Књиге о економији

[Marjanovic]

  On 2. 11. 2012. at 19:33, Ивица рече

Егоизам типа ”не дам ти и цркни” и ”заболе ме за тебе” тешко да може да буде врлина. Али ”егоизам” у смислу да следиш сопствене жеље и интересе (док год не угрожавају никога) јесте врлина и такав ”егоизам” не само да помаже теби, него и свима око тебе.

Ако помаже другима чему инсистирање на себичности и егоизму? Једна је ствар следити сопствене жеље а друга бити себичњак. Да не говоримо о томе да и "Егоизам типа ”не дам ти и цркни” и ”заболе ме за тебе”" никога не угрожава зар не? Дакле, чему толико инсистирање на себичности?

  On 2. 11. 2012. at 19:33, Ивица рече

На пример, ако имаш жељу, знање и амбицију да направиш велику фирму, остварење те жеље ће теби да донесе материјално благостање (чиме ћеш аутоматски добити могућност да оствариш врлину милосрђа), али и многим људима ћеш такође да створиш радно место и омогућиш им да живе пристојно. Можеш и да не будеш ”егоиста” и да кажеш ”мени то не треба, ја сам хришћанин и задовољавам се овим малим што имам”. Нећу да будем исти као "XYZ" капиталиста и да грабим за материјалним добрима! Тиме ћеш наставити да живиш у уверењу да си ”сачувао душу”, док ће можда твоји потенцијални радници који су могли да добију посао, а нису због тебе, умрети од глади.

Да ли је то што си описао егоизам или није? Ако није, опет питам чему инсистирање на себичности као врлини, чему нападање алтриузма, пожртвованости?

  On 2. 11. 2012. at 19:33, Ивица рече

И не само да ће то да се деси, него ћеш ти онда да пљујеш против свих оних који јесу ”егоисти” и који јесу створили и урадили нешто корисно и и да се залажеш да им се кроз порезе узме много већи проценат него осталима како би сви били једнаки. И на крају ћеш све то да назовеш ”социјалном правдом”.

Прво, не пљујем ни на кога па ни на егоисте. Друго, не залажем се за порез да би сви били једнаки већ солидарни и на тај начин обезбедили онима који су слаби бар неки егзистенцијални минимум.

[Juan Valdez]

  On 2. 11. 2012. at 22:16, Marjanovic рече

Ако помаже другима чему инсистирање на себичности и егоизму? Једна је ствар следити сопствене жеље а друга бити себичњак. Да не говоримо о томе да и "Егоизам типа ”не дам ти и цркни” и ”заболе ме за тебе”" никога не угрожава зар не? Дакле, чему толико инсистирање на себичности?

То ти је исто као кад ја упаднем у неке депресивне трипове и онда ми жена каже: ”Мораш више да волиш себе, мораш мало да будеш себичан”. Ко схвата, разумеће.

А на егоизам ”не дам ти и цркни” свако има право, наравно, само што то није никаква врлина, него је за сваку осуду. Једино не видим ко се за то залаже овде. И не видим шта ће помоће ако том тврдици отмемо паре. Многе тврдице ће чак да дају макар због друштвеног угледа, ако ништа друго (иако многи богати дају и из уверења). А да би дали, морају да зараде. А да би могли да зараде, треба им боља пословна клима. А то значи мање пореза, регулација и осталог, а не више. Више пореза не значи више пара за сиромашне, него мање пара за све, па и за сиромашне. Док ви с леве стране то схватите, више нећете имати коме да ”помажете”, нажалост...

  On 2. 11. 2012. at 22:16, Marjanovic рече

Друго, не залажем се за порез да би сви били једнаки већ солидарни и на тај начин обезбедили онима који су слаби бар неки егзистенцијални минимум.

Проблем је у томе што ти порези обезбеђују Дачића, Шутановца и осталу банду (или пак служе за бесмилено ратовање у неким другим земљама), а не иде онима којима стварно треба.

[Marjanovic]

  On 3. 11. 2012. at 0:29, Ивица рече

А на егоизам ”не дам ти и цркни” свако има право, наравно, само што то није никаква врлина, него је за сваку осуду. Једино не видим ко се за то залаже овде.

Егоизам искључује другог. За егоисту нема места за другог иначе то није егоизам. Ако је неко нпр. богат има новца и даје сиромашнима он није егоиста или се бар труди да није. Управо супротно то је пример солидарности, алтруизма и пожртвованости за другог.

Међутим, ја само горе коментарисао наслов књиге која се зове "Врлина себичности" и где се у уводу говори нешто друго. Не зива знам, књигу нисам читао можда позива и на нешто друго, мада наслов и увод говоре то што говоре.

„Vrlina sebičnosti”

AYN RAND

252 str.

ISBN 86-02-00033-2

U slavu čoveka! je moto Ayn Rand, i dosledno tome, a kontra vladajuće intelektualne klime njenog i našeg vremena, ona ustaje u odbranu principa da ljudsko dobro ne zahteva ljudske žrtve i da se ono ne može postići žrtvovanjem bilo koga bilo kome. Ayn Rand strasno napada i raskrinkava sve varijante altruizma, etičke teorije koja čoveka vidi kao žrtvenu životinju, koja drži da čovek nema prava da postoji radi sopstvenog dobra, da je služenje drugima jedino opravdanje njegovog postojanja i da je žrtvovanje samoga sebe najviši moralni zadatak, najviša dužnost,vrlina i vrednost.

  On 3. 11. 2012. at 0:29, Ивица рече

И не видим шта ће помоће ако том тврдици отмемо паре.

Не видим ни ја, нити се залажем за то.

  On 3. 11. 2012. at 0:29, Ивица рече

Многе тврдице ће чак да дају макар због друштвеног угледа, ако ништа друго (иако многи богати дају и из уверења).

Ако дају из уверења нису тврдице ни егоисти. Напротив.

  On 3. 11. 2012. at 0:29, Ивица рече

А да би дали, морају да зараде. А да би могли да зараде, треба им боља пословна клима. А то значи мање пореза, регулација и осталог, а не више. Више пореза не значи више пара за сиромашне, него мање пара за све, па и за сиромашне.

Ја не говорим о високим порезима, већ само о легитимности постојања пореза као таквог којим би се обезбедио минимум за оне који не могу да брину о себи или су слаби. А такви порези постоје у великом броју земаља и не спутавају пословне људе да зарађују и привређују.

  On 3. 11. 2012. at 0:29, Ивица рече

Док ви с леве стране то схватите, више нећете имати коме да ”помажете”, нажалост...

А ти покушај да схватиш да ја нисам са леве стране. Ако већ хоћеш да ме етикетираш онда ме етикатирај како треба а не погрешно. Моја позиција је центар. Ни лево ни десно, већ центар, средина, компромис и умереност.

  On 3. 11. 2012. at 0:29, Ивица рече

Проблем је у томе што ти порези обезбеђују Дачића, Шутановца и осталу банду (или пак служе за бесмилено ратовање у неким другим земљама), а не иде онима којима стварно треба.

То је злоупотреба а не употреба. Ако неко ненаменски потроши новац он га је злоупотребио а не употребио. То се исто догађа и са приватним и недржавним хуманитарним акцијама и иницијативама. Па да ли због тога треба да у потпуности укинемо било какву помоћ за слабе? Наравно да не. Када нема владавине права и поштовања закона онда се такве ствари често дешавају. Решење је у поштовању закона и санкционисању оних који краду, а не у укидању помоћи.

[Grizzly Adams]

Незахвално је да расправљамо о књизи коју нисмо сви прочитали, само на основу наслова и нечијег коментара у три реченице. На самом почетку она објашњава да је наслов намерно провокативан, али да користи другачију дефиницију "себичности" од уобичајене. Она тај израз користи за "рационални сопствени интерес", а уобичајено схватање себичности је ирационална страст. Када кажемо да је неко "себичан" ми обично мислимо да та особа нема контролу над собом у својој жељи да све поседује, не жели ништа да дели ни по коју цену итд. То није "себичност" о којој она говори, сасвим супротно од тога.

Проблем који покушава да реши јесте једна грешка која се поткрала многима и која лежи у основи разних социјализама - да је човек обавезан да се жртвује за другог. Онда на основу тога разне идеологије извлаче закључак да "други" има право да човека присили на жртву. И одатле, из те "мале" философске грешке, као крајњу последицу имамо конц-логоре, гулаге и незапамћено страдање у разним варијантама екстремног социјализма које смо имали у историји. Она покушава да објасни да човек етички није обавезан да се жртвује за другог. То не учи ни хришћанство. Наша жртва није "етичка обавеза", већ плод љубави према Богу и ближњем. То је сасвим друга ствар. Ранд наравно не говори о томе (била је атеиста), али каже - напротив, етика нас учи да је човеков живот најважнији и да нико нема "права" да другога присиљава на жртву, што се по правилу правда некаквим "етичким принципима". Она такву изврнуту етику оповргава. Појединац који воли свој живот и брани свој интерес није "неморалан" - у ствари да би могао да волиш друге мораш прво да волиш себе, тј. да волиш живот. И то уопште није супротно хришћанству. Хришћанин се жртвује за другог не зато што је по неком закону обавезан да даје "десетак од метвице, копра и кима", већ зато што свесно, из љубави према ближњем жели да се жртвује. За хришћанина је то лична одлука, а не "обавеза" наметнута неким есктерним етичким правилом.

[Justin Waters]

Лијепо објашњено Звоне. Ту долазимо због чега је обавезан порез за социјално угрожене, управо чин присиљавања на жртву, а што јесте наопака етика која се покушава раскринкати у тој књизи.

[florenntina]

Potpuno se slazem sa Ivicom i Zvonkom, bas lepo objasnjeno. Inace, postoji i jedan lep film na tu temu a zove se "Atlas Shrugged"

Btw, po meni je to pitanje ciste manipulacije i licemerstva. Iza lepih salonskih prica o humanosti i pravednosti i to najcesce od strane onih koji nisu nista stvorili, desavaju se nevidjene pljacke ljudi koji jedini mogu i pomazu, a to su preduzetnici koji stvaraju novac.

Najtuznije je sto na kraju balade prosecan gradjanin ostane u ubedjenju kako mu je humani i pravedni Dacic ili Superdjilas popravio i okrecio skolu ili vrtic, dok na preduzetnika cijim realno novcem je to i placeno gleda kao na neku sebicnu i samozivu vasku. To me bas nekako deprimira ovde, sve je drugacije od onoga kakvim se prikazuje...

[Crveni Baron]

  On 4. 11. 2012. at 21:50, florenntina рече

dok na preduzetnika cijim realno novcem je to i placeno ...

Ovo pod uslovom da ne koristi kredit ...

[uros]

  On 4. 11. 2012. at 21:53, Жељко Билбија рече

Ovo pod uslovom da ne koristi kredit ...

Нетачно. Он мора да врати зајам банци од својих пара (плус камата). Да ли користи кредит или не уопште не мења ствар, битна је идеја (визија) и њена остваривост. То што банка неком предузетнику одобри кредит само значи да она верује да постоји висок степен остваривости те идеје. Банка се бави бизнисом преузимања ризика као што се пекар бави бизнисом производње и продаје хлеба.

[Juan Valdez]

  On 4. 11. 2012. at 23:05, uros рече

Нетачно. Он мора да врати зајам банци од својих пара (плус камата). Да ли користи кредит или не уопште не мења ствар, битна је идеја (визија) и њена остваривост. То што банка неком предузетнику одобри кредит само значи да она верује да постоји висок степен остваривости те идеје. Банка се бави бизнисом преузимања ризика као што се пекар бави бизнисом производње и продаје хлеба.

Хоће да каже да банка предузетнику заправо позајмљује његове (Билбијине) паре, чак и без да га пита да ли он то жели.

[florenntina]

  On 4. 11. 2012. at 23:13, Ивица рече

Хоће да каже да банка предузетнику заправо позајмљује његове (Билбијине) паре, чак и без да га пита да ли он то жели.

hahahhahahahahaha

[uros]

  On 4. 11. 2012. at 23:13, Ивица рече

Хоће да каже да банка предузетнику заправо позајмљује његове (Билбијине) паре, чак и без да га пита да ли он то жели.

Ах да, заборавио сам, а то је зато што га зла банка приморава да код ње држи паре иначе ће инфлација да их поједе. Али ако му откријемо тајну, а то је да је управо држава та која штампа паре, то ће нашем Билбији да произведе у глави феномен који Бендер из Фјучораме назива "cannot compute".

[Juan Valdez]

  On 4. 11. 2012. at 23:33, uros рече

Ах да, заборавио сам, а то је зато што га зла банка приморава да код ње држи паре иначе ће инфлација да их поједе. Али ако му откријемо тајну, а то је да је управо држава та која штампа паре, то ће нашем Билбији да произведе у глави феномен који Бендер из Фјучораме назива "cannot compute".

Ма конта он то око штампања пара. Проблем је у томе што се он воли баш такву државу воли ”јер му школује децу” (овде поштено признаје), а с друге стране кука што мора да држи паре у банци да их не би појела инфлација (овде већ постаје лицемеран). Ко ће разумети ту црвендаћку логику...

[florenntina]

Nista Bilbija, ako je istina ovo sto pisu, otkricu ti jednu tajnu koja ti moze pomoci: Poreska uprava prima uplatu poreza unapred. Dakle, umesto u banku, ti brze-bolje pojuri pa plati unapred poreze. Em ti zla banka nece ulagati novac bez tvog pitanja, em ce ti novac biti u pravim i sigurnim rukama svepravedne drzave-lepota jedna...

[Crveni Baron]

  On 4. 11. 2012. at 23:05, uros рече

Нетачно. Он мора да врати зајам банци од својих пара (плус камата). Да ли користи кредит или не уопште не мења ствар, битна је идеја (визија) и њена остваривост. То што банка неком предузетнику одобри кредит само значи да она верује да постоји висок степен остваривости те идеје. Банка се бави бизнисом преузимања ризика као што се пекар бави бизнисом производње и продаје хлеба.

Jok prijatelju. Da bi se banka bavila tim "biznisom" prvo drzava treba mene da prisili da drzim pare u banci, a to cini nametanjem papirnog novca i inflacijom. Da toga nema ja bih svojih 6 grama zlata ( toliko ga ima po glavi stanovnika ove planete u rezervama drzava ) drzao u dzepu a ne u banci, pa bi "industrijalac" morao da vadi zlatne zube svojoj babi da bi mogao da kupi Telekom Srbije na primer.

[Crveni Baron]

  On 4. 11. 2012. at 23:33, uros рече

Ах да, заборавио сам, а то је зато што га зла банка приморава да код ње држи паре иначе ће инфлација да их поједе. Али ако му откријемо тајну, а то је да је управо држава та која штампа паре, то ће нашем Билбији да произведе у глави феномен који Бендер из Фјучораме назива "cannot compute".

Hvala Bogu da stampa novac, jer da ga ne stampa vec da se drzi gluposti zvane "zlatni standard" svi mi bi bili prosjaci sa nasih 6 grama zlata.