Ваша искуства у раду са ђацима - улазна тема

[drvce]

Што не значи да би наставници требало да бију децу,

[Natasa.]

значи да би наставници требало да бију децу.

I ovo dobro da se zapamti !

[Јанко]

Семинари су понижење за оне који их похађају, а деци требас дисциплине, првенствено због њих самих. Што не значи да би наставници требало да бију децу, ал макар да имају средства да удаље децу кретене са часа, да не би ометали осталу децу.

 

Флафичасти приступ проблемима образовања нас је и довео овде где смо тренутно.

 

Управо ово немаш. Ниједно средство. Са часа не смеш да избациш, ако закасни и 10-15-20 минута имаш обавезу да га примиш (образложење је "боље да је на часу него ко зна где"), ако хоће да иде кад му се ћефне-само да запишеш-никако да спречиш. О ћушки, клемпи, чврги, шамару итд нећемо ни говорити, нисам за-мада ме је учитељ једном лепо истамбурао па сам жив и (релативно) здрав.

Понекад ми се чини да се много више ставља нагласак на васпитни, него на образовни аспект, што је поготово у средњој школи-где су ученици већ формиране личности-нонсенс.

[Natasa.]

Ma da, nekad imam utisak da radim bebi siting dok su mama i tata na poslu.

[Драган άσημος :)]

http://www.pedagog.rs/nova_skola.htm

 

http://novaskola.blog.com/2010/02/22/opis-modela-visefrontalne-nastave/

 

Да ли је неко од вас упознат са овим моделом извођења наставе?

 

Ваше мишљење о њему.

[RYLAH]

 

То је бре професор!

[Middle-earth]

Ma samo da mi je da upoznam neke roditelje koji su vaspitali onako bezobrazne balavce! O radionicama i seminarima necu trositi nikome vreme ni prostor, a na skolu bez nasilja...ako nastavim banovace me, bolje da preskocim ovu temu.

Ја сам упознао неке од родитеља...Кад је човеку псовка исто што и добар дан  онда схватим да му је дете још и добро васпитано .

[Middle-earth]

Dragi moji profesori, nemojte se uvrediti, ali iz mog iskustva, mnogo ste dosadni. A što slušam iz priče sestričine mog momka, koja ide u prvi gimnazije, ništa se ni do sada nije promenilo. A često ste i potpuno smoreni  i nezainteresovani za taj posao, pošto vam svira radio uvek Postoji gomila seminara o aktivnom učenju i mnoštvo radionica koje mnogo bolje rade posao od klasičnog, "katedraškog" pristupa.

Досадан ти тата јел знаш   :bla:  4chsmu1

[DankaM]

Досадан ти тата јел знаш    

 

Moj tata je ekstremno zanimljiv, zato ga i viđam u ograničenim količinama

A profesori su i dalje nezanimljivi... 

[Брка Јовановић]

  Драги моји вероучиељи, будуће колеге, с обзиром да се ја спремам за православног вероучитеља овде у Бечу, на Црквеној Вишој Школи где нам верске предмете хвала Богу, предају наши теолози, између осталих и наш владика пожаревачки Игњатије, али методику и дидактику учимо заједно са католлицима, па могу да вам дам само пар савета, које сам ја овде засад научио, јер је наша веронаука нажалист, помало неразвијена, а каква би и била кад је имала око 60 година  непостојања. 

  Наравно можда неки од вас примењују овакав начин рада, али ја нисам баш упућен, јер кад сам ја ишао на верску наставу код нас, у средњој школи, било је прилично сувопарно...

 

  Наиме никад небих користио све методе које користе  римокатолици јер неке ми делују потпуно дебилно, али један одређени део можемо да искористимо. Савет би било да нађете начин, да са клинцима своје часове учините активнијим и живљим, како би деци било занимљивије, онда и активније раде, и постиже се добра атмосфера.
  Било би добро да часови буду попут неких радионица, где би се ученици укључивали у рад, наравно такође је добро да се начин рада на часу често из часа у час мења како се они неби уколотечили. Излети су добра ствар, или с обзиром да стиже пролеће, рад на отвореном је такође добар, ако имате где да изађете, акивности би морали да осмислите, у складу са могућностима, вашим, ваших ученика и школе наравно... 
   Можете например, ако има простора за то у плану и програму, да упослите децу да пред неки велики празник, на пример Васкрс спреме некакве плакате, или тако нешто, са тематиком тог празника, примера ради, могли би клинци да ураде плакат којим би представили осталој деци у школи силазак Благодетног Огња на Велику Субоу, мислим да би то могло да буде занимљиво, ја за то нисам знао све до своје 17. године, или нешто томе слично, наравно ти би њихови радови могли да буду неко време окачени негде у холу школе... или тако нешто, сад сам навео само пример, нисам упознат са планом наставе тамо код нас, а има и још мноиштво добирх тема, можда о животу неког светитеља...

   Постоји још много могућности, али ја незнам баш много, јер сам тек кренуо да учим  0702_read
   

[MirjanaM3]

Evo iz aspekta učenika

 

U osnovnoj školi sam imala mladog veroučitelja. On me je i "uveo" u pravoslavlje, jer pre 8. razreda sam u crkvu išla samo za Badnje veče, i to pred kraj službe, samo da se družim i gledam vatromet. -.- Sa nastavnikom smo pričali o svemu i svačemu. Nije nas smarao nekim predavanjima (da pišemo molitve neke i da ih učimo napamet za ocenu...kao da bi neko to uradio uopšte... ) već nam je pričao neka životna iskustva kroz koja nam je približio veru i Boga. Bukvalno, počnemo da pričamo o školskoj tabli i na kraju časa mi pričamo o Bogu, pojma nemam kako. I mnogo mi je značilo što me je podržao kad sam prvi put postila. Baš se interesovao, raspitivao se, a ne samo "nek je srećno" i to je to. I poklonio mi je Novi zavet i neke ikonice što sam izdržala dugo da postim. Ne znam, jednostavno se od početka prema nama postavio kao prijatelj, a ne neki smarač, i mi smo ga tako i prihvatili. Pa šta više, kad poslednji dan školske godine, veronauka 7. čas, a drugarica i ja sedimo u klupi i čekamo nastavnika, jedine. Tad nam je čas trajao sat i po. Eto, baš imam lepo iskustvo što se njega tiče. I, iako je samo 9 godina stariji od nas, uvek sam prema njemu imala neizmerno poštovanje a i dan danas je tako. 

 

A kad sam otišla u srednju školu, prvo mi se profesor nije dopao. Imao je neke meni strane stavove i bio je potpuno iskren, bez dlake na jeziku. Verovatno sam se u njegovim pričama pronalazila, pa me je nervirao i nisam ga volela. I nisam htela da učim Simvol vere. 

E posle je u drugoj godini došao drugi profesor. Dobričina, kad ga vidi čovek prosto dobije potrebu da bude bolji. Međutim, nije on taj "savremeni" tip, pa je bio malo dosadan, nije umeo da nam priđe. 

E, sad u trećoj se vratio profesor Dejan, koji je bio i u prvoj. I za divno čudo, ja tog čoveka sad tako jasno shvatam i pronalazim se opet u njegovim rečima, ali više nisam ljuta na njega. Samo me tera da se menjam na bolje. Ove godine je i on opušteniji, pa više pričamo o svakodnevnim stvarima. I baš mi je postao drag. 

 

I baš volim veronauku! 

[Јанко]

Дејана за преЦедника!

:) 

[Broken]

Хајде да поделим са вама једну своју ситуацију која још увек траје. Шта се дешава ?

Имам једну групу матураната у локалној гимназији са којима већ другу годину не успевам да успоставим контакт. То ми се никад није десило за 14 година колико предајем веронауку. Већ на првом часу у првом разреду се "нађемо" ученици и ја...и то тако онда фино функционише до краја школовања, а овде никако не успевам. Као зид неки да је између нас. Одбијају све покушаје да се оствари контакт. На најкреативније часове које сам правио остајали су неми...скоро без икакве реакције. Не могу осмех да им видим...ништа. Страшан ми је то осећај. Мртвило невиђено.

Е, сад, има једна ствар о којој сам почео да размишљам у вези са том групом. Кад сам дошао као вероучитељ у ту школу, на веронауку је из тог одељења ишло само петоро ученика и били су супер. У трећем разреду код нас прелази још 13 и то на наговор одељенског старешине и тад почиње проблем. И сад, у четвртом, прелазе сви...читаво одељење...и проблем траје.

Јел'могуће да је разлог то што они усмерени на веронауку  за коју баш нису заинтересовани и да ту лежи проблем ? Ништа ми друго не пада на памет.

[Човек Жоја]

47 minutes ago, Broken рече

Јел'могуће да је разлог то што они усмерени на веронауку  за коју баш нису заинтересовани и да ту лежи проблем ? Ништа ми друго не пада на памет.

Па да, овако како си описао велика је вероватноћа да је то у питању. Е сад...

47 minutes ago, Broken рече

У трећем разреду код нас прелази још 13 и то на наговор одељенског старешине и тад почиње проблем. И сад, у четвртом, прелазе сви...читаво одељење...и проблем траје.

Ово ме интересује. Како то функционише, јел одељенски само предложио или је "предложио" уз могућност неких санкција? Затим, шта је алтернатива? Ако је грађанско, постоји ли неки анимозитет на релацији одељенски-наставник грађанског? Где је ту директор у причи? И на крају где си ти у тим односима?

[Arsenija]

49 minutes ago, Broken рече

Јел'могуће да је разлог то што они усмерени на веронауку  за коју баш нису заинтересовани и да ту лежи проблем ? Ништа ми друго не пада на памет.

Sve je moguce ...

Najvaznije je da im se sada obratis u tzv. ja formi ... Ako se dobro secam ... Moras prvo da istaknes koliko se neprijatno osecas zbog njih ... koliko njihovu nezainteresovanost dozivljavas kao svoj licni neuspeh ... i da bi bio veoma srecan i blagodaran ako bi se neke stvari promenile ... a to od njih zavisi ... 

I onda se dogovorite da krenete sve od pocetka ... Dakle ,  od onih najjednostavnijih mogucih stvari koje su svima poznate ... 

Razgovarate ... Neko izadje na tablu ...  U medjuvremenu ti sednes u djacku klupu ... 

Crtate ... 

Pustis ponekad neku kratku pesmu ... molitvu ... u kontekstu tog casa ...

Sve mora da se pokaze prakticno ... Nista ne sve da ostane nedovrseno ... 

Ne smes da kasnis , ako zakasnis minut - dva ... izvini se ... Reci im da si uvek u skoli , recimo 15 minuta pre i 15 minuta posle casa i da uvek mogu da te potraze , ako im je potrebna neka pomoc ... 

Najvaznije od svega , bar po mom iskustvu skolovanja i ucestvovanja u nekim radionicama , je da svakog djaka prozoves , pitas ... da ga ukljucis u neku aktivnost ...

U ovom slucaju - hteli oni to ili ne ...  sa svima moras da uspostavis kontakt ... 

Ukratko .