Свето причешће

[Srdjan]

Када сам писао о откровењима Божјим која су честице са Божанске трпезе, Нису ли она благослов Божји? Када чинимо добра дела ближњима и име Христово, у име Љубави, нисмо ли део Цркве Христове? Кад причам о личном Искуству које сваки верник кроз веру може да доживи и искуси, добивши на тај начин потврду истинитости онога шта пишем, какав ће доказ о истинитости онога што пише Игуман Острошки имати верник.  Овде имамо начин да се провери истинитост овога што ја причам као и веродостојност онога што ви наводите.

Колико људи се причешћује телесно постећи и без учешћа у љубави Христовој,Причестивши се телесно они немају никакво искуство које би им приближило Бога. Дакле причест телесни је чин који одсликава Истину у Духовном свету. Цела литургија је само слика небеске литургије, литургије у духовном свету. И као таква је само обред који Верницима треба да помогне да схвате Небеску Литургију, духовну литургију. То што би модерни православни Оци да подигну обред на мало виши ниво како би себи мало подигли цену је сасвим друга ствар. Нема везе што ће мало при том да униште православље.

 

Брате, није ми баш најјасније шта хоћеш да кажеш, и поводом чега?

Цитирао сам текст владике Јована зато што сам сматрао да је добар и да некоме (или свима) може користити да боље разуме Свету Литургију. Наравно, подједнако је важно да саслушамо једни друге и кажемо своја лична искуства. Ако у миру и љубави разговарамо, макар се и не слагали у неким стварима, то не значи да ћемо наштетити православљу. Напротив.

 

Твоја искуства су занимљива и свиђају ми се, али ми није јасан контекст...

[Гром]

Брате, није ми баш најјасније шта хоћеш да кажеш, и поводом чега?

Цитирао сам текст владике Јована зато што сам сматрао да је добар и да некоме (или свима) може користити да боље разуме Свету Литургију. Наравно, подједнако је важно да саслушамо једни друге и кажемо своја лична искуства. Ако у миру и љубави разговарамо, макар се и не слагали у неким стварима, то не значи да ћемо наштетити православљу. Напротив.

 

Твоја искуства су занимљива и свиђају ми се, али ми није јасан контекст...

Могуће да сам те погрешно схватио! Провејава идеја да кад би се телесно причешће које се обавља у цркви, као и сама литургија, посматрало као слика небеске литургије, као обред, а да је сама Небеска Литургија нешто сасвим друго, Православна Црква би изгубила на томе да је она једина права Христова Црква.Ако би се доказало да су сви људи који верују у Исуса Христа, и чине оно што је он препоручио, чланови Христове Цркве, онда би све цркве не само Православна, изгубиле то да могу да се зову једином правом Христовом Црквом. Свештенство схвата да ће изгубити своје приходе ако народ схвати истину, Зато им није у интересу да се народ духовно причешћује јер би тада народ кроз Божја откровења разумео шта је стваро битно и у чему је спасење. А ако би народ разумео у чему је спасење онда би пресахнуо извор свештеничког обиља, па више неби могли да се возе у бесним колима. Зато се свештенство рађе бави филозофирањем о Богу него о томе да се спозна права истина о Богу која би дошла кроз право духовно причешће. Народ би кроз причешће разумео да имају свог пастира у себи самима и да их ови црквени пастири заводе са пута. Свештенство је вешто смислило два извора за спознају Бога. Реч Божју и Светоотачко предање. Па да би сачували предање укидају Реч Божју,

Христос је рекао да ће његови следбеници постити када се ОН буде узео од њих, Али нигде није рекао пости среду и петак. Али је зато рекао. Уклањај се од зла, показујући какав би пост требао да буде. А пре уклањања од зла рекао је ЧИНИ ДОБРО. Али људима је ово било тешко па су смислили телесни пост и то су увели у цркву обезвредивши причешће. Зато је Христос и рекао ово

 

Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим. По Јовану 7.17

Јер ће онај ко Чини добро и уклања се од зла имати откровења и разумеће у чему је спасење.

Тако и ја понављам. Пробајте ово што вам причам и видећете јели ова наука од Бога или ја сам од себе причам!

 

Само да додам; добра дела треба чинити у тајности да нико незна, Јер ако су јавна онда су добра дела учињена ради светске славе, да би се људи хвалили својом добротом, Таква добра дела се не рачунају у причешће и такав ће остати без награде.

[Гром]

Ima li visi nivo od Svetih Darova?? drugo....Kad si vec postio telesno ili nisi postio telesno a ucinio si dobra dela koja te automatski uvode u Svetu Crkvu tj. uvode te u samog Hrista Boga jer bez njega i ne postoje dobra dela zasto da ne Pridjes posle ispovesti Casi i naslonis se na Hrista pustis Ga da se useli u tebe i pomogne ti da sledeci put postis ne samo telesno vec i duhovno odnosno ne samo sa dobrim delima nego i telesno jer je njegovo breme lako. ? Post je podvig i neko ima snage za malo a neko za vise ali svi se nadamo i dobijamo istu Platu.

Све ово и говорим да би људи окусили дарове Божје и Божју Благодат док су још овде на земљи, да се учврсте у ВЕРИ и НАДИ а са њума и у ЉУБАВИ. Јер после телесног причеста немају ништа од дарова за разлику од Духовног Причеста. Евентуално корист имају они који су се исповедили јер ђаво не воли да се његове спретке износе у јавност, Па после мање напада верника који се исповеда. Зато је исповест итекако корисна за верника, и ми грешни увек имамо шта да исповедимо. Исповести никад није довољно. Зато ће за свештенике увек бити посла, не треба да се плаше да ће остати без хлеба.

[Banovic Strahinja]

A da li se neko setio prvo da pogleda sta kazu kanoni o tome kakvo vino treba da bude? Da li je Hristos bio seceras, pa trazimo samo slatka vina? Ili da li kanoni govore o marki ili brendu vina ili, pak, kanoni govore o KVALITETU VINA ZA PRICEŠCE?

 

A gde je ono da vino treba da je domace, jer je prinos? I sta je to prinos? 

Sta bi sa onim da su vino i hleb prinos parohijana? A ne da hleb mese specijalizovane babe, kao sto se kod RKC hostije prodaju u specijalizovanim prodavnicama. Gde je ono da svi parohijani donesu hleb za liturgiju pa da djakon odabere najbolju prosforu za proskomidiju? 

Gde su nam, takođe, kanoni koji govore o tome da vino mora da je bez ikakvih aditiva i vestačkih zaslađivača? Ako se deca bune, gde nam je onda crvena pedagogija, pa da se necemu nauce? 

 

Uz to danas svaka parohija (a pogotovu one po unutrasnjosti i malim mestima) moze da obezbedi odredjenu količinu cistog domaceg vina. Naprosto, u svakoj parohiji bar nekoliko parohijana postoje koji imaju kontakta sa selom. U Beogradu nema parohije koja nema bar nekoliko ljudi ciji rodjaci žive na selu. Nažalost i velika vecina sveštenika dolazi sa sela, tako da i oni sami imaju rođake na selu, pa i oni sami mogu doci do veoma kvalitetnog domaceg vina. A narod i ovako voli da donosi dobre stvari u Crkvu, to svi znaju, pa onda im ne bi bio ni problem da donose i nadju kvalitetna domaca vina, koja su zaista u ZAJEDNICI NAPRAVLJENA. Za razliku od svih onih industrijskih vina.

 

I kod vina je kao i kod hleba poenta price je da bude pravljen u zajednici, da u njegovom pravljenju ucestvuje sto više ljudi, a i sama tvorevina. Tako kada pravimo hleb, ne ucestvuju u njegovom pravljenju samo pekari. Već učestvuje kompletna tvorevina. Zemlja se seje, sunce daje svetlo da žito rodi i sazri, biljke daju iz svog roda psenicu, voda i druge prirodne pojave daju život tom zrnu pšenice, životinje pak đubre zemlju da žito rodi. Kroz koliko pak ljudskih ruku prođe to zrno dok ne postane Agnec? Tako isto i vino, traži dobru zemlju, traži sunce da mu sazri zrno, traži djubrivo, traži da se loza neguje (kao sto se i u Crkvi mi vaspitavamo) treaži da se čovek o njemu brine, bas kao što se i Bog o coveku i svoj tvorevini brine. 

 

TAko kada prinosimo vino i hleb mi prinosimo Bogu celu tvorevnu, zato se i kaže: TVOJE OD TVOJIH; TEBI PRINOSEĆI zbog svega i za sve....

 

Kada ovako postavimo stvari mnogo jasnije mozemo sagledati o vaznosti PRINOSA, pa će nam tad jasnije i biti one Hristove reči: ako si doneo prinos, a setis se da imas sta protiv brata svoga, ostavi dar svoj kod oltara, pa idi i izmiri se sa bratom svojim....

 

Ovo je veoma važno, jer da li mi smemo samo doći na liturgiju i zinuti ocekujuci da nam svestenik stavi kasicicu sa pricešćem u usta i to je to. Mi smo svoje zavrsili... Ili se tu radi o nečemu još većem? KAko možemo da pristupimo pricešću, a nismo doneli nikakav prinos: TVOJE OD TVOJIH; TEBI PRINOSEĆI; sta smo mi prineli? A ako i prinesemo na primer sveću, ulje ili vino za pricešće, ili pak hleb i sta sve ne kako možemo to prineti a imamo svađu sa bratom ili sa bilo kim. Dakle, treba da smo najpre izmireni pa da prinosimo. 

 

Sve ovo, dakle, zahteva jednu ozbiljnost, jendu sveštenost u odnosima u Crkvi ali i izvan Crkve u podjednakoj meri. Zato onaj ko se oseca iskrenim hrišćaninom i iskreno pripada Crkvi mora uvek da se trudi da živi i da sve čini na slavu Božiju, ovo naravno nije izlizana demagogija. već ono što se naziva Božijom pedagogijom. Dakle, Božijim vaspitanjem čoveka, njegovim obrazovanjem. Odnosno čovekovim usavršavanjem kroz bogosluženje.... TO je osećaj liturgijskog vremena, odnosno to je svakodnevna priprema za događaj Liturgije.

[19горан80]

Сваки дан грешити и сваки дан кајати се,то се не може узети као напредак,но као тапкање на једном истом месту корачања унапред.Докле год кајање не превагне и грешење се не умањи наши дани ће бити испуњени зидањем и рушењем једне исте куле

[19горан80]

Јуче ми се десила,по први пут у животу,необична ситуација.Дођем кући после литургије и причешћа,после извесног времена кренем да правим колач,ставим чоколаду за кување да се истопи и онако махинално узмем коцку у уста,осетим,ни сам не знам како,необичан укус,вадим омот из канте и имам шта да прочитам у састојцима - млеко у праху...ух какав осећај,неописиво...да ли се некоме нешто слично десило

[w.a.mozart]

evo kako neki pristupaju - iz knjige Hristos u ruskim tamnicama

 

[Бојан Сарачевић]

@w.a.mozart

 

Хвала на посту. Јако је важан! Ја се причестих данас, а тренутно се мислим да почнем да се причешћујем сваке недеље. Сада практикујем на сваке три. Сви кажу што чешће...

[w.a.mozart]

ja sam nekad mislio da isto tako treba što češće... sad mislim da nije bitno da l je često il retko nego šta mi se dešava izmedju pričešća tj. kako živim sa bližnjima... pričešće je samo pečat svega toga

 

nešto tipa

 

http://www.youtube.com/watch?v=Z88awf41FOE

[Бојан Сарачевић]

Ја сам некако навикао да себе држим у навици, због тога ми је важно на колико дана, недеља. Умем да се олењим, а причешће стварно враћа живот и љубав у човека. Јако леп клип и корисан.

[Срђан Ранђеловић]

 

Различита су мишљења чак и код духовника, обично Црква позива све људе на причешће и каже се: са страхом Божијим и вером приступите. Са царских двери епископ или свештеник или ђакон позива и ви приступате по својој савести Светој тајни причешћа, а не по неким заслугама, а не по неком достојанству. Веровали или не, ако поштено гледамо нити смо заслужили нити смо достојни, ако ћемо искрено да говоримо, значи идемо по својој савести уздајући се у благодат Божију. Овако су неки од светих отаца учили, ако је свештеник рекао са страхом и вером приступите, то је сам Господ рекао, значи свештеник који држи путир у рукама је само ту једна послушна личност. Господ зове! Ви као православни требало би да се одазивате, слично као у војсци ко је служио, кад генерал каже: дођи овамо! Не може се рећи нећу. Исто тако, када Господ позове, са страхом и вером приступите, ви који сте верни, који сте крштени приступајте, зовем вас због "вас" а не због себе. Онда морамо одговорити на то. Ако смо у цркви на служби редовно, ако поштујемо законе црквене о посту и исповести, брачној чистоти, ми онда можемо да се причешћујемо непрестано, као што и радимо. Значи људима треба оставити по савести њиховој у сагласности са духовником, свештеником и да се људи око тога не збуњују много, него да иду са вером, са страхом Божијим, достојанство и заслуге ту нема нико. А шта има? Благодат Божија, благо даровано, значи приђи сад. Е, кад приступа Светој тајни причешћа мора човек да се растерети тих предрасуда, како ово може овако, како ово може онако. Дакле, Бог је рекао на тајној вечери: “И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: "Пијте из ње сви. Јер ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова."(Мт.26, 26-28) Није Он питао ни Петра, ни Павла, ни Јована, ни Јакова, ни било ког од апостола, да ли сте ви то заслужили, да ли сте постили, Богу се молили, него је једноставно рекао, узмите једите ово је тело моје и пијте ову чашу. Видите једну ствар, овде је велика тајна остала недоречена, шта је са Јудом било. Јуда је умислио да није он за то причешће, као што и данас се деси некоме човеку, каже: "Нисам ја за то, морам сачекати". Човече, теби је рекао онај који све зна и све може али ти је дао слободу избора и ти у тој слободи избора нећеш да узмеш, каже Павле Евдокимов у књизи “Луда љубав Божија”, ипак је Јуда зграбио хлеб и вино са трпезе и утеко, значи он је побегао. Морамо водити рачуна да се не двоумимо, кад смо ушли у цркву и били на Светој литургији да се присајединимо са Богом. Али ако се нисмо спремили за причешће, ми смо се спремили за реч Јеванђеља и то је причешћивање, ако смо се спремили да чујемо беседу свештеника и то је причешћивање Богом, па смо се спремили да чујемо појање у славу Божију и то је причешћивање, дакле нисте отишли празни и нисте дошли узалуд. Али би било добро нека знају људи да се не двоуме око тога и не убеђују, нека иду у Цркву да буду људи Божији, који љубе Бога, који воле све што Христос хоће, то је победа над грехом, над смрћу, над ђаволом. Једном приликом прота Милорад Голијан архијерејски намесник за Сремску Митровицу, рекао је у беседи, узимајте причешће, благодат Божију, да Христос уђе у вас да истера нечисту силу, нема ко други. Против те деструктивне силе која делује у уму људском, у мислима, у жељама њу може истерати само онај који је јачи од тебе а то је Господ Исус Христос, онај који је за нас пострадао на Голготи, био је распет, погребен, васкрсао и вазнео се на небеса и сео са десне стране и који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима.

 

Архимандри Стефан Вучковић

Манастир Велика Ремета

http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/03/blog-post_3352.html

[Sidarta]

Ja bih voleo svaki dan!!

[Драган άσημος :)]

Није одговор на тему, али може да потакне на расуђивање.

 

 

 

http://www.prijatelj...p=Filmovi&id=48

 

О ПРИЧЕШЋУ

 

 

...Јер у тјелу Христовом су сакривене све ове енергије које пише, ове зраке. То пише љубов Божија, мудрост Божија, љепота Божја, доброта Божја, стваралаштво Божијe, све те енергије су сакривене у Христовом човјечанском тијелу. Значи у његовоме мозгу је енергија свезнања Божијег или премудрости Божије без школе, у његовим очима је енергија љепоте Божанске која је надсексуална. И кака се Марија Магдалина која је била дворска блудница дубоко загледала у христове очи, блудница је постала калуђерица......У његовом срцу сам огањ Божанске љубови, то је нама храна, причешће када се причешћујемо. А он је зашто је рекао Господ Христос, Син Божији, Ја сам хлеб са неба, а Његово тијело није са неба оно је из утробе те јеврејке девојке коју ми називамо Богородица Марија, јер је она Бога родила. На Божић се родио Богић, а не јеврејче......Као што Христос може да буде истовремено ван космоса, послије вазнесења  и у космосу на хиљаде олтара а да остане једно тјело ван космоса, Зато нама не треба римски папа као његов замјеник. Јер је он и тјелесно присутан у свакој парохији.......Под небом Христос је присутан на литургији под видом хљеба и вина, тјелесно, у Јерусалиму гдје православни Грчки патријарх служи, у Београду гдје српски, онамо у Москви гдје Руски, у Токију гдје мој колега Јапанац православни владика служи на јапанском у Јоханесбургу, у Вашингтону гдје год има православних олтара, на сваком олтару се хљеб и вино претворе у тјело и крв. Али нема толико хиљада тјелеса Христових колико има хиљада олтара православних. То је увјек оно једно тијело ван простора које тамо стоји. То је ново, кад је Син Божији постао човјек он је у своме тјелу које је као наше имао нове способности. Зато се зове нови Адам и Нови завјет. Шта је ново? Он може да изађе из утробе своје маме на божић без царског реза, а да она остане дјевојка. Тако он излази кроз камену плочу из гроба, а печати остају не дирнути. Улази кроз закључана врата у собу гдје је био Тома који је сумњао у васкрсење и диже се на Вазнесење пред на очиглед својих ученника око 300 и пролази кроз облаке без икаквог авиона, без икаквог скафандера, а послије пролази кроз усијане звјезде да напусти космос. Енглези разликују sky - небо и heavens ми кажемо небеса- у множини. Значи Бог није  на небу него на небесима, то је ван простора. Тамо не тече вријеме и зато Господ Исус Христос враћа се опет млад, опет 33 године, као што се и вазнео.......и сада то под небом и под непцем, да наставим тајну нашег причешћа да имамо њега за храну лично, јер он је рекао, ја сам хљеб са неба. Значи онај златни круг, други, сакривен у његовом тјелу, то је наша храна, Он лично као Божанска личност. Значи са хљебом тим, са тјелом тим ми добивамо његову личност, јер његова личност, Сина Божијег се разликује тиме што је постао човјек. Зато више не можеш наћи Сина Божијег као голог само у Божанству. Неки од тих секташа су говорили, ја хоћу да се причестим само логосом, без његовог тјела, као само мудрошћу Божијом, такав какав је он био прије оваплоћења, а то је немогуће. То је тражити да се он одрекне свога оваплоћења. Тако да је бити човјек зато велико, што је Бог постао човјек, а не ангео.......и тако значи под непцем је то, да као што тамо под небом има  хиљаде километрара међу олтарима и на сваком је Христово тијело, а овде кад је гризем као поп који служи литургију онај четвртасти део који је извађен на проскомидији, тамо пише ИС ХС Исус Христос НИ КА, значи има четири дјела то се зове јагње Божије. Сад ми расцјепимо, раздвојимо у четири дјела. Исус ставимо одмах у златну чашу, у ону крв Христову, Христос то је за овог попа који служи, а НИ КА за причеснике, за ове који ће доћи послије на причешће. Значи ја имам једну четвртину, ако ја служим сам литургију. Кад ја гризем, они нама кажу, они који не знају тајну Божију, који су само логика. Кажу, па ако ви вјерујет де са тај хљеб промјенио у тијело Христово онда сте ви људождери. А ми кажемо не драги моји, има нешто ново па им кажемо да он може да прође кроз утробу своје мајке да она остане дјевојка и да је његово тјело непрегризиво, а ми не можемо да будемо људождери, него ми знамо да је његово тјело не прегризиво и нас интересују енергије Божанства сакривене у његовом тијелу, то је наша храна . И то је занчи да ја онда желим да упијем из његовог мозга у мој мозак нешто од његове бескрајне мудрости и прмудрости Божије, нешто од његове љепоте Божанске надсексуалне у моје очи, нешто од његова огња љубови Божије у моје срце. То је значи нама небеска храна. Ја сам ваша храна која је с неба дошла......А ми кажемо, свака мрвица коју је гризем , једем од онога што ја добијем, његово тијело Христово је опет цјело тјело Христово, а то су само центиметри раздаљине под непцем, тамо су хиљаде километара под небом, а то су центиметри раздаљине. Значи није важна количина тога хљеба који се промјенио у његово тјело, колико је парче, јер ако ти узмеш јако мало на оној кашичици, добијеш мало, али добијеш са крвљу.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Da li postoji covek koji se neosudjeno Pricestio i upodobio se Hristu a da se nije osecao bolje posle toga a i ono najvaznije da nikad nije osetio Boga u sebi?

[lab_man]

Дакле, кад није пост, кад се пости среда и петак. Рецимо, ако се неко причешћује у недељу, да ли у суботу треба да једе посну (на води) вечеру?

 

Ja dan pred post (ukoliko je van posta, naravno) ne držim poseban post. Starešina hrama mi je ovo naglasio...Samo navečer i ujutro pred pričešće, pročitam iz Molitvenika po polovinu Molitvenog pravila pred Sveto pričešće (kako je u molitveniku propisano), nakon čega više ne jedem, niti pijem vodu do pričešća. Naravno, ukoliko želim da se pričestim van posta (za šta imam odobrenje) uvek to činim ili na veliki praznik ili biram subotu (nakon petka, koga normalno postim onako kako je propisano). Ali, kada otputujem kod roditelja u grad koji se nalazi u Eparhiji kruševačkoj, a gde se ne služi Sv. Liturgija subotom, pričešćujem se nedeljom.

Ukratko, nema jela i pića minimalno 8 sati pre Liturgije (odnosno nakon ponoći).