U raskoraku...

[Srdjan Kotur]

Šta želim da pitam? U stvari radi se o tome da sam shvatio ili poprilično shvatio taštinu ovoga sveta (bez namere da budem pretenciozan ili patetičan) i sve ono što sam nekada radio u njemu kako bih se utešio, naprosto mi sad deluje besmisleno. Čak i odlazak u bioskop, gledanje tv-a, odlazak na piće sa drugom ili drugaricom i priča o nebitnim temama sa njima, s obzirom da niko ili gotovo niko iz moje okoline nije u veri. Voleo bih da postoji neko s kim bih mogao prozboriti o duhovnim pravoslavnim temama.

A onda sa druge strane, još uvek nisam dovoljno "sazreo" u veri kako bi ista mogla da mi pruži istu onu utehu koju sam nekada tražio u svetu. Što će reći da volim da čitam svetootačku literaturu, poučne tekstove, molitve...ali nekako se s vremenom, u toku dana i toga zasitim. Pa odem u Crkvu na službu, pa u šetnju...i opet mi ostane slobodnog vremena koje ne znam kako blagočestivo provesti. To je taj "raskorak", ukoliko ste razumeli što htedoh reći a nisam siguran da sam najbolje objasnio.

Da li i vi imate sličan "problem"?

[feeble]

Благочестиво провођење времена, иако ти се то не чини тако, је да одеш са пријатељем на пиће и причаш о стварима о којима сте и раније причали. Ово ти је нека почетничка ревност која ће проћи за неко време. А била би грехота да прекинеш дружење са својим људима само зато што нису у вери. Ти практикуј своју веру али опет имаш заједничких ствари са људима. Ја сам нпр. у налету фанатизма бацио касете рок музике, а касније кад сам се вратио на земљу било ми жао 0212_rolleyes. Добро је читати књиге, али се и саветовати са духовником (ако га имаш) шта читаш и колико читаш.

[ВИЛМА]

Мислим да, као почетник у вери (што сам и сама) не треба да брзаш. Схватам да те носи верски полет и жар, и то је прелеп осећај, та духовна глад тражи да "једе", али умереност је мајка мудрости. Мислим да није добро да по цео дан будеш у тим "темама" и да само о томе читаш,мислиш,причаш, јер можеш брзо да се заситиш па да све то одбациш. Полако "грицкај" и не троши све сад и одмах  0212_rolleyes

[Милан М.]

Ја сам нпр. у налету фанатизма бацио касете рок музике, а касније кад сам се вратио на земљу било ми жао 0212_rolleyes.

Ја сам у том периоду са гађењем и надменошћу побрисао сав метал и рок са рачунара. 4chsmu1 Сад с времена на време послушам неку песмицу, али ме гризе савес' кад пустим баш Manowar или поједине песме Gamma Ray-а које имају одличну мелодију, али им је текст... хм... А никад нисам ни слушао неки "љубавни" рок, па да му се сад враћам. Уосталом, има лепше музике и од метала и рока.

Мада и даље се палим и правим те (нагле) скокове чим нешто ново сконтам. Сад, колико је то добро...

А што се тиче Срђана, увек је корисно нешто учити и радити. Немојте бити као ја (Ми :bla: ), него кад не знате шта ћете са собом, учите нешто (ComputerSkills, столарија, шта год можеш). Ако се баш интересује, могу предложити неке интересантне, а корисне ствари за учити.

[Пивопија]

У, братац, разумем те...

Видиш, моја околина је слична. Ја му ту дођем као верски фанатик. Моји најбољи другари су сви побожни, али не на начин на који сам ја. Нпр, неки верују у све то, иду у цркву, али опет, не желе да дубље протумаче веру, да прочитају неке књиге, да се верски образју. Други (таквих је највише) верују у неку вишу силу, можда је то и Бог, моле се, али не желе да поштују нека верска правила, или нешто што Црква одређује.  Трећи су атеисти, дакле баш у ништа не верују, и највише се са њима расправљам.

Елем, ја доста свог времена посвећујем томе да другима показујем значај вере. Видим да доста и успевам у томе, нпр, имам икону која је стварно чудотворна. Мени је доста помогла, а у школи је дајем другарима или другарицама кад одговарају нешто, помаже и њима. Тако постанем као неки свештеник, шта год треба око вере они ме питају, трудим се да им све разјасним. С једне стране делујем као фанатик, а с друге сви од мене траже савете.

И није изгубљено време кад одеш с другаром на пиво! То је најбоље могуће проведено време! Видиш, ако на пример, твог другара нешто мучи, сто пута си кориснији ако изађеш с њим и поразговараш, него да останеш и читаш неку духовну књигу! Чему онда све то што ти прочиташ, чему одлазак на Литургију, чему вера, ако ти ниси спреман да помогнеш другом!?

[Srdjan Kotur]

Hvala svima na odgovrima.

Još neko?

[Srdjan Kotur]

...još uvek nit' ovamo, nit' onamo...

Koliko li će ovo da traje?

[Јелина]

Па трајаће док не почнеш да се захваљујеш на радости која ти је пружена у сваком дану.

Зато што си имао прилике да гледаш, ходаш, говориш, ствараш, грлиш...

Да наслућујеш и промишљаш.

Да дишеш и да јеси то што јеси.

 

А док откидаш од осећаја ускраћености и крпиш сумњу да је Љубав другде него у теби - дотле ништа.

 

 

[Srdjan Kotur]

Ohoho, vidi neko čita šta ja pišem...

Jelina, brutalno ali iskreno

Hvala, hvala...

[Ел Нињо]

Само полако. Кад се пењеш уз степенице идеш по један корак, евентуално два, али ако покушаш пет од једном, пашћеш уназад. Треба имати меру у свему. Све нам је дато, али није све на корист.  

[JESSY]

...još uvek nit' ovamo, nit' onamo...

Koliko li će ovo da traje?

 

то само наш драги Господ зна....немој о томе да размишљаш, опусти се и десиће се....кад најмање очекујеш....само веруј....