Свето причешће

[Лазар Нешић]

Teoлогумена против теологумене... Изгледа као mission impossible.

Неко каже да жене не треба да се причешћују за време циклуса (Патријарх Павле),неко да треба,и ко ће сад знати шта је ту тачно ? Најбоље радити са благословом вашег свештеника.

Звучи дојмљиво, али нетачно.

Не ради се овде о теологумени, ни приближно и врло је јасно шта је тачно.

Осим некоме ко не жели да му буде јасно.

Као што сам написао за неке моје колеге, исту грешку правиш и ти, смештајући овај практични пробелм у ниво "теологије", па онда испада да је менструација некаква "теологумена".

Теолошки проблем је савршено јасан: ПРИЧЕШЋЕ НИЈЕ УСЛОВЉЕНО МЕНСТРУАЦИЈОМ!

Ало људи, читајте мало шта пише у тексту.

Проблем се јавља у пракси, и онда може неко по слободној вољи одлучивати хоће ли или неће.

Нико неће погрешити, шта год да одлучи.

Али, не сме се забрањивати причешће само због менстурације.

Наравно, сами имате право да не верујете и не спроводите у пракси савете таквог светитеља какав је свети Григорије Велики....али, врло је јасно и не ради се о теологумени.

[angst]

Teoлогумена против теологумене... Изгледа као mission impossible.

Неко каже да жене не треба да се причешћују за време циклуса (Патријарх Павле),неко да треба,и ко ће сад знати шта је ту тачно ? Најбоље радити са благословом вашег свештеника.

Патријарх Павле је (свака му част и дужно поштовање) био недоречен у вези неких питања. Нпр. он је инсистирао да тропар трећег часа остане у анафори (а знамо да је то погрешно), и због тога је и остао у синодском служебнику...

[w.a.mozart]

sad si gotov... lol

sledi 1. talas napada kerbera pravoslavlja-što bi rekla jedna,meni vrlo draga osoba

p.s. pozdrav Ogulinu Ćulibrku

[Natasa.]

Примећујем да ти се свиђа

Odgovarajuci mi je za ovu temu, svako vodi svoju politiku !

[Милан Меденица :)]

Teoлогумена против теологумене... Изгледа као mission impossible.

Неко каже да жене не треба да се причешћују за време циклуса (Патријарх Павле),неко да треба,и ко ће сад знати шта је ту тачно ? Најбоље радити са благословом вашег свештеника.

ја не заснивам свој однос према Богу да слушам сваког који замишља да треба да учи, а сам је неук.

мантија или не, чин или не.

поготово због оваквих ствари ...

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p12

[C.A._R.I.A.]

Звучи дојмљиво, али нетачно.

Не ради се овде о теологумени, ни приближно и врло је јасно шта је тачно.

Осим некоме ко не жели да му буде јасно.

Као што сам написао за неке моје колеге, исту грешку правиш и ти, смештајући овај практични пробелм у ниво "теологије", па онда испада да је менструација некаква "теологумена".

Драги колега,опрости ако сам се нејасно изразио,али теологуменом не сматрам (само) лично мишљење неутемељено у мишљењу отаца,већ напротив,теологумена може бити утемељена и у отачкој мисли.

На пример Патријарх Павле каже

На питање: Због чега се не само у Старом Закону, него и по речима Отаца месечно прање жена сматра нечистотом - преподобни Никодим Агиорит наводи три разлога:

1. Због, схватања народа, јер сви људи сматрају нечистотом што се из тела, преко појединих органа избацује као некорисно или сувишно, као нпр. из уха, носа, плућа при кашљању итд.

2. Ово се назива нечистим, јер Бог преко телесног поучава о духовном, тј. моралном. Ако је нечисто телесно, које бива мимо воље човечије, толико су нечистији греси који се чине својом вољом.

3. "Бог назива нечистотом месечно прање жена (а то је уистину једини и главни разлог), да спречи мужеве да се не сједињују с њима кад имају месечно прање, као што каже Теодорит, једно због достојанства мужева и поштовања жена, као што вели Исидор (Пелусиот), и поштовања Закона и природе, према Филону, а најглавније и особито због старања о породу, деци". (Da nam budu jasnija neka pitanja nase vere, I deo, Bgd 1998. str. 404)

И не само ово већ свој став о забрани причешћивања за време циклуса образлаже на више страница.

[w.a.mozart]

obično su ta obrazloženja PROTIV nečega.... mnogo duža i -potkrepljenija- praksom lol

ok... čisto da ne odudaram od prethodnog posta... treba li se skloniti od pričešća kada nam curi nos jer telesno poučava o duhovnom...

p.s. u čemu je poJenta zareza u ovome pod 1 iza reči ZBOG lol

[C.A._R.I.A.]

Патријарх Павле је (свака му част и дужно поштовање) био недоречен у вези неких питања. Нпр. он је инсистирао да тропар трећег часа остане у анафори (а знамо да је то погрешно), и због тога је и остао у синодском служебнику...

То већ не бих знао,али знам да опет има разних мишљења,као што Патријарх Павле каже да се честица која се вади на проскомидији за Бестелесне Силе је нешто што није исправно,док ава Јустин сматра да је исправно.

Са друге стране издање литургије аве Јустина из 1922 има разлике у односу на издање из 1978,што је дакако и нормално,јер је Јустин касније имао другачији поглед на неке ствари него у младости.

Имамо јединство у различитости,шта се љутите људи

:lol:

[Лазар Нешић]

Драги колега,опрости ако сам се нејасно изразио,али теологуменом не сматрам (само) лично мишљење неутемељено у мишљењу отаца,већ напротив,теологумена може бити утемељена и у отачкој мисли.

Свакако.

Али, ниси ни ти сасвим разумео мене: није теологумена, јер свети Григорије ово веома јасно решава, тако да постаје теологија.

Читао сам давно мишљење блаженог Патријарха, али га не бих сада коментарисао.

Ипак, да кажем, није ми довољно јасно шта он заправо замера по овом питању? Који је, заиста, разлог да је противник причешћивања у време менструације?

[Oglo]

sad si gotov... lol

sledi 1. talas napada kerbera pravoslavlja-što bi rekla jedna,meni vrlo draga osoba

p.s. pozdrav Ogulinu Ćulibrku

dobro veče,eče,eče...

kad smo već kod uzročno-posljedičnog pravoslavlja,

ko me je spominjao

[laetitia]

Уосталом, волео бих да ми се изнесе један једини аргумент који ће да постави било кога или било шта изеђу мене и Христа ако Га ја волим читавим својим бићем?

likefaceeeeeeee

[C.A._R.I.A.]

Патријарх српски Павле Може ли жена за време менструалног периода

причешћивати се и посећивати храм

jош у III веку постављено је слично питање Светом Дионисију, епископу александријском († 265 г.), он је одговорио да жене у таквом стању, "ако су верне и побожне, неће се усудити нити да приступе Светој трапези, нити да приме Тело и Крв Христову", јер примајући Светињу треба да смо чисти и телом и душом. При том, он наводи пример крвоточне жене која се није усудила дотаћи тела Христовога, него само краја Његове одеће (Мт. 9, 20-22). У даљем разлагању Свети Дионисије каже да молити се, ма у ком стању да се ко налази, увек је дозвољено.

У Новом завету се на ту ствар гледа друкчије. Никаква телесна нечистота не чини нас морално и молитвено нечистим. Створени од Бога, вели Свети Атанастије Велики, "ми немамо у себи ничега нечистога, него се само тада прљамо када чинимо грех који је гори од свакога смрада. А кад се без наше воље догоди какво природно истечење, ми морамо, по природној неопходности... трпети поред другог и ово".

На основу старозаветног гледишта на култну нечистоту жена у менструацији, доцније је дошло до гледишта да жене, у том стању не треба да долазе у цркву на заједничку молитву, а такоше за 40 дана после порођаја и побачаја. Биће да је на овакав став утицала и могућност да се случајним истечењем крви храм не би учинио нечистим, те би га требало освештавати. А вероватно и због задаха који изазивају материје чишћења распадањем.

Држим да се из наведеног правила Светог Дионисија може сигурно закључити само да се жена у време менструације не може причестити. Додато упутство да се жене могу молити свагда, и у том и у другом стању, мислим да пре говори да им, у циљу молитве, не би било забрањено долазити у цркву. То утолико пре што он наводи пример крвоточне жене из Еванђеља, која је пришла Господу и дотакла се краја Његове одеће, али не и Његовог тела, што Светом Дионисију служи за доказ да се у афедрону не могу причестити. Још одређеније ово би се могло закључити из казивања поменутог старохришћанског списа, Апостолских установа, у коме се такође износи пример крвоточне жене и подвлачи да Спаситељ на тај њен поступак "није се онерасположио, нити је пак окривио, него напротив исцелио, рекавши: "Вера твоја спасе те". Овај Спаситељев поступак казује нам јасно да "телесно чишћење није одвратно богу који га је дао да бива женама у периоду од 30 дана, према телесном саставу, те по снази непокретне постају, и обично седе у кући". У закључку спис се обраћа мужевима наређујући: "И женама, при телесном чишћењу, мужеви да не прилазе, бринући се за пород. Јер Закон нареди: Жени, вели, кад је у афедрону не прилази, нити са труднима општи. Јер то се не чини ради рођења детета, него због уживања. А недолично је да љубитељ Бога буде љубитељ уживања".

Несумњиво је Светом Дионисију и Апостолским установама руководство за став у овом питању био еванђелски догађај и однос господњи према крвоточној жени, па то треба да буде и нама. Пошто је крвоточна жена по Мојсијевом Закону такође била нечиста, те се није смела дотицати никога (3. Мојс. 15, 25), у поступку Спаситељевом према њој за нас је од особитог значаја: 1. Што се жена није дотакла тела Христовог, него краја Његове хаљине; 2. Она то није учинила негде насамо, него у мноштву народа скупљеног око Њега; 3. Иако је она по Закону била нечиста, Господ је због њеног поступка није одагнао од Себе, нити из друштва, него њену веру похвалио и исцелио је. /.../

У духу изнетог еванђељског и канонског схватања, сматрам, дакле, да месечно прање жене не чини је ритуално, молитвено нечистом. Та нечистота је само физичка, телесна, као и лучење из других органа. Ван тога процеса, жена, а и тако и остали, свакако треба да се труди да чистог тела долази на заједничку молитву, поготово на Причешће. Но, још више да се труди око чистоте душе, украшавања "унутрашњег човека срца с нераспадљивим (накитом) кроткога и мирнога духа, јер је то пред Богом драгоцено" (1. Пет. 3, 4).

Осим тога, како савремена хигијенска средства могу ефикасно спречити да се случајним истечењем крви храм не учини нечистим, као и ублажити задах који истицањем крви настаје, сматрам да и са те стране нема сметње да жена за време месечног прања, уз потребну обазривост и предузете хигијенске мере може долазити у цркву, целивати иконе, примити нафору и освећену водицу, као и учествовати у појању. Причестити се у том стању, или некрштена крстити се, не би могла. Но, у смртној болести може се и причестити и крстити. После порођаја, у погледу потреба молитава за долазак у цркву и уцрковљења детета треба се и даље држати прописа Требника.

[Guest - . . .-]

Неко рече да (чика) попа не може да служи када се посече ( и ако има фластер да прилепи на посечено место). Да ли се рачуна и то ако сам се, на пример, ако ти крвари неки зуб? Да ли онда ваља да служи? Или ако се одвалила нека краста (од неког претходног ударца) па почела помало да крвари?

[w.a.mozart]

neverovatno kolko volimo svoje stavove.... a moram reći da sam i ja prvi takav-iskreno... ne daj se,Ines

[Милан Меденица :)]

Патријарх Павле је свесно игнорисао чињеницу да је у Јеванђељу крвоточива жена примила пуну благодат од Бога, освећење и излечење, иако је смерно пришла само да се хаљине додирне.

пренесено на Литургију и свето причешће, крвоточива жена може смерно прићи (као и сваки други верник) и примиће и растерећење од греха и живот вечни кроз свето причешће.