Jump to content

Шта мислите о богословском дијалогу Православне Цркве са римокатолицима?

Оцени ову тему


Guest Светлана

Римокатолици искрено желе уједињење са Православном Црквом?  

195 члановâ је гласало

  1. 1. Римокатолици искрено желе уједињење са Православном Црквом?

    • Желе
      33
    • Не желе
      41
    • Још увек немам мишљење о томе
      28
    • Само власт желе
      95


Препоручена порука

a o čemu vodiš dijalog sa mnom, o Indijancima ili o susretima naših arhijereja i tome što se oni dogoreme varaju?

Nečeš verovati koliko pokušavam da vodim dijalog sa tobom onako čovečanski. 

 

Poenta u dijalogu mi je komfor! Mislim da RK crkva sebi dozvoljava mnogo komfora pa sam se ponadao da je novi papa pored borbe protiv materijalnog komfora mislio sve vreme i na duhovni komfor crkve.

 

No dobro ti bolje poznaješ papu nego ja pa nek ostane tako..... 

 

Malo je kretenski prepričavati dijaloge arhijereja i pri tom nemati nikakav svoj dijalog i svoje mišljenje  koje se deli izmedju nas običnih smrtnika ...

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nečeš verovati koliko pokušavam da vodim dijalog sa tobom onako čovečanski. 

 

Poenta u dijalogu mi je komfor! Mislim da RK crkva sebi dozvoljava mnogo komfora pa sam se ponadao da je novi papa pored borbe protiv materijalnog komfora mislio sve vreme i na duhovni komfor crkve.

 

No dobro ti bolje poznaješ papu nego ja pa nek ostane tako..... 

 

Malo je kretenski prepričavati dijaloge arhijereja i pri tom nemati nikakav svoj dijalog i svoje mišljenje  koje se deli izmedju nas običnih smrtnika ...

 

Komfor je relativna stvar, svakom drugom je komfor nešto drugo: za vas je komfor da ne klečite u vašim crkvama kao mi već da stojite, kod nas da ne stojimo već da sjedimo, kod vas da pjevate bez orgulja da vas ne ometaju, kod nas da slušamo orgulje i bez pjevanja itd. A ja nemam svoje lično mišljenje o razgovorima i dijalozima pravoslavnih i katoličkih arhijerejima, nikad ga nisam nikom ovdje rekao i formulisao za ovoliko vremena što sam tu ni u jednom svom postu?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Dobro kako god.... u našoj Crkvi se i kleči...

 

I tako se dijalog na asocijaciju preteranog komfora završava jer dolazimo u opasnost da jedan drugog učimo.

Klechi onaj koji drzi krst svog zivota na ledjima.....a stoji muskarac koji moz da nosi krst svog zivota..kao Hristos

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хм...

Драги брате, ти да си истраживао и имао критички осврт на задате теме, не би овако причао као што причаш.

Напросто упијаш као сунђер а то ти није добро, мораш ипак да мало порадиш на себи, јер је евидентно да ниси баш упућен.

Прво, никакве новотарије не постоје , понајмање могућност унијаћења.

Овде нико не може да буде жртва пропаганде сем тебе, јер овде се пише озбиљна теологија а ти си информисао са неких памфлета и приучених духовника.

Унијаћење и екуменизам није исто јер у Украјини имамо унијате а мање екуменисте и сада читам тврдњу твоју да нема екуменизма а наш патријарх јавно говори да је то добро итд итд и ја бих овом приликом покушао да сазнам зашта је добар екуменизам са вековним непријатељима и да ставимо на тас притиске ислама са друге стране те ћемо добити идентичну и мало гору ситуацију од доба да су нас католици уцењивали да нас бране од Отоманског царства ал само ако се приклонимо њиховом царству...елем ситуација је урбанија и ратови се воде медијски као и бомбардовањем или силом тј војним унијаћењњем док су православне словенске земље несложне...те имамо ситуацију баш ову. Желим чути шта нам је спашење када смо опет у клинчу између запада и ислама 8086.gif

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А прича о томе да папа чини кораке ка помирењу тиме што признаје православне епископе, и даје им свој прстен, и што допушта римокатоличким верницима да се причесте у Цркви је потпуни промашај. Прво, што се нас тиче, ваљда је,колико ја знам, недопустиво и једно и друго

 

Опет да будем недоборнамеран, рекла си колико ја знам, срећа па не знаш добро :)

Опет , са друге стране, изврћеш ствари.

Ми немамо дозволу да се причешћујемо код католика, а што се тиче прстена и крста, која би то била сметња да се прими тај поклон од папе?

Проблем је само, што нека браћа, то прстење и крстеве тумаче као припадост КЦ па оптужују наше епископе да су тајни бискупи.

НАравно, када би се та наша браћа мало образовала, схатила би да је сасвим нешто друго у питању... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Прво нисам ја рекао да нема унијаћења, односно да нема покушаја, одакле ја знам шта католици желе, само сам рекао да непостоји теоретска шанса а тебе менеи и све остале неко поунијати па нисмо неписмена стока.

Друго, нисам рекао да нема екуменског дијалога, наравно да га има иа треба да га има, јер је то у природи Православне Цркве, када би било другачије ми би били смао још једна више секта на овој планети.

Ми као добри домаћини увек указујемо почаст госту, не знам о каквим празницима говориш.

Ниси једини кји тражи одговор на то питање, зашто је папи љубљена рука, и ја сам тражио одговор јер ми се то никако није допадало као ни већини.

Мислим да је наједкватнији одговор тај, да ми православни признајемо папу као епископа рима, дакле имамо своје праволсвне погледе на њега али опет то љубљење сматрам лошим потезом, јер нам је народ неписмен верски , па тај акт тумачи издајом, без обзира што је баш та католичка црква много помогла да се наше епархије по европи оснују.

Искрено, немам појма зашто се итрополи Амфилохије није прекрстио , ожда случајно а можда је неки стари обичај, иначе у Русији, пре реформација Пaтријарха Никона, сви су се крстили са два прста, када је уведенео да се крсти са три, многи то нису прихватили и отишли су у раскол, они се данас зову старообреdници.

Дакле нешто нам се дешава у СПЦ а не знамо шта је то и жмуримо пред тим те срљамо а то што не знаш какви су се празници славили у Нишу поводом Миланског едикта је Твој велики пропуст јер незнање није оправдање брате мој.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Унијаћење и екуменизам није исто јер у Украјини имамо унијате а мање екуменисте и сада читам тврдњу твоју да нема екуменизма а наш патријарх јавно говори да је то добро итд итд и ја бих овом приликом покушао да сазнам зашта је добар екуменизам са вековним непријатељима и да ставимо на тас притиске ислама са друге стране те ћемо добити идентичну и мало гору ситуацију од доба да су нас католици уцењивали да нас бране од Отоманског царства ал само ако се приклонимо њиховом царству...елем ситуација је урбанија и ратови се воде медијски као и бомбардовањем или силом тј војним унијаћењњем док су православне словенске земље несложне...те имамо ситуацију баш ову. Желим чути шта нам је спашење када смо опет у клинчу између запада и ислама 8086.gif

Кад ти мени будеш лепо бјаснио ко то може тебе, мене и ове људе овде да поунијати , ето ја ћу бити онда забринут у истој мери као и ти.

Па хвала Богу да ћемо у екуменизам са вековним непријатељем, само Шешељ то неће , а ми нисмо шешељевци већ Правослацвни Хришћани, на мржњу враћамо љубављу ,напросто то је у природи Цркве.

Нама је спасење само да се оправославимо и будемо изнад истока и запада, како рече владика Никлај, а то значи да не смемо да постанемо нека тамо секта затворена, довољна сама себи.

Прочитај текст од владике Атанасија Православни Икуменизам и текст теологија дијалога по светом МАрку Ефеском, избациће ти гугл линкове.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Дакле нешто нам се дешава у СПЦ а не знамо шта је то и жмуримо пред тим те срљамо а то што не знаш какви су се празници славили у Нишу поводом Миланског едикта је Твој велики пропуст јер незнање није оправдање брате мој.

Зашто не знамо, у данашње време тајни нема, све се зна.

Мислим да треба да одбациш то теоретисање заверама.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А што се тиче твоје тврдње да папа признаје Православну Цркву за Цркву у пуноћи тог смисла,

неће бити јер (ако Гугл не лаже) у оном чувеном одговору ватиканске Конгрегације за доктрину вере из 2007. године пише:

 

"Према католичком учењу, може се исправно рећи да је Црква Христова присутна и делатна у Црквама и црквеним заједницама, које још увек нису у пуној заједници са Црквом католичком, због елемената освећења и истине који се налази у њима, (али) реч „субсистира“ може се приписати само Цркви католичкој, јер се изричито односи на обележје јединства које исповедамо у символима /Верујем… једну Цркву/; која једна Црква субсистира у Цркви католичкој»

„Следствено, ове одвојене Цркве и заједнице, иако верујемо да оне пате од недостатака, ипак нису лишене значаја и вредности у тајни спасења. Христов Дух, заправо, не одбија да да их користи као средства спасења, којега снага произилази из пуноће благодати и истине, које су поверене Цркви католичкој.“

 

Али чак и да признаје Православну Цркву у пуноћи смисла, то је потпуно безначајно, као и кад би Тачи признавао Србију за легитимну државу.

 

Opet ista stvar. Draga Davidova, već sam jednom obhasnio da niko ni vi ni ne mjenjame svoje katihizise preko noću, pregovori su jedna stcvar a katihizisi druga stvar. A jasno vam je zašto se ne mogu mjenajti preko noći. Izmeđi ostalo bap i zato što će u sljedeći, barem taj naš ući one formulacije koje sa vama budu 100% usaglašene. Inače bismo ispali budale kad bismo išli svaki put na nove pregovore i tim znači opovrgavali to što piše u našim katihizisima a vi još veće jer za razliku od vas mi vama priznajemo esencijalne suštinske elemente crkvenosti a vi nama prema vašim važećom katihizisima skoro nikakve ili apsolutno nikakve, u najboljem slučaju jedva nekakve. I što onda vaši arhijereji hodaju po tim sastancima, susretima i pregovorima? Zato što si mislite da su većim budalama nego naši ili šta? Znači opet smo kod tog istog problema, draga davidova - omalovažavanje svojih arhijereja koje uopšte nije nimalo hrišćanski. Ja vam reknem koji je najbolji i najsavršeniji katihizis što postoji:

 

Taj vaš episkop i ti vaši arhijereji koje ne slušate i koje omalovažavate i pravite od njih nekakve nesposobnjakoviće, neznalice kanona crkvenih ili ne znam šta gore da ne kažem.

 

Kad to shvatite tek onda ćemo moći o svemu ovom raspravljat dalje. Ja imam utisak da to sve znate da se nikakvi katihizisi ne mogu mjenjati "ad hoc" i odmah sad, momentalno samo radi nekakvih ekumenskih pregovora i dijaloga ali pravite se nevješti. Čestitam vam na ovakvoj iskazanoj upornosti, na tom vam svakako čestitati treba - zaista je divljenja vrijedna. Ja mislim da bi ovo šta sam napisao kao obrazloženje zašto se ne mogi mjenjati nikakvi katekizmi ni katihizisi već sjvatilo i dijete iz IV osnovne. Za ovo zaista treba biti vrlo, vrlo ograničenih mentalnih sposobnosti pa da se ne shvati nekakvo takvo logično objašnjenje zašto se katihizisi ne mogu mjenjati kako kome to padne na pamet i preko noći i prosto ne mogu povjerovat da to ne razumijete već se pravite da ne razumijete, zar nije tako, draga Davidova, Milane i ostali?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кад ти мени будеш лепо бјаснио ко то може тебе, мене и ове људе овде да поунијати , ето ја ћу бити онда забринут у истој мери као и ти.

Па хвала Богу да ћемо у екуменизам са вековним непријатељем, само Шешељ то неће , а ми нисмо шешељевци већ Правослацвни Хришћани, на мржњу враћамо љубављу ,напросто то је у природи Цркве.

Нама је спасење само да се оправославимо и будемо изнад истока и запада, како рече владика Никлај, а то значи да не смемо да постанемо нека тамо секта затворена, довољна сама себи.

Прочитај текст од владике Атанасија Православни Икуменизам и текст теологија дијалога по светом МАрку Ефеском, избациће ти гугл линкове.

Ајде једно питање, када радиш негдје у обезбјеђењу да ли када бахата, пијана битанга крене на тебе флашом подметнеш из љубави своју главу или га онеспособиш да наноси даљу штету? Није провокација, наравно, већ покушај да нешто изведемо на чистац.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Vidim da u svim ovim raspravama ima dosta nerazumevanja i neshvatanja svega onoga sto se dogadja na tim susretima!

Najpre bih hteo da kazem onima sto se boje unije da nebi trebalo. Dovoljno je da se setite samo pokusaja Fiorentinske unije ili lionske i kako su one propale. Pravoslavnu crkvu vodi Bog i ona ne zavisi od toga sta neko od crkvene hijararhije hoce pa ko god to bio pa makar i ceo sinod. Ona je zasnovana na Steni Hristosu Gospodu i vrata paklena je nece nadvladati. To je ono sto je Gospod obecao. Zato nema straha.

Razgoovre treba voditi sa onima koji to hoce dokle god za to ima svrhe. Od razgovora glava ne boli! A nikada se nezna sta se moze dogoditi na svim tim razgovorima.

Onima koji su mi nekako suvise optimisticki nastrojeni u vezi svega toga bih napomenuo da nemozemo olako i bez ikakve brige prelaziti preko svih tih razgovora i dogadjanja i prepunio optimizma narocito kada se ima u vidu istorija odnosa izmedju nas i Rimo-katolika. Neke stvari su suvise ocigledne da bi se ocutale cak i za teoloski neobrazovane.

Ovde sam primetio diskusiju jedne Rimo-katolkinje koja je zaista siroka srca prihvatila poruke jevanjdjelja mislim da se zove Marija Elena. Ta otvorenost i prijateljska nastrojenost prema pripadnicima drugih vera moze ,kod nje, biti primer svima nama a na prvom mestu meni.

No hteo bih nesto da napomenem. Ona je napisala nesto o Pravoslavnom preispitivanju istorije u prvih 10 vekova. Nazalost nemogu pronaci ceo tekst pa sada moram samo po secanju da ukazem na neke stvari koje sam tu primetio.

Ona postavlja pitanje zasto je Sv. Vasilije Veliki slao papi na uvid njegova monaska pravila i iz toga izvlaci zakljucak da je u papa tada imao slicnu vlast kao i sada. Mozda i gresim u toj svojoj tvrdnji jer kazem obazirem se na nju po secanju. Mozda ona ne poznaje istoriju toga doba i ono sta se dogadjalo i oko cega se vodila borba u Crkvi. Tada je iako osdjen na I Vaseljenskom saboru arijanizam prakticno vladao u tadasnjoj imperiji i to posebno na Istoku. Jos je specificnija i teza situacija bila u regionu u kojem je episkopovao Sv. Vasilije. Speltkaranja od strane arijanaca su bila stalna. Postojao je u blizini i takozvani Melentijev raskol. Sv Vasilije nije slao samo papi monaska pravila na uvid nego i mnogim drugim uglednim licnostima onog doba. To je i bio obicaj u ono vreme da se takva vrsta spisa salje na uvid uglednim licnostima pa i papi.

Ono sto je mnogo problematicnije je ono sto se dogadjalo na IV Vaseljenskom saboru kada su na jednom od zasedanja prisutni preispitivali pravoslavnost poslanice Sv Lava, sto je u danasnje vrema nezamislivo u Rimo-katolickoj crkvi.

  • Волим 1

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Za ovo zaista treba biti vrlo, vrlo ograničenih mentalnih sposobnosti pa da se ne shvati nekakvo takvo logično objašnjenje zašto se katihizisi ne mogu mjenjati kako kome to padne na pamet i preko noći i prosto ne mogu povjerovat da to ne razumijete već se pravite da ne razumijete, zar nije tako, draga Davidova, Milane i ostali?

 

Драги Зајроне, извини, и до сада сам твоје поруке ретко читала. Просто, нису ме интересовале.

А од сада их нећу читати уопште. Стварно, зашто бих се ја овако ограничена мучила да схватим те недостижне висине садржане у твојим препаметним порукама.

Надам се да ћеш разумети и да ми нећеш замерити. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...