Шта би било са м. Артемијем када би преумио и вратио Цркви?

[Guest - . . .-]

Колико се сећам овај или ова "Мала трибуте" је главни пропагатор на њиховј фејсбук страници "истина је само једна...".

А уз то, један од главних гостију на "освећењу" цркве расколнице је био Жарко Гавриловић, чувени поп пљувач по Епископима и Цркви а посебно по Патријарху Павлу.

Сада, што слепци не виде или не желе да виде све ово (и ове калуђерице такође), јасно говори о манипулацији коју спроводи артемијевска дружина предвођена Симеоном Виловским директно из Грчке.

[Ромејац]

Једноставан је и одговор - за оне који имају желудац...

https://www.facebook...55755262&type=3

Гледах, гледах, гледах, па ми се смучи. Дефинитивно немам желудац за овакве гадости.

То (та "Мала трибуте" и њено друштво) су потомци оних фарисеја који Господа Христа нападаше зашто је ушао у кућу цариника!

[Ђорђе Р]

То је последица овога о чему сам говорио... видесте ли шта је разлог? То што је Патријарх рекао да је он "екумениста и пацифиста"... и то када им сервирају ови преваранти из света калуђерице које нису ни помислиле да разумеју шта је Патријарх хтео да каже, одлазе...

Мислим да је то последица лошег духовног руковођења. Сви мирјани сада имају духовнике, који изгледа немају времена да се баве онима којима су најпотребнији, а то је монаси.

Питање: Да ли је и њихов духовник прешао на духовно старање код самозваног владике (монаха) Артемија?

[Ђорђе Р]

Када је почео овај проблем са Артемијем, слушао сам нову еклисиологију верног народа. По њој ми сада имамо Православну цркву која се распростире на 3 организационе целине. Једна је СПЦ, друга су ови "зилоти", "старокалендарци", а трећа су Артемијевци. Ја сам се баш изненадио, а човек ме убеђује да је то све исто, да су сви православни, човек који стоји сваку литургију у храму СПЦ.

Мени, који сам из хобија прочитао више теолошких и духовних књига од просечног нашег свештеника, је потпуно јасно да та еклисиологија нема везе са православљем. Али за просечног нашег верника, који ретко долази у цркву, је тај човек духовни ауторитет, јер га чешће виђа у цркви од свог свештеника, и од њега ће примати то као апсолутну истину. Поготово због његовог наступа, јер такве небулозе је рекао веома ауторативно, као нешто око чега нема полемике.

У истој цркви, која организује ходочашћа до Острога, сам предложио да се организује ходочашће по Метохијским манастирима, да се прикупи помоћ и однесе људима који су остали на својим огњиштима. Свештеник је поцрвенео као рис, закрвариле му очи, и почео да се дере, са причом шта има да се носи доле помоћ, имају они и више него што им треба, ако хоћете неко добро дело да учините, онда скупите помоћ за прогнане монахе у Лозници... Ја нисам могао да се начудим том нападу, и том изливу беса. Колико знам, човек и даље служи у нашем храму. Ја сам се само повукао, и дубоко се покајао што сам уопште износио такав предлог...

Већ дуго не идем у тај храм ...

Неко рече да није за одсецање болесног ткива. Ја јесам, без тога, ми не можемо имати праву мисију у нашем народу. Често доживљавам да ме људи питају о стварима за која нисам компетентан да дајем одговоре, везано за цркву. Увек их упућујем на надлежног свештеника, или на свештеника где хоће да се причесте, и где би ишли на литургију. Мислим на питања о посту, исл. И увек им кажем, да ако питају 2 свештеника, да се не изненаде ако добију различите одговоре, а да треба да питају и да слушају само оног ко им долази у кућу.

Мислим да није случајно што се овај случај, да су монахиње напустиле Православну цркву, десио непосредно након сабора. Случај веома подсећа на Стјеник. Требало би мало више едуковати наше вернике, а и народ о сектама, о "православним" сектама. Требало би организовати трибине, предавања, правити емисије за ТВ, где би се разобличавало секташко учење и секташке догме, причало о екуменизму, календару, изменама литургије, о психологији коју примењују они који пуне главе, и испирају мозак људима. И како се одбранити од примене те психологије. Не могу сви читати књиге вл Атанасија, да би схватили маинипулације и лажи којима се служе секташи. То је литература за наше свештенике и духовнике. Том послу би се требало приступити максимално професионално, и ангажовати најбоље психологе и психијатре. Ово је велики изазов за све нас. Гледамо како људи потпадају под утицај манипулатора, и ништа не можемо, и не знамо, да урадимо.

[Марио Токовић]

Непојмљива трагедија.

Када непокајаног вратиш у Цркву шта добијаш.

Штршљене у кошници.

А то је ситуација или или.

Sir,we have a situation.Red alert.

Онда нама пчелама остаје да завршимо као Мајор Том у песми Дејвида Боувија.

Ground Control tо Major Tom.

Да се укрцамо у неки етерпрајс и...

[w.a.mozart]

ma sf je taj potencijalni povratak Artemija... mada, Bog upošljava mnoge prevodioce-smrt,vreme,bolest...

[nishizawa]

Мислим да није случајно што се овај случај, да су монахиње напустиле Православну цркву, десио непосредно након сабора. Случај веома подсећа на Стјеник. Требало би мало више едуковати наше вернике, а и народ о сектама, о "православним" сектама. Требало би организовати трибине, предавања, правити емисије за ТВ, где би се разобличавало секташко учење и секташке догме, причало о екуменизму, календару, изменама литургије, о психологији коју примењују они који пуне главе, и испирају мозак људима. И како се одбранити од примене те психологије. Не могу сви читати књиге вл Атанасија, да би схватили маинипулације и лажи којима се служе секташи. То је литература за наше свештенике и духовнике. Том послу би се требало приступити максимално професионално, и ангажовати најбоље психологе и психијатре. Ово је велики изазов за све нас. Гледамо како људи потпадају под утицај манипулатора, и ништа не можемо, и не знамо, да урадимо.

Требало би - када би унутар СПЦ постојао јасан став по овом питању...

На жалост, колико год да је испирача мозга напустило Цркву, у њој их је остало још неколико пута толико, и то на прилично високим позицијама...

[Zayron]

Једноставан је и одговор - за оне који имају желудац...

https://www.facebook...55755262&type=3

Ah te takve imamo i mi,

otvorili profil s vrlo priznačnim

i sugestivnim nazivom Anathema Sit:

http://www.facebook.com/anathemasit

Danas baš objavili novi motivacioni poster pa tamo

sad o tom živo raspravljaju i veselo ga komentarišu:

Na nedostatak maštovitosti im se ne može ništa prigovoriti. Maštoviti su dosta i previše, ahahahaha.

[w.a.mozart]

http://en.wikipedia.org/wiki/Annibale_Bugnini

[grigorije22]

ИЗВОР: ИНФО-СЛУЖБА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО МЕТОХИЈСКЕ У ЕГЗИЛУ / ПРАВДА

БЕОГРАД – Да ли постоји благодат у Српској православној цркви јесте наравно, крупно питање, али одговор је једноставан. Ми никада нисмо негирали благодат у Српској православној цркви, без обзира на појединце који су скренули са правог Светоотачког пута, са пута Светога Саве, јер греси појединаца не спречавају дејство благодати Божје. И греси лични, било којег свештенослужитеља, епископа или свештеника не спречавају дејство благодати, тако да без обзира на то какав је свештенослужитељ, Тајна коју он врши је исправна и валидна, рекао је владика Артемије.

Многи се питају да ли је благодат делимична или потпуна, и може ли се она сецкати на епархије где се служи предањски, и на епархије где су уведене литургијске реформе, рецимо у Епархији бачкој нема благодати, а у Епархији банатској има благодати?

- Не, апсолутно! У првом одговору је одговор и на то питање, јер не зависи благодат од чистоте живота једнога човека, него од силе Божје, и од вере оних који приступају Светим тајнама. Тако да без обзира на то какве ставове имају поједини епископи, то је благодатна Црква, све до Саборске осуде због канонских прекршаја.

Могу ли они верници који долазе на Свете литургије у Барајево, Љуљаке и остале наше катакомбе, да иду и на литургије по својим епархијама?

- Наравно, и то ми никоме нисмо спречавали, нити саветовали да не иду! Нити смо икога запиткивали, контролисали да ли иде тамо и овамо. То је просто ствар самоизбора, и ако бисмо могли казати – да ако погледамо Јеванђеље, нико не може два господара служити. Значи да та шизофреност, подељеност личности, да једно и друго само по себи није здраво. Боље да буде опредељен него да умирује своју савест на неки начин.

Да ли су епископи Српске православне цркве јеретици, и да ли је Свето причешће код њих „отров у чаши“?

- Питање је уопштено и не може се тако одговорити. Има појединих епископа који су загазили дубоко у јерес. Али говорити о свим епископима као јеретицима је недопустиво. Имамо епископе који се и те како труде и боре против свејереси екуменизма, а што се тиче другог дела питања мислим да је то просто богохулство. Јер из ранијих одговора на ваша питања јасно је да су све тајне у Српској православној цркви валидне, и никако не дај Боже, да би могао да буде у Светом путиру отров. То је светиња!

Да ли сте ви применили 15. канон Прво-другог Цариградског сабора, и сходно томе престали да помињете патријарха, или који је прави разлог непомињања патријарха?

- Основ је у том 15. канону Прво-другог Сабора цариградског, где јасно говори – када се јерес проповеда јавно, било речима, било поступцима или делима. А многи у нашој цркви, пре свега првојерарх патријарх је исповедио јавно да је он екумениста, а делима показао да то и јесте, јер учествује у заједничким молитвама не само са разним хришћанским заједницама, него чак и са Јеврејима. Његов гест када је палио свеће у синагоги на празних Хануке, та слика је обишла цео свет, а то је по канонима недопустиво, и на такав поступак није се усудио до сада ни један православни епископ, чак ни цариградски патријарх Вартоломеј, који је предводник у екуменисању међу православнима, ни он то није урадио. На жалост, наш патријарх то је учинио.

Да ли је он значи аутоматски јеретик пошто је то учинио, или треба да буде осуђен као јеретик?

- Он јесте јеретик, али није осуђен још, зато су његове Тајне валидне.

Многи се људи баш збуњују због овог питања…

- Јеретик је онај ко исповеда јерес. А осуђеном јеретику престају да буду Свете тајне валидне.

Да ли сте ви и даље део СПЦ, и не намеравате никуда да одете као што сте написали у тексту „Да се разумемо“?

- Сигурно, ја никада нисам престао да то будем, нити сам икада престао да сматрам себе Српском православном црквом, без обзира на ставове неких према мени, јер ја немам намеру да правим неку своју цркву како су ми то приписивали, како и сада сматрају многи, да стварам своју цркву, своју парасинагогу, своју секту и тако даље… то су глупости.

Да ли се нешто променило од када сте написали тај текст па до данас у вашим ставовима?

- Ја мислим – не! Ставови су остали исти, јер ако је Истина увек иста због чега и јесте Истина, тако се и трудимо да наши ставови буду увек исти, и да увек имамо исти однос према Истини.

Прича се да се зидањем нових цркава, стварају неке нове цркве или парасинагоге?

- Па то је већ речено, ми не стварамо нове синагоге или своје посебне цркве, једноставно отварамо богослужбена места по потреби и нашег монаштва, и верника који нам прилазе.

Такође је било речи о хиротонији неких нових епископа са ваше стране, има ли ту истине?

- Не, никако, ни говора!

Значи није било покушаја нити ће бити?

- То би већ било покушај стварања нечега ван Српске православне цркве. Ја то не желим, јер ја сам Српска православна црква, уствари епископ Српске православне цркве.

Разне зилотске групације по интернету тврде да сте у контакту са митрополитом Агатангелом из Руске заграничне цркве, и да је питање времена када ћете молитвено општити са њим?

- Било је неколико измена честитки за Божић, за Ускрс, дакле преписке је било, али никаквих других контаката није било, а престали су чак и ти контакти са дописивањем.

Нисте ни имали намеру да молитвено општите са њим?

- Никакве молитвене заједнице није било нити ће бити.

Исто тако тврде и следбеници митрополита Кипријана Куцумбиса, па да ли има шансе да до тога дође?

- То никада није ни било, да смо имали контакте, сем када је он био још у крилу Грчке православне цркве. Тада сам ја тек био дошао у Грчку на студије, и послао ме владика у свој манастир где је он тада био само игуман, е тада сам га видео први пут и последњи пут.

Његови следбеници се надају нечем…

- Не, то је без икаквога основа.

Какви су ваши ставови када је у питању нови календар? Поједини верници су збуњени што вас подржавају уважени митрополити из Грчке, попут господина Серафима Пирејског, јер је он новокалендарац?

- Календар није јерес, али јесте грешка. И јесте отприлике први корак скретања и одступања од правила Светих Отаца, Светих Канона, скретања у лево. То је први корак који је учињен почетком 20. века, а иза тог корака уследили су многи други, који су нас довели до свејереси екуменизма и глобализма. Дакле, није неко ко је по новом календару јеретик, нити је онај ко је по старом календару јеретик, јер имамо екумениста и на једној и на другој страни. Али питање календара истаћи као догматско питање, и то најважније и поставити га на највиши пиједестал, то је управо јерес.

Скоро смо прочитали на једном форуму, који воде извесни свештеници, да вас архимандрит Симеон „физички злоставља“?

- Глупости којекакве…

Они кажу да „ви стојите мирно док он вас физички злоставља, и да вас уцењује“?

- Па нека покажу то ако знају, када и где. Да ли то значи да ме бије?

Да, да вас бије.

- Господе Боже…

Такође на овом форуму тврде да је пресуду за ослобађање оца Симеона донео рођак митрополита Серафима Пирејског?

- То је најобичнија клевета, после две године. Невероватно!

Одлука Ареопага је доказ невиности и вас и архимандрита Симеона, и шамар оптужбама Синода и Црквеног суда. Није ли то релевантни доказ да кривице није ни било, јер се зна да је Ареопаг апсолутно независан суд, и да тамо политика нема приступа?

- Апсолутно се слажем с тим, сигурно. Наш патријарх који је изјавио да је та одлука Аеропага донета под неким утицајем – као да може неко да врши утицај на тај највиши суд у Грчкој, јесте просто било смешно и жалосно.

Одакле толика хајка на архимандрита Симеона? Његово име се нон стоп развлачи по медијима у најнегативнијем контексту?

- Јесте, јесте… то знам да је тако, али зашто је тако то не бих могао да објасним, сем ако нису у питању неки лични разлози, анимозитет према њему, његовим ставовима…

Да ли је то можда настало из „дечанске кухиње“?

- Највероватније да је тамо зачетак, а онда се то шири као што се мирис од јела из кухиње шири по целој згради, тако и то отприлике шири се по целој Цркви.

Ми смо видели да се архимандрит Симеон бори у Грчкој против екуменизма, заједно са уваженим професором Теодором Зизисом, и да је он сам тамо веома цењен и уважен, да га Грчка јавност веома, веома цени. На који начин да се ми боримо против екуменизма овде у Србији?

- Речју, животом, делом, храбрим исповедањем своје вере, неприхватањем ставова које екуменисти заступају, значи одлазак на заједничке молитве са јеретицима, то је оно што канони не допуштају. То је начин наше борбе. Ми не можемо да спречимо некога да и тим путем иде, али онда са њим не можемо имати молитвено општење.

У Грчкој се организују разни Симпозијуми – о Пост-отачој теологији и слично – с циљем да се окупе разни свештеници и кажу неку реч против екуменизма. Да ли ће тога бити код нас?

- Надамо се, надамо се… Уосталом и код нас постоје људи који се на неки начин боре против тога, али нема тако нешто организовано.

Да ли имате можда у плану нешто да ви организујете?

- Па не, за сада не.

Постоји ли нека нада за помирењем са Српском православном црквом, у смислу да се вратите као канонски епископ?

- А ко је у свађи са Српском православном црквом? Знате како је, просто ови из Синода и Сабора не престају да шире неистине и клевете. У саопштењу са овогодишњег Сабора, тамо каже да је Сабор одлучио да позове Артемија на покајање и призвао га повратку Цркви, међутим, тај позив није стигао, нити је упућен. Међутим, саопштење за јавност није што и позив. Било је контаката између мене и патријарха прошле године, један сусрет је био, где сам ја показао да сам спреман да заједнички тражимо решење, овог без сумње нездравог стања, не улазећи где је нездраво – на једној или на другој страни. Нездраво стање у српском народу и Српској цркви постоји, и рекао сам тада под којим условима можемо да разговарамо и да тражимо решење. Да са мном само као епископом Рашко-призренске епархије, једино у том својству могу да разговарају. Чак сам то и писмено уручио Његовој светости патријарху. Од тада до данас није било никаквог контакта, нити сам било какав сигнал добио са друге стране, а камоли позив како каже у саопштењу.

Вама сада прете неким канонским мерама?

- То је њихов проблем, ја сам једноставно са тим рашчистио, јер сам рекао и остао при томе да не прихватам и не повинујем се никаквим неканонским одлукама. Ни досадашњим ни будућим.

Преосвећени, ви вероватно знате да је у припреми Осми васељенски сабор, и вероватно стварање уније. Познато је свима да су те припреме у току, шта мислите о томе, да ли ће доћи до тог сабора, и да ли ће на том сабору ипак доћи до уније или јединства вера?

- Знате шта, тај сабор се дуго припрема, међутим, на начин који није православан начин. Теме за тај сабор које су одређене одавно су решене, тако да је бесмислено поново решавати питање канона новозаветних књига, које књиге ту спадају, питање поста, питање било чега другога. Једина тема за један Свеправославни сабор – а да ли ће бити Васељенски то зависи од његових одлука и прихватања тих одлука од стране црквене пуноће – јесте питање папске јереси. Папа би требало да буде позван на тај сабор, не као члан и као епископ Рима него као јеретик, да одговара. Да се позове на одговорност. Тај сабор би само тада имао оправдање. Без тога, или припрема уз подршку Ватикана и папе бесмислено је говорити о неком Свеправославном Сабору. А ко га управо припрема? Највећи савремени екуменисти. Према томе, да ли ће доћи до тог Сабора, да ли ће доћи до склапања било какве уније, или прихватања примата папе и тако даље, то нас апсолутно не занима. И једно је сигурно, да такви неки поступци не би били прихваћени од стране Цркве Христове, од Православне цркве.

Шта чинити ако на том сабору дође до уније или стварања једне нове религије? Да ли ће се тада многи наши епископи тргнути и просто схватити где се налазе?

- То зависи од сваког појединца. Ми треба да останемо уз истину која је увек иста. А то је оно што су нам Свети оци предали, што смо од њих примили, не што смо сами измислили, то је оно што нам је Свети Сава кроз своје Законоправило предао и чега смо се до сада држали, којим је путем ишао владика Николај, отац Јустин, и многи, многи наши славни и свети преци. Да останемо на томе путу и уз ту истину. Без обзира на последице које могу наступити – да ли распеће, да ли круна на глави.

Преосвећени, да ли су раскол и екуменизам једнако погубни за Цркву?

- Да, јерес је погубна за Цркву и раскол је погубан за Цркву, уствари не за Цркву него за оне који крену тим путем, за њих је погубан, а Црква остаје Црква Христова коју ни врата пакла неће надвладати.

Да ли ћете се и даље држати вашег „царског пута“?

- Ја за други пут не знам. То су и Свети оци говорили, да је врлина средина између две крајности. То је тај царски или средњи пут. Ја мислим да треба да се трудимо да останемо на том путу и да доследно њиме идемо ка својој небеској отаџбини, ка Царству Небеском.

Имате ли неку поруку за крај?

- Имам. Стојте у слободи којом вас Христос ослободи, и не дајте се у јарам преваре и заблуде ухватити.

[grigorije22]

Mala tribute je zensko i dok joj je profil bio aktivan svakodnevno je kacila profile raznih ljudi na svoj zid.

Devojka pravi dosijeja za sve nas.

[Дејан]

Lepo čovek priznaje blagodat u SPC

[Милан Меденица :)]

Lepo čovek priznaje blagodat u SPC

речју да, а којим то делом кад није у њој?

[kron]

Верујем и ценим да је ово веома, али веома битно питање. Чак, једно до суштинских питања у разрешавању многих немилих догађаја у Цркви. Ја бих ово питање и проширио:

Шта би било и са појединим свештенослужитељима у Цркви који данас бране својим подражаваоцима да иду на "новотарске литургије", који бране Причешће ако људи не посте "7 дана" и када није пост, који данас устају против својих Епископа и против Светог Синода... и на крају шта бива са оним верницима који су били у таквим друштвима и који су преумили и одустали од таквих прича?

Како би се понашали они који их фанатизовано прате? Замислите ову ситуацију:

Монах Артемије:

Драга моја браћо и сестре, ја се кајем због свега што сам учинио и ја од сада желим да будем оно што је благослов Цркве- монах у њој!

или

Отац Симеон рукумијски:

Драга браћо и сестре, од данас ћу бити у послушности своме Епископу и кајем се што сам одбијао људе од Литургије, јер нисам био упућен на најбољи начин шта то мој Епископ жели и хоће. Због свог незнања и гордости да устајем против Епископа јавно се исповедам испред свих и кајем за све и оно што мој Владика буде рекао ја ћу послушати...

Ваома ме занима ово, јер мислим да ће многе ствари решити и онда ћемо сви заједно схватити да и м. Артемију и о. Симеону и о. Јоилу и осталима УОПШТЕ НИЈЕ ВИШЕ ЛАКО! Они су створили ове фанатике који најбезочније пљују по нашој Светој Цркви (јер толику мржњу нисам видео ни код најфанатизованијих атеиста) и сада нема назад, јер ће бити погубно по њих! Чак мислим да су они у изузетно опасној ситуацији по живот. И то не причам напамет. Ово сам закључио из једног разговора са једним оцем из манастора који је кренуо овим путем и око когасе окупио велики број људи. Јасно сам видео да му ово више не одговара и да види куда то иде, али нема назад. Једино што може је да смањи интезитет. Но, то ствара и друге проблеме о којима ћу касније.

Sta je bilo sa ocem Joilom ? Sta se i on odmetnuo od crkve ?

[Млађони]

Исто што би било када би успео Пироћанца да зезнеш за паре....

Било би чудо )