Календар и СПЦ???

[Бартендаз]

  Цитат

  Цитат

НОВА ГОДИНА - Наш стар календар по коме данас живимо у 7520-ој години. Који је под утицајем из Ватикана забрањен и укинут у СПЦ почетком 18-ог века, кад су нам увели у пакету садашњи Јулијански календар у цркву заједно са ткз. Новим Заветом.... Ми време рачунамо данас по новијем Грегоријанском - који је тачнији, а црква је остала на старији Јулијански. Обојица су били римски императори и имају везе са Србима и Србством исто као Бил Клинтон и Џорџ Јуниор Буш. Дакле, СПЦ (они из ње који се залажу за очување календара од императора Јулија) свесно обмањују народ да је то наш календар. Док наш ПРАВИ нико ни не помиње више од свих њих. Ако је и од проданих попова - много је. Срамота!

Стани, дер, брате и пријатељу. Не може овако. Није римски папа Гргур био римски цар (император како ти пишеш), него ... да не кажем шта.

И једно је календар, а друго питање од ког догађаја ће се почети рачунати време. По старијем (византијском) систему је то било од стварања света, а по новом од Христовог рођења. Ништа лоше у овом "новом", колико могу да оценим.

Ево и одговора испод-

--То је било време кад је Ватикан био у општем расулу после још једног катастрофалног похода Срба на њега, опљачкали га били до испод темеља. И то се данас у званичној историографији води под појмовима "уништење Рима под готима и визиготима" ...у серији (шест пута) од једних те истих за мање од 100 година. Од свега је остао само један признати пад, она пет се некуд изгубише. Све те титуле (римског бискупа, императора, цара, папе и бога на две климаве ноге) су биле у рукама једног човека. Увек је Рим из пепела подизала ватиканска република са њеним краљем на челу - папом.

[Бартендаз]

"И још нешто, ни Јулијански календар није уведен за време Јулија Цезара, ког је убио посинак Брутос, већ много векова тек после њега. То исто важи и за овај Грегоријански - и он је после скоро два века од његове смрти био уведен. То кажем ја... на основу података с којима рапсолажем, а званична историја је политика и ништа друго. И зато може да каже све што јој одговара. Осим тога, постоје много велики ауторитети за античку историју који с разлогом сумњају да тај Јулије Цезар (ког уби посинак у римском сенату пред сенаторима) никад није ни постојао. Све што ми о њему знамо је писано крајем 15. века по алпским кат. манастирима. Чињеница је да ни Јулије ни Грегор (Гргур) нису за свог живота дочекали да виде своје календаре. То је сигурно, ако све остало већ није и не може да се више тачно докаже."

[Justin Waters]

  Цитат

"И још нешто, ни Јулијански календар није уведен за време Јулија Цезара, ког је убио посинак Брутос, већ много векова тек после њега. То исто важи и за овај Грегоријански - и он је после скоро два века од његове смрти био уведен. То кажем ја... на основу података с којима рапсолажем, а званична историја је политика и ништа друго. И зато може да каже све што јој одговара. Осим тога, постоје много велики ауторитети за античку историју који с разлогом сумњају да тај Јулије Цезар (ког уби посинак у римском сенату пред сенаторима) никад није ни постојао. Све што ми о њему знамо је писано крајем 15. века по алпским кат. манастирима. Чињеница је да ни Јулије ни Грегор (Гргур) нису за свог живота дочекали да виде своје календаре. То је сигурно, ако све остало већ није и не може да се више тачно докаже."

Ако тврдиш да јулијански календар нису римљани осмислили за време Јулија Цезара, нити да га Свети Оци нису усвојили на Првом Васељенском Сабору, онда по чему се мерило и рачунало време док није извршена та диверзија у средњем веку? По ком календару се рачунало време у 8 веку у Ромејском Царству рецимо?

[Срђан Шијакињић]

Зар не постоји календар Милутина Миланковића,који је најтачнији од свих и који је у некој вишедеценијском процесу усвајања од стране православних цркава?

[maxwell]

Auu

[syd]

  Цитат

"И још нешто, ни Јулијански календар није уведен за време Јулија Цезара, ког је убио посинак Брутос, већ много векова тек после њега. То исто важи и за овај Грегоријански - и он је после скоро два века од његове смрти био уведен. То кажем ја... на основу података с којима рапсолажем, а званична историја је политика и ништа друго. И зато може да каже све што јој одговара. Осим тога, постоје много велики ауторитети за античку историју који с разлогом сумњају да тај Јулије Цезар (ког уби посинак у римском сенату пред сенаторима) никад није ни постојао. Све што ми о њему знамо је писано крајем 15. века по алпским кат. манастирима. Чињеница је да ни Јулије ни Грегор (Гргур) нису за свог живота дочекали да виде своје календаре. То је сигурно, ако све остало већ није и не може да се више тачно докаже."

Da, bolje je sa navodnicima. Jasno je da ti nisi pisao ove gluposti. Ipak, toliko je glupo, da boli. Ne znam zasto ovo postiras? Ovo je ispod svakog komentara.

[Бартендаз]

  Цитат

  Цитат

"И још нешто, ни Јулијански календар није уведен за време Јулија Цезара, ког је убио посинак Брутос, већ много векова тек после њега. То исто важи и за овај Грегоријански - и он је после скоро два века од његове смрти био уведен. То кажем ја... на основу података с којима рапсолажем, а званична историја је политика и ништа друго. И зато може да каже све што јој одговара. Осим тога, постоје много велики ауторитети за античку историју који с разлогом сумњају да тај Јулије Цезар (ког уби посинак у римском сенату пред сенаторима) никад није ни постојао. Све што ми о њему знамо је писано крајем 15. века по алпским кат. манастирима. Чињеница је да ни Јулије ни Грегор (Гргур) нису за свог живота дочекали да виде своје календаре. То је сигурно, ако све остало већ није и не може да се више тачно докаже."

Da, bolje je sa navodnicima. Jasno je da ti nisi pisao ove gluposti. Ipak, toliko je glupo, da boli. Ne znam zasto ovo postiras? Ovo je ispod svakog komentara.

Не морате да причате да су то глупости.Човек је историчар и зна ваљда историју,једино ако неко овде бољи историчар.А то да је нешто глупост треба да се демантује брате мој.А ово је тема за дискусију зато сам поставио.

[Бартендаз]

  Цитат

Auu

Ако ти је циљ да имаш што више постова на добром си путу  1000000001010  0212_rolleyes

[Бартендаз]

  Цитат

  Цитат

"И још нешто, ни Јулијански календар није уведен за време Јулија Цезара, ког је убио посинак Брутос, већ много векова тек после њега. То исто важи и за овај Грегоријански - и он је после скоро два века од његове смрти био уведен. То кажем ја... на основу података с којима рапсолажем, а званична историја је политика и ништа друго. И зато може да каже све што јој одговара. Осим тога, постоје много велики ауторитети за античку историју који с разлогом сумњају да тај Јулије Цезар (ког уби посинак у римском сенату пред сенаторима) никад није ни постојао. Све што ми о њему знамо је писано крајем 15. века по алпским кат. манастирима. Чињеница је да ни Јулије ни Грегор (Гргур) нису за свог живота дочекали да виде своје календаре. То је сигурно, ако све остало већ није и не може да се више тачно докаже."

Ако тврдиш да јулијански календар нису римљани осмислили за време Јулија Цезара, нити да га Свети Оци нису усвојили на Првом Васељенском Сабору, онда по чему се мерило и рачунало време док није извршена та диверзија у средњем веку? По ком календару се рачунало време у 8 веку у Ромејском Царству рецимо?

Код нас по нашем (од њега је настао Микенски - исто наш), на западу и северу Европе по ткз. келтском (јако примитиван), на југу европе по Микенском (њега су проширили по средоземљу трговци феничани (изгледа исто неко наше залутало племе из мале азије). У Израелу јеврејским (који је настао од Микенског). Сви су они млађи од нашег бар најмање по 3000 година. Али неки и целих 5000.

[Јанко]

,, Миланковићев календар

Из Википедије, слободне енциклопедије

Миланковићев календар или новојулијански календар је назив за календар који је предложио познати српски геофизичар Милутин Миланковић. Милутин Миланковић, светски признати геофизичар, климатолог и астроном, у свом богатом стваралачком животу предложио је, између осталог, реформу календара која је прихваћена на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године.

Иако би било исправније рећи Трпковић-Миланковићев календар, ова реформа је остала упамћена по београдском астроному. Миланковићев календар је до сада најпрецизније урађен календар.

Концепција календара

Грегоријански календар је садржавао два крупна недостатка: за годину је узимано да има 365 и 1/4 дана као и да 235 лунарних месеци представља тачно 19 соларних година. Миланковић је свој календар базирао на анулирању тадашње разлике Јулијанског и Грегоријанског календара од 13 дана, чиме је календар доведен на исти датум као грегоријански. Проблем преступних година решио је тако, што преступне године могу бити оне које су дељиве са 4 без остатка, а секуларне године биће само онда преступне ако њихов број векова, када се подели са 9 даје остатак 2 или 6. Све остале секуларне године су просте, што даје потпуну прецизност календара до 2.800. године, односно до тада не може бити никаквог размимоилажења са садашњим Грегоријанским календаром.

Овако конципиран Миланковићев календар је требало кориговати тек после 28.800 година. До данас, иако је у суштини прихваћен на Свеправославном конгресу 30. маја 1923. године у Цариграду, Миланковићев календар није примењен.

Закључци цариградског Конгреса

   * Тринаест дана треба додати на јулијански календар. Они представљају акумулирану разлику у рачунању времена од екуменског Сабора одржаног у Никеји 325. године.

   * Црквени празници који падају у дане између 1. и 14. октобра, а који су изостављени из календара, славиће се сви 14. октобра, ако надлежни свештеник не предложи другачије.

   * Сви месеци у години имаће исти број дана и у будуће као и до тада. Фебруар ће имати 28 дана у простој години, а 29 дана у преступној.

   * Као и раније и даље ће постојати две врсте године: проста (непреступна) са 365 дана и преступна са 366 дана. Преступна ће бити свака четврта година, односно она која је дељива са бројем 4 без остатка.

   * Изузетак од правила су секуларне (вековне) године:

Секуларне или године столећа (оне које се завршавају са 00 на крају) биће преступне само ако број векова подељен са бројем 9 даје остатак 2 или 6. Другим речима, ако број година подељен са 900 даје остатак 200 или 600, та година ће бити преступна (2000, 2400, 2900, 3300, 3800, итд.). Остале су просте (2100, 2200, 2300, 2500, 2600, 2700, 2800, 3000, 3100, 3200, 3400, 3500, 3600, 3700 итд.).

   * Фиксни световни празници задржаће датуме које су имали и до тада.

   * Покретни празници зависиће од датума Васкрса. У сагласности са канонским одредбама, Васкрс ће се славити прве недеље после пуног Месеца после пролећне равнодневнице.

   * Ускршњи пун Месец биће одређен астрономским прорачуном, који за репер узима меридијан који пролази кроз куполу Христовог храма у светом граду Јерусалиму.

   * Васељенски патријарх захтеваће од Петрограда, Атине, Београда и Букурешта да израчунају дугорочну табелу када пада Васкрс и дужни су је дати свим осталим православним црквама.

   * Ова реформа јулијанског календара не може ни на који начин бити сметња за касније промене које могу бити учињене од других хришћанских цркава.

Рад на календару

Миланковић је на календару почео да ради 1923. године, када је био позван у Министарство вера, где му је министар Љуба Јовановић предочио иницијативу за промену календара, потеклу од васељенског патријарха Мелетија IV. Због раскорака у календарима хришћанских цркава сви велики верски празници слављени су два пута, што је уносило културну пометњу и стварало привредне губитке и у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Требало је да Миланковић, као делегат уз митрополита црногорско-приморског Гаврила Дожића, потоњег патријарха, учествује на православном конгресу и тамо изложи предлог реформе који је одобрио Синод Српске православне цркве. Аутор прорачуна предлога био је средњошколски професор математике Максим Трпковић.

Милутин Миланковић је и овај пројекат темељно планирао. Прикупио је сву расположиву литературу о календарима и посебно брижљиво проучио Трпковићев предлог. Реформа коју је предложио у Цариграду једногласно је усвојена, а он је по повратку у Београд примио захвалницу патријарха Мелетија.

Догматска питања

Реформа календара подразумевала је два питања. Прво је било превазилажење разлике у времену која је између јулијанског календара и тачног сунчаног времена нарасла од Никејског сабора 325. године, када је календар усвојен. Такође, требало је дефинисати интеркалационо правило за утврђивање преступних година којима се подешава трајање календарске године.

Друго питање, посебно важно за цркву, било је утврђивање датума Ускрса и других покретних верских празника који од њега зависе.

Канонске одредбе цркве налажу прославу Васкрса у прву недељу после пуног Месеца иза пролећне равнодневице. Међутим, датуме Месечних мена, а тиме и Ускрса и православна и римокатоличка црква одређују рачуном епакта, заснованом на такозваном Метоновом кругу.

Зашто се, при одредби тих мена, придржавати Метоновог круга који није никаква хришћанска одредба, када се оне могу тачно предсказати астрономским рачуном, упитао се професор небеске механике, Миланковић, па је уз одобрење Конгреса заменио епактни рачун астрономским.

Тако је у тексту коначне одлуке Конгреса о реформи календара записано да ће се пасхални пуни Месец одређивати на основу астрономских проучавања, узимајући увек у обзир остварене напретке науке. Датум Васкрса одређиваће се увек према времену светог града Јерусалима. Васељенска Патријаршија умолиће звездарнице или катедре небеске механике универзитета у Атини, Београду, Букурешту и Пулкови (Петрограду), да израде дугорочне пасхалне таблице које ће саопштити свим православним црквама.

Календар су, потом, примениле само грчка, румунска, цариградска и александријска црква. Миланковић је забележио да је Архијерејски сабор Српске православне цркве септембра 1923. у Сремским Карловцима у принципу усвојио нови календар, али је спровођење одложено за време "када реформисани календар прихвате и примене и све остале православне цркве". "

Извор:  http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2_%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80

Дакле,одредница НОВИ у нашем црквеном календару се не односи на грегоријански него миланковићев календар.

[Јанко]

@ Јустинијан

,,Први васељенски сабор је донео до данас 20 важећих канона којима се регулишу унутрашњи Црквени живот и дисциплина. Забрањује се кастрирање (канон I), јер се тиме ниподаштава Божије стварање. Контроверзу око тога је изазвао Ориген. Интересантне су канонске одредбе ο новокрштенима (неофити) који не могу одмах да ступе у клир (канон II), о забрани присуства у свештеничкој кући млађих жена (канон III), о рукополагању Епископа у присуству најмање три друга Епископа и надлежног Митрополита (канон IV), ο саборима Цркве који се одржавају два пута годишње (канон V), ο првенстима части Епископа Александрије, Рима и Антиохије (канон VI), о начину односа према Новатијанима (канон VIII), о почасном месту Јерусалимске цркве (канон VII), ο отпадницима од вере из времена цара Ликинија који сада ступају у Цркву (канони X-XII), ο клирицима који напуштају своје цркве (канон XV-XVI), ο поновном Крштавању павловаца (канон XIX), ο забрани клирицима да дају новац под камату (канон XVII), ο томе да се ђакон не причешћује пре свештеника (канон XVIII), о забрани клечања на недељним Литургијама и у времену од Васкрса до Педесетнице (канон XX).

На сабору је решено и питање Аниохијског раскола у Египту, као и питање датума празновања Васкрса (Пасхе); одлучено је да сви Хришћани празнују Христово Васкрсење у исто време, а осуђени су они који Васкрс празнују у исти дан када и Јудеји своју старозаветну Пасху. Нешто касније тачно је утврђено када се у годишњем кругу празника слави Васкрс као покретни празник: после пролећне равнодневнице, а прве недеље после пуног месеца и после 14. дана јеврејског месеца нисана (март-април)."

Извор:  http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80

Дакле, на 1.Васељенском Сабору се не помиње јулијански, већ јеврејски календар.

[Guest srna u izgubljenom raju]

Ime i prezime ovoga istoricara  koji je ovo napisao ,pa da tad vidimo ovdje saborno da li je on ozbiljan, sam po sebi njegov tekst je ozbiljan kao da su ga pisali pisci sa Ihtusa.

[Бартендаз]

  Цитат

Ime i prezime ovoga istoricara  koji je ovo napisao ,pa da tad vidimo ovdje saborno da li je on ozbiljan, sam po sebi njegov tekst je ozbiljan kao da su ga pisali pisci sa Ihtusa.

Не могу да кажем име,не зато што он не жели,него ја не желим да износим његове име у јавност,али човек је историчар и живи на западу.Веома добро зна историју и не треба сумњати у то.Ако неко може да га демантује било би одлично.

[Guest srna u izgubljenom raju]

bez imena i prezimena ,navedenih izvora informacija, diplome ili nekog drugog drustvenog priznanja vrijednosti na nekom polju niko ne moze biti priznat, zato mi oprosti ,ali tek sad ne vjerujem tom istoricaru.

[suza]

Екуменисти су одговорни за злоупотребу Јеванђеља и пропаст инославних                ovo isto stoji