Књиге о економији

[Randy]

Одличан текст. Једина ствар која ми се не свиђа је свођење "интелектуалаца" на про-естаблишмент интелектуалце и не узимање у обзир оне друге, либертаријанске стране.

Либертаријански интелектуалац је уствари једини прави интелектуалац зато што бити либертаријански интелектуалац значи да си аутоматски отписао све привилегије, сву материјалну и великосветску (сујетну) корист и навукао си на себе као противнике хорде других про-естабишмент или левих интелектуалаца. Једино за шта имаш да се ухватиш је твоје уверење у ваљаност тих идеја, нико ти неће аплаудирати, наилазићеш само на презир и завист.

Зар није довољно што су узурпирали гомилу других појмова (типа "либерал"), треба још да им дамо на поклон и појам "интелектуалац"?

Да, то је занимљиво питање. И мислим да ту не можемо ништа да променимо. Главна техника социјалиста (од змије до данас) је мајмунисање извирних термина, кривљење њихових значења и онда коришћење у тотално супротном правцу. Пошто обојица знамо ко је примарни аутор свих социјализама, јасно је зашто социјалистички ум не може да измисли никакву своју нову теорију, учење или праксу, већ мајмунише здрав концепте, и онда их окреће у супротан правац. Узми на пример Кејнза - он апсолутно ништа ново није дао економској науци, све што је урадио је учење да здраву тржишну слободну конкуренцију "обогати" deficit spending-ом. Дакле, мајмунисање изворног, здравог принципа убацивање пречице, да се добије оно што реалним здравим корацима није било могуће у том тренутку. Дакле, "something for nothing", као што је Трејси објаснио у горњој књизи. Тј. да се добије оно што ниси заслужио, или што у том моменту ниси заслужио. То је основа социјализма. Тако је змија преварила Еву - наговорила је да потражи оно што у том тренутку није могла да добије.

Зашто сам рекао да се то никада неће променити? И зашто је немогуће саћувати неки термин неукаљан од стране социјалистичког болесног ума?

Па просто - овде на Земљи људска природа се никада неће променити. ок траје овај свет 90 % ће покушавати да иде пречицом, 90 % држава ће покушавати да иде пречицом (у виду разних десних или левих социјализама) и то је просто тако.

Што се мене тиче, ја уопште немам илузију нити настојим да то променим - нити људе, нити систем око мене. Мени је слобода (либерализам) пре свега слобода у мени, стање мог духа. Мени је учење либерализма отворило очи, и вратило ми мир у душу. Због учења слободе сам почео да схватам да сам ја одговоран за свој живот а не неко други. Због учења слободе сам почео себе да мењам а не свет око себе. И због тога сам сваки дан све испуњенији и све срећнији.

И аутори попут Трејсија, Хила, Кернегија, Хајека, Фридмана, Мизеса итд.

[Randy]

И друга ствар која ме копка пре него што се упустим у сопствено истраживање, ако је неко већ одради своје: колико је Клаус (као човек који очигледно верује у политичку акцију јер је политичар) конкретно урадио да се Чешка повуче из ЕУ, да се елиминише таксација и царине у Чешкој, да се заиста створи атмосфера потребна за успостављање лесефер тржишта?

Не знам много о Клаусу. Дефинитивно је Чешка од 1990 до данас много узнапредовала. Верујем да Клаус није ни близу класичног либерализма, али треба поздравити сваки позитиван текст, и сваки позитиван корак примењен у држави. У овом мору социјалистичке негативне енергије сваки текст попут овог је освежење.

Што се тиче ЕУ - проблем са ЕУ није у ономе што већина противника ЕУ заговара. Није проблем само што нестају националне државе и што се реално ствара држава ЕУ, већ је проблем пре свега у томе што се ствара жестоко социјалистичка држава ЕУ. То колико је рецимо Немачка регулисана данас је мала маца према томе каколико је ЕУ регулисана. ЕУ је бирократски Мордор у коме буквално нема нимало иницијативе или слободне конкуренције. ЕУ највише подсећа на некадашњи СССР - тотална контрола уске арогантне елите, тотална владавине политичке коректности, планска економија, регулација производње, монополи, гуљење коже са леђа у виду чудовишно високих пореза, општи пад конкурентности итд. Бирократизација. Гушење индивидуалности и слободе.

И што је најзанимивије - ово је само почетак. Best is to come....

[Randy]

Звонко јели била ова? Јер ако није ово је апсолутни MUST !

[Randy]

Одлична књига за предузетнике (посебно оне које покрећу први бизнис или се размишљају да покрену исти). Преведена је и на српски, и корице су потпуно исте.

[Randy]

Ова је одлична за онр који хоће да разумеју психологију социјализма тј. зла. Социјализам као теорија и државно уређење почива на жељи људи за таквим уређењем. Социјализам никада није наметнут одозго већ је он само производ стремљења обичних људи за сигурним и конфорним животом без ризика и напора.

Како из страха и лењости људи не развијају своје потенцијале (тј. одгурују од себе одговорност за свој живот), тиме себе све више закључавају у своју "конфорну зону" и како онда настаје маса изговора, лажи и претварања да би се та несавршеност прикрила - тј. како настају људи лажи. Када скупите много таквих људи на једном месту, они онда формирају државу лажи тј. социјализам у коме држава преузима одговорност за њих и ставара друштво "благостања" без ризика.

Књига "Људи лажи" има везе и са оном од Брајана Трејсија "Something for nothing" што је представљења неколико постова уназад. Обе говоре о истом феномену.

[florenntina]

http://www.globalbook.co.rs/knjige.html

Ovi imaju izdanja na srpskom jeziku nekih bas lepih knjiga. Sutra ih zovem da vidim kakve su im cene

[Marjanovic]

„Vrlina sebičnosti”

AYN RAND

252 str.

ISBN 86-02-00033-2

U slavu čoveka! je moto Ayn Rand, i dosledno tome, a kontra vladajuće intelektualne klime njenog i našeg vremena, ona ustaje u odbranu principa da ljudsko dobro ne zahteva ljudske žrtve i da se ono ne može postići žrtvovanjem bilo koga bilo kome. Ayn Rand strasno napada i raskrinkava sve varijante altruizma, etičke teorije koja čoveka vidi kao žrtvenu životinju, koja drži da čovek nema prava da postoji radi sopstvenog dobra, da je služenje drugima jedino opravdanje njegovog postojanja i da je žrtvovanje samoga sebe najviši moralni zadatak, najviša dužnost,vrlina i vrednost.

http://www.globalboo....rs/knjige.html

Због ових ствари везане за егоизам капитализам је "проблематичан" у већини социјалних учења хришћанских цркава.

[Grizzly Adams]

Због којих ствари? Да ли си прочитао књигу? Или коментаришеш само на основу наслова...

То је иначе веома добра књига која се бави етиком, не економијом и капитализмом. Ево првог поглавља: http://www.aynrand.o...ectivist_ethics

Is the concept of value, of “good or evil” an arbitrary human invention, unrelated to, underived from and unsupported by any facts of reality—or is it based on a metaphysical fact, on an unalterable condition of man’s existence? (I use the word “metaphysical” to mean: that which pertains to reality, to the nature of things, to existence.) Does an arbitrary human convention, a mere custom, decree that man must guide his actions by a set of principles—or is there a fact of reality that demands it? Is ethics the province of whims: of personal emotions, social edicts and mystic revelations—or is it the province of reason? Is ethics a subjective luxury—or an objective necessity?

In the sorry record of the history of mankind’s ethics—with a few rare, and unsuccessful, exceptions—moralists have regarded ethics as the province of whims, that is: of the irrational. Some of them did so explicitly, by intention—others implicitly, by default. A “whim” is a desire experienced by a person who does not know and does not care to discover its cause.

No philosopher has given a rational, objectively demonstrable, scientific answer to the question of why man needs a code of values. So long as that question remained unanswered, no rational, scientific, objective code of ethics could be discovered or defined. The greatest of all philosophers, Aristotle, did not regard ethics as an exact science; he based his ethical system on observations of what the noble and wise men of his time chose to do, leaving unanswered the questions of: why they chose to do it and why he evaluated them as noble and wise.

Most philosophers took the existence of ethics for granted, as the given, as a historical fact, and were not concerned with discovering its metaphysical cause or objective validation. Many of them attempted to break the traditional monopoly of mysticism in the field of ethics and, allegedly, to define a rational, scientific, nonreligious morality. But their attempts consisted of trying to justify them on social grounds, merely substituting society for God.

[Marjanovic]

Било како било егоизам није врлина него грех.

[Juan Valdez]

Било како било егоизам није врлина него грех.

Љуби ближњега свога као самога себе.

[Marjanovic]

Љуби ближњега свога као самога себе.

Па да, каже се да га љубимо као самог себе, а не да гледамо и волимо само себе, што је случај са себичношћу и егоизмом. Егоиста воли само себе. Ништа ближњи само ја. А овде горе (у овом малом пасусу) се још и говори против жртвовања за другог. Е сад ма колико ја можда био далеко од тог идеала не значи да то није хришћанска заповест и да се то од мене као хришћанина не тражи.

[Juan Valdez]

Па да, каже се да га љубимо као самог себе, а не да гледамо и волимо само себе, што је случај са себичношћу и егоизмом. Егоиста воли само себе. Ништа ближњи само ја.

Што би значило да либерални мислиоци или чак капиталисти у пракси воле само себе. А то што су бројни најбогатији људи уједно и огромни дародавци (већи него сви ми овде заједно пута милион), то ником ништа. Важно је да Марјановић и ”хришћанске цркве! напишу нешто против капитализма.

[Marjanovic]

Па чекај мало, ако дају онда нису егоисти? Чему онда егоизам и себичност као "врлина"?

[Justin Waters]

Чему онда егоизам и себичност као "врлина"?

Па откуд уопште ова идеја? Ко и гдје промовише егоизам као врлину? Либерализам, капитализам?

[Juan Valdez]

Па чекај мало, ако дају онда нису егоисти? Чему онда егоизам и себичност као "врлина"?

Егоизам типа ”не дам ти и цркни” и ”заболе ме за тебе” тешко да може да буде врлина. Али ”егоизам” у смислу да следиш сопствене жеље и интересе (док год не угрожавају никога) јесте врлина и такав ”егоизам” не само да помаже теби, него и свима око тебе. На пример, ако имаш жељу, знање и амбицију да направиш велику фирму, остварење те жеље ће теби да донесе материјално благостање (чиме ћеш аутоматски добити могућност да оствариш врлину милосрђа), али и многим људима ћеш такође да створиш радно место и омогућиш им да живе пристојно. Можеш и да не будеш ”егоиста” и да кажеш ”мени то не треба, ја сам хришћанин и задовољавам се овим малим што имам”. Нећу да будем исти као "XYZ" капиталиста и да грабим за материјалним добрима! Тиме ћеш наставити да живиш у уверењу да си ”сачувао душу”, док ће можда твоји потенцијални радници који су могли да добију посао, а нису због тебе, умрети од глади. И не само да ће то да се деси, него ћеш ти онда да пљујеш против свих оних који јесу ”егоисти” и који јесу створили и урадили нешто корисно и и да се залажеш да им се кроз порезе узме много већи проценат него осталима како би сви били једнаки. И на крају ћеш све то да назовеш ”социјалном правдом”.