"Izvorni, čisti Islam"

[rogi]

pa dozvoljeno je ubiti choveka ako vredja muhameda.. shta recji..

[DYNABLASTER]

jel to Muhamed rekao? ako jeste alal mu cufte! 0110_hahaha

al moze to i bolje- sacu ja da smislim novu veru jos bolju fuziju svih mogucih vera i sekti i naredicu da ako se moje ime pomene da je svako duzan da mi plati hiljadu evra, necu ja da naredjujem da se ubijaju jer nemam koristi od toga, nego lepo ko me spomene u bilo kom kontextu duzan je da mi da pare

[Eniz]

Taj čovjek je objavio rat muslimanima i islamu time što je radio što je radio i hvala allahu završaio je kako je završio!

[иље]

navedeni slučaj se desio,hadis je verodostojan...u pitanju je bila klasična odbrana časti.pomenuti čovek je bio pesnik koji je u svojim pesmama ismevao žene koje su prihvatile islam....(za nekoga je to i dalje neprihvatljivo,ali je tako).ko razume,razume.ko ne,šta da se radi....

Да ли је исмевање жена које су прихватиле Ислам довољан повод за убиство или не: посебна је прича, али наша тема није била повод за убиство, већ Текијја, односно тзв. "оправдана лаж", за коју се тврдило да је шиитска новотарија, а да је сунитима дозвољена тек у смртној опасности.

Овде видимо једну сасвим другу ствар.  Мухамед је наручио убиство Ka'b bin Al-Ashraf_a и када се добровољац јавио и тражио дозволу да слаже како би намамио Ka'b_a - Мухамед му је одобрио лаж.  Значи Ислам одобрава лагање и превару и у ситуацијама кад живот муслимана није угрожен.  Тек да се зна.

Необичан начин да се "одбрани част" тако што ће се лагати, али ... тако је како је.  Важно је то знати и имати на уму.

Овдје је умесно повући паралелу да речима Господњим, кад каже:

Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините; он бјеше човјекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори, јер је он лажа и отац лажи. (Јн., 9, 44)

Ово је речено Јудејцима, али је поука о лажи и оцу лажи универзална.

[Eniz]

navedeni slučaj se desio,hadis je verodostojan...u pitanju je bila klasična odbrana časti.pomenuti čovek je bio pesnik koji je u svojim pesmama ismevao žene koje su prihvatile islam....(za nekoga je to i dalje neprihvatljivo,ali je tako).ko razume,razume.ko ne,šta da se radi....

Да ли је исмевање жена које су прихватиле Ислам довољан повод за убиство или не: посебна је прича, али наша тема није била повод за убиство, већ Текијја, односно тзв. "оправдана лаж", за коју се тврдило да је шиитска новотарија, а да је сунитима дозвољена тек у смртној опасности.

Овде видимо једну сасвим другу ствар.  Мухамед је наручио убиство Ka'b bin Al-Ashraf_a и када се добровољац јавио и тражио дозволу да слаже како би намамио Ka'b_a - Мухамед му је одобрио лаж.  Значи Ислам одобрава лагање и превару и у ситуацијама кад живот муслимана није угрожен.  Тек да се зна.

Необичан начин да се "одбрани част" тако што ће се лагати, али ... тако је како је.  Важно је то знати и имати на уму.

Овдје је умесно повући паралелу да речима Господњим, кад каже:

Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините; он бјеше човјекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори, јер је он лажа и отац лажи. (Јн., 9, 44)

Ово је речено Јудејцима, али је поука о лажи и оцу лажи универзална.

g.ilje, Kab ibn ešref se borio jednim od najgorih vrsta ratovanjai najpodlijih.Kod arapa je bilo kada neko hoće da te ponizi to uradi pjesmama.On je bio u otvorenom ratu protiv muslimana.I zbog toga je Allahov Poslanik.a.s. dozvolio muslimanima da lažu kada govore sa Kabom.

[иље]

Да, Ka'b_а није било лако убити, зато је Мухамед и одобрио лаж (Tекијја на делу) као би му дошао главе.

Но за смакнуће других није било потребно потезати тако непопуларна средства.  Рецимо, кад му се замерила Marwan-ова кћер (и то опет пишући поезију); како преноси Ibn Ishaq у свом делу "Sirat Rasul Allah"; Мухамед је наручио њено убиство и то тако што је послао једног полу-слепог човека (званог `Umayr b. `Adiy al-Khatmi) да је убије.  Тај се увукао ноћу у њену кућу, затекао је на спавању међу децом и ту у соби је искасапио ножем.  Кад је сутрадан испричао Мухамеду шта је урадио - овај му се захвалио...

Испада да је бављење поезијом био веома ризичан посао тих дана.

[Mono]

Hadis kojeg bilježe Tirmizi i Ebu Davud od Esme bint Jezid r.a. da je Allahov Poslanik s.a.w.s. rekao:

"Nije dozvoljeno lagati osim u tri slučaja: kada muž govori svojoj ženi da bi joj udovoljio, laž u ratu i laž kojom se mire ljudi." (Šejh Albani, rahmetullahi alejhi, je ovaj hadis uvrstio u Sahih Tirmizi)

Od Ebu Hurejre r.a. se prenosi da je Poslanik s.a.w.s. rekao: "Tri su osobine munafika ( licemera ):

Kada nešto kaže slaže, kada obeća ne ispuni, i kada mu se nešto povjeri on iznevjeri."

(Bilježe Buharija i Muslim)

Od Abdullaha ibn Omera r.a. se prenosi da je Poslanik s.a.w.s. rekao: "Kod koga se nađu sljedeće četiri osobine taj je pravi munafik ( licemer ), a kod koga se nađe neka od ovih osobina onda taj ima osobine munafika, i takav će ostati sve dok ne ostavi tu osobinu: kada mu se nešto povjeri on iznevjeri, kada govori laže, kada obeća ne ispuni, i kada se raspravlja bestidno se raspravlja."

(Hadis bilježe Buharija i Muslim)

Ibn-Mes'ud, r.a. prenosi da je Allahov Poslanik sallAllahu 'alejhi we selleme, rekao:

¨Iskrenost vodi dobroti, a dobrota vodi u Dzennet. Zaista, covjek iskreno govori (i radi), sve dok kod Allaha konacno ne bude upisan ¨siddikom¨ (potpuno iskrenim vjernikom).

A laz zaista vodi u pokvarenost, a pokvarenost i grijesenje vode u Dzehennem. Covjek koji stalno laze, kod Allaha bude upisan teskim lazljivcem.¨

Muteffekun alejhi znaci prenose ga Buhari i Muslim

Hasan,sin h. Alije, Alejhisselamov unuk, r.a.m pripovjeda: ¨Od Allahovog Poslanika sallAllahu 'alejhi we sellem, zapamtio sam slijedece rijeci:

¨Ostavi sve sto ti je sumljivo (nisi siguran dal je halal ili haram), a drzi se onog sto ti nije sumljivo. Zaista je iskrenost sigurnost, a laz je sumnjicavost.¨

(Tirmizi,sahih)

Od Ebu -Sufjana Sahr b. Harba, r.a., prenosi se u dugom hadisu o Herahliju: ¨Herakle upita: 'sta vam naredjuje'¨ (tj. Allahov Poslanik sallAllahu 'alejhi we sellem)?, kaze

Ebu-Sufjan ¨Govori nam:

'Obozavajte Allaha, Jednog Jedinog, druge Mu ravnim ne smatrajte, a ostavite ono sto vam govore ocevi vasi. Nareduje nam namaz, iskrenost, cednost, postenje i paznju prema rodbini.¨

(Muteffekun alejhi)

Safvan ibn Muslim prenosi da je upitan Poslanik sallallahu alejhi ve sellem: ''Može li mu'min biti kukavica? »Da.« Odgovorio je. A može li biti lažov? »Ne.«

(Bilježi Malik u svom Muvettau)

A u drugom hadisu stoji da je bio pitan:“Možel vjernik da počini blud?Pa je rekao :“Može se desit“.Pa je bio pitan:Možel vjernik popit alkohol?Pa je rekao:“Može da se desi“,Zatim je upitan:“Možel vjernik da laže“?Pa je odgovorio:“Vjernik ne laže“

Ubade ibn Samit radijallahu anhu prenosi od Poslanika sallallahu alejhi ve sellem da je rekao:''Obavežite mi se na šestoro, ja vam garantiram Džennet (RAJ)!'' Istinitost u govoru, ispunjavanje obećanja, izvršavanje povjerenih zadataka,čuvanje stidnih mjesta, obaranje pogleda i suzdržavanje ruku.''(Bilježi Ahmed)

''

Ibn-Mes'ud radijallahu anhu prenosi od Poslanika sallallahu alejhi ve sellem da je rekao :

"Iskrenost vodi dobroti, a dobrota vodi u Džennet. Zaista, čovjek iskreno govori (i radi), sve dok kod Allaha konačno ne bude upisan "siddikom" (potpuno iskrenim vjernikom). A laž zaista vodi u pokvarenost, a pokvarenost i griješenje vode u Džehennem. Čovjek koji stalno laže, kod Allaha bude upisan teškim lažljivcem." (Muttefekun alejhi)

[Mono]

Laž, lažne zakletve i potvore 

Thursday, 11 June 2009 10:35

Hvala Allahu, dž.š., na svim ni'metima i blagodatima kojima nas je obdario i počastio, i neka je salavat i selam Poslaniku Muhammedu, a.s., njegovoj casnoj porodici, ashabima i svima onima  koji su Allahu pokorni i koji su za covjecanstvo plodotvorni.

Poštovani džema'ate, draga braćo i sestre,

U prošloj hutbi smo govorili o istini i pravdi. U današnjoj hutbi, uz Allahovu pomoc, govorimo o veoma negativnim osobinama kao što su Laž i potvora. Na ovu temu sam sam se odlucio u vrijeme kada se šire velike neistine i cini velika nepravda mu'minima. Cilj je, svakako, podsjetiti vjernike na ove dvije negativne osobine i upozoriti vjernike na grijeh i štete koje prouzrokuju laži, ogovaranje, prevare i potvore muslimana i muslimanki.

Laž, lažna zakletva i potvora spadaju u najteže i najveće grijehe - grijehe koji mogu izazvati nesagledivo negativne posljedice međ' ljudima uopšte a pogotovo međ' muslimanima. Laž je negativni produkt našeg jezika. Koliko su ta svojstva štetna po pojedinca i društvo najbolje potvrđuju brojni kur'anski ajeti i Poslanikovi, a.s., hadisi u kojima se oštro osuđuju grijesi koji u sebi sadrže laži.

Da bi u temelju postavio stvari na svoje mjeste Uzvišeni Allah kazuje: „O vjernici, bojte se Allaha i govorite samo istinu." (El-Ahzab, 70) Allah u jednom od ajeta sre Gafir naglašava da neće uputiti na Pravi put onoga koji mnogo laže, pa kaže: „Allah neće ukazati na Pravi put onome koji u zlu pretjeruje i koji mnogo laže!" (Gafir, 28.)

U svojstva pravih i iskrenih vjernika Allah Plemeniti ubraja udaljavanje od laganja i lažnog svjedočenja, pa kaže: „I oni koji ne svjedoče lažno!" (Furkan, 72.)

Dovoljno je pogledati ajet u kojem Allah Milostivi u istu ravan smješta širk, idole i mnogoboštvo i lažan govor i shvatiti koliki grijeh predstavljaju laž, lažni iskaz i lažno svjedočenje, pa kaže: „I klonite se kipova i kumira poganih i klonite se lažnog govora!" (Hadždž, 30.)

Allahov Poslanik, a.s., je laž uvrstio u licemjerna svojstva, što, eksplicite, potvrđuje njegovu opasnost po vjeru jednog čovjeka. Ebu Hurejre, r.a, prenosi da je Poslanik, a.s., rekao: „Tri su znaka licemjera: kada govori - laže; kada obeća ne - ispuni i kada mu se šta povjeri - iznevjeri!" (Buhari)

U predaji Abdullaha b. Amra, r.a., spominju se četiri svojstva. U toj predaji Poslanik islama, s.a.v.s., upozorava: Kod koga se nađu četiri svojstva bit će, uistinu, licemjer, a kod koga se nađe jedno od njih on ima jedno svojstvo licemjera, sve dok ga ne ostavi, a to je: kada govori - laže, kad šta ugovori - iznevjeri, kada obeća - ne ispuni i kada raspravlja - pretjeruje!"

Poslanik, s.a.v.s., u predaji Abdullaha b. Mes'uda, r.a., upozorava na taj veliki grijeh napominjući da je on uzročnik griješenja a sa griješenjem se stiže i do džehennemske vatre. U toj predaji Poslanik, a.s., jasno afirmira istinit govor a upozorava na opasnost lažnog govora, ističući: „Držite se iskrenosti, jer iskrenost vodi dobročinstvu a dobročinstvo vodi  Džennetu. Čovjek će neprestano govoriti istinu i tražiti istinu sve dok kod Allaha dž.š., ne bude upisan da je iskren. Čuvajte se laži, jer laž vodi u pokvarenosti i griješenje, a pokvarenost i griješenje vode u Vatru. Čovjek će se  neprestano koristiti lažima sve dok kod Allaha dž.š., ne bude upisan lažovom."

Abdullah b. Mes'ud, r.a., pojašnjava, kako navodi imam Malik, da čovjek kada god slaže, na njegovom srcu se pojavi po jedna crna tačka i, ukoliko nastavi sa takvom praksom, njegovo srce totalno pocrni i tada se kod Allaha upisuje u osobe koje postaju lašcima, a: „Allah neće ukazati na Pravi put onome koji u zlu pretjeruje i koji mnogo laže!" (Gafir, 28.)

Laž je svojstvo stanovnika Džehennema. Zbog toga to svojstvo svakako treba izbjegavati. To je naglasio i Ebu Bekr es-Siddik, r.a., kada je, nakon Poslanikove, a.s., smrti, rekao: „Allahov Poslanik, s.a.v.s., je prve godine stajao na ovom mjestu na kome ja sada stojim, a onda je zaplakao i rekao: „Čuvajte se laži, jer je ona grijeh, a oboje (i laž i grijeh) će u Džehennem!"

Ta negativna osobina, koju realiziramo našim jezicima, spada u najveće prevare. Tako je definira Allahov Poslanik, a.s., u predajama Nuvasa b. Sem'ana i Sufjana b. Usejida u kojima se kaže: „Među najveće prevare spada da kažeš nešto svom bratu, pa ti on povjeruje, a slagao si mu!"

Među najveće grijehe spadaju lažna zakletva i lažno svjedočenje. Ranije smo spomenuli da je Allah Uzvišeni u poglavlju El-Hadždž u istu ravan stavio obožavanje kipova, kumira i idola i lažni govor i lažno svjedočenje, dok u poglavlju El-Furkan robove Milostivog opisuje, pored ostalog, kao one „koji ne svjedoče lažno!" Kolika je opasnost toga grijeha najbolje će dočarati i Ebu Bekretova, r.a, predaja u kojoj se navodi da je Poslanik, a.s., upitao: „Hoćete li da vas obavijestim o najvećim grijesima?" To je ponovio tri puta. Nakon toga je rekao: „Pripisivanje Allahu druga, neposlušnost roditeljima i lažno svjedočenje ili lažan govor!" Allahov Poslanik, s.a.v.s., je bio naslonjen, pa se uspravio i sjeo. Toliko je to ponavljao (tj. riječi: lažno svjedočenje ili lažni govor") da smo u sebi rekli: „Da hoće ušutjeti!" (tj. suosjećali smo sa njim i nismo željeli da ga to uznemirava).

Dakle, lažno svjedočenje i lažan govor je Poslanik, a.s., posebno izdvojio i toliko ponavljao, kako bi ukazao na njihovu izuzetnu opasnost i stravične posljedice koje mogu iz toga proizaći. Hurejm b. Fatik el-Esedi, r.a, prenosi jedan, takođe, upozoravajući hadis od Poslanika, a.s.,. u kome se kaže: „Allahov Poslanik, s.a.v.s., je jedne prilike, nakon klanjanja sabah-namaza, ustao i rekao: „Lažno svjedočenje je ravno širku!", a onda je proučio kur'anski ajet: „i izbjegavajte lažni govor, budite iskreno Allahu odani, ne smatrajte Njemu nikoga ravnim!" (El-Hadždž, 30)

Prenosi se da je Musa, a.s., pitao Gospodara svih svjetova: „Koji Ti je rob, Gopodaru moj, najdraži?", na što mu je On odgovorio: „Onaj koji jezik ne koristi za laž, čije srce nije grešno i čiji spolni organ ne čini blud!"

Mudri Lukman je savjetovao svoga sina riječima: „Sinčiću moj, čuvaj se laži! Ona je slasna kao meso prepelice kada ga čovjek tek ispeče!"

Iz svega navedenog, razumijemo da, među ljudima ima munafika i onih koji vole da se među vjernicima širi smutnja, da kolaju ružne glasine kako bi se okaljao obraz pravih vjernika i time nanijela šteta Islamu i muslimanima. Allah Uzvišeni obećava takvima tešku patnju u ajetu koji glasi: „Oni koji vole da se o vjernicima šire bestidne glasine čeka teška kazna i na ovom i na budućem svijetu; Allah sve zna a vi ne znate." (En-Nur, 19)

Klonite se sedam velikih, upropšćujućih grijeha! A koji su to grijesi- upitaše ashabi. Allahov Poslanik odgovori: - Pripisivanje Allahu druga (širk), sihir (vračanje), bespravno ubijanje, kamata, jedenje imetka siročeta, bježanje sa bojnog polja i potvaranje poštenih vjernica da su nemoralne." (Muttefekun alejhi)

"Ko potvori svoga roba da je učinio blud biće bičevan na Sudnjem danu, osim ako bude tačno ono što je o njemu rekao." (Muttefekun alejhi)

Zato Allah dž.š., kaže: "Reci mojim robovima da govore ono sto je najljepše, jer šejtan hoce samo neprijateljstvo posijati medju njima, a šejtan je doista covjeku otvoreni neprijatelj"! (El-Isra, 53.) Poslanik, a.s, je rekao: "Ko vjeruje u Allaha i Sudnji dan, neka govori ono što je dobro ili neka šuti"! (Taberani).

Iz navedenih kur'anskih ajeta i hadisa možemo zaključiti da je najbolje ostaviti ono što se nas ne tice, paziti na svoj jezik, kontrolisti njegovo 'talasanje', govoriti samo istinu ili, pak šutjeti. S druge strane, glasine koje se prenose primajmo s rezervom i nemojmo nasjedati na propagande neodgovornih zena i ljudi koji time što iznose potvore misle ne čini nikakav grijeh, a vidjeli smo da je to itekako velik i krupan grijeh sa velikim posljedicama kako za pojedinca, tako i za uzu i širu zajednicu muslimana.

Molimo Allaha dž.š, da nam pomogne da se bavimo sobom i svojim slabostima, da ih popravljamo

i da budemo bolji, da govorimo istinu i o muslimanima/kama dobro mislimo i istinu govorimo. Amin!

Mesdzid IZ Norrköping, 12.06.2009 g./ 19.Dzumade-l-uhra 1430 h.g./Hatib: hdz Zekerijah-ef. Čajlaković

http://www.rijaset.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=6703:la-lane-zakletve-i-potvore&catid=179:zekerijah-ef-jlakovi&Itemid=57

[oslonac]

Izvorni, cisti islam:

,,Mesih, Isa sin Merjemin, Allahov je poslanik, i Riječ Njegova koju je udahnuo Merjemi i Duh Njegov!" (En-Nisa 171)

Sad mi jasno, pišete i pišete a sve u jednoj rečenici objašnjeno, hvala brate.

Sura En-Nisa`171.

O sljedbenici Knjige, ne zastranjujte u svome vjerovanju i o Allahu govorite samo istinu! Mesih, Isa, sin Merjemin, samo je Allahov poslanik, i Riječ Njegova koju je Merjemi dostavio, i Duh od Njega; zato vjerujte u Allaha i Njegove poslanike i ne govorite: "Trojica su!" Prestanite, bolje vam je! Allah je samo jedan Bog - hvaljen neka je On! - zar On da ima dijete?! Njegovo je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji, i Allah je dovoljan kao svjedok.

[иље]

Mono, Такијју смо већ апсолвирали.  Видели смо да није шиитска новотарија, већ да је и Сунити користе; видели смо да није дозвољена само у смртној опасности, већ да је и Мухамед одобравао при наручивању Ka'b-овог убиства.

То што је Мухамед једном говорио једно, а други пут радио друго показује какав је он заправо "пророк" био.

Позната нам је и његова осетљивост на критику у стиху: чак је наручивао и убиство жена које су се усудиле да пишу стихове против њега. 

[Mono]

 Žena i islam: Feminizam pun mržnje

Subota, 13 Februar 2010 00:00

IslamBosna.ba - Sada su izgleda muslimani prototip ugnjetavača. Ali ovo neće ostati samo epizoda historije, jer se feministkinje mogu osloniti na široki konsenzus društva kao i utjecajnu podršku iz različitih političkih tabora.

Feministkinje i desničari sve češće se zalažu za istu stvar. Tako se Julia Onken, jedna od najpoznatijih feministkinja Švicarske, zajedno s desno-populističkom strankom SVP izborila za zabranu gradnje minareta. Njemačka feministkinja Alice Schwarzer nalazi razumijevanja za to i po njoj je referendum odraz neslaganja s islamom koji je protiv emancipacije i protiv demokratije. Poput Schwarzerove, i holandska feministkinja Ayaan Hirsi Ali je našla riječi pohvale. Ona je tik nakon obznanjivanja svojih antiislamskih pozicija dobila ponudu desnoliberalne stranke VVD da se kandidira te je za njih nekoliko godina sjedila u holandskom parlamentu. Nedavno je publicistkinja Halina Bendkowski u jednoj diskusiji argumentovala da feministkinje moraju koalirati s desničarima, jer se ljevica toliko boji muslimana te se boje zalaganja za prava žena.

Ranije je blizina ljevice i feministkinja bila normalna, iako bi one kritikovale muški šovinizam ljevice. Uprkos tome, borba za jednakost i pravdu ih je ujedinjavala. Iako je pojam "ljevica" vremenom postao problematičan, ta dva tabora su barem bili jednog mišljenja šta ne žele biti. Naime, desničari.

Ali na samim počecima su unutar pokreta za prava žena postojale tendencije diskreditovanja drugih grupa putem optuživanja za patrijarhat. Sedamdesetih godina prošlog stoljeća optužbe su u prvom redu išle na račun Jevreja. Prebacivali bi im da zastupaju anahroni patrijarhat kao i da opravdavaju seksualno zlostavljanje djece. Da Jevrejke mogu biti feministkinje je bilo nepojmljivo.

Sada su izgleda muslimani prototip ugnjetavača. Ali ovo neće ostati samo epizoda historije, jer se feministkinje mogu osloniti na široki konsenzus društva kao i utjecajnu podršku iz različitih političkih tabora. Tako čujemo riječi hvale za hrabrost i angažman njemačke sociologinje Nečle Kelek i berlinske advokatice Seyran Ateš koje se neustrašivo bore za ugnjetavane muslimanke.

Opasne greške u razmišljanju

Da, zalaganje za prava žena je dobra stvar. Problem nastaje kad se ugnjetavanje žena neraskidivo veže za jednu kulturu, vjeru ili tradiciju. Patrijarhat i kultura, odnosno vjera ili tradicija, nisu više samostalne pojave koje se manifestuju naizmjenično. Sada su se one stopile tako da se cijela kultura, odnosno vjera, mora negirati ako se želi boriti za prava žena. Po ovoj logici bi se odmah moralo ukinuti kršćanstvo. U ovom slučaju bi bio problem da bi na kraju ostao samo sekularizam. A i on je patrijarhalan jer je s biološkim objašnjenjem razlike spolova udario temelje dubokim formama ugnjetavanja žena.

Stapanje različitih utjecaja dozvoljava da se svi mogući problemi svedu na jedan jedini uzrok: bilo da se radi o nasilju nad ženama, kriminalu kod omladine, političkoj radikalizaciji – ako ćemo vjerovati Kelekovoj i Atešovoj, sve je to dio "kulture". One se fokusiraju na okrutnosti o kojima mediji izvještavaju da bi ih tumačile kao prijetnju multikulturalnom životu u Njemačkoj. Ono što ostaje je difuzna slika nedefinisane sile koja nam prijeti iza svakog ćoška, koja nas stalno ugrožava i koju možemo držati u šahu samo ako joj se odlučno suprotstavimo.

Diferencije dobijaju naboj mržnje i neprijateljstva. Pri tome je onemogućen trezven pogled na njihove moguće produktivne ili problematične aspekte. Sve što je strano pokušava se izolirati ili kontrolirati. O ovome se radi u prvoj liniji kod zabrane hidžaba ili minareta.

Što se tiče dugoročnih strategija, postoje dvije pozicije. Umjerenija struja se nada reformi islama. Ali naspram stalnog miješanja tradicije i kulture s vjerom i naspram odbojnosti koju gaje društveni utjecajni faktori ovo će imati ograničeni utjecaj. Nečla Kelek je radikalnija. Po njoj se "islam" ne može reformirati. Ali s kršćanstvom nema problema. I dok su po Kelekovoj "Stari Zavjet i Kuran puni priča o nasilju, Novi Zavjet je poruka ljubavi i nade".

Sve kršćansko

Oni koji u podsvijesti imaju informacije o "kriminalnom historijatu kršćanstva" i zbog toga gaje sumnju u ispravnost ove teorije, okreću se sekularističkoj poziciji koja osuđuju sve vjere kao patrijarhalne i koji žele da ograniče utjecaj vjere na minimum. Po njima je vjera nešto staromodno, nešto što će nestati s ljudskim napretkom. Ili barem da vjera bude skrivena u privatnosti da se ne bi povrijedila "neutralnost" javnog prostora. Po ovoj logici bi i zabrana minareta imala smisla, pod uslovom da ne brojite crkve. Ovo je u sekularnoj argumentaciji veoma čest slučaj. Ne da ne vide samo crkvene tornjeve nego zatvaraju oči i kod prožimanja cijelog javnog života crkvenom tradicijom. Kulturna dominacija kršćanstva ne bi bila stavljena u pitanje čak i kad bi se, kao što sekularisti zahtijevaju, ukinula kršćanska vjeronauka u školama ili ukidanjem poreskih povlastica za crkve.

Zbog ove sveprisutnosti kršćanstva u javnosti feminizam ne stoji dobro kad tvrdi da su vjera i patrijarhat identični. Zbog toga sekularisti prije svega igraju na kartu emancipatorske snage prosvjete i modernosti. Ali informisani i kritični ljudi danas znaju da nam prosvjeta nije samo donijela kraj mentalne nezrelosti, nego je s njom nastavljeno ugnjetavanje žena, robova i siromašnih. Prosvjeta je nastavila s postojećim omjerom moći, djelomično ih je pooštrila, ali prije svega ih je nanovo definisala. S prosvjetom je razum postao mjerilo ljudskog dostojanstva i političkih prava – ali ko je važio za razumnu osobu to je prije svega definisala nauka. Produkti ove "prosvijećene" nauke su bili naprimjer izmišljotine o fiziološkoj maloumnosti žene kao i klasifikacija ljudi na osnovu boje njihove kože.

Ko prihvati ovo krajnje antagonističko evropsko i njemačko naslijeđe taj se u biti zalaže za stanje kakvo je bilo prije prosvjete. Filozof Theodor Adorno o tome kaže: "Nije rijetkost da se fašistički nacionalizam preobrazi u sveevropski šovinizam. Plemenita riječ "kultura" zamjenjuje pokuđeni izraz "rasa", ali i dalje ostaje samo paravan za brutalnom željom za dominacijom."

Ne koristi se više argument "rasne" nadmoći, nego na njegovo mjesto dolazi civilizacijska funkcija Zapada. Ali već za vrijeme kolonijalizma dio ove "civilizacijske misije" je bilo nastojanje da se oslobodi "ugnjetavana muslimanka", te zbog toga profesorica s Harvarda Leila Ahmed govori o "kolonijalnom feminizmu". I ako imate problema da povežete kolonijalizam s feminizmom, onda znajte da su žene u Hitlerovom nacionalsocijalizmu nadmoć svoje "rase" argumentovale zalaganjem za jednakopravnost muškarca i žene. Tako je Sophie Rogge-Börner u magazinu "Die deutsche Kämpferin" (Njemačka ratnica) argumentovala da se zajedno s drugim Arijevcima mora boriti protiv "orijentalno-jevrejskog patrijarhata", koji je uništio prvobitnu, germansku jednakost žene s muškarcem.

Vidimo da se borba za prava žena i borba za hegemonijalnom vladavinom ne isključuju. Tako je i na drugim poljima postalo normalno da se vlastita nadmoć krije iza borbe za ljudska prava. Za invaziju na Irak navodio se argument borbe za demokratiju, u Holandiji se u ime borbe za društveno priznanje i jednakost homoseksualaca tražila deportacija muslimana.

Stoga ne iznenađuje blizina antimuslimanskog feminizma i desničarskih struja. Ne radi se o "prinudnom rješenju" nastalog zbog "kukavičluka" ljevice. Radi se o argumentativnoj saglasnosti iz koje nastaju nove političke formacije. U ovu saglasnot spada i neprestano samoidealiziranje koje njeguje ponos na svoje porijeklo. Također, u nju spada i činjenica da je polemički ton diskusije zamijenio analizu problema potpirivajući time nedefinisane strahove i teorije zavjere. Što se neprijatelj predstavlja većim i strašnijim, tim prije su neustrašivi germanski čistokrvci zajedno s avangardom boraca za zapadnu civilizaciju pozvani da zauzmu busiju naspram najezde neprijatelja da bi zaštitili ugroženi narod, odnosno ugroženu kulturu.

Imajući na umu rezultate skorašnje ankete sprovedene od instituta za demoskopiju "Allensbach" u kojoj se kaže da 83% Nijemaca islam povezuje s fanatizmom i radikalnošću, dok ih 80% na kršćanstvo gleda kao vjeru ljubavi i ljudskih prava (71%), onda se čini da se ovaj dvojaki pogled na te dvije vjere etablirao u glavama ljudi.

Piše: Birgit Rommelspacher (1945); ona je profesor emeritus psihologije na Univerzitetu Alice-Salomon u Berlinu. Težište njezinog istraživanja su utjecaj kultura na spol, kao i desničarski ekstremizam. Prošle godine je objavila nekoliko radova na temu žena i islam: emancipacija muslimanke, antimuslimanski stavovi feministica i džamija kao pomagalo integracije.

Izvor: "Die Wochenzeitung WOZ" (švicarske novine, izdanje od 28. 01. 2010.)

Prijevod i obrada: IslamBosna.ba

[Mono]

Mono, Такијју смо већ апсолвирали.  Видели смо да није шиитска новотарија, већ да је и Сунити користе; видели смо да није дозвољена само у смртној опасности, већ да је и Мухамед одобравао при наручивању Ka'b-овог убиства.

То што је Мухамед једном говорио једно, а други пут радио друго показује какав је он заправо "пророк" био.

Позната нам је и његова осетљивост на критику у стиху: чак је наручивао и убиство жена које су се усудиле да пишу стихове против њега. 

U Buharijinoj zbirci se navodi sljedeće:

„Abdullah pripovijeda: „Tokom jednog Poslaničkog pohoda (el-gazweh) jedna žena je nađena ubijena. Poslanik nije odobrio ubijanje žena i djece“ [4:52:257].

[Благовесник]

-"Doista nisu vjernici oni koji govore: "Uistinu! Allah je treći od trojice"; a nema nikakva boga, izuzev Boga Jedinog. I ako ne prestanu s onim šta govore, sigurno će kazna bolna dotaći one od njih koji ne vjeruju."

Тако хришћани ни не верују. Хришћани верују да је Аллах Бог који у Себи има Дух и Реч (Логоса) Своју.

И то је Мухамед знао и није гонио и дирао хришћане. Своје следбенике је чак хришћанима  за пријатељство и уточиште послао, своје следбенике и чуваре свога дома од прогона незнабожаца.

Sura En-Nisa`171.

O sljedbenici Knjige, ne zastranjujte u svome vjerovanju i o Allahu govorite samo istinu!

Mesih, Isa, sin Merjemin, je Allahov poslanik, i Riječ Njegova koju je Merjemi dostavio, i Duh od Njega;

zato vjerujte u Allaha i Njegove poslanike i ne govorite: "Trojica su!" Prestanite, bolje vam je!

Allah je samo jedan Bog - hvaljen neka je On! - zar On da ima dijete?!

Njegovo je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji,

i Allah je dovoljan kao svjedok.

Лепо је речено да је Исус син Дјевин и да је Исус Дух Божији и да је Исус Реч (Логос) Божија.

И то је изворни ислам,

оно што је проповедао апостол (посланик) Мухамед.

Стога је етиопски цар (православац који је припадао Коптској патријаршији),

хришћанин, а касније и светитељ Цркве у Етиопији, дакле, након што је саслушао  ове који су уточиште дошли да потраже међу хришћанима (!) код њега,  тј. саслушавши исповедање оних који су слушали проповед са усана посланика (апостола) Мухамеда, потврдиће  да је то иста вера као и хришћанска, тако да се ради о томе - као што  су две рупе на овом мом плафону из којег улази светло у ову собу.

Касније ће та вера бити промењена....

Ови који су побежали од незнабожаца у Етиопију (!), бежаће нешто касније и од прогона Ебу Бекра.  

Од њега и његове реформе,   Ебу Бекр-Омер-Осман реформе, потиче оно у Кур`ану  -

- "Nipošto na uzimajte  izmedju njih (kršćana) sebi prijatelje, sve dok se ne isele na Božiji put.

A ako se oni okrenu (od Božijeg puta), kaznite ih, ubijajte ih gdje god ih nadjete!

Ne uzimajte od njih ni prijatelja  ni pomagača."

- "Kršćani govore da je  "Mesih  Allahov sin",  a židovi govore  "Uzejr je Allahov sin". To su riječi njihove!

Iz usta njihovih oponašaju riječi nevjernika prijašnjih,

ubio ih Allah! Kuda se odmeću?"

- "Zar On da ima dijete?!

Njegovo je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji,

i Allah je dovoljan kao svjedok."

- "Ne uklonimo nijedan ajet, niti ga učinimo zaboravljenim,

donesemo bolji od njega ili njemu sličan."

- "Ne uzimajte za prijatelje, o vi koji ste vjernici, krašćane i židove!

Njihov je i onaj od vas koji ih uzima za prijatelje!"

Цитиране, и друге сличне наредбе тобоже дате од Бога преко Мухамеда,

нису могле потицати са усана Мухамедових,

јер да јесу онда ови што су слушали са усана његову проповед,

знали би да им је то забрањено и не би тражили уточишта и пријатељства у хришћанима!  0409_feel

(To, дакле, чак потврђује и муслиманска верзија разговора Мухамедових обраћеника са хришћанским царем.)

Такође,

премудри Аллах није могао погрешно разумети хришћане,

него Ебу Бекр-Омер-Осман реформа је погрешно разумела хришћане и распирила ради освајачких претензија мржњу и клевету на хришћане, од којих ни једна хришћанска заједница није овако разумевала:

-"A kada Allah rekne: "O Isa, sine Merjemin, jesi li ti govorio ljudima:

'Prihvatite mene i majku moju kao dva boga uz Allaha!'"

Даље, кaдa се освајачки рат освајања хришћанских територија које је започео Мухамедов таст Ебу Бекр*,

прoширио даље, у Арменији,  међу тамошњим хришћанским становништвом, наишли су на избеглице од прогона Мухамедовог таста Ебу Бекра:

"Za vreme halife Osmana granice islama su se proširile prema istoku. Osvojena je Armenija.

U tim vojnim pohodima učestvovao je i Huzejfa ibn Jeman, koji je zapazio da se tamo mnogi ljudi razilaze

u načinu čitanja i učenja Kur'ana, što je dovodilo do svade i nereda. Huzejfa ibn Jeman je nakon povratka

o tome obavijestio halifu Osmana koji je zatražio od Hafse da mu pošalje  Mushaf koji je sakupljen i sravnjen za vrijeme Ebu Bekra.

Kada mu je taj primjerak stigao on je naredio Zejdu ibn Sabitu i ostalim članovima komisije da ga prirede  i umnože u nekoliko primjeraka. To je urađeno i primerci su poslani u pojedine pokrajine države islamske.

Po jedan primjerak je poslao u Mekku, Basru, Kufu, Šam, Jemen i Bahrejn,

a jedan je ostavio kod sebe.

Stari primjerak, koji je bio pohranjen kod Hafse, Osman je dao spaliti!

Primerak koji je zadržao kod sebe Osman je nazvao Mushafu’l-Imam!"

Izvor: Jusuf Ramić, Tefsir – historija i metodologija, Fakultet islamskih nauka u Sarajevu, Sarajevo, 2001., str. 13

[Благовесник]

*

632. Nakon Muhamedove smrti 8. juna 632. njegov tast Ebu Bekr preuzima vođstvo.

632. - 633. Rida ratovi

634. Samo godinu dana nakon "Rida ratova" Ebu Bekr je zaratio i protiv kršćana (Bizantijaca),

i odneo pobjedu kod Adznadejna.

634.-644. Ebu Bekra nasleđuje halif Omer. Osvajanja se nastavljaju u svim pravcima.

636. Nakon poraza Bizantijaca i na Jermuku, kod rijeke Jordan, Bizantijci napuštaju Siriju.

637. Perzijanci poraženi u bici na Kadišijji (u Iraku). U ramazanu/augustu iste godine

osvojena prijestolnica Perzijske imperije Ktesifon.

638. Halif Omer osvaja Jerusalim.

639.-646. Pod komandom ‘Amra ibn ‘Asa zauzet Egipat.

642. Pobjedom kod Nihavenda dokrajčena Perzijska imperija.

643. Tri dana nakon atentata, koji je nad njim izvršio Perzijanac Ebu Lu’lue,

umro je halif Omer.

644. Izborno tijelo, koje je odredio h. Omer, izabralo h. Osmana za 3. halifu.

Halif Osman je vladao do 656. U narednih dvanaest godina teških i krvavih bitki preuzet je od kršćana Kipar i Rodos, a osvajena su i ogromna prostranstva u Aziji.

[oslonac]

###