Jump to content

Свето причешће

Оцени ову тему


Колико се често причешћујете?   

98 члановâ је гласало

  1. 1. Колико се често причешћујете?

    • Једном седмично или чешће.
      9
    • Једном у две седмице.
      7
    • Једном месечно.
      5
    • Једном у два месеца.
      2
    • Више пута у току сваког од 4 год. поста.
      11
    • По једном/два пута у току сваког од 4 год. поста.
      14
    • Два пута годишње.
      3
    • Једном годишње.
      2
    • Једном у току неколико година.
      5
    • Како кад... врло променљиво.
      3
    • Не причешћујем се.
      5
    • Не причешћујем се. Шта значи причестити се?
      0
    • на свакој Светој литургији
      27


Препоручена порука

Није ти то добро! sFun_bat bangin bangin

Немој да ти то са ''искушењима'' буде као црквењаку и ономе са помислима:

Помисли

- А јели црквењак, јел имаш ти помисли?

- А ко их нема брате.

- Аха, значи и ти имаш помисли. Ма ја нисам имао помисли док нисам прочито ону књигу о помислима.

- ?

- Јесте тамо све лепо пише , како помисли нападају на човека и како ђаво не да човеку мира никако.

- И сад имаш помисли а пре их ниси имо?

- Па да, сад стално имам неке помисли.

- Па какве су ти то помисли ?

- Ево јутрос ја кренем на пијацу , реко идем мало да видим шта има па ћу код Пере у кафану, имам тамо неко друштво па се картамо тако... кад ја поред Цркве прођи а помисли ме нападну , све ми говоре - "ајд у Цркву Бошко, ајд у Цркву!"

- ?

- И синоћ кад сам ишо да легнем , помисли ме опет напале па ми веле - "Прочитај Бошко макар очењаш пре спавања."  А ја легнем намерно , нисам се ни скино, реко нећете ви мени говорити шта да радим. А помисли ме опет тако нападну па ми говоре - "Грешни Бошко , никад ниси у Цркву ишо , никад се ниси Богу молио , каквом се добру надаш у животу?! . А ја ништа, сетим се како старац каже у књизи "Само их синко игнориши" и ја тако окренем се на другу страну и заспем као клада. А пре неки дан исто тако , дође ми комшија што сам у завади са њим и оће да се помири, ђубре бре оно маторо , све ми лозе скресо на међи, и сад оће да се помири. И кад он тако дође код мене а мене помисли нападоше -" Прими Бошко овога човека , он је твој ближњи" , ма шта мој ближњи ђубре бре једно и ја га избацим из куће , неће мене помисли смућивати.

И ја ето просто не знам више шта да радим са тим помислима, како да се борим са њима, излудећу начисто.

- И шта ћеш сад?

- Знаш шта ћу , све ћу радити обрнуто од онога што ми помисли кажу , мислио сам ићи код баба наде да ми салива страву , али ми помисли говоре да то нерадим, е сад баш идем намерно код ње, неће мени помисли говорити шта ја да радим, ваљда ја знам шта ваља а шта не ваља.

- А што не сачекаш попа па се исповедиш лепо о тим помислима?

- Знаш шта црквењак, ја сам мислио да си ти паметан човек и да служиш ту Богу , али видим да си млого грешан, па и ти ми говориш исто што и помисли, ајд уздравље и немој ми се више обраћати.

- Ајд ...

...

Бог ти не даје све што хоћеш, али ти увек да оно шта ти треба!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Može biti, to sa pomislima.

Ali ja uvjek pomislim da su mi sve dlake na glavi izbrojane, i da znam ko ih je

izbrojao, i da nište ne može bez njega, ni list onaj maleni zatreperiti.

I često se smiju mojoj veri, kažu da pretjerujem, da se Bog ne bavi trivijalnim stvarima.

Da ne stigne, od toliko važnih poslova.

A ja sam pomalo sebična i razmažena i znam da je uvjek pored kad ga trebam.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Есфигмен је једини изузетак, а сви знамо и зашто.

zato shto kolko-tolko drzhe do pravoslavlja?  facenew22222222
Православље се НЕ држи динамитом, поготово неким дубиозама које су изводили.

иначе, што све више вршим преписку са тобом, све ми је јасније да си и ти у дубиози са поимањем шта јесте а шта није Православље.

искрено, права штета за тако бритак ум да буде ђавоље игралиште.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Православље се НЕ држи динамитом, поготово неким дубиозама које су изводили.

ma da, ljudi skakali pod palice policajaca koje im je vrlo pravoslavno poslala drzhavna crkva..

иначе, што све више вршим преписку са тобом, све ми је јасније да си и ти у дубиози са поимањем шта јесте а шта није Православље.

zanimljivo, i ja shto vishe pishem s nekim ljudima odavde, sve vishe vidim da nepoznajete religiju kojoj formalno pripadate..

cogito ergo deus est

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Рече човјек којем је ближа јелинска философија и магија од Православља.

U sta je toliko siguran, toliko ga ispunjava, da se najvecim delom svog borakva na forumu

bavi time da "dokaze" kako smo mi licemeri i lazno pravoslavni a to u sta on veruje je bez licemerja

pa makar bila gomila gluposti.



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Читајући ову тему отворило ми се једно питање. Однос између теологије и наслеђене праксе и поретка (у предањском смислу).

Да ли је поредак који смо наследили стављен под суд теологије (теологија у смуслу умно разумског делања употребом појмова, логике, академских знања и сл.)? Ако јесте, да ли је она у стању сама унутар богатог црквеног живота да једина да одговор и суди?

А видим то јер и једна и друга пракса у вези причешћивања као да се наоружава теолошким промишљањима из чијих сучељавања треба да изађе неки резултат опште и обавезно прихватљив.

Да појасним: "шта је са искуством"? Тј. да ли постоје духовна искуства која могу указати какве плодове даје једна односно друга пракса. Где су увиди духовника који могу да из живота са вернима дају одговоре мимо академских граница? Језик писања може бити од обичног сведочења преко песничког па до строго теолошко.

Да ли имамо примера кроз историју да су се сукобиле ове две праксе овако жестоко као код нас данас или су се епохе природно преливале једна у другу? Они коју знају историју могли би нам рећи казивањима.

Углавном ми се врзмају питања на ту тему па можда о овоме и која реч (ако већ није).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Рече човјек којем је ближа јелинска философија и магија од Православља.

"i magija"  :bla: nidje veze.. hrishcjanstvo je daleko blizhe magiji i charoliji (akcenat na i) nego moja vera.

U sta je toliko siguran, toliko ga ispunjava, da se najvecim delom svog borakva na forumu

bavi time da "dokaze" kako smo mi licemeri i lazno pravoslavni a to u sta on veruje je bez licemerja

pa makar bila gomila gluposti.

nemoram da dokazujem ja vama ishta, mogu jedino onome ko hocje da mu se neshto dokazhe (/pokazhe), ja sam na forumu da blejim po malo, pa usput iznesem i svoje zapazhanje da ste lazhe-pravoslavni.. izvinjavam se shto imam sopstveno mishljenje :cheesy:

cogito ergo deus est

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да појасним: "шта је са искуством"? Тј. да ли постоје духовна искуства која могу указати какве плодове даје једна односно друга пракса. Где су увиди духовника који могу да из живота са вернима дају одговоре мимо академских граница? Језик писања може бити од обичног сведочења преко песничког па до строго теолошко.

Постоје верници СПЦ који се већ 20 година Причешћују на свакој служби. Било је искустава и ја сам нешто о томе писао, али то је било пре годину дана.

Теологија и целокупно богословље говори о пракси Причешћивања Цркве на свакој служби.То потврђују текстови молитве на Литургији. Ти текстови као и теологија су вековима били "сакривени" од народа.А друго ту су и историјске околности. Немогуће је бавити се овим проблемом а незнати шта је то Црква или немати свести о суштини Цркве. Или не осећати ту суштину.

Ја мислим да треба кренути од искуства Цркве као једног организма а не од личних искустава. Моје лично се и онако увек мери према општем Црковном. Моје лично тежи устремљује се ка Црковном.

Свети Оци су из општег искуства Цркве црпели своја учења. Зато теологије као такве није дуго било. Они су могли да "осете" како Црква живи, и да то, кад је било потребно напишу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

hrishcjanstvo je daleko blizhe magiji i charoliji (akcenat na i) nego moja vera.

Родовјерство? Феноменално.

Ово је већ други дан у којем ми твоје величанствене изјаве поправљају расположење.

:bla:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Теологија и целокупно богословље говори о пракси Причешћивања Цркве на свакој служби.

То потврђују текстови молитве на Литургији. Ти текстови као и теологија су вековима били "сакривени" од народа.А друго ту су и историјске околности. Немогуће је бавити се овим проблемом а незнати шта је то Црква или немати свести о суштини Цркве. Или не осећати ту суштину.

Ја мислим да треба кренути од искуства Цркве као једног организма а не од личних искустава. Моје лично се и онако увек мери према општем Црковном. Моје лично тежи устремљује се ка Црковном.

Свети Оци су из општег искуства Цркве црпели своја учења. Зато теологије као такве није дуго било. Они су могли да "осете" како Црква живи, и да то, кад је било потребно напишу.

Амин.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Микоми, оно и није теологија што пишете. Ја сам сам завршио теологију у Москви и знам шта говорим. Например на недавном богословском међународном скупу било је речи о теологији личности. То се код њих рађа.Али има напретка.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...