Свето причешће

[Давор73]

Знам како си изгледале првобитне литургије.Знам да су верни чак и носили ,,причешће" кућама из предострожности,али све зато што су били свакодневно спремни да страдају за веру а били су гоњени.Али поента моје приче није у томе.Оно што ја осећам у целој причи а што ми боде очи ,а што ме нико жив неће разуверити,јесте ОДСУСТВО СТРАХА ГОСПОДЊЕГ на који смо такође позвани.Некако ми је то све офарбано неким много дречавим и веселим бојама,заиста неодговарајућим за једну такву Тајну.Хоћу рећи,прича о неопходном опрезу је непропорционално заступљена са бројем позива на заједничарење.

Ето тако...Надам се да не замераш и да никог нисам увредио..Морам да идем па ћемо наставити .У здравље1

[Александар Милојков]

Добор наставићемо. Не вређаш никог нити ти ко шта замера, не брини.

[Давор73]

Да,постим Суботом ако сам кренуо са постом од Понедељка,а ако треба сутра ( у Недељу) да се причестим.Недељом наравно не постим, ако није велики пост.Али ту не постављам питање.Није кашика уља у Суботу проблем... него ,,СТРА" што би рекли ови из мог села.... .smesko.

Сад стварно одо..)))

[Александар Милојков]

  On 13. 8. 2012. at 20:02, Давор73 рече

Да,постим Суботом ако сам кренуо са постом од Понедељка.Недељом наравно не постим, ако није велики пост.

Сад стварно одо..)))

Апостолски 66. канон:

Ако се неки клирик затече да пости у Дан Госпдњи (у недељу), или у Суботу, осим једне једине (Велике Суботе), нека буде свргнут; а ако је лаик, нека буде одлучен.

[Evgenik]

Одсуство страха? Не рече ли Свето Писмо да "љубав изгони страх напоље"?

Најамници господара поштују из страха, а његова деца поштовање црпе из љубави.

Ово писаније са почетка теме теолошки нема везе с мозгом јер крши елементарне Каноне наше св.Цркве (на шта је брат Аца веома јасно указао).

У прошлом (петровском) посту моме драгом пријатељу који ради веома тежак посао преко дана и уопште није у ситуацији да било како пости (и опет је постио, понекад просто прескачући читаве оброке) један сличан неразумни монах је ускратио причешће под оправдањем да "не ваља сваке недеље".

О Господе, па онда се не ваља ни сваке недеље молити, ни ићи у храм "да се не претера" што би бабе рекле....

Докле ћемо слушати неразумне савјете од људи који као духовници МОРАЈУ имати дар расуђивања,

и докле ће ти њихови савјети бити у директном сукобу са учењем великих светих Отаца Цркве, па често и са самим Писмом?

Од таквих врло често чујем јеретичка учења како је "материјално прљаво по природи" како је човјек "бесмртан по природи",

и још гомилу сличних хуљења на Божију творевину и на улогу његове благодати у спасењу човека.

На жалост, ови примењују потпуно гуруистички и јогински начин схватања спасења - мисле да се оно "заслужује",

не схватајући Предање Црквено, учење Писма и двомиленијумско искуство св.Отаца да се НИКО није спасио заслугама

,него једино и искључиво божијом благодаћу коју на човека привлачи његово смирење и љубав према Богу и ближњем.

Докле више ћемо трпити пијетистичка, протестантска, јогинска, манихејска и ко зна још каква учења у Цркви

и то од стране оних чији је посао да чувају вјеру од искривљења?

[Evgenik]

Да поставимо прво мисао како треба:

- ми се не причешћујемо тако што прво будемо "праведни" (јер је учење Отаца да је без св.Причешћа то немогуће),

наша пунота пребивања у Христу почиње са физичким сједињењем са Њим - то није "награда" него управо сведочанство бескрајног Божијег снисхођења.

Као што ни Христос није дошао "за награду" да својим присуством награди "праведнике", него напротив, дошао актом своје безграничне љубави

и већину времена проводио са слабићима, неписменима, блудницима и палим људима, који су ЊЕГОВИМ ПРИСУСТВОМ ПОСТАЛИ касније праведници, Апостоли итд.,

тако и причешће је ЗАЛОГ БУДУЋЕГ ЖИВОТА, дакле нешто што смо добили у залог у срце да би ХРИСТОВОМ СИЛОМ били јаки, и Христом чинили добра дела.

Све ово недвосмислено објашњава Апостол Павле у Писму када сведочи велико богооткровење:

"доста ти је моја благодат; јер сила налази своје испуњење у слабости.

Стога ћу се најрадије хвалити својим слабостима, да се Христова сила настани у мени..."

[tamar varteressian]

Заиста, драги Егениче, овом расуђивању се не да шта замерити. Изузев да се напише понеко велико словце када је већ писано изражавање у питању, а и два знака интерпункције не би смела стоје један поред другог.

[N.Petrovic]

  On 13. 8. 2012. at 20:03, Александар Милојков рече

Апостолски 66. канон:

Ако се неки клирик затече да пости у Дан Госпдњи (у недељу), или у Суботу, осим једне једине (Велике Суботе), нека буде свргнут; а ако је лаик, нека буде одлучен.

" Оваквих примера има много у канонском предању Цркве. То треба да знају они који се лупају у прса "бранећи" Цркву од ње саме. Канони и канонско предање не значе замрзавање Цркве у једну историјску епоху и искуство. Црква има ВЛАСТ и ОБАВЕЗУ да делује у свакој историјској епохи "промишљајући о спасењу и напредовању на боље народа". То знали, да икономију спасења и садржај откривења може и мора да артикулише у формама које су адекватне и компатибилне како са догматима вера тако и са конкретним историјским искуством. На тај начин ће предање Цркве и Истина "једном предата светима" бити увек жива и актуелна. Самим тим, Црква ће и вршити задату јој мисију - преображаваће и спасаваће свет. Уколико се непроменљивост канона схвати у смислу непроменљивости самих конкретних форми (како то многи и схватају), Црква ризикује да буде анахрона, неразумљива и неделотворна. Такву свест, која је супротна свести наведених отаца Труслког сабора, можемо срести у добро познатим реченицама: "То су нама наши оци тако оставили и ту се ништа не сме мењати." Оваква свест тежи да окошта живу Цркву, да историјске форме прогласи за апсолутне истине. Наведени пример Трулског сабора показује да то није и не сме бити тако. Оци нису рекли: "То је нама тако остало од светих апостола и ми ту не смемо ништа мењари." Не, они кажу да не мењају већ да промишљају о спасњу и добру народа. Шта не мењају? Не мењају догмате. Шта мењају? Мењају форму кроз коју ће те догмате артикулисати у задати историјски тренутак Цркве. То двоје треба јасно разграничити. "

Ovo su tvoje reci iz druge teme o kanonima i dogmama. Da li je i ovaj 66.kanon podlozan ovakvim promenama koje opisujes ili je izuzet od toga?

[Давор73]

Слажем се са свиме што сте рекли,али то што причате може да се односи само на неког ко је заиста редован на службама и зна у шта се упустио,а таквих нема ни 10% по храмовима.Бојим се да ћете са том причом када дођу васкршњи и божићни пост имати проблема поприлично.Велику већину ни за страсну седмицу не можеш натерати да пости ( да, намерно кажем ,,натерати" ) а ви му сад само реците да је довољно и три дана.Дакле,та прича је више него исправна за истинску али не и ,,традиционалну" Цркву која је на жалост многобројнија.

Љубав изгони страх,али је страх такође и почетак сваке мудрости.Што се мене тиче,не бих га се одрекао па макар ме 1500 вас назвало најамником.

Наравно да причешће није награда нити може бити,али ја га не бих баш схватио ни као воће крај пута које човек може да убере кад хоће,а ето Бог му дао.Нека свако испитује себе како рече ап.Павле.ж

За уље суботим сте у праву.Да се размемо,да не бих овде можда бунио поједине:Сваке Суботе осим Велике или кад ми се поклопи припрема за причешће користим уље.Што се поста пред причешће тиче,тако сам некако почео од самог почетка,јер су тако отприлике проповедали свештеници када сам ја почео да идем по службама и ето тако је некако остало до сад.Мислим да и није претерано велика грешка,а није проблем ни да се исправи,што се мене тиче.

[antipa]

Kao neko ko je pored oca Save proveo skoro dvanest godina i kome je ovaj vrli starac bio duhovnik mogu reci da je otac bio strog oko pricescivanja i uvek je govorio da post ispovest i pricesce su sjedinjeni i da jedno bez drugog nemogu ! Ucio je mudri starac da postimo po celu sedmicu i blagosiljo je da se posti na vodi cak i subotom ( ali to po njegovom rukovodjenju i blagoslovu , jel duhovnik ima pravo da svojoj deci odredi trajanje posta ) nekima je zbog njhovog spasenja blagosiljo i da poste po citav post na vodi ! Tosu cinili i drugi nasi veliki duhovnici .

Sto bi rekla pokojna matiPelagija Dracka ,,Slusaj svog duhovnika i svestenika i neplasi se ,ako te pogresno uci on ce za to pred Tvorcem da odogvara a tebi ce se uzeti poslusnost u spasenje , pogledajte deco freske u nasoj crkvi gde su prikazani svestenici u adu e to su oni koji su napako svoje stado vodili i tako ce svi proci koji Hrista neslede ispravno i kanone ruse , molite se deco Bogu za svestenike,,. Najveci broj vernika duhovno strada zbog samovolje

[w.a.mozart]

  On 14. 8. 2012. at 6:29, Давор73 рече

Љубав изгони страх,али је страх такође и почетак сваке мудрости.Што се мене тиче,не бих га се одрекао па макар ме 1500 вас назвало најамником.

nije strah nego strah Božiji...strah je kad se prosto plašiš a strah Gospodnji je strah da od Njega ne otpadnemo... a kako ćeš otpasti sjedinjujući se sa Njim... neću uopšte da razmatram tvojih 10 posto-do kojih ne znam kako si došao- pravih vernika...

Crkva treba da menja vernike a ne vernici Crkvu... što naravno ne oduzima pojedincima slobodu da kroje sopstvene kanone- ja takodje često zaboravim da postim sredom i petkom ali mi ne pada na pamet da tvrdim kako je to neobavezno i nepotrebno

[Дејан]

To što je otac Sava imao neke pogrešne predstave oko Pričešća ili nekih drugih stvari ,ga sigurno ne umanjuje kao duhovnika,jer on je zasigurno bio iskreni Hrišćanin

[antipa]

Otac Sava je na nas prenosio svetotacko znanje onako kako je njega ucio Sv.Nikolaj Velimirovic i arhimandrit Gavrilo Raletinacki!Moram ovde preneti reci jedne monahinje koja je monahinja vise od sedamdeset godina kad je jedan vladika pre nekog vremena ,opominjo da je pogresno staro sluzenje , i da treba sto cesce da se pricescuju verni i jos mnogo toga a onda je monahinja pitala vladiku,, Pa preosveceni po tom ispade da sam ja celi zivot moj monaski provela u zabludi i u grehu da sam neispravno zivela ? onda ja ovu mantiju da skinem i okacim na dut u portu i odem iz manastira .! Sto cu ja u svetinji kad zivim napako .!Mene je malo ostalo vremena na ovom svetu i neverujem da cu uspeti po ovom novom da iskajem predjasnje zivljene i da se tako spasem ! ! Moj vladiko ja i da hocu drugce nemogu pa ako cu u pakao gde su moje setre i majke idem ja nisam od nji nista bolja samo gora!,,

[Срђан Шијакињић]

Мене, а и многе друге претпостављам страшно збуњује, и да кажем помало нервира тренутна ситуација у којој око ове, можда и најбитније од свих тема у Цркви, не постоје јасне, мал те не, дефиниције, шта је шта... Било би лепо иако знам да је хиљадама пута само на овом форуму то објашњавано да се једном за убудуће, на једном месту каже тачно на шта се мисли када се говори о "причешћивању на осуду", да ли се и како може причестити "на осуду", да ли страх при приласку причешћу непотребан/потребан/ потребан али умерено и уопште шта се подразумева под страхом Божјим у контесту позива који свештеник упућује кад износи Путир. Моцартово објашњење ми се чини тачним, што се тиче страха Божјег... Толико, извињавам се ако поново малтретирам прежваканим темама, није из лењости да копам по форуму, него мислим да би неки "индекс појмова" поводом тога био јако корситан, због прегледности... Мени лично, а верујем и многима.

[Guest - . . .-]

Да не бисмо писали километарске постове поново, пронашао сам на брзину неке теме:

Два погледа на однос поста и причешћа (Владика Порфирије и о. Симеон рукумијски)

ЕВХАРИСТИЈА КАО СВ. ТАЈНА ПРИЧЕШЋА - Протојереј Александар Шмеман