ништа више од тога, ни један једини аргумент. Ко није погледао текст:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,10864.msg343915.html#msg343915

[Ђорђе Р]

Опет кажем: нисам било чији бранитељ, само кажем шта ми је нелогично у целој причи јер, као и сви ви, покушавам да нађем истину, и то је све.

Само постављам питање: зашто се чачкало само у једној епархији, код једног архијереја, и то после одређених догађаја? Чак имамо изјаву једног од високих и утицајних достојника СПЦ да су на то чекали 10 година. И нисам рекао да оправдавам одређено понашање, него да је човек постао страдалних после таквих поступака, јер је гоњен без кривице. А све што је после радио, о томе нисам довољно компетентан да дискутујем, јер знам и за једне и за друге примере у Цркви, а с обзиром на моје мало знање, свака би дискусија била штетна по мене.

Што се тиче непоштовања одлука Сабора или Синода, могли бисмо да потегнемо непоштовање одлуке о начину богослужења, али би се прича отегла у недоглед. Дакле, и тога има, и вероватно га је увек и било, на жалост. Нема оправдања, али ни то није довољан разлог да некога смениш без суђења и без пресуде, јер и то многи раде (на жалост).

Опростите ако сам било кога увредио, није ми била намера, само сам мислио да отворим један део приче који је, по мом мишљењу, остао неотворен. Ако је ствар у самом почетку одрађена из лажних или погрешних побуда (а чини ми се да јесте), какве ће онда плодове да донесе?

Овде се не ради о непоштовању неких одлука које су у ствари препоруке. Нпр, та о служењу литургије, или она о обавезној вишемесечној припреми оних одраслих који хоће да се крсте (штета је што се ова одлука не поштује, и то је један од малих узрока које су довеле до садашњег стања). Него се ради о конкретним одлукама које се тичу конкретних епископа. Као што је била да владика Јован шумадијски повуче своју одлуку о обавезном начину служења литургије у његовој епархији. Он је то и учинио, а није се правио паметан, и тврдио да је то мешање у унутрашње ствари, и угрожавање његовог "суверенита", "интегритета" и ауторитета. Претпостављам да је таквих одлука ("молби", "наређења") било и другим архијерејима од стране Сабора, али се о томе много не зна. Те одлуке, "молбе", су у уствари пресуде Саборе (дакле фамозни суд, за који се тврди да није постојао) епископима о стварима на које су добили притужбе. Дакле Сабор је тај који је судио владики Артемију, као и владики Јовану по добијеним притужбама. Владика Артемије није поштовао, ни обазирао се, на одлуке тог суда.

[RYLAH]

Очигледно да се нисмо разумели, и зато да поново нагласим: НИСАМ БИЛО ЧИЈИ БРАНИТЕЉ, пракса на коју сам ја мислио је пракса да се мимо прописане процедуре и на брзину, без спроведеног поступка, неко буквало ишутира из своје епархије. Кажем опет, Артемије, сматрао њега неко монахом или епископом, није толико битан за ову причу коју сам покренуо. А покренуо сам је зато што ме заиста брине шта из тога може да се изроди, а не да бих се са неким препуцавао по форуму, нисам клинац да се ложим.

А што се тиче одлуке Сабора, по Црквеном праву, које сам учио на факултету, мислим да само Велики Црквени Суд у посебном саставу може судити епископу. Тога овде није било. Ако грешим, опростите.

И молим вас опет за једну ствар: не посматрајте свакога ко примећује нелогичности које га плаше као расколника или било шта друго. Једну Цркву имам, њене одлуке поштујем, али имам и право да приметим оно што по мом виђењу није добро. И молим вас, немојте од мене правити некаквог расколника, артемијевца, старокалендарца, или било шта друго, јер нисам ништа од тога. Ја сам православни хришћанин и верник Српске Правславне Цркве.

[Guest - . . .-]

И молим вас опет за једну ствар: не посматрајте свакога ко примећује нелогичности које га плаше као расколника или било шта друго. Једну Цркву имам, њене одлуке поштујем, али имам и право да приметим оно што по мом виђењу није добро. И молим вас, немојте од мене правити некаквог расколника, артемијевца, старокалендарца, или било шта друго, јер нисам ништа од тога. Ја сам православни хришћанин и верник Српске Правславне Цркве.

Не знам како си дошао до овог закључка? Овде свако може изнети своје мишљење не вређајући саговорника. Наравно да имаш право и слободу, као слободан и мислећи човек, да питаш и закључујеш.

Можеш ли конкретно да изнесеш која је то нелогичност по Твом мишљењу спорна?

[RYLAH]

Нелогичност је да се због једног човека, па био он и епископ, мења нешто што не би требало да се мења, газе се уходани поступци и на брзину се раде неке ствари. Као што сам већ рекао, такво понашање, као и поједине изјаве неких црквених високодостојника су од њега направили страдалника. А да је све ишло својим током, можда би и био осуђен, можда би и изгубио епархију, можда би и био враћен у ред клирика, али чему журба? Овако се само створио простор за све оно што се после дешавало и још увк се - нажалост! - дешава. Имам утисак као да се радило о личном обрачуну између Артемија и још неких епископа у који су увукли цео верујући народ. Да ли је он био крив или није, као што сам већ написао, више није ни битно, поступак није био одрађен онако како је требало, као да се некоме журило да га што пре макне оданде. И сад су тим својим поступком доста људи отерали у (могући) расцеп, тамо се у Љуљацима сваке недеље скупља по пар стотина људи.

Ето, то ми је нелогично. Зар је он био толико битан да се због њега погазе све процедуре и створи могућност расцепа у Цркви?

[Guest - . . .-]

Позивам Те да још једном прочиташ задњи текст Владике Атанасија и надам се да ће Ти се мало разјаснити. Дакле, није проблем у епархији рашко-призренској од јуче, зато не можемо причати о журби.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,10864.msg343915.html#msg343915

[RYLAH]

Хвала Ти на тексту, прочитао сам га малопре, и стварно ми је разјаснио многе ствари. И скапирао сам да проблеми не трају од јуче.

Али, зар није било довољно то што су га привремено разрешили управљања епархијом? Па није баш био сатаниста или прикривени католик или масон, па да та ствар није трпела одлагање.

Ради се само о принципу, као што су неки хтели да патријарха Павла због болести "пензионишу", пошто је преседан већ учињен са патријархом Германом. Не треба да Теби да говорим какве су све мутне радње биле око његовог потписа на оставци.

Ако се једном бране развале, ко нам гарантује да неће опет? И ако узмемо да је овде било доста мутних радњи (мада је требало и то да се докаже, чак и неке "општепознате ствари" се морају доказивати), ко може мени да гарантује да неко неће исто тако експресно сутра мене или Тебе да одлучи или нешто горе без поступка предвиђеног по Уставу СПЦ јер је у позицији да то уради и да притом објасни свима да сам крив? Кривица се нигде не сме претпостављати, а последице осуде не сме бити без правилно спроведеног поступка, ово је један опасан преседан.

[Sherlock H.]

Али, зар није било довољно то што су га привремено разрешили управљања епархијом?

Bilo bi dovoljno da nije nastavio da ide protiv Sabora.

[Знатижељник]

Да одговорим у вези суђења епископу. Епископу не суди Велики црквени суд, он суди као другостепени орган за пресуде епархијских судова. Епископима у ванредним околностима може судити суд од 12 архијереја, или у нормалним цијели Сабор (што је и овдје случај). Дакле, епископу може судити само суд кога чије архијереји, његова браћа, а то је управо Сабор.

Што се тиче Артемија, па он је добио одлуку од Сабора још 2006. да се позабави проблемима. Ево одлуке: http://www.spc.rs/files/u5/saborska-odluka-vezana-za-simeona-vilovskog.pdf

И даље што се тиче црквеног поступка, ми заправо ни не знамо какво Сабор поступа у суђењима да се разумијемо. Ми не знамо ни како данас гласе тачно одредбе Устава СПЦ, јер нема нигдје готовог текста. Свака одлука Сабора, а која се тиче нечега што је написано у Уставу, представља измјену Устава. Дакле, када Сабор донесе одлуку која је супротна Уставу, та одлука се не може поништити, јер она представља измјену Устава, а не његово кршење. Уосталом, Устав као некакав документ, не може ни ограничавати Сабор ни у чему. То није државни орган па да има свој пословник који га строго ограничава, Сабор је одраз јединства Цркве и никакав писани документ га не може ограничавати, већ искључиво догмати и канони Цркве.