Свето причешће

[Semberac]

Како то мислите оче да је Артемије направио раскол због причешћа?

Јесте, а дал би ви вашој жени дозволили да сваки пут приђе путиру ако би знали да она никада не пости?

То је моје питање: Ко може да се причести сваке недеље?

[Semberac]

узми лепо књигу, поклони себи и још неком и прочитај, у тој књижици ти пише и ''мера'' причешћивања.

слушај владику, ал слушај га по Писму, а не ко монаха Артемија што слушају ко Господа.

Епископу треба бити послушан као Христу, наравно само ако је он послушан своме СА Сабору. Мој владика (надлежни ми је владика Константин, а владика из родног мјеста је Василије) је послушан СА Сабору и ја сам њима послушан, самим тим сам послушан Христу. torta

[w.a.mozart]

Господине брате Вофганг, наравно, ал овако је свештеницима и народу лакше. А лакше не значи  правилно и да тако зреба да остане. Ево данас , неки добар дечко био. Чудноме гледао кад сам реко да исповест и Причешће нису повезане ствари. Ал зато ми нису хтели да сипају Свету Водицу у флашу од кока ќоле, јер нисам скино налепницу.

0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha  1000000001010 confused

i veovatno znak koka kole nije bio izgreban sa zatvarača... svetom iglom

[w.a.mozart]

Епископу треба бити послушан као Христу, наравно само ако је он послушан своме СА Сабору. Мој владика (надлежни ми је владика Константин, а владика из родног мјеста је Василије) је послушан СА Сабору и ја сам њима послушан, самим тим сам послушан Христу.

vala bio je red da i nešto ovako napišeš   1000000001010 confused 0110_hahaha  0110_hahaha  0110_hahaha

[Милан Меденица :)]

Епископу треба бити послушан као Христу, наравно само ако је он послушан своме СА Сабору.

каква глазирана будалаштина којом покушаваш да се оправдаш за непричешћивање.

то само сведочи да заиста сумњаш, ако већ и не знаш, да је ПОГРЕШНА пракса РЕТКОГ причешћивања заиста неблагодатна, неблагочестива, против Бога и Цркве од кога год да долази.

једно је бити послушан у Христу, друго сасвим бити главоклањач.

погледај само садржај, са чиме почиње књига:

ГЛАВА 1

О томе да је православним хришћанима неопходно често Причешћивање Божанским Телом и Крвљу нашега Господа

ГЛАВА 2

О томе да је корисно и спасоносно често Причешћивање Светим Тајнама

ГЛАВА 3

О томе да ако неко дуго чека да се причести чини себи велику штету

[Guest - . . .-]

Ево данас је слављено Богојављење. Многи хришћани су данас били у цркви и били на Литургији али се нису причестили. Зашто?

Данас је у мојој цркви, као и вероватно у свакој православној цркви у Србији било пуно људи. Тема о којој сам после прочитаног Еванђеља говорио јесте истинско боговиђење у Литургији. Појаснио сам им у пар речи зашто се ми који смо сабрани хришћани у Литургији причасници и шта повлачи то да се не причешћујемо. Када је дошао моменат за причешће, и ако се није постило две недеље (јер је тао благослов Цркве, сем јуче на Крстовдан) причестило се преко 30 верних. Остали су дошли само по свету воду.

Ја сам био у своме духу пресрећан и крај Литургије је заиста био торжествен је моменаткада свештеник произноси јектеније: "Ми који смо примили пречисте, небеске, животворне и страшне Христове Тајне, стојећи смерно достојно заблагодаримо Господу".. добијају свој прави смисао. нама данас Литургија није била "лајтмотив" да се нешто мало отпева и док се цупка око бурића са водом, већ срце наше вере. Моја литургијска заједница колико год да је мала (некда нас буде свега 5-6), сведочи оно што и јесте наша вера. Ја тако живим, моја супруга и дете тако живе, моји пријатељи тако живе, мој Владика тако благослови, моја васцела православна Црква тако исповеда. Па шта ћемо више?

Ако у вашим литургијским заједницама није било причасника онда се запитајмо сви заједно где иде наша Црква и шта је њена бит, суштина. Онда све што говоримо о Литургији као индетитету наше вере пада у воду, јер у пракси то не чинимо. Ја чврсто верујем да ће Литургија нама бити суд о доласку Господњем.

Ако неко има боље неко мишљење исхватање волео бих да чујем, без тога да слушам како сам ја новотарац, екумениста, паписта, и штатијазнамштајош...

[JESSY]

[Semberac]

Прво ти мени дефиниши појам "ретког" и "честог" причешћивања. За некога је ретко и када се причестиш 100 пута у години, за некога је та цифра 50, за некога 20, за некога 5 а можда за некога 0.  0203_cool

Ја се причешћујем 15-20 пута годишње и не сматрам да је то нешто ретко (све остале људе које познајем се не причесте ни у пола).

[Semberac]

Ја сам био већ на литургијама гдје буде рецимо 20 људи и нико се не причести (осим свештеник)...шта ја ту да радим?Јесам ли ја ту позван да нешто мењам или тај свештеник/владика?

И никад ми нико није одговорио: Дал се може неко причестити ко слабо кад пости?

[Evgenik]

Тај пост од фамозних "7 дана" је управо и уведена због људи који ријетко иду на Литургије или ријетко посте, што не би природно требало да се односи на људе који читав свој живот предају Христу, посте редовно све постове и присуствују свим Литургијама.

[Semberac]

Тај пост од фамозних "7 дана" је управо и уведена због људи који ријетко иду на Литургије или ријетко посте, што не би природно требало да се односи на људе који читав свој живот предају Христу, посте редовно све постове и присуствују свим Литургијама.

То знам и сматрам да тако треба да остане. Ко испуњава основне хришћанске ствари, нека се причести 365 пута у години. Онај ко не пости никада, ко слабо иде у Цркву, нека пости тих 7 дана и нека се причести, то је то.

[Evgenik]

facenew22222222

[дибидусрус]

Прво ти мени дефиниши појам "ретког" и "честог" причешћивања. За некога је ретко и када се причестиш 100 пута у години, за некога је та цифра 50, за некога 20, за некога 5 а можда за некога 0. 

Ја се причешћујем 15-20 пута годишње и не сматрам да је то нешто ретко (све остале људе које познајем се не причесте ни у пола).

Причешће је на свакој Литургији за све који  су на Литургији. Ако је неко  на Литурији, а није се Причестио нека обавезно за време Литургије или после каже свој разлог.

[Semberac]

Дал су сви људи на литургији црквени људи?Дал посте све (укључујући и среду и петак), дал иду на сва богослужења?

НИСУ. Пошто нису, не треба се свако ни причестити сваке седмице.

[Guest - . . .-]

Прво ти мени дефиниши појам "ретког" и "честог" причешћивања. За некога је ретко и када се причестиш 100 пута у години, за некога је та цифра 50, за некога 20, за некога 5 а можда за некога 0. 

Ја се причешћујем 15-20 пута годишње и не сматрам да је то нешто ретко (све остале људе које познајем се не причесте ни у пола).

У Православљу нема ни ретко ни често него редовно. Зар је то толико компликовано?

Све ово ме подсећа на фарисејско стајање на вратима Цркве, па нити улазе нити дају другима да уђу.

Ја се не причешћујем по службеној дужности већ зато што верујем да без Причешћа немам живот у себи. Тако исто и моја породица. Ја не видим ту ишта етичко и морално, видим оно што је онтолошко, битно. Свестан сам ја да сам никакак, блудник, једник, бедник, слабић, страственик... не мора то да ми ико каже, а ли сам такође свестан и знам да волим Бога и да са Његов блудни син који му се увек и изнова враћан јер ми је припремио "Теле угојено" и који увек и изнова каже: Ево беше мртав и оживе.

Зато је мени свака друга пракса невероватна и немогућа.

Како сматрам да је главна религијска свет код нас у Цркви, заправо, православни протенстатизам, онда ме и не чуде праксе нередовног причешћивања. Код већине протестанстких верских група причешће није уопште битна ствар (причешћују се углавном 4 пута годишње), најбитније је слушати проповеди и ту се све завршава. Онда одете кући и имате боговиђења. Још кад се седне поред рачунара, па се искочи на фејс, па на страницу о само једној истини- све сама исповедања вере. Зато код многих долазе веома велики број људи који  посећују манастире, присуствују Литургијама, али се не причећују- изузев понеке мале деце јер се тако ваља. Остали су се "напојили и нахранили речима живота" али не Телом и Крвљу Христа Спаситеља који је рекао да ко не  једе Тело и Крв нема живота. Онда закључујем да поред свега тога несвесно се одлази и у муслиманство који немају проблем са смрћу (шта нам смрт може када је душа вечна, то што је Христос васкрсао са ТЕЛОМ је небитна ствар), већ само моралисање, моралисање до бесвести... а живот нам прође а Бога не спознадосмо.

Када би то било Православље, ја не бих био задовољан и сугурно не бих био ту где јесам. Али, слава Богу, па је индетитет Православне Цркве управо Литургија- заједница Бога и људи у светој Евхаристији- Причешћу.

Надам се да сам бар мало јасан брате Семберац?