Свето причешће

[Danijela]

šta sa ljudima koji su pod epitimijom?

da li treba da dolaze uopšte na Liturgiju?

ako treba da li treba da budu samo do Liturgije oglašenih ili ostaju do kraja?

[Guest - . . .-]

Нема потребе да се једим на Тебе већ разговарамо, и ако - како видим ми који живимо на селу и свештеници смо по благослову Епископа на селу, не знамо како треба живети евхаристијски, јер ето, код нас се људи не исповедају (не знам одакле ти уопште та помисао, али добро- нека је). Ја знам да влада опште правило да су свештеници на селу невредни, затуцани и глупи те што се мене тиче ја и то потуно разумем. Ето, ја затуцан и притуп човек, па ипак се нађох да овде мало поразговарам о стварима које мене као глупог сељачког попа боле јер због неразумевања Евхаристије имамо данас расколнике у Цркви.

То што је Теби причешће НАМЕТАЊЕ, за мене је НЕОПХОДНОСТ јер Литургија и јесте Причешће. Заиста, да ли можеш да цитираш и један мој став где ја (или било ко ко брани став редовног причешћивања) некоме намеће да се причешћује? Молим те да ми то цитираш. Такође, обавезно да ми цитираш то где Владика Атанасије каже да је исповест обавезна пред Причешће ( а опет и опет кажем да је свака Литургија за причешће хришћана или Ти можда имаш неку другачију визију Литургије, да постоје Литургије које нису за причешће?) и где то Патријарх Павле говори да је обавезно да се причести само четири пута (колико сам ја разумео и ако сам глупи сеоски поп, он то нигде тако не говори већ говори о томе као крајњој снисходљивости).

Ја ћу увек бити расположан да разговарам на ову тему пошто је она најбитнија у Православљу и ако не желиш да разговараш- не мораш. Има ко хоће зар не?

Дакле, ако Ти није тешко за крај да ми наведеш те каноне који изискују да се ОБАВЕЗНО исповеда пред Причешће (немој да опет појашњавам да је свака Литургија за причешће или то мора да ипак наглашавам?), где то наводи Владика Атанасије?

Евхаристијске молитве и молитва пред причешће је сасвим довољна сваком хришћанину који је у Цркви и Бога воли да се причести. То је мој став. Нажалост, појединци у Црвки те молитве не слушају а нити желе да их слушају. Света тајна исповести је потребна и неопходна и нема јуридички смисао већ нас уводи у Евхаристију, као и све друге тајне Цркве. Света тајна исповести може да се обави било када и није уопште неоходно да се обавља када човек који се редовно причешћује и живи Литургијом. зато став да ОБАВЕЗНО мора да се исповеда пред Причешће не стоји нити има свог упоришта у Светом Писму ни у Светим Оцима. Чиста римокатоличка пракса где се исповест претворила у истражни суд без љубави.

Што се тиче Владике Атанасија, навешћу ти колико желиш примера управо супротно од онога што ти желиш да му уметнеш, али прво када ми покажеш где то он говори о ОБАВЕЗНОЈ исповести пред Причешће.

Наравно, ако не желиш да причаш са свештеником сељаком, разумећу... ипак ми нисмо тако фини и углађени.

[Guest - . . .-]

šta sa ljudima koji su pod epitimijom?

da li treba da dolaze uopšte na Liturgiju?

ako treba da li treba da budu samo do Liturgije oglašenih ili ostaju do kraja?

Људи који имају епитимију (а мени је потпуно невероватно да се најпре одреже најстрожа епитимија, непричешћивање- што опет показује немање елементарне литургијске свести шта причешћивање значи), треба да слушају свог свештеника. Свештеник нема право да даје епитимије забране причешћивања без претходног консултовања са својим Епископом и то на неки мањи период јер за дуже периоде је надлежан Сабор Епископа (То видимо у случају данас рашчињених монаха). Колико је то озбиљно (надам се да има оних који то увиђају) говоре и канони који Епископа који је дао епитимију непричешћивања у случају да га тај који је под епитимијом тужи  да му је дао епитимију из неког личног разлога или злобе, разрешавају епископског чина, или у супротом овога екскомуницирају из Цркве. То што се данас одрезују епитимије као да се рекао "добар дан" јесте ствар за Сабор.

Но, како већ имамо тако накарадну праксу, онда је ово питањеза онога који је епитимију дао па нека он размисли о томе или његов Епископ.

Заиста сепитам зашто неко не добије епитимију да чита одређене молитве, да уради нешто корисно за Цркву да помаже ближњем... него одмах непричешћивање? Побогу људи, па то управо значи да те одваја од литургијске заједнице! Какав неосећај за спасење човека, каква потпуно непедагошка и нељудска мера! Али имам осећај да се многи слажу како је боље непричешћивати се него ли учинити нешто корисно за Цркву.

Не знам за вас, али мени је то потпуно нелогично, колико год се упирем да разумем. Још имамо данас невероватну ситуацију да је екстра-гига-мега добар духовник управо онај који одреже што дуже непричешћивање. То је врх нецрквене свести.

За пример овога, даћу вам казну за свештеника забраном свештенодејства. Свештеник може дабуде под епитимијом забране свештенодејства, али се дозвољава причешћивање. дакле, свештеник не служи зато што је под епитимијом (што уједно значи да нема парохију, нема прихода...) али се причешћује јер без тога не може. када га одвоје од причешћа, тада се одваја од Цркве све до покајања. Погледјте још једном одлуке по питању рашчињених Артемијевих монаха. Тако ради савесна Црква.

не знам да ли сам био довољно јасан, јер ипак сам ја само један обичан притуп сељачки поп.

[marko_13]

šta sa ljudima koji su pod epitimijom?

da li treba da dolaze uopšte na Liturgiju?

ako treba da li treba da budu samo do Liturgije oglašenih ili ostaju do kraja?

Канонско право познаје три ступња - 1. они који стоје испред храма и траже опроштај (најтежа епитимија)

                                                      2. они који су до завршетка Литургије речи

                                                      3. они који остају до краја Литургије, али се не причешћују. Оваквом формулацијом канонско право јасно даје до знања да је логично да се не причешћују само они који су под епитимијом.

[Guest - . . .-]

šta sa ljudima koji su pod epitimijom?

da li treba da dolaze uopšte na Liturgiju?

ako treba da li treba da budu samo do Liturgije oglašenih ili ostaju do kraja?

Канонско право познаје три ступња - 1. они који стоје испред храма и траже опроштај (најтежа епитимија)

                                                     2. они који су до завршетка Литургије речи

                                                     3. они који остају до краја Литургије, али се не причешћују. Оваквом формулацијом канонско право јасно даје до знања да је логично да се не причешћују само они који су под епитимијом.

Да, Канонско право јасно каже и тчно се зна коме је то упућено, али је данас постао обичај да се деле епитимије непричешћивања као конфете и сви задовољни и све супер. Ради илустрације свега овога:

[Guest - . . .-]

Да не бисмо чекали још дуго, и да смо олакшали посао ево за брата syda од сељачког попића једна беседа управо Владике Атанасија. Ево где он говори о Причешћу. јесте тачно да ми свештеници сељаци нисмо баш нешто угледни и цењени, али не бих се сложио са томе да не волимо Бога и да баш ништа не знамо о Литургији.

Ево беседе, можеш да прочиташ и уводни текст:

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/liturgija-vaskrsnjeg-ponedeljka-u-hramu-sv-save-u-juznoj-mitrovici-vladike-posetile-bolnicu-u-

Добро обрати пажњу на све што говори. Има и оно када говорим даседоноси најлепше просфоре и најлепше вино, ево и Владика то такође мисли (не да се причешћујемо тако што се уместо квалитетног вина кориости Ружица, Ројал и остале хемикалије). Једноставно је ово и зато ћемо да се држимо сада овога што Владика Атанасије прича, јер си њега навео као ауторитет. Послушај негде око 15. минута.

Ево, има и овде о редовном причешћу:

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/episkop-atanasije-sluzio-svetu-liturgiju-u-gorazdevcu

Паметном доста. А ко жели нека слободно настави са празном философијом и немојте да се причешћујете, имате сву слободу овога света али немојте да кажемо давише нисмо знали. Ја сам као свештеник, додуше сељак и притуп и приглуп, рекао шта сам имао. ВДраго ми је што имам ту привилегију да оно тпо говорим одувек говори и највећи богослов данашњице Владика Атанасије. Знаш, пре ћу њему да верујем него било коме ко ме одваја од Христа, тобож да не упрљамо светињу. Светиња освећује све јер је Христос једини свет а и ми са Њим у заједници.

[Semberac]

Када се овде критикује став наше заблуделе браће који су се повели за једном личношћу који сам није Христос (мислим на м. Артемија) нико то, бар ја за себе знам, не радимо из икакве мржње него из бола и вапаја да се врате у Цркви и да опет заједно разговарамо и свађамо се и препиремо се, али да се не одвајамо и цепкамо и растачемо Тело Христово- Цркву. Тамо су многи моји пријатељи који су све нас осудили и самим тим затворили заједнички пут ка вечности.

prstgore

[Semberac]

Ево једно питање оче Иване, али да ми јасно одговорите: Дал би сте ме ви причестили сваке седмице у вашој парохији знајући моје садашње духовно стање?

[Danijela]

blagodarim svima na odgovorima.

[syd]

Ето, ја затуцан и притуп човек, па ипак се нађох да овде мало поразговарам о стварима које мене као глупог сељачког попа боле јер због неразумевања Евхаристије имамо данас расколнике у Цркви.

(колико сам ја разумео и ако сам глупи сеоски поп).

Наравно, ако не желиш да причаш са свештеником сељаком, разумећу... ипак ми нисмо тако фини и углађени.

Аман, драги и поштовани оче Иване, зашто ово са лењим, глупим сељачким попом? Чему то води? Уопште се нисам тако односио према теби. Помислиће неко да гајиш неке комплексе, па и да помен твог пастирског искуства (везаног за село) изазива овакву буру. Видео сам већ у првом посту да сам те чачнуо (нехотице, оче, то бих могао и да исповедим) у отворену рану, па сам одмах, у наредној поруци свој пример везао за сремског свештеника, да се ти у њему више ти не би препознавао. А поготову, видећеш и сам, уопште нисам критиковао твоју праксу, иако ти критикујеш хиландарску, моју парохијску, па још три четири парохијске које ја знам. Штавише имам и разумевања за твоје виђење ствари, колико год било оштро изражено. И то није први пут да сам ти написао, али ево и још једаред.

Остај ми у здрављу, добром расположењу, и веруј ми драги оче, да те уопште нисам омаловажавао зато што служиш на селу.

Свако добро.

[Semberac]

Оче Иване, ви сте прави сељак prstgore

Шала на страну, ја готивим и село и људе који живе на селу јер је село будућност наше отаџбине. Без јаког села (пре свега духовно али и политички и економски) нема ни јаке Србије.

Искрено да вам кажем, најрадије би оженио неку дјевојку из неке недођије, јер су такве дјевојке у просјеку поштеније и побожније.

[Милан Меденица :)]

Браћо и оци, мртав сам уморан, интернет ми цркава, више и не знам које је то претходно питање на које треба да одговорим.

Каноне не могу да наведем, можда је у питању светоотачка пракса, можда има овде теолога који ће моћи да поткрепе оно што ја говорим.

Дакле, молитва пред причешће не може да замени исповест, а без исповести причешће се узима на душевну пропаст. И нисам ја то сад вечерас измислио.

А запрепашћен сам да тврдите -- ако сам добро разумео, ако нисам, праштајте -- да се може човек причестити иако се није исповедио.

Одох, лаку ноћ.

а највероватније си се само тешко излупетао.

брате, па ти никад ниси чуо за типике, парохијске праксе, а онда ни за ЈЕДИНУ црквену праксу ЧЕСТОГ ПРИЧЕШЋИВАЊА.

а те исповести у време Литургије су неправилне колико и кољиво у недељу.

[Милан Меденица :)]

како ћемо онда исповедити тај народ???

????????

не дао Бог никад никог такав да исповедаш  0110_hahaha 0110_hahaha

[Милан Меденица :)]

Али на многим литургијама по Семберији када сам био свештеник изађе из олтара и каже: Са страхом Божијим и вером приступите и он одмах се врати у олтар...дал би ја тада требао да вичем по Цркви "еј оче, хоћу ја да се причестим", дал би то било примјерено, дал то већ не иду у гордост односно у уздизање спрам других парохијана који тамо иду сваке недеље у Цркву али ето не причесте се?

то је толика катастрофа да би се истог тренутка окренуо и ћутке изашао и не би ме утеро ни багером на такву ''литургију'', ни под претњом оружјем. 0110_hahaha 0110_hahaha

[Милан Меденица :)]

Ако сам ја отишла на литургију да бих се помолила (сама, али и у заједници са другим људима у цркви), примила благослов, а нисам се причестила, да ли сам онда џабе ишла на литургију ?

На Литургији нема сама...

Литургија је заједничка молитва и треба да учествујеш у одговорима, а после и причестиш..

Онако како би требало..Е сада смо сви сведоци да ретко ко одговара(учествује у Литургији) а још мање причешћује!

Сама у смислу да се у себи молим за своје најближе, да њихова имена изговарам у себи.

чему такво тихо приватизовање Литургије, кад им се имена већ више пута помињу током ње?